Gospodine ministre, potpuno vas razumem i slažem se sa većinom stvari koje ste rekli. Kako ste počeli da pričate kako su male plate, kako svi beže, prosto imam utisak da će i vas neka strana firma da otme i da nećete da budete ministar više.
Jutros, dolazeći na Skupštinu, slušam državne nacionalne medije, gde jedan kaže da u zemlji Srbiji u ovom trenutku ima 68 hiljada ljudi sa završenom visokom akademskom školom bez posla, na birou. Prosto mi je neverovatna ova priča da nema ko da radi i da nemamo koga da nađemo. Razumem da oni ljudi koji su došli i rade u državnoj službi, osposobili se, imaju to stručno znanje, a nemaju dobru platu, da ih vrbuju te druge firme, ali je nemoguće da 68 hiljada ljudi sa diplomom visokoškolca nije zainteresovano da radi poslove na izgradnji gasovoda, na autoputu ili slično.
Na kraju krajeva, pomenuli ste nadzor. Ima masa firmi koje su privatne i koje mogu da rade nadzor i koje treba da rade nadzor. Niko ovde nije pomenuo, niti je rekao da je protiv povećanja plata tim ljudima koji imaju najniža primanja, 23 hiljade. Potpuno podržavamo koncept da to ne bude ispod žita, nego da na jedan legalan način dobiju tih 45, koje bi bila valjda dovoljna motivacija da oni rade ažurno.
Ali, ovde u zakonu niste rekli da ti ljudi koji imaju srednju stručnu spremu imaju 23 hiljade, njima se može povećati od 20 do 50% taj koeficijent, nego ste rekli - zbirno od 3% do 50%. Opet će zavisiti, ne od nekog ko sedi sa strane i piše prekovremene časove, nego će u ovom slučaju zavisiti od direktora zavoda koji će utvrđivati svojim rešenjem koji je taj uvećavajući koeficijent. Nije šija nego vrat. Otprilike isto.
Da ste precizirali i rekli – za srednju stručnu spremu geodetske struke biće povećanje 40%, za višu 15%, za visoku 5%, nema nikakvih problema, aminujem, pozdravljamo, podržavamo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam jednom rečenicom. Ovako, pravimo jednu uravnilovku, koja opet neće da reši problem, a naročito neće da reši problem onoga što se tiče uprosečavanja, licenci, ko može da radi, da li može sa srednjom, da li sa višom, da li sa visokom, da li svi možemo da radimo sve, pravdajući se da nemamo dovoljno ljudi. Nije baš tako. Ima puno geodetskih organizacija koje vape za poslom, a nemaju ga.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković, replika.

Radi 60 hiljada studenata koji studiraju na visokim strukovnim školama u našoj zemlji i na preko 110 studijskih programa koji podrazumevaju osnovne i strukovne studije, moram da kažem nekoliko stvari. Dakle, prvo radi činjenica i istine, više ne postoje više škole. One od 2005. godine ne postoje.
Drugo, potpuno su izjednačene strukovne studije i akademske studije. Jedina razlika u tome, i nadovezao bih se na diskusiju gospodina Ilića, je u tome što strukovne studije osposobljavaju studente upravo za tržište rada, posle tri godine, a akademske studije podrazumevaju da će se ti studenti nadograđivati u akademskom smislu, završavati master studije, doktorate i raditi kao nastavnici, predavači ili profesori na visokim školama ili univerzitetima. Četiri godine traju strukovne studije, tri plus jedna specijalističkih. Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju će definisati kako je to u razvijenim zemljama koje poštuju Bolonjsku deklaraciju i master strukovne studije.
Dakle, razlika je u tome samo što su strukovne studije primenjene, a akademske ono što taj termin i podrazumeva, osposobljavaju ljude da posle te škole imaju teorijsko i praktično znanje da odmah nastupe na tržištu rada. Ne radi se ni o kakvim studentima koji na brz ili bilo kakav način hoće da završe studije i onda im ovaj zakon ili Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o državnim službenicima to obezbeđuju. To prosto nije tačno. Znači, moramo se držati činjenica.
Podsetiću vas samo, pominjemo EU, pominjemo razvijene zemlje, u Nemačkoj su upravo te tzv. fahovšule, strukovne škole gde studenti idu na praksu tri ili četiri dana, a teorijski se osposobljavaju jedan dan, najcenjenije i najvrednije. Upravo ti ljudi stvaraju industrijsko društvo i nosioci su reindustrijalizaicije. Hvala.

Vreme.
Gospodine Lapčeviću, po kom osnovu?

Po osnovu tumačenja onoga što sam govorio.

Nemojte molim vas. Zakon je jedno, a vi ćete voditi raspravu o obrazovanju. Nemate reč.
Reč ima narodna poslanica Jelena Travar Miljević.
(Milan Lapčević, s mesta: Po poslovniku.)
Dao sam reč, a vi ćete posle reklamirati Poslovnik.

