Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ljubiša Stojmirović, Đorđe Milićević, Slavica Savić, Vesna Milekić i Milorad Mijatović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade, mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave i mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, pozvao da sednici prisustvuju i: Ljubiša Milosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Zlatko Milikić, pomoćnik ministra finansija i privrede, Branka Đorđević, savetnica u Ministarstvu finansija i privrede, Danijel Nikolić, savetnik ministra finansija i privrede i Sanja Jevtović, viša savetnica u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o računovodstvu, Predlogu zakona o reviziji i Predlogu zakona o faktoringu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 6, 7. i 8. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o računovodstvu, Predlogu zakona o reviziji i Predlogu zakona o faktoringu.
Molim Službu da obavesti ministre da uđu u salu.
Određujem pauzu u trajanju od 20 minuta.
Sa radom nastavljamo u 11,00 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Da li predstavnik predlagača ministar Verica Kalanović želi reč? (Da)
Reč ima ministar. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o realnoj ekonomiji, bilo da je na dnevnom redu Zakon o budžetu ili rebalans budžeta, kada govorimo o Zakonu o radu, o penzionom sistemu, o Fondu za zdravstveno osiguranje, svi ispred sebe imamo jedan cilj, da u ovoj zemlji imamo efikasniju, atraktivniju, perspektivniju, konkurentniju privredu zbog toga što želimo da nam građani bolje žive, da imamo veću zaposlenost i veće plate, zbog toga što želimo da nam penzioni fond omogućava isplatu penzija, što želimo da se dobro lečimo i imamo lekove koji su nam neprekidno dostupni.
Takođe, želimo i da nam budžet bude puniji, koji nam pune ta privreda i realni sektor, jer tako možemo da planiramo i kvalitetniju kulturu i informisanje i socijalnu zaštitu i sve ono što predstavlja servis države.
Kada razgovaramo sa privrednicima, njihove zamerke su da imamo preglomaznu birokratiju, da imamo nedovoljno definisanu legislativu, da su nameti privredi veliki, da su institucije nedovoljno efikasne, da ljudi koji u njima rade su često nestručni.
Danas pred sobom imamo tri nova i sistemska zakona. Ova tri zakona daju odgovore i jednima i drugima, najpre njihovom primenom značajno se unapređuje jedan segment privrednog sistema, što će doprineti da nam realni sektor bude i efikasniji i konkurentniji na globalnom tržištu. S druge strane, ova tri zakona omogućiće jeftinije poslovanje privrede i, umesto reči, u pravom smislu pružiti ruku privrednim društvima.
Privreda se umorila od toga da samo sluša i da se od nje samo traži. Ona želi nove promene u zakonima, želi da procesi budu transparentniji, da institucije budu otvorene ka privredi, građanima i javnosti. Zbog toga danas mogu zaista sa velikim zadovoljstvom da u ime Vlade Republike Srbije govorim o tri moderna nova zakona koji će značajno unaprediti privredni sistem.
Dame i gospodo narodni poslanici, nešto što je takođe važno, naravno, ne prioritetno, ali veoma je važno kada su u pitanju ova tri zakona to da su oni usaglašeni sa dobrom praksom EU i da su dobili podršku i Evropske komisije i Svetske banke.
Možemo da govorimo da imamo usaglašenost sa određenim poglavljima, što će sigurno doprineti i skraćivanju vremena predviđenog za pregovore sa EU. To je sigurno još jedna potvrda evropske orijentisanosti ove vlade i naše iskrene rešenosti da privredni sistem Srbije ne bude izolovano ostrvo, naprotiv, da bude ravnopravni partner sa zemljama razvijenog sveta.
Dozvolite mi da sa nekoliko rečenica kažem osnovne ciljeve i odredbe ova tri zakona koja su pred nama. Najpre bih nešto rekla o Zakonu o računovodstvu.
Kao što znate, Zakon o računovodstvu do sada bio je deo objedinjenog zakona o računovodstvu i reviziji. Mi želimo da postignemo veću efikasnost u implementaciji i računovodstva i revizije. Zbog toga danas imamo dva nova zakona. Jedan tretira računovodstvo, a drugi reviziju.
