Osmo vanredno zasedanje, 09.07.2013.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osmo vanredno zasedanje

5. dan rada

09.07.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:15 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 96 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, utorkom i četvrtkom narodni poslanici nakon otvaranje sednice utvrđivanje broja narodnih poslanika imaju pravo na traženju obaveštenja i objašnjenja.
Da li se neko od narodnih poslanika javlja?
Doktor Vladimir Marinković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije
Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SDPS zatražiću obaveštenje ili odgovor na pitanje od Ministarstva finansije i privrede.
Naime, pre nekoliko dana u našu poslaničku grupu je stiglo pismo od strane 40 radnika preduzeća u restrukturiranju PIK Zemun sa jasno naznačenim problemima koji naravno ne muče samo to preduzeće. Ali, mi kao poslanička grupa želimo da znamo u kom roku i na koji način će se rešavati problemi preduzeća koja imaju mogućnosti da se razvijaju na tržištu i koji predstavljaju definitivno komparativnu prednost naše privrede.
Radi se o preduzeću koje u svom vlasništvu ima 744 hektara obradive zemlje, gde se dnevno proizvodi 5.500 hiljada mleka, koji ima u svom stočnom fondu 1000 grla stoke, koji ima silose za đubriva koji predstavljaju komparativnu prednost tog preduzeća ne samo u našoj zemlji nego i u regionu. Prema tome, bilo je pregovora svojevremeno sam Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, dolazilo je do određenih sporazuma, dolazilo je i do generalnog štrajka zaposlenih u tom preduzeću, međutim, problem se ni do dan danas nije rešio.
Kao Socijaldemokratska partija smatramo da ovo preduzeće ima resurse prirodne, ima zemlju, ima ljudski kapacitet i potencijal da se dobro razvija, da dobro posluje na tržištu. Smatramo da uz određena rešenja koje mi kao poslanička grupa isto tako možemo predložiti ministarstvu, a to je moguća i potencijalna prodaja jednog dela zemljišta kako bi se vratili dugovi, kako bi se namirile određene obaveze i rešili sudski sporovi, kako bi se uveo profesionalni menadžment u proces rukovođenja tim preduzećem i kako bi konačno rešili problem i preduzeća PIK Zemun, ali i drugih preduzeća kojima definitivno fali kvalitetno dobro upravljanje koje je definisano i orjentisano na tržišnim principima i koje će naravno, da predstavlja u narednom periodu moto razvoja domaće privrede i domaćih preduzeća.
Ako je poljoprivreda jedna od strateški potencijalno najlukrativnijih grana privrede u našoj zemlji, onda smatram da i ministarstvo i cela država moraju da se orijentišu na rešavanje problema ovakvih preduzeća i da konačno budemo konkurentni u sektoru poljoprivrede. Podsetiću vas na primer Holandije koja ima četiri puta manje obradive površine od Srbije, ona ima izvoz od 100 milijardi, Srbija ima izvoz od dve milijarde.
Na ovaj način kroz kvalitetno upravljanje ovim preduzećima, kroz eventualno pronalaženje kvalitetnih strateških partnera, mi možemo da podignemo nivo efektivnosti, efikasnosti i produktivnosti naše poljoprivrede. Smatram da u ovom poslu država i nadležno ministarstvo treba da imaju noseću ulogu, naravno, uz druge društvene činioce koji maksimalno trebaju da se uključe u ovaj proces. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Moje pitanje će se ticati bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije i ukupne bezbednosti Republike Srbije.
Naime, 1. jula ove godine potpisan je tzv. vojni sporazum između Republike Albanije i privremenih institucija na prostoru Kosova i Metohija. Taj sporazum sadrži vrlo opasne odredbe po bezbednost i naših građana na prostoru Kosova i Metohije, ali i cele Republike Srbije. On predlaže i definiše status tzv. oružanih snaga, razmenu i privremeni boravak oružanih snaga strana potpisnica.
Ne bi ovo prošlo tek tako nezapaženo da se u međuvremenu nije desilo još nekoliko vrlo zanimljivih izjava pojedinih predstavnika međunarodne zajednice. Albanija koja je potpisala ovaj sporazum je članica NATO pakta. Upravo u tim danima generalni sekretar NATO pakta izjavio je da vidi budućnost Srbije u NATO paktu. Pre neki dan bili smo svedoci incidenta na administrativnom prelazu kada su Albanci pucali na predstavnike oružanih snaga Republike Srbije.
Ovakav jedan sporazum koji je potpisan jeste direktni napad na teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije jer Kosovo i Metohija niti je međunarodno priznata država, niti ima svoje oružane snage.
Ono što posebno zabrinjava jeste ponašanje NATO pakta u ovim danima. Albanija je 2009. godine postala članica NATO pakta.
Da li je moguće zamisliti da je ovakav jedan događaj, ovakav jedan sporazum mogao biti potpisan bez saglasnosti ovog vojnog saveza i kakvu to poruku NATO pakt šalje Republici Srbiji?
