Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 92 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Ljubiša Stojmirović, Ivan Bauer i Dejan Rajčić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka 6, 7. i 8. dnevnog reda, pozvao da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača: Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade, mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave, mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, prisustvuju i: Ljubiša Milosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Zlatko Milikić, pomoćnik ministra finansija i privrede, Branka Đorđević, savetnica u Ministarstvu finansija i privrede, Danijel Nikolić, savetnik ministra finansija i privrede i Sanja Jevtović, viša savetnica u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima Predloga zakona o računovodstvu.
6. tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O RAČUNOVODSTVU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić i amandmane Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava povukao je amandmane koje je podneo 10. jula 2013. godine na članove 6, 12, 38, 39, naslov iznad člana 40. i član 40. i 41. kojim se posle člana 51. dodaju novi naslovi i novi član 51a, kao i amandman kojim su predložene izmene u članovima 33, 34, 35, 36, 37. i 46.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Za reč se javila narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovana gospođo ministar, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, danas nam je na dnevnom redu rasprava u pojedinostima, odnosno po amandmanima na tri važna zakona: Predlog zakona o računovodstvu, Predlog zakona o reviziji i Predlog zakona o faktoringu.
Odmah u startu da kažem da mi je prosto neshvatljivo da skoro nijedna poslanička grupa, sem jednog amandmana iz LDP, nije podnela amandmane, sem DSS, na ova tri, po nama, vrlo važna sistemska zakona. Prosto nam se nameće pitanje da li druge poslaničke grupe misle da su ovi predlozi zakona savršeni i da im apsolutno nije potrebno nijedno amandmansko poboljšanje ili, sa druge strane, smatraju da su ova tri zakona nebitna, pa zato i ne zaslužuju da se amandmanski koliko toliko poprave?
No, bez obzira na sve to, DSS je i u načelnoj raspravi istakla da su ovo tri jako važna sistemska zakona, a posebno Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji, koji se sada prvi put razdvajaju u dva posebna zakona. Sami smo tada rekli da od kvaliteta finansijskog izveštavanja zavisi kvalitet prikaza realnog stanja u ekonomiji, zavisi dolazak novih investitora kada vide kakvi su finansijski izveštaji pojedinih preduzeća za koja su zainteresovana, zavisi prikaz, odnosno realni prikaz osnovice za oporezivanje kod poreza na imovinu, kod poreza na dobit. Samim tim, od toga zavisi utaja poreza, odnosno od toga zavisi prihod u budžetu, a od toga nam i zavisi deficit, odnosno njegova veličina. Pre neki dan smo ovde pričali sa kolikim se deficitom sada naš budžet susreće.
Tako da, prosto ne možemo da verujemo da odgovornost za izradu finansijskih izveštaja, odgovornost za reviziju finansijskih izveštaja mora neko da snosi, moramo jasno ovim zakonom da imamo određena lica koja rade, u stvari izrađuju finansijske izveštaje, moramo da budemo sigurni da su ti finansijski izveštaji objektivni, istiniti, sveobuhvatni, standardizovani, da su jasni, odnosno razumljivi i stranim investitorima. Tek od takvih finansijskih izveštaja mi možemo da očekujemo i sveobuhvatan privredni razvoj. Koliko vidimo, to će biti jedna od prvih i osnovnih tema posle rekonstrukcije ove Vlade.
Da ne bih dužila sada načelnu priču, da se osvrnem na ovaj treći amandman, odnosno na prvi amandman koji smo podneli na član 3. Naime, u Predlogu zakona u članu 3. se kaže – prevode međunarodnih finansijskih standarda rešenjem utvrđuje Ministarstvo i ovo rešenje se zajedno sa prevodom objavljuje u "Službenom glasniku" i na sajtu Ministarstva. Mi smo predložili amandman da se član 3. menja i da glasi – profesionalne organizacije, koje su članice međunarodnih federacija računovođa i revizora, treba da prevode i objavljuju ove standarde, treba da aktivno rade na primeni i poštovanju tih standarda i, naravno, da uvode i primenjuju i etički kodeks za profesionalne računovođe i revizore.
Vi u obrazloženju kažete da amandman ne može da se prihvati zato što su ovi međunarodni standardi računovodstveni i međunarodni standardi finansijskog izveštavanja samim tim predlogom ovih zakona postali sastavni deo republičkog zakonodavstva, pa samim tim Ministarstvo kao republički organ ima suvereno pravo da određuje i da odlučuje o zakonskoj regulativi, tako da ne može to suvereno pravo da se prenese na određeno udruženje ili računovodstvena udruženja koja bi trebalo da prevode ova pravila. Međutim, mi smo se samo kod ovog člana pozvali na član 3. prethodnog Zakona o računovodstvu i reviziji, koji kaže da ove prevode uređuje pravno lice koje je član Međunarodne federacije računovođa i koje ima po ugovoru pravo i obavezu da vrši ove prevode.
Svakako, mi u ovom predlogu zakona nismo videli ko u suštini prevodi te računovodstvene standarde, samo imamo odrednicu da se utvrđuje rešenjem prevod i da se objavljuje taj prevod. Ako je to preneseno sada na Ministarstvo, da li je to Komisija za računovodstvo? Ko u stvari prevodi? Sa druge strane, mi imamo primedbe da se tu radi o prilično velikom novcu kada je u pitanju taj prevod i o kontroli svega toga. Zato vas i pitamo – ako naš amandman nije prihvaćen, i radi struke, a i radi javnosti, da nam prosto kažete ko će prevoditi te računovodstvene i finansijske standarde?