Mi želimo da ovim zakonom napravimo pozitivan iskorak u srpskoj računovodstvenoj struci i praksi. Istovremeno, postignuta je potpuna saglasnost sa modernim zakonodavstvima u Evropi, sa standardima EU i međunarodnom praksom.
Šta su to najznačajniji pomaci? Najpre značajno je unapređen kvalitet finansijskog izveštavanja. Računovodstvena pravila prilagođena su veličini i ekonomskoj snazi privrednih subjekata. Prvo su doneti novi kriterijumi za klasifikaciju pravnih lica, naravno, potpuno prilagođeni onim kriterijumima koji danas važe u Evropi.
Konkretno, danas imamo velika pravna lica i javna društva, njih oko 1400 i to je jedini segment privrede koji dalje primenjuje složenije međunarodne računovodstvene standarde koji, ilustracije radi, da bi se u potpunosti primenili potrebno je ispoštovati pravila definisana na čak 2300 stranica. Ti složeniji međunarodni računovodstveni standardi primenjeni su za ovako velika preduzeća i zadržani su za ovako velika preduzeća zbog toga što oni i danas imaju i institucionalni i ljudski kapacitet da ih sprovode i svoje finansijske izveštaje upravo prilagode ovakvoj vrsti međunarodnih finansijskih standarda.
Mala i srednja preduzeća, njih oko 11 hiljada su druge dve grupe. Znači, prva su srednja, a druga su mala preduzeća. Po novoj klasifikaciji, mala preduzeća su ona koja imaju prihode između 700.000 i 8.800.000 evra na godišnjem nivou, a srednja 35.000.000 prihoda na godišnjem nivou.
Ova preduzeća ovim zakonom mogu da primenjuju znatno pojednostavljene računovodstvene procedure i standarde ukoliko za to imaju potrebe i želje. Primera radi, umesto sadašnjih 2300 stranica procedura primenjivaće 250. Tačnije, imaće značajno manje obaveznih izveštaja.
Ova preduzeća će moći da zadrže i primenu složenijih međunarodnih računovodstvenih standarda ako je to u skladu sa njihovom poslovnom politikom i ciljevima.
Četvrta grupa su mikropreduzeća i to je potpuni novitet u odnosu na dosadašnji zakon. To su preduzeća koja imaju godišnji promet do 700.000 evra. Takvih preduzeća je najviše u Srbiji. Njih ima oko 110.000.
Ova mikropreduzeća primenjivaće potpuno pojednostavljenu proceduru o finansijskom izveštavanju u skladu sa pravilnikom koji podrazumeva dostavljanje samo bilansa stanja i bilansa uspeha. Na ovaj način uvodimo značajan novitet u kvalitetu izveštavanja i prilagođavanju veličini i snazi, jer preko 120.000 privrednih subjekata će imati pojednostavljenje procedure, a samim tim direktnu korist u uštedi i vremena i novca.
Druga novina je usklađivanje klasifikacije privrednih društava sa evropskim standardima. Na ovaj način privredni sistem Srbije se usaglašava sa evropskim standardima, što je dobar signal stranim investitorima, ali i uporedivost kada su u pitanju međusobni ugovori i poslovi.
Uvodi se kolektivna odgovornost kako za organe upravljanja, tako i za lica koja dostavljaju finansijske izveštaje. Na taj način se povećava finansijska disciplina, ali i garancija tačnosti finansijskih izveštaja.
Efikasnost u radu postiže se time što novi zakon predviđa prelazak na obavezno elektronsko dostavljanje finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre. Sem za mikropreduzeća, sva ostala do kraja 2014. godine će predavati završne račune u elektronskom obliku, a u 2015. godini sva preduzeća, računajući i mikropreduzeća imaće obavezu i pogodnost da na ovaj način dostavljaju svoje izveštaje Agenciji.
