Hvala gospođo predsedavajuća.
Da, javljam se po ovom amandmanu na član 41. koji je podneo Odbor i zbog kog je ova sednica i odložena od četvrtka kada je trebalo da počne u 13.30 sati pa evo do danas. Evo, već sat vremena ili više od sat vremena se vodi rasprava sa silinim replikama i sa silnim ukazivanjem na povredu Poslovnika.
Samo ovaj amandman koji je podneo Odbor, a koji je tada u onom izvornom obliku izričito tražio da se izveštaj, godišnji finansijski izveštaj pored APR-u podnose i NBS. Onda je za vikend nađeno kompromisno rešenje da je u stvari APR u obavezi da po zahtevu dostavlja NBS sve one izveštaje koji je budu zanimali, koji budu potrebni.
Slušajući ovu raspravu, nisam imala nešto namere da se uključim, ali prosto i kao narodni poslanik koji je radio na ovim zakonima i naša stranaka je najviše amandmana i podnela, raspravlja se sat i nešto vremena o jednom amandmanu koji u stvari govori i ukazuje koliko su važni finansijski izveštaji i podaci koji se u njima nalaze i koliko je važno ko će da ima uvid, da ne kažem, da kontroliše te finansijske izveštaje.
Kako naša država funkcioniše, odnosno naša Vlada i naša ministarstva? Očito je da kada jedno ministarstvo ima isključivi uvid u nešto što se zove finansijski izveštaj i finansijsko stanje naše privrede, jer tu su apsolutno sva pravna lica, uključujući i pravni sektor, onaj ko drži, da tako kažem te informacije ima najveću moć.
Prosto ne mogu da se otmem utisku a verovatno ni stručna javnost, a još najmanje građani koji ovo prate, da li je ovde borba da se stvarno bude transparentan, odnosno da stvarno te bitne podatke imaju samo APR, odnosno samo jedno ministarstvo, odnosno samo jedna stranka, jer mi tako funkcionišemo, jedna stranka, jedno ministarstvo, sve agencije u sklopu tog ministarstva imaju podatke i informacije koji prate tu oblast?
Onda, verovatno kada se uvidi da je to jako bitno, odnosno da neko drugi ne može da kontroliše sve te podatke, hajmo da nađemo neko kompromisno rešenje, pa se onda umeša i treća stranka, koja kaže – dobro ako već ne može i Narodna banka i ne treba, e hajde da onda svi državni organi, odnosno institucije koje imaju potrebe za tim podacima, imaju ovaj pravo da dobiju od APR.
Još jednom vam kažemo i ukazujemo na to koliko je ovaj Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji bitan i koliko zadire u suštinske stvari privrede i ekonomije jedne zemlje. Nije bitan samo ovaj amandman, koji je kompromisno sada u ovom obliku, kakav je, bitno je da smo svi mi podneli mnogo više amandmana da bismo ove zakonske predloge znatno više unapredili.

Iskorišćeno je vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe sa ovih tri minuta, a vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je ostalo 26 minuta, tako da u sledećem toku rasprave koristi se vreme poslaničke grupe.
Narodni poslanik Dejan Radenković, uz moje izvinjenje, redosled je bio da vi dobijete reč pre narodne poslanice Gorice Gajić, jer je bilo njeno ime posle vašeg. Izvinite.