Kakvu poruku šalje NATO pakt kada ćuti na ove provokacije koje dolaze sa prostora KiM prema centralnoj Srbiji i otvaranje ovakve naše oružane snage?
Kakvu to poruku šalju predstavnici NATO pakta kada pozivaju Republiku Srbiju u članstvo, iako znaju da je Republika Srbija odlukom ove Narodne skupštine vojno neutralna država?
Krajnje je vreme i moje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu odbrane, da se otvoreno i konkretno postave pitanja NATO paktu, a koja bi bila sledeća.
Da li NATO pakt, čiji je Albanija deo, podržava ovakav sporazum i da li poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije? Da li NATO pakt poštuje vojnu neutralnost Republike Srbije, obzirom da je odlukom Narodne skupštine Republike Srbije Republika Srbija vojno neutralna zemlja i opredelila se da ne pristupa ni jednom vojnom savezu?
U krajnjoj liniji, da li će zbog ovakvog ponašanja ovog vojnog saveza prema Republici Srbiji biti preispitan obim učešća Republike Srbije u okviru Partnerstva za mir i kakvu uopšte garanciju za bezbednost na prostoru KiM može da pruži NATO?
Ako je on ćutao dok se otvarala vatra na predstavnike oružanih snaga, konkretno u ovom slučaju žandarmerije Republike Srbije, a u isto vreme navodno je garantovao da tzv. oružane snage Kosova neće moći boraviti na prostoru severnog Kosova, kako možemo, a da ne posumnjamo, da će u slučaju nekog eventualnog napada tih oružanih snaga na prostor severnog dela KiM oni takođe ćutati?
Šta će se desiti ukoliko se primeni ovaj sporazum i ona odredba koja govori da oružane snage Albanije mogu da borave na prostoru KiM i da li će se otvoriti mogućnost da njihove oružane snage borave na prostoru severnog Kosova i završavaju onaj posao koji, navodno, zbog ovog jemstva koje pruža NATO, ne mogu da reše, ili urade tzv. oružane snage KiM? Da li će oni vršiti nasilje nad Srbima.
Ovo je vrlo važno pitanje i molim Vladu Republike Srbije da otvoreno postavi ova pitanja NATO paktu i da jasno shvati u kom pravcu bilo kakvo produbljivanje odnosa sa ovim savezom može da ide.
Ja verujem da će politika vojne neutralnosti, koja se do sada pokazala kao uspešna, biti potvrđena. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Nova Srbija
Hvala.
U Srbiji se u poslednjih šest meseci, nažalost, beleži porast porodičnih tragedija. Javnost je zgrožena porodičnim nasiljem i porodičnim tragedijama i u Maloj Ivanči, u Arilju, u Jagodini, u Atenici i ove godine, za prvih šest meseci, žrtve porodičnih tragedija su bile 26 žena u Srbiji, dok je prošle godine od 47 ubijenih žena, 29 su bile žrtve porodičnog nasilja.
Zbog toga smatram da je ovo trenutak kada država i ceo sistem mora da reaguje sveobuhvatno i konkretnim pojačanim merama.
Zbog toga ću uputiti nekoliko pitanja i Ministarstvu pravde, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravlja. Prvo, smatram da su potrebne strožije mere i zatvorske kazne za svakog nasilnika koji pokaže oblike nasilja.
Ako smo mogli da usvojimo "Marijin zakon" i ako smo na osnovu tog zakona mogli da uvedemo kontrolu pedofila i da ukinemo zastarevanje seksualnog delikta, onda je potrebna strožija kontrola i nasilnika koji su evidentirani i u centrima za socijalni rad i u MUP.Prema podacima mreže žrtava nasilja, devet ubijenih žena je ove godine prijavilo porodično nasilje.
Dakle, nije postojala strožija kontrola nad prijavljenim porodičnim nasiljem. Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Da li će Ministarstvo prosvete prema protokolu koje ima još iz 2009. godine izmeniti nastavne planove i programe i u relevantne udžbenike uvesti porodično vaspitanje, seksualno vaspitanje koje je neophodno radi prevencije našim mladim generacijama. Vrlo je važno da se vaspitna uloga škola pojača i da mladi ljudi od ranog uzrasta stvaraju svest o tome koliko porodično nasilje razara svako društvo. Moje treće pitanje biće upućeno Ministarstvu zdravlja, jer smatram da je potrebna jedna sveobuhvatna zdravstvena strategija, pre svega iz oblasti psihijatrije za nasilnike.
Nažalost, nije dovoljno da se nasilnici leče u psihijatrijskim bolnicama, sedam, 10 ili 15 dana i da posle toga bez bilo kakvog nadzora budu pušteni kući. Poremećeni porodični odnosi, nažalost, i poremećene porodice ne mogu kontrolisati da li bolesnici uzimaju lekove.