Takođe novi zakon predviđa i skraćenje rokova za dostavljanje usvojenih revidiranih finansijskih izveštaja. Da se podsetimo, po dosadašnjem zakonu to je bio 30. septembar, a novi zakon predviđa 30. jun. Ovim se smanjuje rizik u poslovanju privrednih subjekata. Postoji tačan uvid u njihove finansije za čitavih šest meseci u drugoj polovini godine. Ovo su novine koje predviđa novi zakon o računovodstvu. Postoje definisane sve procedure i usaglašene su i aktuelnom trenutku i evropskoj praksi.
Drugi zakon je zakon o reviziji. Najpre bih htela da zajednički sagledamo kako je do sada bila regulisana revizija. Sami privrednici kažu – danas imamo nedovoljno jasan zakonski okvir, imamo nedovoljno preciznu metodologiju revizije, imamo nedovoljnu kontrolu, imamo odsustvo jasnih kriterijuma za utvrđivanje visine osiguranja od odgovornosti za štetu koju licencirani revizor napravi nesavesnim radom u ovoj važnoj finansijskoj oblasti.
Ako danas sebi postavimo pitanje – ko je prethodnih godina vršio kontrolu finansijskih izveštaja, recimo "Agrobanke" i imamo li lice ili kuću pred kojom je danas odgovornost za finansijske izveštaje koji su u prethodnim godinama bili dostavljani za jednu instituciju čiju sudbinu danas znamo? Ako pogledamo i aktuelno stanje u području revizije vidimo da u Srbiji ima ukupno 57 revizorskih kuća i 203 licencirana revizora a 5.653 pravna lica koja podležu obaveznoj reviziji. Postavlja se pitanje da li je moguće održati kvalitet revizije ako na jednog licenciranog odgovornog revizora imamo 31 preduzeće i koga je potrebno kazniti zbog toga što sva preduzeća možda nisu bila u stanju da naprave ugovore o reviziji sa revizorskim kućama?
Novi zakon potpuno precizno daje odgovore na ova pitanja i prilagođava se aktuelnom trenutku. Tačno se definiše ko može da obavlja reviziju, kako se izdaju i oduzimaju licence, kako se definišu društva za reviziju i samostalni revizori, precizno se definiše obavljanje revizije sa elementima ugovora o reviziji, kako izgledaju izveštaji o reviziji i kako se objavljuju kada su u pitanju preduzeća u kojima je revizija obavezna. Zakon utvrđuje i koja preduzeća imaju obavezu za reviziju. To su sva ona preduzeća čiji prihodi prelaze četiri miliona i 400.000 evra prometa i javna društva u skladu sa zakonom.
U odnosu na postojeće stanje dosadašnjih 1.300 obveznika revizije neće imati tu obavezu, jer kao što vidimo radi se o onima čiji je promet mali i koja neće izazvati taj rizik koji imaju ovih četirihiljade i nešto preduzeće koja su obveznici revizije. Povećava se kvalitet i efikasnost revizije, a preduzećima koja su novim zakonom izuzeta se smanjuju i troškovi poslovanja.
Komora ovlašćenih revizora ima obavezu da neprekidno unapređuje kvalitet rada revizora. Povećaće se kontrola obavljenih revizija koju sprovode ovlašćeni revizori komore. Funkcija revizora mora konačno da se shvati kao funkcija od javnog interesa, ali i kao funkcija sa velikom odgovornošću.
Vlada Republike Srbije će u skladu sa ovim zakonom formirati posebno telo odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije, za kontrolu kvaliteta rada revizora, revizorskih društava ali i komore ovlašćenih revizora.
Dame i gospodo nadam se da će implementacijom ovog zakona u narednom periodu biti značajno smanjena mogućnost da niko ne odgovara za finansijske izveštaje koji će dovesti do nekih problema kakvih smo u prethodnom periodu imali, recimo sa već pomenutom "Agrobankom".
Treći zakon je zakon o faktoringu. Ovo je prvi put da Srbija zakonom uređuje faktoring. To ne znači da faktoringa u Srbiji nije bilo, naprotiv faktoring je i do sada bio potpuno neimenovani pravni posao koji nije imao nikakav zakonski okvir. Do sada finansije usluge kupoprodaje postojećeg, nedospelog, budućeg, kratkoročnog novčanog potraživanja su se odvijale bez ikakvog zakonskog okvira, bez ikakve pravne sigurnosti i izvesnosti.
