Hvala, gospođo predsedavajuća.
Članovi 42, 43. i 44. Predloga zakona regulišu osnivanje, delokrug rada i sastav Nacionalne komisije za računovodstvo.
Naciona komisija za računovodstvo obrazovana je po Zakonu o računovodstvu i reviziji 2006. godine i njen delokrug rada i po ovom predlogu zakona trebalo bi da bude da prati proces primene direktiva EU iz oblasti računovodstva i da prati proces primene međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i daje mišljenje Ministarstvu na prevod ovih standarda, kao i rešenja za eventualne probleme koji mogu da nastanu u postupku primene tih standarda.
Nacionalna komisija, po Predlogu zakona, trebalo da ima sedam članova, odnosno predsednika i šest članova, a od toga pet članova delegira, predlaže, kako god, Ministarstvo finansija, a po jednog člana NBS i Komisija za hartije od vrednosti.
Gledajući ovaj delokrug šta to radi Nacionalna komisija za računovodstvo, a odsluškujući i šta kaže struka, jednostavno, Nacionalna komisija za računovodstvo unazad sedam, osam godina, koliko već postoji, nije opravdala svoje postojanje, odnosno nije unapredila sistem finansijskog izveštavanja i nije se, s obzirom na troškove koje je iziskivala svojim formiranjem, pokazala kao neki bitni činilac u svemu onome što se zove računovodstvo i finansijsko izveštavanja.
Zato ovim amandmanom predlažemo da se članovi 42, 43. i 44. brišu, neću se javljati kasnije po ova dva naredna člana, jer nije ispunila svoje očekivanje. Možda bi bolje bilo da je ovaj predlog zakona dao mogućnost da se formira nezavisno telo sastavljeno od profesionalnih stručnjaka i ličnosti koje bi svakako mnogo više doprinele i kvalitetnijem predlogu zakona i kvalitetnijem njegovom uspostavljanju, odnosno primeni u praksi. Jednostavno, tu bi možda, mi dajemo jedan predlog, trebalo da sede predstavnici Ministarstva za finansije, Agencije za privredne registre, Narodne banke, Komisije za hartije od vrednost, profesionalnih organizacija ili akademske stručne javnosti i da to telo ne bude na teretu finansijskom Ministarstva za finansije, već da ga finansiraju institucije koje ga delegiraju.
Najčešće su ovi članovi i činovnici u državnim organima, zaposleni, primaju neke svoje plate. U opisu njihovih radnih mesta uglavnom stoji mnogo toga što zadire u delokrug rada kojim se daje ovim članom 42, a pored toga primaju i te naknade za sastanke i za praćenje primene direktive i praćenje procesa primene MSFI, tako da, jednostavno, zbog smanjenja troškova i zbog toga što nije ispunila svoje očekivanje predlažemo da Nacionalna komisija za računovodstvo na ovaj način ne postoji. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 43. i član 43. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 44. i član 44. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić. Izvolite.

Obrazloženje kod ovog člana je isto kao kod člana 42. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 46. i član 46. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.
Član 46. govori o novčanim kaznama koje su predviđene za pravna lica, a vezane za privredne prestupe.
U Predlogu zakona propisano je da takva kazna bude od 100.000 dinara do 3.000.000. Između ostalog, kazna se može propisati za nesastavljanje računovodstvenih isprava u skladu sa ovim zakonom, kao i ukoliko pravno lice ne vodi poslovne knjige u skladu sa Zakonom o računovodstvu.
Potpuno je jasno da zakoni u ovoj državi moraju da se poštuju. Potpuno sam sigurna da je mnogim privrednicima izrečena kazna za privredni prestup po prethodnom zakonu koji se zvao Zakon o računovodstvu i reviziji. Kad god su državi potrebni sveži novci, tako da kažemo, onda nadležne inspekcije rade svoj posao, ali onda se postavlja pitanje da li zakon treba da važi za sve ili samo za određene privredne subjekte? Da li je RTB "Bor" ikad kažnjen po ovom osnovu za privredni prestup i matično i zavisno društvo?