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Da li se neko javlja za reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

U stavu 1. člana 6. Predloga zakona mi predlažemo da se amandmanom pre reči: "poslovnog prihoda" dodaju reči: "godišnjeg poslovnog prihoda".
Naime, u članu 6. ste dali klasifikaciju pravnih lica na mikro mala, srednja i velika, uzevši u obzir poslovni prihod i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđene na dan sastavljanja godišnjih izveštaja. Mi smo samo, preciznosti radi, predložili amandmanom da se i u stavu 1. i u stavovima 3. i 4. pre reči: "poslovni", doda reč: "godišnji", odnosno da se odnosi na godišnji poslovni prihod. Samo radi preciznosti, smatramo da, bez obzira na vaše obrazloženje, nema smetnji da ova reč stoji i kod ovih stavova koje smo mi u amandmanu navele.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, jedino da uopšte ne sednem. Šalim se malo.
Mi smo amandmanom na član 6. predložili da se u stavu 1. briše: "mikro", a da se dosadašnji stav 3. koji postaje stav 2. menja i glasi: "da su mala pravna lica ona koja imaju prosečan broj zaposlenih do 50, poslovni prihod od 8.800.000 evra i prosečna vrednost poslovne imovine na kraju poslovne godine je 4.400.000 evra za preduzetnike".
Mi smo i u načelnoj raspravi istakli da ova vaša podela sada u ovom predlogu zakona – na mikro, mala, srednja i velika preduzeća, sa pozicija računovodstva i nema neki značaj. Naime, vi ste se samo ovim predlogom zakona prilagodili 4. i 8. Direktivi EU, koja poznaje podelu na pravna lica ovakva kako je sada dato u predlogu. Mi smo tada predložili da se zalažemo za to da podela na pravna lica ostane, zato smo ovim amandmanom i pokušali da ovo izmenimo, na mala, srednja i velika, a da ostane kategorija preduzetnika i drugih pravnih lica.
Prvenstveno smo ovaj amandman podneli, a to ćemo i kasnije dati u obrazloženju, zbog toga što će za ova mikro pravna lica Ministarstvo doneti poseban podzakonski akt ili pravilnik, nazovimo ga kako god hoćemo, koji će biti temelj izrade finansijskih izveštaja za mikro pravna lica. Znači, to je jedan potpuno novi pravilnik. Na taj način, negde oko 109.000 ili 110.000 pravnih lica izuzeće se iz Standarda međunarodnog finansijskog izveštavanja, za njih će važiti neka posebna naša pravila, pa će samim tim, ti izveštaji koji se budu radili na osnovu ovog pravilnika biti i neuporedivi pre svega sa dosadašnjim izveštajima, biće i nerazumljivi za strane investitore, a isto tako, što je najvažnije i što je najveća primedba bila privrede, izazvaće jako velike troškove, blizu 30 miliona evra kod privrednika jer će tražiti nove kompjuterske programe, novu obuku kadrova, nove obrasce, onda će se dešavati situacija da će se mikro pravna lica seliti u mala, mala u mikro, mala u srednja, srednja u velika, tako da će zbog tih prelaza graničnih jednostavno biti jako otežano da se sve ovo primenjuje, a da ne bude velikih troškova. S druge strane, ti troškovi mogu, najbolje to zna Ministarstvo finansija i privrede, 30 miliona evra može da se uloži u radna mesta, i to za radna mesta od pet do sedam hiljada novih radnih mesta. To je bila poenta zbog čega smo podneli ovaj amandman.

Hvala. Niste morali da sednete.
Na član 14. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Gospođa Gajić ima reč. Izvolite.