Zahvaljujem.
Danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Poštovani ministre, zaista mislim da je dobro kada se vidi da jedan zakon možda ne daje pun efekat na terenu pristupiti izmenama i dopunama. Isto tako, moram da naglasim da nisam sigurna da će ovo u potpunosti modifikovati i u potpunosti unaprediti rad katastarske službe. To ste i sami rekli u početnom izlaganju. Ali, svaki korak koji vodi ka sistemskom rešenju i upravo ono o čemu ste pričali, uvođenje u sistem određenih plata, onda je to svakako pohvalno.
Bila sam tako slobodna, pa sam gledala šta je to Republički geodetski zavod koji je osnovan 1992. godine u današnjem obliku imao od delatnosti, a šta je to što danas sve radi. Onda sam to isto tako spustila na lokalni nivo, odnosno opštinu Žitište iz koje dolazim i gde 525 kilometara kvadratnih mahom poljoprivredne površine pokriva pet službenika.
Onda, kad pričamo o radu samog katastra, onda to ne možemo gledati jednostrano samo s jedne strane da li je iz grada ili iz neke male sredine koja je razuđena sa malim brojem stanovnika. Jedna analiza sveobuhvatna mora da se radi.
U svakom slučaju, kada pričam o lokalnom radu katastra u opštini Žitište, bila bih potpuno bezobrazna kada ne bih rekla da oni na najbolji mogući način rade svoj posao, s obzirom na broj ljudi koji treba taj posao da obavlja.
Samo poređenja radi, recimo, od osnivanja 1992. godine nadležnosti su bile: obavljanje stručnih poslova i poslova državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, a danas, pored toga, imamo proširene delatnosti, pa vrše i osnovne geodetske radove, adresne radove, topografsko-katastarsku delatnost, procena vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem, nacionalnu infrastrukturu geoprostronih podataka, geodetski radovi u inženjersko-tehničkim oblastima. Ispravićete me ako grešim, ali mislim da je ovo više nego duplo posla nego kada je Republički geodetski zavod osnovan.
Kada pogledamo upravo delokrug rada zavoda i ukažemo na činjenicu da je i obim poslova značajno povećan kroz dva zakona koja smo usvojili u poslednje vreme – Zakon o upisu prava svojine, a isto tako i zakon koji dozvoljava konverziju, onda ćemo shvatiti da ti ljudi imaju značajno više posla.
Po onim podacima koje ima, za obavljanje poslova iz delokruga zavoda imamo 319 radnih mesta sa oko 2700 i nešto radnika. Pričam za teritoriju cele Srbije, odnosno za svih šest sektora i svim onim katastarskim jedinicama koje rade u opštinama i gradovima.
Upravo zaposleni geodetske struke obavljaju ta terenska i stručne geodetske i katastarske poslove na geodetskom merenju, prikupljanju i registraciji podataka u katastru nepokretnosti, koji jesu od jednog opšteg interesa za Republiku Srbiju. Negde se ovim zakonom preciznije definišu izvršilačka radna mesta. Naravno, pominje se i složenost i odgovornost, tako da ne mislim da će to skroz biti diskreciono pravo direktora. Mislim da će se možda nekim kriterijumima i pojasniti kako se kome određuje plata.
Ono što meni takođe jeste interesantno jesu izmene koje se odnose na geodetske organizacije, odnosno to su privredna društva, pravna lica, same radnje i preduzetnici. Shodno tome, iz kakve opštine dolazim, a to je jedna od najnerazvijenijih opština Srbije, mi trenutno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nemamo nikog sa visokom stručnom spremom ovog tipa. S druge strane, kada pogledamo da je 2009. jedan broj ljudi koji je imao srednju stručnu spremu i verovatno jako veliko iskustvo u obavljanju ovakvih poslova, mislim da im treba ponovo dati priliku da oni legalno uđu upravo u ovakve poslove. Jer, realno, kada pogledamo šta je to što se radi u ruralnim sredinama, pa to i jeste nešto što zahteva rad ovakvih i ovih ljudi na terenu.
Mislim da ovo što se proširuje broj lica koja mogu da dobiju geodetsku licencu prvog i drugog reda nije nešto kritično, jer isto tako postoji i jedna preventivna mera koja može privremeno da je oduzme na tri meseca do tri godine i to je nešto što je po meni pohvalno, naročito ako Zavod vodi registar koji je javno dostupan na internet stranici Zavoda o izdatim licencama i licima zaposlenim u geodetskim organizacijama, kao i oduzimanju licenci i zabrani izvođenja geodetskih radova. Mislim da je to jedno povećanje transparentnosti, ali i same kontrole rada na terenu, jer će svako kada angažuje neku od ovih geodetskih organizacija ili lica tačno znati da li može da obavlja posao za koji ga angažuje, odnosno plaća.
Ono na šta sam posebno htela da ukažem jeste usklađivanje sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano da se za jednu javnu uslugu može naplaćivati samo jedna taksa. Tu prvenstveno mislim i na član koji govori o oslobađanju, gde se u stvari oslobađaju plaćanja takse Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i njihovi organi i organizacije za obavljanje kancelarijskih poslova iz delokruga zavoda za izdavanje izvoda iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema i za uvid u geodetsko-katastarske podatke.
Ovo ističem iz jednog prostog razloga, jer se sećam perioda kada sam radila u opštini, vodila poslove privrede, urbanizma i graditeljstva. Svaki plan koji je neophodan jednoj opštini da bi se razvijala zahteva upravo prvobitno pribavljanje listova nepokretnosti, kao i samih planova, pa nekada podloga, snimaka terena itd. Sve je to iziskivalo od opštine da izdvoji određena sredstava.
Ono što jeste danas ostalo kao obaveza lokalnih samouprava jeste izrada prostornih planova, planova detaljne regulacije, generalnih planova za naseljena mesta. U trenutku kada mi pričamo o privlačenju investicija i o bržem dobijanju građevinskih dozvola, sve to je nemoguće ukoliko ne koristimo upravo ovakve usluge od samog katastra. Znači, nama se dešavalo čak u par navrata, kao opštini, da ne možemo da poručimo sva ta neophodna dokumenta, jer tada nisu postojale stvari koje danas postoje u katastru, te bi sama izrada planova tekla sporije, a ona su neophodna i zakonski propisani da ih opština usvoji.
Naravno, danas s ponosom mogu da kažem da u opštini postoji prostorni plan i da se rade drugi planovi. Ali, ne možemo očekivati opremanje jedne industrijske zone bez neophodne papirologije i ucrtanih instalacija koje upravo dobijamo, sada ovo pojašnjavam da bi svima bilo jasnije, koje mi dobijamo od Republičkog geodetskog zavoda, odnosno službe za katastar sa lokalnog nivoa.
Sve ovo sam pričala da bi se shvatila jedna ozbiljnost rada same službe i koliko je bitno da tamo rade stručni ljudi i ljudi sa iskustvom. Isto tako, želim da ukažem gde su to benefiti koji će ubuduće, usvajanjem ovog zakona, imati same lokalne samouprave.
Isto tako, lica kojima je u skladu sa zakonom vraćena nepokretnost oduzeta po ranijim propisima, mogu da upišu bez plaćanja takse tu imovinu. Prvenstveno tu mislim na one koji će sada prilikom obavljanja postupka restitucije, verovatno imati potrebe da tako nešto čine, kao i lica za upis po osnovu rešenja o nasleđivanju. Isto tako je činjenica da se taksa ne plaća za izvode geodetsko-katastarskog informacionog sistema za potrebe ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata itd.
Mislim da su ovo pozitivne promene u ovom zakonu, koje nisam čula da je neko specijalno neko od mojih kolega danas istakao. Sve ono što će uvesti rešenja sistemski i pružiti lokalnim samoupravama mogućnost da brže realizuju svoju saradnju koja mislim da je i te kako dobra i sve ono što će dovesti do dodatnog ispitivanja rada same službe, jer se ovim zakonom definiše i nadzor i pojačava kaznena politika, nema razloga da URS u danu za glasanje ne podrže.

