Hvala.
Sledeći se za reč prijavo mr Siniša Lazić. Izvolite.
(Dejan Radenković, s mesta: Nema me u sistemu, prijavio sam se za repliku.)
Vi, gospodine Radenkoviću, niste ovlašćeni za ovu tačku tako da nemate pravo na repliku u ime poslaničke grupe.

Poštovane dame i gospodo zaista ovaj predlog amandmana koji su uputili predstavnici poslaničke grupe DSS je potpuno razuman. Prvo razuman je iz razloga što ne obuhvata ceo period i šta je sa period od 1. aprila pa do 15. jula. Znači, to je potpuno diskutabilna priča a još je diskutabilnije zašto ste odbili u obrazloženju neprihvatanje ovog amandmana.
U predlogu amandmana se jasno kaže da javno preduzeće ima sklopljene ugovore sa preduzećima održavanja ovih puteva i da na osnovu tih ugovora su izvršene usluge i po osnovu tih ugovora je i napravljen ovaj dug, a kasnije u obrazloženju tumačite da ti ugovori nisu sastavni deo ovog zakona, po kojem ćete izmirivati obaveze ovim preduzećima.
Šta je onda pravni osnov uopšte, da priznamo da je ovo javni dug Republike Srbije? Negde tu se neke stvari ne podudaraju i ovo je neko obrazloženje radi obrazloženja, a ne radi iskrene pomoći putarskoj privredi i infrastrukturi naše zemlje, koja je zaista u katastrofalnom stanju.
E sad, ukoliko sve ovo pogledamo potpuno jednim onako racionalnim pristupom, mi vidimo da godinama infrastruktura, možda negde od 70-ih godina, tamo kada je najveće izdvajanje bilo iz cene goriva za održavanje puteva, da se sada sve upotrebljava, samo ne za ono gde treba, to jeste u putnu mrežu.
Ne vidim razloga zašto Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj predlog, uhvatila ceo taj period. Da li to znači da ćete ponovo ova putarska preduzeća od 1.04. slati u poslovne banke u kojima će se oni ponovo pod nepovoljnim uslovima zaduživati na časnu reč ministarstva i na takav način ponovo ugrožavati svoju likvidnost. Da li je to mehanizam?
Zašto niste prihvatili sve ovo, pomogli Javnom preduzeću "Putevi Srbije", koje sam siguran nije samoinicijativno sklapala ove ugovore i plan i program rada javnog preduzeća Srbije, usvajala je Vlada Republike Srbije i siguran sam da ste kao član Vlade upoznati sa planom i programom rada Javnog preduzeća "Putevi Srbije" i hvalili ste se da smo najranije usvojili budžet prošle godine, negde u prvoj polovini decembra, da smo eto time predvideli sve, da smo sprečili bankrot, da smo sprečili dodatno zaduživanje, da smo uradili hiljadu nekih dobrih stvari, a evo, sada mi se negde na polovini ove godine susrećemo sa ovakvim problemima.
Da li je ovo ponovo sad jedno gašenje požara, sprečavanje štrajka najavljenog od strane putara, koji će ponovo posle ovoga perioda u kojem ste naveli da ćete izmiriti ovaj dug? Druga stvar, što je diskutabilno u ovom obrazloženju, to jeste da se kaže da obaveza Ministarstva saobraćaja je da dostavi svako pojedinačno potraživanje Vladi na usvajanje, na osnovu čega će Ministarstvo finansija i privrede Upravi za Javni dug platiti umesto javnog preduzeća. Da li to znači da će onda Ministarstvo praviti prioritete, da li to znači da će Ministarstvo saobraćaja po nekom svom nahođenju slati te neke predloge, jer je definisano da nešto bude podeljeno u tri dela? Da li je to definisano, jasno uređeno kakvi će ti prioriteti biti, ko će se naći u toj prvoj trećini, ko u drugoj, ko u trećoj? Naprosto, mnogo je nedefinisanih stvari i zaista je bilo potpuno razumno da se napravi analiza, struktura troškova i da se na takav način obuhvati i ovaj period iza toga i da iskreno pomognemo putnoj privredi i da pomognemo pre svega ljudima koji rade u tim sistemima, a samim tim da pomognemo i nama koji putujemo tim putevima i koji koristimo tu infrastrukturu koja nam je neophodna kasnije i za neke investicije i za sve ono drugo što je važno za ovu zemlju. Hvala-

