Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o realnoj ekonomiji, bilo da je na dnevnom redu Zakon o budžetu ili rebalans budžeta, kada govorimo o Zakonu o radu, o penzionom sistemu, o Fondu za zdravstveno osiguranje, svi ispred sebe imamo jedan cilj, da u ovoj zemlji imamo efikasniju, atraktivniju, perspektivniju, konkurentniju privredu zbog toga što želimo da nam građani bolje žive, da imamo veću zaposlenost i veće plate, zbog toga što želimo da nam penzioni fond omogućava isplatu penzija, što želimo da se dobro lečimo i imamo lekove koji su nam neprekidno dostupni.
Takođe, želimo i da nam budžet bude puniji, koji nam pune ta privreda i realni sektor, jer tako možemo da planiramo i kvalitetniju kulturu i informisanje i socijalnu zaštitu i sve ono što predstavlja servis države.
Kada razgovaramo sa privrednicima, njihove zamerke su da imamo preglomaznu birokratiju, da imamo nedovoljno definisanu legislativu, da su nameti privredi veliki, da su institucije nedovoljno efikasne, da ljudi koji u njima rade su često nestručni.
Danas pred sobom imamo tri nova i sistemska zakona. Ova tri zakona daju odgovore i jednima i drugima, najpre njihovom primenom značajno se unapređuje jedan segment privrednog sistema, što će doprineti da nam realni sektor bude i efikasniji i konkurentniji na globalnom tržištu. S druge strane, ova tri zakona omogućiće jeftinije poslovanje privrede i, umesto reči, u pravom smislu pružiti ruku privrednim društvima.
Privreda se umorila od toga da samo sluša i da se od nje samo traži. Ona želi nove promene u zakonima, želi da procesi budu transparentniji, da institucije budu otvorene ka privredi, građanima i javnosti. Zbog toga danas mogu zaista sa velikim zadovoljstvom da u ime Vlade Republike Srbije govorim o tri moderna nova zakona koji će značajno unaprediti privredni sistem.
Dame i gospodo narodni poslanici, nešto što je takođe važno, naravno, ne prioritetno, ali veoma je važno kada su u pitanju ova tri zakona to da su oni usaglašeni sa dobrom praksom EU i da su dobili podršku i Evropske komisije i Svetske banke.
Možemo da govorimo da imamo usaglašenost sa određenim poglavljima, što će sigurno doprineti i skraćivanju vremena predviđenog za pregovore sa EU. To je sigurno još jedna potvrda evropske orijentisanosti ove vlade i naše iskrene rešenosti da privredni sistem Srbije ne bude izolovano ostrvo, naprotiv, da bude ravnopravni partner sa zemljama razvijenog sveta.
Dozvolite mi da sa nekoliko rečenica kažem osnovne ciljeve i odredbe ova tri zakona koja su pred nama. Najpre bih nešto rekla o Zakonu o računovodstvu.
Kao što znate, Zakon o računovodstvu do sada bio je deo objedinjenog zakona o računovodstvu i reviziji. Mi želimo da postignemo veću efikasnost u implementaciji i računovodstva i revizije. Zbog toga danas imamo dva nova zakona. Jedan tretira računovodstvo, a drugi reviziju.
Mi želimo da ovim zakonom napravimo pozitivan iskorak u srpskoj računovodstvenoj struci i praksi. Istovremeno, postignuta je potpuna saglasnost sa modernim zakonodavstvima u Evropi, sa standardima EU i međunarodnom praksom.
Šta su to najznačajniji pomaci? Najpre značajno je unapređen kvalitet finansijskog izveštavanja. Računovodstvena pravila prilagođena su veličini i ekonomskoj snazi privrednih subjekata. Prvo su doneti novi kriterijumi za klasifikaciju pravnih lica, naravno, potpuno prilagođeni onim kriterijumima koji danas važe u Evropi.
Konkretno, danas imamo velika pravna lica i javna društva, njih oko 1400 i to je jedini segment privrede koji dalje primenjuje složenije međunarodne računovodstvene standarde koji, ilustracije radi, da bi se u potpunosti primenili potrebno je ispoštovati pravila definisana na čak 2300 stranica. Ti složeniji međunarodni računovodstveni standardi primenjeni su za ovako velika preduzeća i zadržani su za ovako velika preduzeća zbog toga što oni i danas imaju i institucionalni i ljudski kapacitet da ih sprovode i svoje finansijske izveštaje upravo prilagode ovakvoj vrsti međunarodnih finansijskih standarda.