Ovaj zakon uvodi pravni okvir, sigurnost i red u ovakvu vrstu finansijskih nebankarskih usluga. Postavlja se pitanje da li je Srbija u ovome izuzetak? Izuzetak je da do sada nismo imali zakon, ali na globalnom nivou faktoring kontinuirano beleži rastući trend, posebno poslednjih godina raste zbog svetske ekonomske krize i zbog toga i mi ovu oblast uređujemo.
Takođe želim da vam kažem da kod izvoznih poslova u prethodnih godinu dana su 18% povećani i u Srbiji poslovi faktoringa. Koji su benefiti od donošenja ovog zakona? Najpre povećanje likvidnosti privrednih subjekata, posebno malih i srednjih preduzeća kojima je prvenstveno namenjena ova finansijska usluga, koji tradicionalno imaju probleme da se zadužuju zbog niske kreditne sposobnosti. Drugo, stvara se veća pravna sigurnost za učesnike u faktoringu i to i za ustupaoce i za dužnike i za faktore i za domaće i strane investitore, smanjuje se zaduženost privrednih subjekata i povećava njihova konkurentnost. Uređenje ove oblasti je veoma važno za izvoznike jer se omogućava transfer rizika naplate.
Ovim zakonom predviđeno je i uspostavljanje registra faktoringa. Predloženo je da APR formira još jedan od registara, registar faktoringa koji bi trebao da obezbedi veću transparentnost i sigurnost na domaćem faktoring tržištu. Ovim predlogom predviđen je i nadzor nad obavljanjem poslova faktoringa. Kod privrednih subjekata vrši Ministarstvo finansija i privrede, a kod banaka NBS. Važno je da kažemo da Predlog zakona o faktoringu je usklađen sa najboljom međunarodnom praksom i pravilima faktoringa.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su značajni sistemski zakoni koji trebaju da uvedu sistem u jednom delu poslovanja realnog sektora. Ukoliko zaista želimo efikasniju i konkurentniju privredu i napredak realnog sektora, ukoliko želimo da imamo veću zaposlenost, ukoliko želimo da imamo uporedive sisteme na globalnom tržištu, pozivam vas da glasanjem za ova tri zakona to pokažemo i na delu. Pomaganjem privredi pomažemo i boljem životu građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, LDP neće podržati ova tri zakona najmanje iz razloga koji sadrže odredbe ovih zakona, a više iz razloga koji se daju naslutiti, koji insinuiraju ova tri zakona i njihove odredbe, a više iz razloga što i danas imamo jedan Zakon o računovodstvu i reviziji koji se očigledno ne primenjuje.
Niste nam dali razloga da verujemo da će nešto da se promeni kada razdvojite ta dva segmenta jednog zakona, pa napravite dva nova zakona: jedan od računovodstvu, drugi o reviziji.
Konsultovali smo se sa stručnom javnošću. Stručna javnost, revizori, računovođe, nisu oduševljeni sa rešenjima iz ovih zakona. Štaviše, obratili su se sa određenim apelom, ističući da tu nešto nedostaje, da se urušava neki kvalitet regulative, što se računovodstva tiče. Urušava se položaj računovođa. Usluge koje će oni davati takođe, što se kvaliteta tiče, neće dostići određene standarde koji bi morali da budu prioritet. To je što se stručne javnosti tiče.
Kada pogledamo društveni kontekst u kojem se danas razgovara o ovim zakonima, onda možemo da uočimo jednu veoma neveselu sliku stanja privrede u Srbiji, realnog sektora, kao što vi kažete, gospođo ministarko. Interesantno je to što vi toliko insistirate na tom realnom sektoru, kao da je onaj drugi virtualan. Očigledno je da mi imamo paralelne stvarnosti. Jedna stvarnost je u kojoj stvarno živimo i druga stvarnost je koja je hipotetička, koja je teoretska i u kojoj stvarnosti obitavaju i naši zakoni i u kojoj stvarnosti mi imamo neke šanse da promenimo ekonomsku politiku, u kojoj stvarnosti možemo da dobijemo neki privredni rast od najmanje 2%, u kojoj stvarnosti nećemo dostići 200 milijardi dinara javnog duga, odnosno deficita, u kojoj stvarnosti se poštuju zakoni i pre svega finansijska disciplina.