Hvala.
Sledeći se za reč prijavio narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala.
Ne znam odakle da počnem? Naravno da nije prihvaćen ovaj amandman. Jednostavno, možemo da polemišemo ovde do sutra. Naravno, svako će da vuče vodu na svoju vodenicu onako kako njemu odgovara, ali građani Srbije najbolje prepoznaju i oni svoju poslednju reč daju na izborima.
Znači, nema razloga da se neko plaši. Što se tiče SPS, na prethodnim izborima, koliko god je bila kritikovana, duplirala je broj glasova i uvećala svoj procenat.
Kada pričamo o zavlačenju ruke u džep, naravno da svako treba da se nađe pred licem pravde, kao što se to i sada čini. Da podsetim neke kolege kada su putarske firme privatizovane, u kom periodu. Neka oni se sami jave i neka kažu kada su privatizovane, zašto su privatizovane, zašto nisu ostale u državnom vlasništvu, kakve su to namere postojale, čiji se članovi sada privode i nalaze se u zatvoru i bivši ministri.
Lako je reći, dobacivati i ne dobacivati. Meni je zadovoljstvo što je tu naša bivša koleginica, sadašnja ministarka Suzana Grubješić. Ne vidim zbog čega je treba žaliti? Ona je kompetentna da nam kaže o tome i zato sam i samo dobacio kako je to normalno u parlamentarnom životu. Nije to ništa nekulturno.
Kada se pojedine kolege pitaju što se tiče kvaliteta puteva, koliko ja znam, na sajtu DSS stoji da je potpredsednik izvršnog odbora izvesni Zoran Pešović koji radi u JP "Putevi Srbije" na poslovima standarda i kvaliteta. Nema potrebe da nas neko pita ovde i da zamara građane sa tim pitanjima. Lepo okrenete svog potpredsednika izvršnog odbora i pitate ga kakav je kvalitet i kakvi su standardi, kako se prave putevi. Zašto bi ovde iznosili bilo kakve paušalne ocene, delimično?
Možda ću pretrpeti kritike što to kažem, ali normalno je da se slože i sa nekim. Možda je dobro i možda je koleginica Milica Radović u pravu, da bi trebali da imamo jednostavno neku listu, koji su to dugovi, po kom osnovu. Znači, to uopšte nije ništa strašno i ne treba bežati od toga, od te činjenice, ne vidim nijedan razlog, ali ako krenemo da ulazimo u te analize, plašim se da će nas to odvući mnogo dalje u prošlosti i da to može izazvati još mnoge postupke i procese koji će se povesti protiv nekih bivših ministara i članova nekih stranaka koje ovde sede u parlamentu. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Narodna poslanica Milica Radović, pravo na repliku.
(Miroslav Petković, s mesta: Replika.)
Ne možete svi da dobijete pravo na repliku.
Reč ima gospođa Radović. Izvolite.

Meni zaista nije jasno da li gospodin Radenković podržava amandman ili ne podržava? Na početku je rekao da je sasvim logično što je amandman odbijen, a sada na kraju je rekao da nema ništa protiv mog predloga, da treba da se stavi u ovaj tekst zakona spisak svih poverilaca sa visinom pojedinačnih potraživanja i da on treba da predstavlja sastavni deo teksta zakona.
Što se straha tiče, gospodine Radenkoviću, mi nemamo nikakv strah. Slobodno možete da idete, da češljate u prošlost koliko god hoćete. Nećete moći da nam nađete ništa, jer da ste mogli, to ste do sada mogli da uradite nekoliko puta.
Mi se za svoju bezbednost ne plašimo, ali mislim da bi trebalo malo više svi o tome da raspravljamo i da razmišljamo na drugačiji način.

Hvala.
Narodni poslanik Dejan Radenković, pravo na repliku. Izvolite.

Nisam mislio ništa lično da trebate vi da se plašite. Oni koji su nešto radili, oni treba da se plaše.
Ne bih da spominjem ko je bivši ministar i ko je sada u zatvoru što se tiče tih razornih privatizacija koje su sprovedene u tom periodu i koje su 500 hiljada ljudi odvele na ulice.
Naravno, uzročno posledično je sve ovo što imamo sada. Naravno, otpis tog pariskog duga u tom periodu, ogromni prihodi od privatizacije. Kada je sve to prestalo onda ulazimo u period zaduživanja, što je normalno, a onda treba preispitati gde su otišle sve te pare, kako su oprane.
Član sam Anketnog odbora za KiM, za trošenje budžetskih sredstava na KiM. Kao kada ima uzlaznu liniju kada su prihodi u budžetu u pitanju, tako isto imamo i ogromne rashode i ogromne investicije u tom periodu u tim godinama ka Kosovo. Zato sada nailazimo na zgrade kojih uopšte nema.
Kažem vam, nemojte sebi da skačete u stomak. Dajte da pričamo vrlo konstruktivno. Slažem se, prihvatiću svaki argument i podržaću ga. Nema veze što možda to nije, kako se kaže u tom političkom životu, ono da se apriori odbacuje ono što opozicija prihvata. Znači, dajte konstruktivne predloge i nema ni jedan razlog da mi to prihvatimo i da podržimo. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, mislim da sam imao pravo na repliku na prethodno izlaganje kolege Radenkoviću, ali dobro. Očigledno je da sam pogrešno protumačen.
Izvinjavam se, rekao sam da Vlada na ovaj način zavlači ruku u džep građanima Republike Srbije.