Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja namenskih sredstava podneo je amandman na član 51.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REVIZIJI, pretres u pojedinostima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala.
Član 3. Predloga zakona o reviziji, gotovo da je istovetan i sa članom 3. Predloga zakona o računovodstvu, pa je i naš amandman, da tako kažem, maltene analogan i onom amandmanu na član 3. iz Predloga zakona o računovodstvu.
Naime, u Predlogu zakona o reviziji, član 3. kaže – da prevode međunarodnih standarda revizije, rešenjem utvrđuje Ministarstvo. Znači, rešenjem utvrđuje Ministarstvo, a to rešenje, znači iz ovog stava kojim se određuje i datum početka primene, zajedno sa tekstom prevoda Ministarstvo objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", i na internet stranici Ministarstva.
Mi predlažemo amandmanom da se član 3. menja i glasi – "Profesionalna organizacija koja je članica Međunarodne federacije računovođa i revizora, prevodi i objavljuje međunarodne standarde revizije, po dobijenom odobrenju, i u skladu sa procedurama međunarodnih regulatornih tela. Profesionalna organizacije ostvaruje svoju funkciju u skladu sa zakonom i aktima profesionalne i etičke samoregulative".
Naime, opet kažem, i u ovom predlogu zakona, vi ste u obrazloženju rekli da amandman ne prihvatate jer, ovi standardi koje prihvatamo iz međunarodnih revizorskih standarda, samim tim postaju i predlog zakona, pa samim tim država, odnosno Ministarstvo, ne može svoje suvereno pravo uređivanja zakonske regulative, da prenese na neke prefesionalne organizacije.
Ali, u zakonu opet ne stoji ko prevodi te međunarodne standarde revizije. Ko ih prevodi, s tim što ih Ministarstvo rešenjem utvrđuje? Mi smo i u ranijem Zakonu o računovodstvu i reviziji imali jasan stav koji kaže, da Ministarstvo utvrđuje rešenjem i daje pravo prevoda pravnom licu i sada se kaže – ako je pravno lice članica međunarodnih revizorskih i računovodstvenih organizacija ili institucija.
Ako takva međunarodna organizacija postoji stručna, i ako je sklopila ugovor, i ako je članica međunarodnih revizorskih institucija, ona ima i pravo i obavezu da prevodi te standarde. Ali, očito da mi ne budemo da zagovaramo jedne ili druge, jednostavno hoćemo, istine radi, transparentnosti radi, informacije radi da znamo ko će ih prevodi, da znamo ko će ih utvrđivati i objavljivati, ko će ih prevodi, da li to nešto košta i koliko košta, jer očito iza mnogih predloga i zakona, koji dolaze iz Vlade i mnogih predlog koji dolaze sa strane, kroz javnu raspravu kasnije, imaju neki uticaj koji se tiče finansijskih tokova.
Znači, jednostavno, to nas zanima. Mi ne utičemo na to koja će to profesionalna organizacija biti. Ako postoje, ako su članice nekih međunarodnih tela i ako imaju prava i obaveze pod tim ugovorima koje su sklopile da to rade, da li to nešto košta državu, građane, ministarstvo? Ko to treba dalje da radi, ako ne više oni? Da li ministarstvo raspisuje neku javnu nabavku ili tender? Ko će to ubuduće raditi i ko to sve plaća? U krajnjem slučaju, zanimaju nas troškovi i ko će to da radi i da li se tu prelamaju neki drugi interesi? Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.

Član 21. je, mogla bih da kažem, jedan od dva ili tri suštinska člana u ovom predlogu zakona, a on se tiče obaveznosti revizije. Stav 1. u Predlogu zakona kaže – revizija je obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica, koji su razvrstani u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, i javnih društava u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala i preduzetnike čiji poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi četiri miliona i 400 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.
Mi predlažemo da se član 21. menja i glasi – revizija finansijskih izveštaja obavezna je za velika pravna lica, za pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje ukoliko vrednost imovine, odnosno prihoda matičnog i zavisnih pravnih lica bez internih transakcija u zbiru čine veliko pravno lice i emitenti hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji emitovanje vrše putem javne ponude.