Finansijska disciplina je ono što nedostaje ovoj državi, kao što je nije bilo u proteklih 20 godina. Na osnovu pokazatelja i realnog života i stanja realnog sektora ne možemo očekivati da će tu nastati neke značajnije promene.
Da pogledamo kako funkcioniše ova Vlada koja je preuzela na sebe teret da pojača taj realni sektor, da pojača kontrolu funkcionisanja finansija u ovoj državi, da pojača značaj revizora, računovođa i da jednostavno uvede jedan red, jednu disciplinu u funkcionisanju ovog realnog sektora. Izgleda tako što se rekonstrukcija Vlade pretvara u jednu špansku seriju. Iz dana u dan čujemo da su se dva ili tri čelna čoveka Vlade negde sastala, prodiskutovala i rastala i to već mesecima tako.
Evidentno je da su se iskristalisali problemi koji opterećuju Vladu. Evidentno je da i članovi Vlade, i premijer i vicepremijer, znaju gde su podbacili, znaju koji su to članovi Vlade koji ne rade dobro svoj posao. Svesni su koje su posledice po građane Srbije, ova neka vrsta nerada u okviru Vlade.
Međutim, umesto da se brzo prione tom poslu i da se rekonstruiše Vlada ili ako ne može da se rekonstruiše, pa, molim lepo, idemo na izbore. To se odlaže iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec. Očigledno je da mi verovatno do kraja meseca nećemo dobiti izveštaj Vlade o tome da li će rekonstruisati, ako hoće, kako će rekonstruisati Vladu, koje će ministre promeniti, zašto će te ministre promeniti i koji su stvarni ciljevi ove Vlade. Da li to onda znači da mi moramo da osnujemo jednu novu agenciju, jedno novo kontrolno telo koje će u stvari da radi izveštaje o radu Vlade od dana do dana, od nedelje do nedelje i iz godine u godinu?
Očigledno je da ova Vlada sama nema kapaciteta i nema sposobnosti da se odgovorno odnosi prema građanima koji su u stvari i glasali za političke stranke koje sada čine ovu vlast.
Kada pogledamo da je pet milijardi evra dospelo za naplatu potraživanja za 2013. godinu u smislu kredita i kamata, odmah se postavlja pitanje – kako je moguće da se došlo do te sume ukoliko smo već imali neke zakone koji su regulisali i finansijske izveštaje i finansijske kontrole, sve ono što je predviđeno da spreči ovakvu vrstu neracionalnog trošenja sredstava? Dozvolićete, ako vi imate dospeli dug od pet milijardi evra u toku jedne godine, to nije ništa drugo nego ogroman balast koji je u stvari nastao jednom neodgovornošću, jednom bahatošću i jednom pohlepom nesposobne vlasti.
Ne želim da ulazim više u to koja je to vlast proizvela ove dugove, jer godinu dana je ova Vlada, od kada se formirala, nekako propustila taj vremenski period da nešto značajnije promeni. U novembru mesecu ste izašli sa jednim predlogom budžeta za koji smo tada rekli da je nerealan. Fiskalni savet je govorio koliko je nerealan i u pogledu procene i planiranja i prihoda i rashoda. Tada je, takođe, rečeno da je onaj deficit koji vi predviđate od 3,6 apsolutno neracionalan i nerealan i da pripada onoj virtuelnoj stvarnosti, onom paralelnom svetu teorijskih mogućnosti.

Molim vas da se vratimo na temu, a tema su računovodstvo, revizija i faktoring.

Kako da ne, gospodine predsedniče. Upravo se o tome i radi, da ukoliko se ovim zakonima želi uvesti neki red u toj finansijskoj oblasti, onda je red da govorimo nešto i o tome kako smo došli u ovu situaciju apsolutne finansijske neodgovornosti i jednog odnosa koji je neprimeren za Vladu u ovakvoj ekonomskoj krizi prema privredi, prema realnom sektoru, kao što bi rekla gospođa ministar.
