Gospođo predsedavajuća samo ću da vas upozorim da je po zakonima Republike Srbije i po zaključcima RRA zabranjeno promovisanje vidovnjaštva na preko, televizija sa nacionalnom ili regionalnom, bilo kakvom frekvencijom, a naročito za skupštinskom govornicom, tako da vidovnjaštvo tipa -ministri nisu pročitali budžet ili tako nešto, molim vas da sankcionišete ubuduće.
Što se tiče samog rebalansa budžeta, jedna velika bogata zemlja kao što je to Rusija, imala je čini mi se dva rebalansa budžeta, ništa im ne fali i rado bih se menjao da Srbija ima te resurse koje ima Rusija. S druge strane, ovaj rebalans budžeta je nastao, odnosno, svaki nastaje zbog disbalansa prihodne i rashodne strane. Ovaj je nastao i usvojen je zato što je rashodna strana kontrolisana, zato što se trošilo principima dobrog domaćina, kontrolisano, prihodi što su bili manji, to niko nije mogao da predvidi u tom obliku, ali šta su bili razlozi za prethodne rebalanse? Zato što su troškovi tih budžeta, zato što su oni bili i nenamenski i kriminogeni i nekontrolisani. To je razlika između ove Vlade i prethodne Vlade.

Hvala.
Reč ima Zoran Kasalović, replika. Izvolite.

Zahvaljujem poštovana potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da prethodni premije nije mnogo govorio, pitam vas da li je on ustvari suštinski bio premijer? Svi znaju da nije bio. Koliko je uradio, to su najbolje presudili građani i rekli.
Četvrti put vas pitam, da li je vaš ministar finansija i premijer tvrdio da je sporazum sa MMF važeći, da su problemi oko izdavanja garancija oko dokapitalizacije Komercijalne banke ili je taj premijer vodeći tako finansije obmanuo i MMF i oterao iz Srbije, obmanuo celu javnost i da smo mi tek prošle godine saznali pravo stanje naših javnih finansija i plan u kome nisu bila predviđena sredstva za isplatu plata, nedovoljno za penzije. Kako ste vi čitali tad budžet? Svi smo ga čitali, ali nam ga je tumačio tadašnji ministar finansija. Kažem vam da je on toliko bio hrabar da je sve članove Odbora za finansije i javnost obmanuo. Kažem vam, tačno je, vi kažete da je malo govorio, govorim vam zbog čega je malo govorio.
Odgovorite mi na pitanje više jednom, da i je taj MMF oterala politika koju je vodio vaš ministar finansija i da li je tad MMF otišao ili je otišao za vreme mandata ove Vlade, odgovorite više jednom na to pitanje? Četvrti put vas pitam.

Hvala.
Prekidamo repliku na ovu temu, pošto smo se udaljili od teme. Vraćamo se na amandman.
(Janko Veselinović s mesta: Replika.)
Ne, zaista, pošto smo potpuno otišli od teme, meni je dužnost u skladu sa članom 27. da vodim računa o dostojanstvu, stvarno se izvinjavam.
Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić.