Velikim pravnim licima, u smislu stava 1. ovog člana smatraju se i banke i druge finansijske organizacije, berze, brokersko-dilerska društva, osiguravajuća društva, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i investicioni fondovi. Revizija finansijskih izveštaja javnih preduzeća vrši se u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast revizije javnog sektora.
Propisivanje obaveznosti revizije za preduzetnike čiji prihod prelazi četiri miliona i 400 hiljada evra godišnje mi stvaramo njima, rekla bih, nepotrebnu obavezu. Isto tako je i kod srednjih pravnih lica i kod preduzetnika. Uglavnom je menadžment i upravljačka funkcija u jednom. Tu nije narušen javni interes ako nema obavezne finansijske revizije, jer ta pravna lica, pogotovo preduzetnici, uradiće reviziju svog finansijskog izveštaja u zavisnosti od toga kada im bude potreban. Da li će tu biti nekih statusnih promena, da li će biti prodaje, odnosno da li će doći neki strani investitor da uloži nešto para u njih, pretpostavljamo da će tada oni za te potrebe uraditi reviziju svog finansijskog izveštaja.
Ovako, ako sve njih obavežemo da su obavezni da rade finansijsku reviziju, a to je nekih 109 hiljada pravnih lica, izvućićemo iz privrede preko 30 miliona evra i preliti u sektor revizije, pogotovo što znamo da sada ima nekih 57 revizorskih kuća, a znamo da su unazad godinama uglavnom tri, odnosno četiri revizorske kuće radile gotovo sve konsalting i revizije u našoj zemlji i kod javnog sektora i kod velikih pravnih lica, odnosno kod gotovo svih privatizacija koje su se unazad godinama kod nas dešavale. Uglavnom su ti revizijski izveštaji bili plaćeni iz budžeta, odnosno na teret naših građana, uglavnom su bili donekle štimovani ili namešteni, jer ne bi unazad godinama u 80% slučajeva revizijskih izveštaja data pozitivna ocena na finansijske izveštaje.
Nije bilo odgovornosti kako je rađena revizija, nije bilo kontrole kakvi su rezultati te revizije, a u praksi znamo šta je pravo stanje – i uništena privreda i stotine hiljada radnih mesta, da se ne ponavljam, pa da ne bude da mi je priča demagoška.
Predlažemo da poštedimo troškova privatni sektor, ova mala preduzeća, odnosno preduzetnike, da njima ne nametnemo obavezu finansijske revizije, već da rade po potrebi, a da velika pravna lica i pravna lica iz javnog sektora ostanu obveznici, ali već kada je javni sektor u pitanju, tu imamo DRI, pa je to mnogo više njena obaveza. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Članom 21. povećan je iznos prihoda, a time je praktično smanjen broj obveznika buduće obavezne revizije. S jedne strane to može da bude dobro, jer se na takav način rasterećuje privreda. S druge strane, to može da bude loše, jer niko neće moći da radi onu pravu nezavisnu kontrolu rada pojedinih privrednih društava.
Mi mislimo i sigurni smo da je revizija ovoj zemlji potrebna. Revizori su jako cenjeni u EU. Smatramo da ova država treba da radi i dalje na tome da u ovoj zemlji postoji što veći broj revizora. Na ovakav način, mislimo da će mnogi radnici koji već sada rada u postojećim revizorskim kućama ostati bez posla.
Činjenica je da DRI treba da kontroliše rad Vlade, ministarstava, lokalnih samouprava, ali smo iz prakse imali prilike da vidimo da DRI nema dovoljno ljudi i nema dovoljno kapaciteta da obradi sva javna preduzeća i lokalne samouprave koje su u njenoj nadležnosti. Zbog toga privatne revizorske kuće vrše reviziju rada lokalnih samouprava.
Smatramo iz tog razloga, zbog povećanja finansijske discipline, da nije trebalo staviti ovako veliki iznos od četiri miliona i 400 hiljada evra kao limit za početnu granicu za reviziju.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potreba da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 110. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandmanu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O FAKTORINGU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić, Milica Radović i Miroslav Petković.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Bojana Božanić i Dušica Morčev.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandmanu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.