Prošle godine je u Zakon o budžetu uneta jedna odredba koja je upravo dijametralno suprotna toj nekoj tendenciji da se uvede red u realni sektor, a to je onaj član zakona koji ste ovim rebalansom budžeta izbrisali. Taj član je omogućio da se Vlada dodatno zadužuje, uzima kredite i daje garancije uprkos onim predviđanjima iz člana 3. Zakona o budžetu. Mi smo i tada isticali da će ovo dati apsolutnu autonomiju postojećoj vlasti da raspolaže i uzima kredite bez ikakve kontrole i bez zakonskog ograničenja. Na kraju ste došli do onoga što smo mi tvrdili i u stvari ste potvrdili da smo vas na vreme upozorili i da smo vam na vreme rekli šta je to što neće valjati u toj vašoj ekonomskoj politici.
Nažalost, te ekonomske politike se i dalje nastavljaju u istom stilu, u istom trendu, kako je ono i započeto pre 20 godina, jer mi ne vidimo neke ozbiljnije modernizacijske kapacitete i reformske kapacitete koji bi nam dali nadu da ćete promeniti ovaj poguban ekonomski rezon, da ćemo sve probleme rešiti tako što ih nećemo rešavati, što ćemo ih negde ostaviti za neke buduće generacije, a da ćemo one goruće probleme, novčane, rešiti novim kreditima, novim zaduženjima i, u stvari, finansirati javni sektor koji je najveći teret srpske privrede.
U pogledu javnog sektora apsolutno ništa niste uradili. Javna preduzeća i dalje ostaju, faktički, u netaknutom stanju i dalje ostaju mesto gde će političke stranke, u stvari, neke svoje želje, neke svoje potrebe da zadovoljavaju na uštrb rasta tog budžetskog deficita.
Subvencije i niste nešto smanjili. Niste vodili računa o tome kako se u stvari pišu finansijski izveštaji. U javnom preduzeću "Putevi Srbije", čuli smo da oni godinama ne plaćaju PDV. Niste vodili računa šta se dešava u "Železnicama Srbije". Sutra ćemo videti probleme "Elektroprivrede Srbije". "Srbijagas" i da ne spominjem.
Dakle, sve je to ono što je ostalo i dalje kao jedan nerešeni problem, jedan problem koji je samo prebačen za neke druge, eventualno na nove vlasti koje će doći ukoliko ne rekonstruišete ovu Vladu do kraja meseca, možda već i na jesen.
Suština je ta da, ukoliko zaista ozbiljno mislite da promenite odnos, promenite odnos prema privredi, promenite odnos prema javnim preduzećima, prema privatnim preduzećima i preduzetnicima i onda morate u velikoj meri da se promenite, da se te promene odigraju u 180 stepeni, a ne promene samo kozmetičke prirode, u smislu pisanja zakona koji će tu negde, možda, da zadovolje evropske standarde sadržaja što se neke forme tiče, ali pri tom ne prate onaj realan život, realne razloge zbog kojih mi imamo taj problem finansijske prirode, rast nezaposlenosti, rasta javnog duga, velikog budžetskog deficita i, u stvari, nemogućnosti ulaska u neke ozbiljnije reforme.
Ne vodite računa o tome kako ćete proizvesti one lepe želje o kojima ste danas govorili. To čak ne bih ni osporila da vi to ozbiljno mislite. Vi zaista očekujete da će ovi zakoni nešto značajnije da promene od one situacije koja je bila za vreme postojanja ovog jedinstvenog zakona o računovodstvu i reviziji.
Dobre namere možda i ne bismo osporili, iako bismo osporili razloge da poverujemo u vaš optimizam. Jer, vi ste danas veoma optimistično izneli vaša očekivanja od ovih zakona, a mislim da nema optimizma. Nema optimizma iz tog razloga jer ovi zakoni koji predviđaju neki ozbiljniji pristup tim finansijskim izveštajima, toj finansijskoj kontroli, odnosno jednom redu u finansijskom sektoru, ujedno predviđaju i da se ti zakoni primenjuju. Ukoliko vi nemate političke volje da te zakone primenjujete, vi ćete samo nastaviti onu politiku koja je i do sada bila dominantna. Nije suština ta da se donose zakoni, suština je ta da se ti zakoni i primenjuju.