Ukoliko znamo da i 2009, 2010. i 2011. godine oni nisu poslovali i primenjivali Zakon o računovodstvu i reviziji i međunarodne standarde, onda je potpuno jasno da i zavisna društva i matična društvo su trebala da trpe posledice ovakvih kazni.
Potpuno sam ubeđena da se tako nešto nije desilo. Zbog čega onda postoje kaznene odredbe? Po meni kaznene odredbe bilo kog zakona treba da važe za sve. Ova narodna skupština, tj. prethodna, u prethodnom sazivu dala je garancije za kredit kod Kanadske banke, vezano za izgradnju, tj. rekonstrukciju Topionice i izgradnju Fabrike sumporne kisele u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Takve garancije su preko 100 miliona evra.
Činjenica je da 1. novembra bi trebalo da krene sa radom rekonstruisana topionica. Činjenica je da ti radovi neće biti gotovi do 1. novembra. Zavisno društvo RTB, Topionica i refinacija, po izveštaju nezavisnog revizora je prezaduženo, jer ima koeficijent apsolventnosti od 0,994. Potreban prihod da dođu na pozitivnu nulu, treba da bude veći za skoro 40%, od onoga što su imali u 2011. godini.
Onda se postavlja pitanje, da ukoliko ovde Narodna skupština daje garancije za kredite koje treba da vrati RTB Bor, iako znamo da Topionica i refinacija nemaju dovoljne prihode da budu pozitivni, odakle pravo onda njima da kupuju, npr. nameštaj za klub RTB? Em, što je RTB Bor rekonstruisao tu kafanu, banket salu za 173 miliona dinara, pa i to je bilo malo, pa je sada potrebno da Zavisno društvo Topionice i refinacija RTB kupuje još, molim vas i nameštaj.
S druge strane, ko će vraćati kredit? Ove godine, pošto je prethodno bio tri godine grejs period, treba da se krene sa otplatom kredita. Nezvanično RTB Bor nema para. Nema para između ostalog i zato što nekima daje bakar na odloženo plaćanje. Ja sam od RTB, od njihove službe za odnose sa javnošću dobila jedan dopis u kojem mi kažu, sada ministarka ne znam da li ćete vi moći da mi odgovorite na ovo pitanje, da RTB Bor daje po državnom nalogu bakar na odloženo jagodinskim "Kablovima", "Valjaonici bakra" u Sevojnu, pa i "Farmakomu", a čak daje na odloženo plaćanje i onim domaćim kupcima koji nemaju državnu zaštitu.
Kakav je ovo dopis od strane RTB? Čiji je to državni nalog, da RTB Bor, znači, koji je dužan, da "Farmakomu", za koga znamo da je u blokadi, bakar bez avansa? Da li je to moguće?
Drugo pitanje je, da s obzirom da "Farmakom" drži rudnik Lece, po čijem su nalogu radnici RTB plaćeni u RTB, radili par meseci pred otvaranje tog rudnika Lece. Da li Blagoje Spaskovski, kave veze on ima sa tim rudnikom? Da li je na primer član Upravnog odbora?
Svaki zakon, verujem da vi kao Vlada imate najbolju nameru ovim što ste razdvojili Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji i napravili dva zakona, da imate najbolju nameru da poboljšate finansijsku disciplini. Ali, dok god ministarka, zakon važi za jedne, a za druge ne, mi bolju finansijsku disciplinu u ovoj državi nećemo imati.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 48. i član 48. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, evo samo kod člana 48. i naslova iznad člana 48, Demokratska stranka Srbije predlaže da se menja i da glasi – priznavanje stečenih zvanja.
Naime, licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekla neka stručna znanja, po zakonima o računovodstvu od 1993. godine, do dana današnjeg, predlažem, a ima ih skoro 40.000, to su ipak neki stručni kadar koji se decenijama unazad stvarao, isprofilisao, jednostavno predlažemo da svi ti ljudi koji su stekli ta stručna znanja i profesionalna znanja, po ovim ranim zakonima, zadrže ta zvanja po ovom zakonu.