Mala i srednja preduzeća, njih oko 11 hiljada su druge dve grupe. Znači, prva su srednja, a druga su mala preduzeća. Po novoj klasifikaciji, mala preduzeća su ona koja imaju prihode između 700.000 i 8.800.000 evra na godišnjem nivou, a srednja 35.000.000 prihoda na godišnjem nivou.
Ova preduzeća ovim zakonom mogu da primenjuju znatno pojednostavljene računovodstvene procedure i standarde ukoliko za to imaju potrebe i želje. Primera radi, umesto sadašnjih 2300 stranica procedura primenjivaće 250. Tačnije, imaće značajno manje obaveznih izveštaja.
Ova preduzeća će moći da zadrže i primenu složenijih međunarodnih računovodstvenih standarda ako je to u skladu sa njihovom poslovnom politikom i ciljevima.
Četvrta grupa su mikropreduzeća i to je potpuni novitet u odnosu na dosadašnji zakon. To su preduzeća koja imaju godišnji promet do 700.000 evra. Takvih preduzeća je najviše u Srbiji. Njih ima oko 110.000.
Ova mikropreduzeća primenjivaće potpuno pojednostavljenu proceduru o finansijskom izveštavanju u skladu sa pravilnikom koji podrazumeva dostavljanje samo bilansa stanja i bilansa uspeha. Na ovaj način uvodimo značajan novitet u kvalitetu izveštavanja i prilagođavanju veličini i snazi, jer preko 120.000 privrednih subjekata će imati pojednostavljenje procedure, a samim tim direktnu korist u uštedi i vremena i novca.
Druga novina je usklađivanje klasifikacije privrednih društava sa evropskim standardima. Na ovaj način privredni sistem Srbije se usaglašava sa evropskim standardima, što je dobar signal stranim investitorima, ali i uporedivost kada su u pitanju međusobni ugovori i poslovi.
Uvodi se kolektivna odgovornost kako za organe upravljanja, tako i za lica koja dostavljaju finansijske izveštaje. Na taj način se povećava finansijska disciplina, ali i garancija tačnosti finansijskih izveštaja.
Efikasnost u radu postiže se time što novi zakon predviđa prelazak na obavezno elektronsko dostavljanje finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre. Sem za mikropreduzeća, sva ostala do kraja 2014. godine će predavati završne račune u elektronskom obliku, a u 2015. godini sva preduzeća, računajući i mikropreduzeća imaće obavezu i pogodnost da na ovaj način dostavljaju svoje izveštaje Agenciji.
Takođe novi zakon predviđa i skraćenje rokova za dostavljanje usvojenih revidiranih finansijskih izveštaja. Da se podsetimo, po dosadašnjem zakonu to je bio 30. septembar, a novi zakon predviđa 30. jun. Ovim se smanjuje rizik u poslovanju privrednih subjekata. Postoji tačan uvid u njihove finansije za čitavih šest meseci u drugoj polovini godine. Ovo su novine koje predviđa novi zakon o računovodstvu. Postoje definisane sve procedure i usaglašene su i aktuelnom trenutku i evropskoj praksi.
Drugi zakon je zakon o reviziji. Najpre bih htela da zajednički sagledamo kako je do sada bila regulisana revizija. Sami privrednici kažu – danas imamo nedovoljno jasan zakonski okvir, imamo nedovoljno preciznu metodologiju revizije, imamo nedovoljnu kontrolu, imamo odsustvo jasnih kriterijuma za utvrđivanje visine osiguranja od odgovornosti za štetu koju licencirani revizor napravi nesavesnim radom u ovoj važnoj finansijskoj oblasti.
Ako danas sebi postavimo pitanje – ko je prethodnih godina vršio kontrolu finansijskih izveštaja, recimo "Agrobanke" i imamo li lice ili kuću pred kojom je danas odgovornost za finansijske izveštaje koji su u prethodnim godinama bili dostavljani za jednu instituciju čiju sudbinu danas znamo? Ako pogledamo i aktuelno stanje u području revizije vidimo da u Srbiji ima ukupno 57 revizorskih kuća i 203 licencirana revizora a 5.653 pravna lica koja podležu obaveznoj reviziji. Postavlja se pitanje da li je moguće održati kvalitet revizije ako na jednog licenciranog odgovornog revizora imamo 31 preduzeće i koga je potrebno kazniti zbog toga što sva preduzeća možda nisu bila u stanju da naprave ugovore o reviziji sa revizorskim kućama?
