Hvala.
Na član 33. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Reč ima Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Član 33. kaže – dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje. U stavu 1. kaže – pravna lica, odnosno preduzetnici, dužni su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave agenciji radi javnog objavljivanja, najkasnije do 30. juna naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno, odnosno dati su rokovi do kada se podnose finansijski izveštaji i kome se predaju radi javnog objavljivanja.
Mi smo podneli amandman na član 33. da posle stava 6. se doda stav 7. koji glasi – Agencija vrši logičku, računsku i suštinsku kontrolu finansijskih izveštaja. Naime, jasno je nama da u članu 33, kome se finansijski izveštaji predaju i ko ih objavljuje. Nikako nismo u zakonu mogli da vidimo ko će da vrši suštinsku kontrolu finansijskih izveštaja.
Naime, vi članom 45. Predloga zakona kažete da će kontrolu ispravnosti poslovnih promena vršiti Poreska uprava, pa se samim tim podrazumeva da je to ta suštinska kontrola. Mi se doduše jesmo dvoumili da li da tu suštinsku kontrolu vrši Agencija za privredne registre ili Poreska uprava, prosto smo vagali ko ima i kadrovski potencijal u smislu struke i ko ima tehničke mogućnosti da radi taj posao. Nekako nam je u konsultaciji sa strukom prevagnuo stav da to treba da radi Agencija za privredne registre.
Međutim, koliko je ovaj, da tako kažem, član ili koliko je ova materija, ko kontroliše računovodstvene finansijske izveštaje, bitna, svedočio je i amandman koji je odbor, odnosno SNS predložila, zbog koga je ova sednica i odložena, pa je sada taj amandman povučen, gde je umesto da APR radi ovaj posao, to treba da radi NBS, pa se onda našlo neko zajedničko rešenje da ipak prima i objavljuje finansijske izveštaje APR, a po potrebi i po zahtevu dostavlja NBS sve one podatke koji budu potrebni. Samim tim, kada APR prihvati ovaj finansijski izveštaj i kada ga javno objavi, samim tim, to je javni dokument, pa NBS može po automatizmu na taj način i da dođe do određenih podataka. No, to je očito bio kompromis između dve vladajuće stranke u vlasti.
Zato mi pitamo, odnosno znajući da je nekada postojala Služba društvenog knjigovodstva, mi koji smo tada ranije mladi počinjali, znali smo ko je bio zadužen za suštinsku kontrolu onoga što se zove finansijski izveštaj, onoga što se zove godišnji izveštaj i za takve kontrole znali smo da će sigurno biti neka ocena ili da valja ili da ne valja.
Ovoga puta ne vidimo ko će to da radi, sem da će ta suštinska kontrola doći na dnevni red tek kada bude bilo vršenja revizije tih finansijskih izveštaja. Ako je loš finansijski izveštaj, neće biti sigurno dobar ni revizorski izveštaj.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Hvala predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, ono što poslaničku grupu SPS interesuje, a posle i rasprave koja je bila u načelu kada je u pitanju zakon o računovodstvu je to da se kaže i nama, mada mi to znamo, da se kaže građanima ko je, zbog čega ukinuo Službu društvenog knjigovodstva – SDK, ZOP, kako kod hoćete da ga nazovete.
Šta su bili razlozi, a da se danas toliko priča sa tugom i žaljenjem što to ne postoji više? Ko je to ukinuo? Zbog čega? Zašto smo došli u ovu situaciju do koje smo došli, da nema kontrole svega onoga što tada nisi mogao da dođeš ni da platiš porez, bez uplaćenih poreza i doprinosa, a kasnije se ispostavilo da je jednostavno mogao ko god hoće da isplati plate, da ne plati poreze i doprinose, da ne plati poreze, da dođe na blagajnu da podigne gotovinu bez ikakvih računa za kao pokriće, to nije moglo da se desi dok je postao ZOP, tj. SDK, kako god hoćete da ga zovete.
Neka se javi onaj koji je odgovoran i zbog čega je ukinuo tu instituciju koja je jednostavno bila toliko savršeno tačna i precizna, da onog trenutka kada radnik u Beogradu ukuca nalog firmi u Nišu, u istoj sekundi se sredstva nađu kod tog preduzeća u Nišu i on je mogao dalje da raspolaže sa njima.
Zbog čega danas imamo ovakvu situaciju? Ko je odgovoran za to? Molim vas, građani traže odgovor. Neka se javi taj, neka kaže – ja sam ukinuo to zbog toga i toga, a podršku za to sam imao od tih i tih. Znači, dajte jednom da se pogledamo u oči, kako kaže jedan slogan.

Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov.

