Gospodine Mihajlov, dužna sam u skladu sa Poslovnikom da vas podsetim, pošto ste dobili reč po osnovu amandmana, da govorite po amandmanu.

Dali ste mi po osnovu replike.

Koliko se sećam, po osnovu amandmana. Pitala sam vas.

Dali ste mi po osnovu replike. Možemo da proverimo u stenogramu, napravićemo pauzu.

Nisam vas dobro čula, ali, u redu je, nastavite po osnovu replike.

Na ovaj način treba samo da nam kažete da li ste vi za to da Srbiju vratimo u vreme Miloševićeve ere i u vreme pre 5. oktobra, da se vrate dugovi za staru deviznu štednju koji su postojali, dugovi za penzije koji su bili, ratovi i sve one posledice zbog kojih sada ispaštamo? Iznuđeni potezi koje ova država vuče su posledica te vlasti i takve neodgovorne politike.
Ako ste spremni da kažete u jednoj rečenici da ste za to da se vratimo u Miloševićevo vreme, i još po pitanju privatne svojine, malo ranije, u vreme komunizma, društveno dogovaranje, samoupravne sporazume i kolektivnu odgovornost, to je onda potpuno jedan novi manir u načinu rada vaše stranke.
Mislio sam da ste se odlučili da idete u pravcu evropskih integracija, evropskih vrednosti, gde je privatna imovina takva, nedeljiva, gde se zna tutor i vlasnik svake imovine i gde je pojedinačna odgovornost za sve što se radi. Prosto, objasnite nam za koji ste vi pravac?
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Mihajlov.)
Da li ste za pravac kojim država Srbija ide posle 5. oktobra, saradnje, ili ste za Miloševićev režim?

Hvala, gospodine Mihajlov.
Dejan Radenković, replika.

Mislim da tu nema dileme. Potpuno je jasan stav SPS samim učešćem u ovoj vladi. Vi se zapitajte zašto nama rejting raste, zašto su danas stranke koje sačinjavaju vladu one koje su, opet, pojedini zloupotrebili ističući jednog kandidata koji je jedini smeo da pogleda narodu u oči? Meni je žao tog čoveka, zato što da je znao da će se sve ovo desiti posle 5. oktobra, verovatno to ne bi uradio.
Kažem da SPS ima tu težinu i vrlinu da prizna neke svoje greške. Ono što je valjalo je valjalo i to je nesporno. To smo čuli juče u raspravi, kako se ovde žali za službom društvenog knjigovodstva, a to ste uništili.
Da smo tada uništili privredu, tada sam bio mlad, šta ste to imali da prodate ako smo sve uništili? Šta ste to od te prodaje imali posle da trošite i na šta ste trošili? To je ono o čemu se ovde radi, to je ono što mi pitamo i bićemo iskreni do kraja u tome.
Nemojte više o tome. Neću se više uključivati. Zahvaljujem vam se na pažnji. Neću odgovarati na besmislena pitanja i besmislene konstatacije. Samo mogu da dodam – kako neki mogu da dobiju 10.000 tona pšenice iz robnih rezervi i da na kontu toga uzmu kredit? Koja je to privilegija u ovom društvu? Odakle pare za sve to? Nemojte da zalazimo u sve to. Kažem vam, svaku raspravu vodite vrlo pažljivo jer može da se desi da pljunete sami na sebe. Hvala.

Da li još neko želi reč povodom amandmana na član 2? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovana gospođo ministarko, "Putevi Srbije" danas više nemaju para ni da zakrpe rupe. "Putevi Srbije" su nelikvidni, račun bez krčmara. Gospođo ministarko, ovo je zakon koji u stvari promoviše račun bez krčmara. To je problem.
Kada god se postavi pitanje – kako je to moguće da se napravi dug od preko milijardu dinara, a da ne znamo ko ga je napravio, kako ga je napravio, na šta je utrošio i na koji način je to utrošio, tog momenta se skreće sa teme i dolazi se do zamena teza.
Postoji osnovana sumnja da se nešto želi sakriti, čim uz ovakav zakon ne dostavite materijal koji će tačno da dâ jasne i konkretne odgovore o čemu se tu radi, koja je to struktura duga, koje su specifikacije koje se odnose na ovih milijardu i 300 i nešto miliona dinara?
U obrazloženju zakona kažete da neće nastati novi troškovi za privredu i građane, a u članu 3. zakona kažete da se sredstva za izmirenje obaveza iz člana 1. ovog zakona obezbeđuju u budžetu Srbije. Ko puni budžet Republike Srbije? Valjda ga građani Srbije pune i njih jako interesuje da li će da se zakrpe, bar da se zakrpe rupe na putevima Srbije, a o tome da se ti putevi rekonstruišu ili da se grade novi putevi, mislim da građani čak i ne razmišljaju. Jednostavno, prihvatili su da je to jedna letargija zbog jedne nesposobne vlasti koja godinu dana sedi tu gde jeste i nije našla adekvatan odgovor ni na jedno goruće pitanje ove privrede, ove ekonomije ovog društva.
Samo pitamo i želimo da znamo – kako je ovaj dug od preko milijardu dinara nastao? Zaista ne želimo da dozvolimo da se teme zamenjuju. Nekada su se teme birale u smislu – ne damo Kosovo, izgubićemo Kosovo, pa se onda pričalo o evropskim integracijama, a danas se priča nešto sasvim drugo. Danas se postavlja pitanje – da li su privatizacije bile korisne ili nisu? Da li su kompromitovane ili ne? To je zamena teza. Ovde se samo radi o jednom osnovnom pitanju, a to je – zašto se građani ovde države zadužuju a da niko za te dugove ne odgovara, a te dugove je proizveo?