Jedan vrlo važan član, možda i jedan od najvažnijih članova u ovom predlogu zakona, je član 14. Mi smo na član 14. podneli amandman koji glasi: "Član 14. menja se i glasi – Pravno lice, odnosno preduzetnik internom regulativom uređuje školsku spremu ekonomsko-finansijskog usmerenja, odgovarajuće profesionalno zvanje, radno iskustvo i druge uslove za lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje". Ako bi ostao član 14, ovako kako je u predlogu dat, pravno lice može svojim aktom da odredi i, kaže se, samo školsku spremu, radno iskustvo i druge uslove.
Smatrali smo, u konsultaciji sa strukom, da ovde mora ili bi trebalo, kako god vi to shvatite, da stoji koja su to lica odgovorna za sastavljanje finansijskih izveštaja. Nije svejedno da li će finansijski izveštaj da sastavi stručni profesionalni računovođa, čovek ili osoba koja dugo godina radi u toj struci, koja se školovala, godinama unazad steklo se neko iskustvo i neka praksa u toj struci. Imamo dovoljno stručnjaka, pa samim tim smatramo da kroz ovaj zakon, pogotovo u ovom članu, struka računovođa treba se zaštiti, pogotovo ako znamo, godinama unazad, i to smo u načelnoj raspravi rekli, da je poverenje u finansijske izveštaje i u revizorske izveštaje unazad godinama dospelo na najniži mogući nivo.
Gotovo više ne veruje u istinitost i objektivnost tih izveštaja, a znamo kako se godinama unazad radilo, koje su revizorske i konsalting kuće procenjivale imovinu srpskih preduzeća, ta preduzeća su se prodavala, procenjivale imovinu naših domaćih banaka, uglavnom davale pozitivna mišljenja i na stanje kada je u pitanju imovina, odnosno na bilans stanja i na poslovanje, odnosno na bilans uspeha. Sa druge strane, imamo katastrofalnu situaciju, odnosno prodata preduzeća, stotine hiljada radnih mesta je izgubljeno, a finansijski izveštaji su postali prosto nepotrebna pisanija.
Zato predlažemo da se ne marginalizuju računovođe i stručnjaci u ovoj oblasti, već da oni budu temelj objektivne, istinite i sveobuhvatne izrade finansijskog izveštaja.

Narodni poslanik Radmila Gerov ima reč.

Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, članom 14. predloženog zakona predviđeno je da pravno lice ili preduzetnik može svojim internim aktom propisati i stručnu spremu i radno iskustvo za računovođu. Činjenica je da veliki segment naše privrede čine preduzetnici i mala i srednja preduzeća. Činjenica je da preduzetnici sami vode firme, a kod malih i srednjih preduzeća su uglavnom to vlasnici. Nivo stručnog obrazovanja i preduzetnika i vlasnika malih i srednjih preduzeća danas u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. S druge strane, pošto oni nemaju dovoljno znanja, oni se u svom radu oslanjaju na svoje računovođe.
Ukoliko bi ostao ovaj član 14. ovakav kakav jeste, to bi značilo da u Srbiji svako može da vodi knjige, pa i NKV radnik. S druge strane, ukoliko znamo da veliki broj ljudi radi kod preduzetnika i kod malih i srednjih preduzeća, kakvu ćemo situaciju imati u perspektivi u budućnosti? Nedovoljno stručan preduzetnik, nedovoljno stručan vlasnik malog i srednjeg preduzeća, loš knjigovođa. To sigurno mora kao rezultat da ima propast takvog preduzetnika.
Iz tog razloga, mi smatramo da računovođa ne može biti bilo ko, ne može biti NKV radnik. Da može, onda bi sigurno Ministarstvo i Vlada dozvolili da i kod budžetskih korisnika svako može da bude računovođa. Činjenica je da kod budžetskih korisnika postoje propisana zvanja, znači, to su diplomirani ekonomisti koji vode poslovne knjige.
Zato smatramo da nije korektno i da nije u redu da svako može da vodi poslovne knjige, pogotovo što zakon daje mogućnost da takvi NKV građani otvore i svoje knjigovodstvene agencije. Danas takvih ima oko 8.000 u Srbiji. Kakvu odgovornost snosi agencija kada loše vodi poslovne knjige za preduzetnika, a preduzetnik plati kaznu?
Može obrazloženje, ministarka, da bude – neka preduzetnik ili malo ili srednje preduzeće promeni knjigovodstvenu agenciju, ali činjenica jeste da neke agencije za knjigovodstvo naplaćuju usluge dve ili tri hiljade dinara na mesečnom nivou, neke druge, kvalitetnije, od 20.000 do 30.000 dinara. U zemlji u kojoj živimo, gde svakodnevno pada promet zbog povećanja PDV, zbog malih plata radnika i zbog siromaštva stanovništva, činjenica je da mali preduzetnici neće moći mnogo da plate svog računovođu ili knjigovođu i biraće onakvu agenciju koja knjigovodstvene usluge pruža sa što nižom cenom. To u perspektivi znači da će bilo koja kontrola, kada pogreši knjigovođa, izazvati velike kazne za tog preduzetnika i praktično zatvaranje firmi.