Zahvaljujem se.
Da podsetim samo, raspravljamo ovde danas o Zakonu o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" od strane države i to u iznosu od milijardu i 400 miliona. U ovome što je gospođa ministarka rekla, ja bih ipak želeo da se na neke stvari osvrnem, a to je da ćete se svi složiti ovde u ovoj sali da najveći generator nelikvidnosti javnog sektora i uopšte privrede Srbije, jeste ustvari sama država, jer država ne izmiruje svoje obaveze blagovremeno i dovela je ova sva preduzeća u jedan sistem u kome se oni danas nalaze.
Kritika javnog sektora ili rukovodioca bilo kog u javnom sektoru, nezavisno iz koje on političke stranke dolazi, ja principijelno mislim da nije dobronamerna i da svako ko upućuje tu kritiku, personalizuje odgovornost, pre svega Vlade i ove države.
Ako Vlada donosi memorandum i propisuje cene, pošto će biti gas ili pošto će biti kilometar putarine ili pošto će se raditi bilo koja usluga iz javnog sektora, a pri tome znamo da se na međunarodnom tržištu neke stvari kupuju mnogo skuplje, onda je logično da će menadžment preduzeća biti neuspešan, ali to nije neuspeh tog menadžmenta, to je odgovornost svih nas koji sedimo ovde.
Znači, mi u jednom trenutku moramo sebe da pogledamo u oči i da kažemo – draga gospodo, naša cena održavanja puteva po ovim ugovorima koji su iz 1992. godine, da li je namera svih političkih struktura koje su učestvovale u procesu privatizacije bile da se proda pravo na održavanje puteva i nije bila namera da mi dobijemo efikasno upravljanje održavanjem puteva.
Ako danas od 1992. godine, od kad ste rekli, nema tendera za održavanje puteva, pitanje je na koji način se formiraju cene održavanja? Kolika je cena asfaltiranja?
Kolika je cena košenja trave, kolika je cena saniranja udarnih rupa, ko je taj ko računa i ko pravi tehno-ekonomsku analizu cena i na osnovu kojih se kasnije planira održavanje puteva, ako pri tome energenti odlaze u nebo.
Mi možemo Zorana Drobnjaka, direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije" da prozivamo ovde za hiljadu stvari, ali ne možemo da ga prozivamo ni za jednu cenu koja je tamo doneta, to je odgovornost Vlade Republike Srbije. Glavni generator i krivac nelikvidnosti u ovoj zemlji, jeste Vlada Republike Srbije. Ako Vlada Republike Srbije i država Srbija izmiri svoje obaveze, to je pretpostavka da će mnogi privredni sistemi u ovom društvu da žive. Slažem se sa vama da mi treba da učinimo transparentnim, da menjamo direktore, da se direktori biraju na javnim konkursima. Javna preduzeća su alat Vlade Republike Srbije.
Koliko znam, Elektroprivreda, na primer Češke, koja je visoko pozicionirana državno preduzeće. Tamo država upravlja, ali upravlja odgovorno. To su neke stvari o kojima mi moramo da negde pogledamo jedni drugima u oči i da kažemo – odgovornost za "Puteve Srbije" i za ovaj dug, nije odgovornost direktora "Puteva Srbije", nego je odgovornost Vlade Republike Srbije, odgovornost je Vlade koja je predložila takav budžet koji je neostvariv.
Da li je Vlada definisala u tom budžetu prioritete, da li su sva sredstva otišla na ono što su zakonom definisani putevi, da ih Vlada održava? To su, gospođo Grubješić, pitanja, a ne o tome da li ćemo mi unaprediti konkurentnost zbog EU? Mi konkretnost unapređujemo zbog samih nas, a ne zbog EU. Da li kroz ta poglavlja o kojima mi pričamo, te standarde uvodimo zbog EU ili uvodimo zbog ove ekonomije koja ovde egzistira?
To su neke stvari o kojima ne treba da mi negde optužujemo i prebacujemo personalizujemo tu odgovornost na nešto što kreira država. Ako donesete uredbu o ceni grejanja i znate da cena grejanja u lokalnim samoupravama može da se kreće u jednom rasponu, kako onda očekujete da neka energana, koja distribuira toplotnu energiju na nekom lokalnom nivou posluje pozitivno? Kako da "Srbijagas" bude pozitivan, ako prodaje gas jeftinije nego što ga nabavlja? Kako da putarina bude jeftina i dostupna, ako je cena održavanja puteva mnogo skuplja nego što to mi definišem našim zakonima?
Ne možemo da vodimo i socijalnu politiku i da raspravljamo o tome kako je kriv pojedinac. Nije kriv pojedinac, kriv je sistem koji ne donosi odluke koje su životne i koje su održive.
Znači, donosimo nova zakonska rešenja kojima prethodna zakonska rešenja stavljamo van snage.
Vi ste iskusan političar, dugo ste u politici i ove stvari znate bolje nego ja. Siguran sam da ste svesni ovoga o čemu pričamo ovde.
Ne možete reći da se ne razumem u puteve. Ne razumete se u puteve, ali se razumete i učestvujete kao član Vlade i kao potpredsednik Vlade u donošenje budžeta. Znate da je ovo posledica nelikvidnosti u ovoj zemlji. Najveći dužnik je država.
Pre nekoliko meseci smo doneli zakon o izmirenju obaveza. Taj zakon je usvojen ovde. Da li ga država poštuje? Kako država poštuje taj zakon ovde ako u tri rate ovo pretvara u javni dug, da ga isplati do kraja godine? Koji je rok u kome moraju partneri da ispoštuju svoje odluke plaćanja? Znači, doneli smo jedan zakon potpuno svesni da ga donosilac zakona i predlagač neće moći poštovati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Hoću da kažem da nismo zadovoljni, ali prosto gospođa Grubješić je dala za pravo o svemu što smo govorili ovih dana i potvrdila je našu procenu o stanju i u JP "Srbija putevi" i uopšte u čitavom tom sektoru, koji obiluje neodgovornošću, kako bi gospodin Babić rekao, nekim kriminogenim stvarima. Smatramo da je jedna loša stvar u svemu tome što smo čekali da EU bude ta batina koja će da nas dovede u red, odnosno vas dovede u red, Vladu koja treba da sredi ovo stanje.
Mi smo shvatili da je mnogo bitnije da svest o potrebi da se reformiše taj sektor, ta firma bude nešto što će preovladati kod vas, ali, ako ništa drugo, bar ta batina iz Brisela koja će da dođe i da uteruje u red sektor po sektor možda će nekad nešto dobro da donese, ali da ne bude po principu – ne lipši magare do zelene trave.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Hvala vam na tome.
Nismo dobili odgovor na pitanje kako će se servisirati dug od 200 miliona evra za PDV. Slažem se sa onima koji kažu da sama profesionalizacija menadžmenta ne može da bude dovoljna. Zato mi i kažemo da moramo da imamo manje javnih preduzeća.
Slažem se sa gospodinom Lazićem koji kaže da ne može "Srbijagas" da proda ili da posluje mnogo uspešnije ako kupuje gas skuplje od cene po kojoj ga prodaje, ali svi ste vi glasali za takav sporazum sa Ruskom Federacijom, koji tako nešto omogućuje. Ujedinjeni regioni Srbije se pobunio u poslednjem trenutku, priznajem, ali ne mora onda "Srbijagas" ni da ima košarkaški klub kao što ima.
Tačno je, sazvali smo taj odbor. Gospodin Cvetković je rekao da je sve u redu sa MMF-om, da postoji neki problem sa knjiženjem, ali ste i vi iz SPS vikali celu kampanju "njet" MMF-u.

Hvala.
Nastavljamo dalje.
Narodni poslanik Janko Veselinović, po amandmanu. Izvolite.