Nema veze, kada je u pitanju koleginica.
Poštovane kolege i koleginice, nama je drago kada se dođe do kompromisa, konsenzusa, ono za šta se i mi zalažemo i naravno treba ukrstiti argumente i doći do onoga što je pravo i jedino rešenje, normalno, sve u cilju da ovi zakoni što pre zažive i jednostavno da se uvedu u neke mirnije vode, kada je i privreda u pitanju.
Ja ću danas svoju diskusiju, kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe, bazirati kao i što sam počeo na priči o Službi društvenog knjigovodstva.
Meni je žao što jedan kolega, koji sedi među nama, ne ustane i kaže građanima Srbije – ja sam tada bio ministar finansija, ukinuo sam Službu društvenog knjigovodstva, razlozi su bili ti, ti i ti, a podaci govore da danas imamo teške posledice prilikom ukidanja Službe društvenog knjigovodstva, i danas poreska uprava je utvrdila da se duguje oko 360 milijardi dinara po osnovu poreza i doprinosa, a naplativo je jedino 30.
To su efekti ukidanja, to su efekti jedne pljačke koja se prikriva jednostavno nekim zakonima, da je to tada bilo dobro, da to nije bilo demokratsko načelo, ne vidim ni jedan razlog to nije tačno, kada ukucate nalog u Beogradu za delić sekunde se vide pare na računu toga dole. Kada smo krenuli sa poslovnim bankama onda je bilo problema, koliko banka, kad su klirinzi, u koliko sati, kad, da li ovaj ček, uplatu, da li treba da dalje transferiše. Znači, ja samo osnovano imam pravo da sumnjam da je tada postojala neka namera i neka mi kolega objasni, ja ću prihvatiti argumente da je postojao bilo koji dobar drugi razlog ukinuti tada jednu takvu instituciju koja je imala i kontrolni mehanizam.
Znači, jednostavno smo tada ostavili da jednostavno i otvaranje firme i postupci stečaja budu bez ikakve kontrole. To je samo rezultiralo da danas imamo 500.000 ljudi van svojih radnih mesta.
Sve se to uklapa u ono što je išlo, da kažem, u kompletu sa privatizacijama, pljačkaškim, kako ih mi nazivamo, gde su oni koji su kupili te fabrike, uništili ih, izbacili radnike na ulicu, izvukli pare iz tih fabrika i jednostavno imamo razloga da kažemo da je to institucija, a naravno, ne samo mi, to se čuje od ljudi koji su tada bili predvodnici tih demokratskih promena, da se žali za takvom jednom institucijom.
Naravno, ovo kompromisno rešenje, kada pričamo o amandmanu na član 41. je odlično. Narodna banka mora da ima uvid i niko nije smeo sebi da daje za pravo da Narodnoj banci ne dostavlja podatke za njihove potrebe. Bilo je takvih situacija, zato je došlo do nesuglasica i došlo se do rešenja do kojeg se došlo i odbor je naravno predložio ova dva amandmana, koji će jednostavno dovesti do toga da Narodna banka ima potpun uvid za njene potrebe, kada su preduzeća i njihovi izveštaji u pitanju.
Još jednom, molim kolegu da ustane i kaže nam jedan jedini dobar argument zbog čega je to tada urađeno, osim ako nije posle, znamo šta je sled događaja i naravno to je u sklopu ovih istraga koje se vode oko jedne privatizacije, a koju traži EU od nas. Hvala.