Nema veze, kada je u pitanju koleginica.
Poštovane kolege i koleginice, nama je drago kada se dođe do kompromisa, konsenzusa, ono za šta se i mi zalažemo i naravno treba ukrstiti argumente i doći do onoga što je pravo i jedino rešenje, normalno, sve u cilju da ovi zakoni što pre zažive i jednostavno da se uvedu u neke mirnije vode, kada je i privreda u pitanju.
Ja ću danas svoju diskusiju, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe, bazirati kao i što sam počeo na priči o Službi društvenog knjigovodstva.
Meni je žao što jedan kolega, koji sedi među nama, ne ustane i kaže građanima Srbije – ja sam tada bio ministar finansija, ukinuo sam Službu društvenog knjigovodstva, razlozi su bili ti, ti i ti, a podaci govore da danas imamo teške posledice prilikom ukidanja Službe društvenog knjigovodstva, i danas poreska uprava je utvrdila da se duguje oko 360 milijardi dinara po osnovu poreza i doprinosa, a naplativo je jedino 30.
To su efekti ukidanja, to su efekti jedne pljačke koja se prikriva jednostavno nekim zakonima, da je to tada bilo dobro, da to nije bilo demokratsko načelo, ne vidim ni jedan razlog to nije tačno, kada ukucate nalog u Beogradu za delić sekunde se vide pare na računu toga dole. Kada smo krenuli sa poslovnim bankama onda je bilo problema, koliko banka, kad su klirinzi, u koliko sati, kad, da li ovaj ček, uplatu, da li treba da dalje transferiše. Znači, ja samo osnovano imam pravo da sumnjam da je tada postojala neka namera i neka mi kolega objasni, ja ću prihvatiti argumente da je postojao bilo koji dobar drugi razlog ukinuti tada jednu takvu instituciju koja je imala i kontrolni mehanizam.
Znači, jednostavno smo tada ostavili da jednostavno i otvaranje firme i postupci stečaja budu bez ikakve kontrole. To je samo rezultiralo da danas imamo 500.000 ljudi van svojih radnih mesta.
Sve se to uklapa u ono što je išlo, da kažem, u kompletu sa privatizacijama, pljačkaškim, kako ih mi nazivamo, gde su oni koji su kupili te fabrike, uništili ih, izbacili radnike na ulicu, izvukli pare iz tih fabrika i jednostavno imamo razloga da kažemo da je to institucija, a naravno, ne samo mi, to se čuje od ljudi koji su tada bili predvodnici tih demokratskih promena, da se žali za takvom jednom institucijom.
Naravno, ovo kompromisno rešenje, kada pričamo o amandmanu na član 41. je odlično. Narodna banka mora da ima uvid i niko nije smeo sebi da daje za pravo da Narodnoj banci ne dostavlja podatke za njihove potrebe. Bilo je takvih situacija, zato je došlo do nesuglasica i došlo se do rešenja do kojeg se došlo i odbor je naravno predložio ova dva amandmana, koji će jednostavno dovesti do toga da Narodna banka ima potpun uvid za njene potrebe, kada su preduzeća i njihovi izveštaji u pitanju.
Još jednom, molim kolegu da ustane i kaže nam jedan jedini dobar argument zbog čega je to tada urađeno, osim ako nije posle, znamo šta je sled događaja i naravno to je u sklopu ovih istraga koje se vode oko jedne privatizacije, a koju traži EU od nas. Hvala.

Četiri minuta i 30 sekundi iskorišćeno je od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Neću ja dugo, samo da kažem, u suštini pitam se da li ste vi deo ove vladajuće koalicije ili niste? Znači, nemojte mene da pitate šta vi treba da radite. Vi ste vlast. Ako je SPS za to da se izglasa zakon koji vraća SDK, molim vas, predložite pa ćemo onda da pričamo o tome, da vidimo šta je dobro, šta je loše u tome.
Ono što se dešavalo, to je da je bila spojena država i društvo, da sve finansijske transakcije i unutar države, i između države i građana i između građana su išli istim kanalom. Hajde da se ne pravimo naivni, dobro smo znali da je to bio način kontrole i politike nad našim životima, da je ta jedna partija mogla da vidi ko je kome plaćao i po kojim osnovima može to da zaustavi, jer održava sve te poluge u svojim rukama. To je suštinski razlog. Ako vam se to ne sviđa, nemojte mene da pitate, ja sam izložio naš stav i mi smo to uradili, odgovaramo za to. Nemojte sada da govorite da je to, činjenica da je sad platni promet u bankama razlog nezaposlenosti. Vaša partija je bila na vlasti 1999. godine, da li smo imali SDK? Da li smo bili bombardovani? Da li je za to kriv SDK ili politika koja je vođena?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, ne toliko daleko od amandmana.)
Nemojmo stalno da mešamo, pričamo o amandmanu i DS je inicirala da se povuče amandman prošle nedelje, koji nije bio u skladu sa evropskim standardima, kao što ni SDK nije u skladu sa evropskim standardima i to je naš uspeh danas.
Mi smo jutros hteli da idemo korak dalje i mi smo hteli da se usvoji mogućnost za sve delove države i javnih ustanova, da imaju na isti način kojim će ovim amandmanom koji je sada predložen, biti omogućeno da imaju direktan pristup. Nama je rečeno – ne može, ima neki tunel, ima neke informatički tunel, a šef poslaničke grupe stožerske stranke je rekao da nije loša ideja. Dobro, znači da ćemo se vratiti toj temi uskoro i DS će izaći sa odgovarajućim zakonskim predlogom da u celom delu naše države svi imaju isti pristup tim korisnim informacijama, kao što i treba da bude. Hvala.

Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč u pretresu po ovom amandmanu? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala potpredsednice.
Ne znam čemu nervoza. Nema nikakvog razloga. To je potpuno jasno, to građani znaju. Znači i onog dana sam pričao o tome da smo mi toliko razorili tu zemlju i da je toliko uništeno i da su ljudi bili van svojih radnih mesta, ne znam šta ste to toliko imali da prodajete i šta su to toliko vaši prijatelji koje ste doveli kao investitore opljačkali iz ove zemlje? Zašto su toliki dugovi po osnovu poreza i doprinosa? Zašto su mnogi funkcioneri zajedno sa vama posle smestili se u tim bankama na mestima predsednika upravnih odbora, vlasnika akcija tih banaka? Zašto ste obezbedili stranim bankama ogromne profite koje su izneli iz ove zemlje?
Molim vas, kažite to građanima – zašto ste uništili domaće banke, postoje li razlozi i zbog čega ste to radili? Kažite nam. Kažite, budite iskreni. Kažite građanima Srbije. Nemojte da prebacujete odgovornost i da tražite krivicu kod nekoga drugoga. Vi ste ti, vi ste bili ministar finansija tada. Vi ste bili ministar za evropske integracije, pa što nas niste uveli u EU tada?

Narodni poslaniče, ako može malo bliže amandmanu.
Iskorišćen je jedan minut i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Ja vas molim da, ako se javljamo za raspravu po amandmanu, bar tu širinu kojom argumentujemo držimo na relativnoj bliskosti, kada je u pitanju tema amandmana na član 41.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, ja moram ipak da odgovorim.
Znate kako, imali smo SDK i jeste, bio sam ministar finansija i četiri penzije nisu bile isplaćene. Imali smo SDK i dve godine dečijih dodataka nije bio isplaćeno. Imali smo SDK i imali smo spoljni dug koji je bio 160% BDP. To je bio učinak tih vremena.
Hajde bolje da se mi sada ne vraćamo u to vreme, jer ćete vi na tom terenu izgubiti, ali to nije tema. Danas je tema, danas u Srbiji, nelikvidnost privrede. Mi govorimo o finansijskim pokazateljima i ovaj amandman o kome sada raspravljamo treba da obezbedi i da monetarna vlast na isti način ima pristup tim informacijama.
Ja samo podsećam, procedura je jedna stvar, suština je drugo. U našoj zemlji danas profitabilnost uveliko i veoma brzo pada. Podeljene informacije će pokazati da 2013. godine se nastavlja veliki pad profitabilnosti i banaka i realnog sektora. Mi sada raspravljamo o stvarima koje više nemaju ni realnost ni mogućnost da se vrate.
Poštovani kolega, predlažem vam, sada kada dolazi i do priznanja sledeće nedelje i kroz rekonstrukciju, da nije baš sve najbolje i u najboljem redu i u koaliciji u ovoj Vladi, mi ćemo vas pustiti da vi međusobno o tome raspravljate, ali kada Zakon o Vladi dođe u Skupštinu, o tome ćemo raspravljati i kao opozicija. Jednostavno, u ovakvoj situaciji predlažemo da ne gubimo dragoceno vreme u priče koje su prošle.
Moramo da govorimo o tome kako da se vrati likvidnost, moramo da organizujemo državu na takav način da one dobre stvari koje imamo i APR je jedna dobra stvar, to ne iskoristi da se sili prema nekima, da iskoristi svoju poziciju koja je po prirodi monopolska, po prirodi stvari, pa to je u neku ruku i taj ako hoćete i taj evropski standard, koji je tu da obezbedi da preduzeća predaju njihove finansijske izveštaje na jedno mesto, pa samim tim daje monopol tom mestu. Veoma je bitno i naša je odgovornost ovde da obezbedimo da se desi to da ide na jedno mesto, a da to mesto to ne iskoristi, da naplaćuje previše i da ne dostave te informacije svima. To je tema danas.
Jedino što smo se složili da je dobro u ustrojstvu naše države da napravimo još bolje. To je smisao diskusije danas na Odboru koji smo imali. Meni je samo žao, mada su neki tokom diskusije pristali da su argumenti DS ispravni, zašto ih nisu prihvatili danas i ovaj amandman je već danas mogao da da jedan dobitak našoj državi. Pričajmo, kolege, o sadašnjosti, pričajmo o budućnosti. Verujem da smo u ovoj sali samo zbog toga i prevashodno zbog toga. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za pretres u pojedinostima o amandmanu na član 41. koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava? (Ne)
Na naslov iznad člana 42. i član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić. Izvolite.