Na kraju, u ovom mom apelu i pitanju, želim da navedem još jedan podatak. Od 38 osoba ove godine koje su ostale bez svoje majke ili bake, 22 su maloletna deteta.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Dana 4. juna ove godine, postavio sam pitanje i to isto pitanje Ministarstvu pravde, Ministarstvu kulture i informisanja i NUNS. Pitanje se odnosilo na članak koji objavljen 27. juna u nedeljniku "NIN" i taj članak se odnosio na satanizaciju, profesionalni linč i egzekuciju ministra prosvete prof. dr Žarka Obradovića.
U tom pitanju sam istakao sve ono što su oni na koje se to pitanje do sada i bez priprema, mogli da odgovore, a radi se o tome da li se tekstom iz nedeljnika "NIN" čine obeležja određenog krivičnog dela, da li se grubo krši kodeks novinara Srbije i da li se samim tekstom poziva na nešto što otvara vrata nečemu, što ne priliči informisanju kako treba da postoji u Srbiji.
Jedini odgovor koji je stigao do sada je odgovor od nedeljnika "NIN" sa kojim poslanička grupa SPS ni u kom slučaju ne može biti zadovoljna.
Radi se o tome da se u odgovoru navodi, da se tekstovima ne vređa ličnost, ne poziva na linč, satanizaciju i egzekuciju prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, iako su u tekstu navedene reči koje se vezuju, da li treba visiti na Terazijama, lišiti života itd, i obrazloženje je da se radi o satiričnoj kolumni autora teksta i njegovim stilskim figurama, kojima se on služi prilikom sastavljanja i publikovanja tekstova u istom nedeljniku.
Ukoliko ćemo se ovakvim stilskim figurama i ovakvim satirama služiti u javnom informisanju, onda je sigurno da će se otvoriti vrata za neprimerene napade pozivanja i prizivanja na nešto što može da bude jako opasno, naročito prema ljudima koji se nalaze na javnim funkcijama, odnosno prema javnim ličnostima. Postaviću isto pitanje koje sam već postavio sa jasnim i preciznim odgovorima, a naročito pitanje ministru kulture i informisanja.
Da li se ovim stilskim figurama kojima se služi autor teksta, krši jedno od osnovnih načela kodeksa novinara etike Srbije, a to je načelo da novinar neguje kulturu i etiku javne reči, prilikom publikovanja svojih tekstova, da li smo ovde u tom etičkom delovanju, kada je u pitanju javna reč, ispoštovali ovo načelo, ili smo ga grubo povredili, odnosno da li ga je povredio onaj, koji je ovaj tekst objavio?
Dalje, da li je istim tekstom povređeno još jedno načelo kojeg se moraju pridržavati novinari i zbog kojih novinari treba da snose odgovornost, a to je načelo prikupljanja i korišćenja informacija, gde je novinar dužan da se koristi isključivo časnim sredstvima­?
Da li su korišćena časna sredstva u ovakvoj situaciji, kada je protiv ministra Obradovića pokrenuta jedna kampanja koja se vezuje za ni manje, ni više, nego lišavanje njegovog života? Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Narodni poslanik Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Gospodine predsedniče, imam jedno pitanje za ministra pravde koje je u političkom smislu, nije toliko atraktivno, ali, je jako bitno za budućnost ove zemlje, za izgradnju modernog pravnog sistema, pravne sigurnosti i uređenja zemlje na način na koji su uređene zemlje, članice Evropske unije, a naravno naša zemlja pretenduje da bude u društvu tih zemalja.
Naime, Srbija je nekada sredinom 19. veka bila treća zemlja u Evropi, koja je usvojila Građanski zakonik, odmah iza Austrije i Francuske. Građanski zakonik Knjaževine Srbije važio je sto godina, donet je po ugledu na veliki francuski, Napoleonov code civil koji je donet 1804. godine, i austrijski Građanski zakonik, koji je donet 1811. godine.
Mi smo taj Građanski zakonik usvojili 1844. godine. Međutim, sa dolaskom jednopartijskog sistema i totalitarnog režima nastao je i totalni diskontinuitet sa svim prethodnim pravnim sistemima, pa je ovaj veliki posao, koji je uradio Jovan Hadžić sa svojim "nemačkarima", kako su popularno zvani Srbi prečani, koji su pomogli u stvaranju srpskih institucija, pa je doneto na desetine zakona, koji su urušavali građansku državu, pravnu sigurnost i osnove svojinsko-pravnih odnosa.
Srbija je danas ponovo na pola puta. Ono što smo radili sredinom 19. veka, nismo uradili početkom 21. veka. Nismo kodifikovali građansko-pravnu materiju i imamo niz zakona, od Zakona o osnovnim svojinsko - pravnim odnosima, koji nisu u duhu vremena i u duhu prava Evropske unije i sudske prakse Evropskog suda u Strazburu. Zbog toga je moje pitanje ministru pravde, kada će se izvršiti kodifikacija srpskog građanskog prava, i kada će biti donet srpski građanski zakonik, kao osnova za buduće uređenje moderne, evropske, pravne i sigurne države Srbije? Hvala.