Niste nam dali razloga da poverujemo da će tu nešto da se promeni sada sa ovim zakonima, ma koliko govorili o tome i da je strana stručna javnost, da je i međunarodna zajednica oko toga saglasna i da je pozdravila sadržinu ovih zakona i to nije dovoljno. Srbija je država koja je visoko zadužena, sa tendencijom rasta tog javnog duga. Srbija je zemlja koja je otprilike do maja meseca povećala svoj dug za dve i po milijarde evra. Srbija je država koja samo proizvodi, očigledno, dugove, proizvodi nesposobnost da se promeni nešto u vezi tih dugova. Srbija je zemlja koja svoje realne probleme gura sa strane.
To je problem i sa ovim zakonima. Najmanji je problem da li ćete vi napisati da će te finansijske izveštaje da pišu ovakvi ili onakvi revizori. Najmanji je problem to što ćete vi reći da će biti potrebno da se, što se računovođa tiče, poveća njihov broj. Pretpostavljam da vam je to bila volja i želja kada ste izuzeli tu mogućnost da se na neki način ograniči ta struka u tom smislu da mogu samo obrazovane računovođe da rade te računovodstvene izveštaje.
Ukoliko dajete mogućnost da bilo ko radi računovodstvene izveštaje i da se bavi računovodstvom, u tom slučaju vi ne dajete šansu struci i ne dajete šansu nekim kvalitetnijim kontrolama i izveštajima.
Meni je zaista žao što je toliko vremena moralo da prođe a da pri tom i dalje ne odustajete od vaše dosadašnje prakse, a to je da zaboravite gde živite, da prednost i dalje dajete partijskim strukturama, i dalje prednost da dajete jednom oveštalom sistemu, sistemu koji se pokazao toliko neproduktivan. Nećemo glasati za ove zakone.

 Reč ima ministarka Kalanović.

Narodna poslanice, mnogo vam hvala na diskusiji. Ovo nas predlagače još više vodi ka uverenju da su zakoni takvi, da suštinski, da im je teško naći primedbe. Jer, vi niste dali apsolutno nijednu konkretnu primedbu na ove zakone i to govori o tome da im je zaista veoma teško u ovom tekstu dati primedbe koje su osnovane.
Naravno, govorili ste o temama koje su vezane za opšte probleme u ovom društvu, za zaduživanje, za budžet koji je pre dve nedelje bio na dnevnom redu i pretpostavljam da ste ponovili tu diskusiju za subvencije javnim preduzećima, za poslovanje u javnim preduzećima, ali niste govorili o tome šta su suštine novog zakona o reviziji, računovodstvu i faktoringu.
Radi javnosti želim da kažem da su ovi zakoni zaista pisani tako što su od oktobra meseca veliki broj ljudi od struke i ljudi koji se bave ovom materijom bili uključeni u samu izradu. Želim da pomenem da je profesorka Kata Škarić sa Ekonomskog fakulteta, koja je jedan od najvećih stručnjaka u našoj zemlji za ovu oblast, bila član radne grupe, ali da su članovi radne grupe bili i konsultanti iz Svetske banke koji su i te kako vodili računa o poštovanju međunarodnih standarda o finansijskom izveštavanju i najsavremenijom praksom. Takođe, hoću da vam kažem da je ovo zakon koji je prošao opsežnu javnu raspravu i da su se o njemu najpozitivnije izrazili i unija poslodavaca i Privredna komora i ekonomski fakultet i ogroman broj privrednika domaćih, koji posluju upravo u našem privrednom sistemu, smatrajući da je ovo neophodnost, ako želimo da ovu oblast uredimo.
Zbog toga još jedanput vam se zahvaljujem što niste imali ni jednu konkretnu primedbu na zakone.

Replika gospođa Popović.