Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović.

Jasna je intencija predlagača zakona šta je u članu 14. želeo da predloži i na koji način da se biraju lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje. Ono što je intencija predlagača jeste kolektivna odgovornost i one osobe koja sastavlja finansijski izveštaj, ali i zakonskog zastupnika i članova nadzornog ili upravnog odbora tog privrednog subjekta ili pravnog lica. Znači, predlagač nije želeo zakonski da nametne obavezu pravnom licu kakve kvalifikacije i atribute treba da poseduje onaj ko će sastavljati finansijski izveštaj, da mu nametne neku novu obavezu.
Znači, samim tim što je odgovornost i zakonskog zastupnika i članova Nadzornog odbora, ali i onog ko sastavlja i odgovara za tačnost izveštaja, jasno je da će vlasnik svakog pravnog lica voditi računa o tome koga uzima da mu vodi poslovne knjige. Mislim da ovaj amandman nema smisla. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.

Član 15. se nastavlja faktički, naše objašnjenje bi se nastavilo na objašnjenje na član 14.
Naime, mi predlažemo da se član 15. menja i da glasi - vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice i preduzetnik može poveriti profesionalnom računovođi, zaposlenom licu koje ispunjava uslove iz član 14, ali onako kako smo ga mi predložili i koje nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva, odnosno može da poveri drugom privrednom društvu koji ima pretežnu registrovanu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga koje ima zaposleno lice kojem poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja, a koje ispunjava uslov iz člana 14. ovog zakona onako kako smo predložili, ili preduzetniku koji ima pretežnu registrovanu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, ponovo ko ispunjava uslove iz člana 14. ovog zakona.
Da, svakako da odgovornost za kvalitetan, istinit finansijski izveštaj treba da se podeli, i sigurno dobro je to što je kolektivna odgovornost, što odgovara i zakonski zastupnik, odnosno direktor ili nazovimo ga kako god. Ali, pre toga, pre nego što će direktor koji ne mora da bude stručno lice za oblast finansija i računovodstva, on će svakako potpisati, svakako svojim potpisom jer zakonski zastupnik odgovara za kvalitet i istinitog finansijskog izveštaja. Ali, pre njega finansijskim izveštajem, odnosno svim knjigovodstvenim poslovnim promenama i načinom njihovog knjiženja odgovorna je struka. Ta struka je diplomirani ekonomista, odnosno uže računovodstveni stručnjak.
U svakoj firmi kada sam kao jako mlad ekonomista počinjala da radim, da tako kažem, zakon je bio dobar šef računovodstva. Od dobrog šefa računovodstva, sve je zavisilo. U vreme kada su se završavali godišnji izveštaji, kada je trebalo da se predaju rukovodioci su sedeli i čekali drhteći šta će na kraju šef računovodstva da kaže – je li preduzeće poslovalo pozitivno, odnosno je li bilo dobitak i gubitak? Dobar šef računovodstva pogotovo u proizvodnoj firmi koji ima i proizvodnju i trgovinu je bio alfa i omega finansijsko-računovodstvenog stručnjaka.
Tako da čast svakome ko poželi u ovoj krizi da se bavi između ostalog i knjiženjem. Danas imamo računovodstvene agencije koje u nemogućnosti da pronađu kvalitetan kadar zaposle bilo koje lice koje hoće da radi, prosto koje hoće da nauči programski da knjiži, da bude računovođa. Ali, to ne znači da je on dobar računovođa.
Znači, moramo da zaštitimo struku, između ostalog i druge struke, ali mi diplomirani ekonomisti, odnosno računovođe i finansijski stručnjaci ili revizori kasnije kod drugog zakona, jednostavno moramo da sačuvamo struku da se ova vrlo važna oblast računovodstva, finansija i prikazivanja poslovanja jednog preduzeća, ni pravnog lica poveri struci. Poenta je u tome. Nema tu nekih većih troškova. Imali smo obavezu da zaštitimo struku koja godinama ili decenijama unazad postoji i koja bi trebala da vodi računa baš o ovoj oblasti.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Da li se neko javlja za reč?
Narodni poslanik Gorica Gajić.