Reč ima gospodin Lapčević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Arsenoviću, reklamiram povredu članova 104. i 107. – dostojanstvo Narodne skupštine i moje dostojanstvo kao narodnog poslanika. Reklamiram i član 27. Ustava Republike Srbije, koji kaže da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Pretpostavljam da bi trebalo da budemo svi jednaki u ovoj Narodnoj skupštini i da je vaša dužnost i obaveza, kao predsedavajućeg, da se isto odnosite prema svakom narodnom poslaniku.
Da li sam u pravu? Pretpostavljam da je vaše ćutanje znak odobravanja.
Član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku itd, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima prava na repliku. Naravno, o tome odlučuje predsedavajući i njegovo je diskreciono pravo. Pitam vas – gde ste našli to diskreciono pravo, pa dali mom kolegi pravo na repliku posle mog izlaganja?
Moje se izlaganje ni u kom delu, ni u jednoj jedinoj reči, ni prenosno, ni direktno nije odnosilo na njega i njegovo izlaganje. Molim vas da mi odgovorite na to i da mi date pravo na repliku.

Član 104. ste dobro citirali. Moje je diskreciono pravo da li ću vam dati repliku ili ne.
U izlaganju gospodina Marinkovića nisam video ni jednu reč bilo kakve uvrede, ponižavanja, niti je vas prozvao, niti vašu partiju. Toga nije bilo. Smatrao sam, pogotovo što je to tema koja odudara, jer je obrazovanje sistem jedan o kome treba posebno voditi raspravu, da treba da pređemo na tačku dnevnog reda.
Ako vi smatrate da je to za vas toliko bitno, evo, dajem vam repliku. Izvolite.