Novi zakon potpuno precizno daje odgovore na ova pitanja i prilagođava se aktuelnom trenutku. Tačno se definiše ko može da obavlja reviziju, kako se izdaju i oduzimaju licence, kako se definišu društva za reviziju i samostalni revizori, precizno se definiše obavljanje revizije sa elementima ugovora o reviziji, kako izgledaju izveštaji o reviziji i kako se objavljuju kada su u pitanju preduzeća u kojima je revizija obavezna. Zakon utvrđuje i koja preduzeća imaju obavezu za reviziju. To su sva ona preduzeća čiji prihodi prelaze četiri miliona i 400.000 evra prometa i javna društva u skladu sa zakonom.
U odnosu na postojeće stanje dosadašnjih 1.300 obveznika revizije neće imati tu obavezu, jer kao što vidimo radi se o onima čiji je promet mali i koja neće izazvati taj rizik koji imaju ovih četirihiljade i nešto preduzeće koja su obveznici revizije. Povećava se kvalitet i efikasnost revizije, a preduzećima koja su novim zakonom izuzeta se smanjuju i troškovi poslovanja.
Komora ovlašćenih revizora ima obavezu da neprekidno unapređuje kvalitet rada revizora. Povećaće se kontrola obavljenih revizija koju sprovode ovlašćeni revizori komore. Funkcija revizora mora konačno da se shvati kao funkcija od javnog interesa, ali i kao funkcija sa velikom odgovornošću.
Vlada Republike Srbije će u skladu sa ovim zakonom formirati posebno telo odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije, za kontrolu kvaliteta rada revizora, revizorskih društava ali i komore ovlašćenih revizora.
Dame i gospodo nadam se da će implementacijom ovog zakona u narednom periodu biti značajno smanjena mogućnost da niko ne odgovara za finansijske izveštaje koji će dovesti do nekih problema kakvih smo u prethodnom periodu imali, recimo sa već pomenutom "Agrobankom".
Treći zakon je zakon o faktoringu. Ovo je prvi put da Srbija zakonom uređuje faktoring. To ne znači da faktoringa u Srbiji nije bilo, naprotiv faktoring je i do sada bio potpuno neimenovani pravni posao koji nije imao nikakav zakonski okvir. Do sada finansije usluge kupoprodaje postojećeg, nedospelog, budućeg, kratkoročnog novčanog potraživanja su se odvijale bez ikakvog zakonskog okvira, bez ikakve pravne sigurnosti i izvesnosti.
Ovaj zakon uvodi pravni okvir, sigurnost i red u ovakvu vrstu finansijskih nebankarskih usluga. Postavlja se pitanje da li je Srbija u ovome izuzetak? Izuzetak je da do sada nismo imali zakon, ali na globalnom nivou faktoring kontinuirano beleži rastući trend, posebno poslednjih godina raste zbog svetske ekonomske krize i zbog toga i mi ovu oblast uređujemo.
Takođe želim da vam kažem da kod izvoznih poslova u prethodnih godinu dana su 18% povećani i u Srbiji poslovi faktoringa. Koji su benefiti od donošenja ovog zakona? Najpre povećanje likvidnosti privrednih subjekata, posebno malih i srednjih preduzeća kojima je prvenstveno namenjena ova finansijska usluga, koji tradicionalno imaju probleme da se zadužuju zbog niske kreditne sposobnosti. Drugo, stvara se veća pravna sigurnost za učesnike u faktoringu i to i za ustupaoce i za dužnike i za faktore i za domaće i strane investitore, smanjuje se zaduženost privrednih subjekata i povećava njihova konkurentnost. Uređenje ove oblasti je veoma važno za izvoznike jer se omogućava transfer rizika naplate.
Ovim zakonom predviđeno je i uspostavljanje registra faktoringa. Predloženo je da APR formira još jedan od registara, registar faktoringa koji bi trebao da obezbedi veću transparentnost i sigurnost na domaćem faktoring tržištu. Ovim predlogom predviđen je i nadzor nad obavljanjem poslova faktoringa. Kod privrednih subjekata vrši Ministarstvo finansija i privrede, a kod banaka NBS. Važno je da kažemo da Predlog zakona o faktoringu je usklađen sa najboljom međunarodnom praksom i pravilima faktoringa.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su značajni sistemski zakoni koji trebaju da uvedu sistem u jednom delu poslovanja realnog sektora. Ukoliko zaista želimo efikasniju i konkurentniju privredu i napredak realnog sektora, ukoliko želimo da imamo veću zaposlenost, ukoliko želimo da imamo uporedive sisteme na globalnom tržištu, pozivam vas da glasanjem za ova tri zakona to pokažemo i na delu. Pomaganjem privredi pomažemo i boljem životu građana Srbije. Hvala.