Opet jedan, ako ne i najvažniji član ili naš amandman, kako god.
Član 22. Predloga zakona kaže – za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog zakona nezavisno od veličine primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima.
Stav 2. kaže – izuzetno od stava 1. mikro i druga pravna lica nezavisno od veličine, mogu da odluče da primenjuju i međunarodne standarde, finansijska izveštavanja za mala i srednja pravna lica.
Mi iz DSS predlažemo, amandmanom da se član 22. briše, i predlaže da se mikro i druga pravna lica, koji predlaže da se sastavljaju po podzakonskom aktu. Jednostavno to smo i u načelnoj raspravi rekli, na ovaj način donošenjem ovog novog akta, pravilnika, izuzećemo 109 hiljada pravnih lica ili 90% pravnih subjekata iz primene međunarodnih standarda računovodstva i finansijskog izveštavanja.
Samim tim, da ponovim, ti finansijski izveštaji na takav način kada se budu sastavljali, pre toga, iziskivaće velike troškove privredi, za programe, obuku, obrasce, prelaziće iz jedne kategorije u drugu kategoriju pravna lica i to će ih otežavati. S druge strane, imate mikro pravna lica koja se sada uvode koja imaju raznolik spektar delatnosti od proizvodnje, trgovine, usluga. Prosto ne vidimo kako će taj podzakonski akt pojednostaviti tu šarenolikost u obavljanju delatnosti. Onda su tu i 30 hiljada drugih udruženja, sindikalnih, političke stranke, sportske organizacije, sve su to pravna lica koja će potpadati, odnosno koja će koristiti ovaj novi podzakonski akt.
Ako već stavom 2. kažemo da i ova lica, mikro pravna lica i druga pravna lica mogu da koriste međunarodne standarde finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica, znači, dajemo im i tu mogućnost, onda ćemo tu imati jednu potpunu šarenolikost i prosto nećemo znati ko koji standard primenjuje. S druge strane, biće troškovi i poreskoj upravi, odnosno Ministarstvu finansija, jer će morati i novi inspektori, da tako kažem, da se obuče i da na osnovu ovog pravilnika, moraće poreski inspektori da znaju nekih pet nivoa finansijskog izveštavanja da bi mogli na pravi način da prate da li se oni primenjuju i da li se radi po tim standardima.
Prosto zbog tih troškova i kod Ministarstva finansija, odnosno poreske uprave i kod privrede predložili smo da se ovaj član ukine. Samim tim što smo predložili da mikro pravna lica ukinemo, preduzetnici i druga pravna lica i nadalje kao i do sada, jer su radili po kontima, po kontnom planu koji je bio prilagođeno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, da i dalje primenjuju te iste standarde i da uđu u sistem međunarodnih standarda, da budu čitljivi i za ceo svet.

Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Upravo uvođenje kategorija mikro preduzeća, smatram jednom od najvrednijih tekovina ovog novog zakona o računovodstvu. Oko 110 hiljada mikro pravnih lica u narednom periodu, nakon usvajanja ovog zakona će imati obavezu da sastavlja potpuno pojednostavljene finansijske izveštaje što će im u svakom pogledu omogućiti jednostavniju proceduru, velike uštede ali i mogućnost i objektivnost i preglednost tih njihovih izveštaja.
Koleginica je rekla da oni imaju mogućnost da sastavljaju finansijske izveštaje, međunarodne standarde finansijskog izveštavanja za mala i srednja preduzeća. Znači, sva ona mikro pravna lica koja smatraju da treba da sastavljaju iz nekih razloga takve izveštaje koji bi bili razumljivi i objektivni, pregledni za neke strane investitore imaju tu mogućnost. Isto kao što srednja pravna lica imaju mogućnost da sastavljaju finansijske izveštaje međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Još jednom ponavljam, smatram da je uvođenje mikro kategorije pravnih lica u novom zakonu o računovodstvu jedna od najboljih tekovina ovog zakona. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 22. i član 22. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Gajić.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne)
Na člana 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na člana 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
To je član koji govori da je pravno lice dužno da sastavlja godišnji izveštaj o poslovanju. To se odnosi na sva pravna lica u Srbiji, osim na crkve i crkvene zajednice, koje su ovim zakonom izuzete.
Ovde ponavljam pitanje, zašto je ta vrsta diskriminacije napravljena, jer ona osim što je u suprotnosti sa svim pravilima koja izbegavaju izuzeće iz ove vrste zakona, takođe je taj član kojim se izuzimaju crkve i protivustavan i samo želim da iskoristim ovu priliku i da kažem da ću u saradnji sa još nekim kolegama iz parlamenta i nekim nevladinim organizacijama pokrenuti ustavnost ovog člana kojim su crkve izuzete iz vođenja knjiga, posebno kada se radi o sredstvima koja dobijaju iz budžeta. Hvala.