Zahvaljujem.
Članom 33. predviđeno je da pravna lica i preduzetnici svoj izveštaj o poslovanju treba da dostave Agenciji do 30. juna na javno objavljivanje. Mi smo u načelnoj raspravi govorili o tome, da za nas u LDP nije dovoljno da finansijski izveštaj bude samo javno objavljen, ukoliko niko nakon toga ne vrši kontrolu šta se dešava sa tim finansijskim izveštajima.
Kao primer toga, naveli smo RTB Bor, gde su nezavisni revizori godinama unazad ukazivali da RTB Bor ne postupa po Zakonu o računovodstvu i reviziji, da ne koristi međunarodne standarde. Činjenica je da u svim revizorskim izveštajima to piše, a da rukovodstvo RTB Bor ništa ne čini da nepravilnosti koje su iskazane u izveštajima primeni, kako bi narednu poslovnu godinu počeo sa zakonitim poslovnim stanjem.
Ne bih da ponavljam o čemu sam sve govorila u načelnoj raspravi, od toga da prema Londonskom i Pariskom klubu postoje nesuglasice za dve i pô milijarde, da prema kamatama ima isto toliko, da RTB Bor ima uknjiženu imovinu firmi koje više nisu i nemaju nikakve veze sa RTB Bor.
Iz tog razloga, mi smatramo da neko mora da izvrši kontrolu finansijskih izveštaja, da kada nezavisni revizor u svom radu uzdrži mišljenje i dâ neke preporuke, a onda pravno lice te preporuke ne ispoštuje u narednoj godini, prosto mora da trpi neke sankcije. Ukoliko takvih sankcija nema, onda se postavlja pitanje čemu onda uopšte i revizija završnih računa?

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na osnovu člana 156. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman na član 41.
Da li neko želi za reč? (Da)
Reč ima Božidar Đelić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, DS je prošle nedelje tražila da se povuku amandmani koji su predviđali da privreda mora na dva meseca da podnosi izveštaje, dobro je što su oni i povučeni.
Međutim, jutros smo na Odboru za finansije predložili da idemo korak dalje, a to je da kada je već koalicija na vlasti našla načina da obezbedi da NBS ima direktan pristup finansijskim izveštajima naše privrede, nema nikakvog razloga da to ne bude slučaj i sa svim drugim organima, što države, što javnih institucija.
Naime, ako Narodna banka ima problem da dođe do podataka, još veći problem je to i za druge delove naše države i nalazimo se u jednoj apsurdnoj situaciji, gde jedan deo države okleva da dâ informacije drugim delovima države, naplaćuje, naravno ko to plaća na kraju krajeva, plaćaju građani, plaća privreda.
Pozdravljam to što je šef poslaničke grupe SNS rekao da je to dobra ideja, ali ne razumem zašto jutros nismo smogli snage da promenimo ovaj amandman? Jer, mi smo to mogli da uradimo kao Odbor i da danas usvojimo ovaj amandman, što bi DS podržala, čime bismo obezbedili da država naplati svoje usluge samo jednom. Da li je po sredi to što je nešto dogovoreno, kako reče predsednica Odbora, politički? Ona je rekla da je napravljen tunel između Narodne banke Srbije i APR, tj. informatički tunel i da kad se napravi informatički tunel između te dve institucije, ta informacija ne može da se dostavi drugima. Ja bih voleo da čujem kakav je to tunel? Jer, ako već jedna institucija informatički može da ima pristup tim podacima, kako je moguće da to nije dostupno svima drugima? Možda postoji valjani razlog, ali mi ga jutros nismo čuli.
U nedeljama koje dolaze, DS će predložiti u nedeljama koje dolaze jednu zakonsku inicijativu jer mislim da je svima nama stalo da se ne prave politički dogovori između APR-a koji drži G 17 plus ili URS i Narodne banke Srbije koju drži SNS u liku broja dva te partije, nego da se naprave dogovori koji su stvarno u interesu naših građana i naše privrede. Hvala puno.

Replika, Vesna Kovač, predsednik Odbora i potpredsednik Narodne skupštine.

Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, kao predsednik Odbora za finansije imam potrebu da repliciram svom kolegi Đeliću. Naime, on je moje pežorativno objašnjenje od jutros informatičkog tunela između Narodne banke i APR malo, čini mi se, pogrešno shvatio. Ovde se radi zaista o jednom informatičkom tunelu.
Kad govorimo o podacima koje državni organi preuzimaju od APR, naravno da i sada postoji zakonska mogućnost da oni to rade. Oni to rade na osnovu zahteva. Dakle, ukoliko im trebaju neki podaci koje APR poseduju, oni podnose zahtev APR i nema nikakve smetnje da APR bilo koje podatke dostavi određenom državnom organu.
Predloženim amandmanom se radi o neposrednom pristupu podacima, odnosno bazi podataka koje APR ima. To je svakako neophodno i tu smo se većinom glasova na Odboru i složili. Prosto, to je korak unapred u saradnji Narodne banke i APR. Jer, Narodna banka koja zapravo vodi monetarnu politiku i ima potrebu da s vremena na vreme pristupa direktno određenim bazama podataka i ovde se neće raditi samo o podacima koji se tiču finansijskih izveštaja i Zakona o računovodstvu, ovde će se nadalje ići na unapređenje odnosa koji se tiču svih podataka, odnosno svih registara koji se vode u APR a koji su potrebni Narodnoj banci za vođenje monetarne politike.
Dakle, mislim da je ovo jedno zaista dobro rešenje i ovo je unapređenje dijaloga. Zapravo, ovo je primer kako se u stvari dijalogom dolazi do najboljih rešenja. Zahvaljujem.