Prosto imamo potrebu da zaštitimo struku koja se godinama unazad profilisala, da ostane, da traje i da bude implementirana u sve ono što se tiče Zakona o računovodstvu i izrade finansijskih izveštaja.
To je struka koja je nosila ovaj posao i tako bi trebalo da ostane. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja namenskih sredstava podneo je amandman na član 51.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REVIZIJI, pretres u pojedinostima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala.
Član 3. Predloga zakona o reviziji, gotovo da je istovetan i sa članom 3. Predloga zakona o računovodstvu, pa je i naš amandman, da tako kažem, maltene analogan i onom amandmanu na član 3. iz Predloga zakona o računovodstvu.
Naime, u Predlogu zakona o reviziji, član 3. kaže – da prevode međunarodnih standarda revizije, rešenjem utvrđuje Ministarstvo. Znači, rešenjem utvrđuje Ministarstvo, a to rešenje, znači iz ovog stava kojim se određuje i datum početka primene, zajedno sa tekstom prevoda Ministarstvo objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", i na internet stranici Ministarstva.
Mi predlažemo amandmanom da se član 3. menja i glasi – "Profesionalna organizacija koja je članica Međunarodne federacije računovođa i revizora, prevodi i objavljuje međunarodne standarde revizije, po dobijenom odobrenju, i u skladu sa procedurama međunarodnih regulatornih tela. Profesionalna organizacije ostvaruje svoju funkciju u skladu sa zakonom i aktima profesionalne i etičke samoregulative".
Naime, opet kažem, i u ovom predlogu zakona, vi ste u obrazloženju rekli da amandman ne prihvatate jer, ovi standardi koje prihvatamo iz međunarodnih revizorskih standarda, samim tim postaju i predlog zakona, pa samim tim država, odnosno Ministarstvo, ne može svoje suvereno pravo uređivanja zakonske regulative, da prenese na neke prefesionalne organizacije.
Ali, u zakonu opet ne stoji ko prevodi te međunarodne standarde revizije. Ko ih prevodi, s tim što ih Ministarstvo rešenjem utvrđuje? Mi smo i u ranijem Zakonu o računovodstvu i reviziji imali jasan stav koji kaže, da Ministarstvo utvrđuje rešenjem i daje pravo prevoda pravnom licu i sada se kaže – ako je pravno lice članica međunarodnih revizorskih i računovodstvenih organizacija ili institucija.
Ako takva međunarodna organizacija postoji stručna, i ako je sklopila ugovor, i ako je članica međunarodnih revizorskih institucija, ona ima i pravo i obavezu da prevodi te standarde. Ali, očito da mi ne budemo da zagovaramo jedne ili druge, jednostavno hoćemo, istine radi, transparentnosti radi, informacije radi da znamo ko će ih prevodi, da znamo ko će ih utvrđivati i objavljivati, ko će ih prevodi, da li to nešto košta i koliko košta, jer očito iza mnogih predloga i zakona, koji dolaze iz Vlade i mnogih predlog koji dolaze sa strane, kroz javnu raspravu kasnije, imaju neki uticaj koji se tiče finansijskih tokova.
Znači, jednostavno, to nas zanima. Mi ne utičemo na to koja će to profesionalna organizacija biti. Ako postoje, ako su članice nekih međunarodnih tela i ako imaju prava i obaveze pod tim ugovorima koje su sklopile da to rade, da li to nešto košta državu, građane, ministarstvo? Ko to treba dalje da radi, ako ne više oni? Da li ministarstvo raspisuje neku javnu nabavku ili tender? Ko će to ubuduće raditi i ko to sve plaća? U krajnjem slučaju, zanimaju nas troškovi i ko će to da radi i da li se tu prelamaju neki drugi interesi? Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.