Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, da bi ovaj institut postavljanje poslaničkih pitanja imao nekog smisla, onda bi Vlada trebalo da da odgovore na postavljena pitanja. Međutim, ispostavilo se da ova pitanja idu u vetar, a Vlada nekontrolisano radi po svojoj volji.
Naime, gospodine predsedniče, moje kolege iz LDP su više puta, u poslednjih nekoliko meseci, postavili jedno veoma prosto i jasno pitanje – zašto Vlada krši Zakon o javnim preduzećima? To pitanje smo uputili, naravno, predsedniku Vlade i prvom potpredsedniku Vlade zaduženom za borbu protiv korupcije, pošto je opšte poznata stvar da su generator korupcije javna preduzeća i državni organi.
Ovaj zakon stupio je na snagu pre sedam meseci, u decembru prošle godine, i ovih dana se navršava, kao što znamo, i godišnjica rada Vlade i mislim da je kršenje ovog zakona pravo ogledalo, prava slika koliko je Vlada nesposobna i neiskrena u sprovođenju reformi, pa i u borbi protiv korupcije.
Gospodine predsedniče, Vlada je prekršila Zakon o javnim preduzećima, tako što nije uskladila osnivačka akta preduzeća čiji je ona osnivač, a takvih preduzeća na nivou Republike ima tridesetak. Vlada nije sprovela postupak za ukidanje upravnih odbora tih javnih preduzeća i formiranje nadzornih odbora od pet članova. Samo u nekolicini preduzeća je to sprovela. Da stvar bude još gora, u aprilu mesecu, znači četiri meseca nakon usvajanja i stupanja na snagu ovog zakona, koji je predložila ova vlada, ne neka druga vlada, je predviđeno da se upravni odbori ukinu.
Međutim, u aprilu mesecu, PTT Srbije je izabrala suprotno zakonu nov Upravni odbor i novog predsednika Upravnog odbora, i to je bilo nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, tako da ne može biti izgovor da je Vlada bila zaokupljena potpisivanjem Briselskog sporazuma.
Vlada nije raspisala konkurs za direktore tih javnih preduzeća, a bila je dužna da ih raspiše do 30. juna. Ponavljam, raspisala je samo za nekolicinu manje važnih preduzeća, kao što su nacionalni parkovi, Javno preduzeće "Panorama", šta god to bilo, "Skloništa", SDPR, a od većih jedino je konkurs raspisan za EPS i Javno preduzeće "Putevi".
Pazite ovo, i kada raspiše konkurs, i kada imenuje, samo u retkim slučajevima, znači, što je izuzetak, članove nadzornog odbora Vlada ponovo grubo krši zakon. Najnoviji primer, u "Službenom glasniku", objavljenom 5. jula, Vlada imenuje za članove Nadzornog odbora, jedan je potrebno da bude iz reda zaposlenih, a jedan je da potrebno da bude nezavisan član od tih pet članova. Jedan član koji se ovde navodi kao nezavistan je Branislav Jovanović, izvršni direktor Direkcije za izgradnju grada Niša, kao što svi znamo, član URS i naš kolega narodni poslanik. Zašto je to tako?
Ne verujem da vas je URS tako ucenio. Dovoljno je pogledati "Službeni glasnik", samo par strana dalje, imate imenovanje za generalnog konzula gospodina Božidara Vučurevića, sada člana Srpske napredne stranke, inače bivši poslanik Srpske radikalne stranke. Stvar ide u krug, verovatno, zato što se ne raspisuje konkurs za direktora Javnog preduzeća PTT na čijem čelu se nalazi gospodin Milan Krkobabić, inače član PUPS.
Dakle, Vlada krši grubo zakon i nema izgovor, ne može se vaditi ni na ekonomsku krizu, zbog toga, niti može reći da joj je izgovor…
(Predsednik Vreme.)
Vreme je gospodine predsedniče da se primeni Zakon i da se prestane sa kršenjem, a nije nam potrebna kancelarija za brze odgovore da bi poslanici dobili ono što im Poslovniku pripada.
(Predsednik: Vreme vam je isteklo. Imate pet minuta i to vam je vreme isteklo.)
Dobro, hvala.

Hvala vama.
Dakle, potpuno se slažem sa vama da Vlada mora da daje odgovore na pitanja koje narodni poslanici postavljaju. Lično ću insistirati danas preko Generalnog sekretarijata, kao što smo to više puta činili. Mislim da je obaveza Vlade da mora da daje odgovora na pitanja narodnih poslanika, kakve god smatra da treba da da, u to ne ulazim, ali da odgovor u roku od 15 dana mora da da tu se potpuno slažem sa vama i insistiraću na tome.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje danas neće biti kontradiktorno i sa naknadnom pameću, kao što su neke moje kolege postavljale tražeći Rezoluciju o osudi zločina, a praveći najbliže i najprisnije moguće odnose sa Jovom Kapičićem, ili tražeći i više novca za nauku, a pritom glasajući za taj isti budžet, koji je ukinuo novac za nauku ili rebalans, koji je takođe srozao…

Molim vas da ne vodite polemiku, ovo nije vreme kada vi vodite polemiku i dajete repliku na pitanje narodnih poslanika.

Dakle, moje današnje pitanje će se odnositi na još jednu nacionalnu bruku i sramotu koju nam je priredila ova vlast.
Naime, pre dva meseca sam postavio pitanje – šta će država učiniti, šta će Vlada učiniti, šta će nadležno ministarstvo učiniti povodom devet vekova od rođenja rodonačelnika srpske države i crkve, Stefana Nemanje? Dobio sam odgovor od Ministarstva kulture koji pre svega mogu nazvati sramnim. Otprilike ovako se ministar odnosi prema ovome i kaže – u okviru obeležavanja godišnjice, Ministarstvo kulture će sufinansirati Program redizajniranja i unapređenja sajta Zadužbine Miloš Crnjanski, pa će na sajmovima u Lajpcigu, Solunu i Varšavi izložiti sabrana dela Miloša Crnjanskog i Petra Petrovića Njegoša, a što se tiče samog Stefana Nemanje, krajem godine će sa Srpskom pravoslavnom crkvom organizovati posebnu muzeološku izložbu posvećenu životu i delu Stefana Nemanje. To je zaista više nego sramno. Čak je i napomena da će Ministarstvo kulture raspisati redovne konkurse za podršku projektima iz oblasti kulture, gde se mogu javiti institucije koje su spremne da realizuju programe obeležavanja značajnih godišnjica.
Pitam predsednika Vlade i pitam predsednika države - da li zaista Ministarstvo kulture ima jedino ulogu da raspisuje konkurse i da je spremno da realizuje programe obeležavanja značajnih godišnjica ako se neka institucija javi da obeleži ovakvu godišnjicu ili je posao Ministarstva kulture da čuva nacionalni identitet, nacionalnu tradiciju, kulturu, veru i našu nacionalnu istoriju?
Pre neki dan, tačnije 12. jula, na Petrovdan, Petrova crkva u srednjovekovnom Rasu ili sadašnjem Novom Pazaru je slavila svoju krsnu slavu. Niko od srpskih zvaničnika, počev od predsednika države, gospodina Tomislava Nikolića, predsednika Vlade, potpredsednika, ministara, niko od državnih zvaničnika nije, pa ni vi, gospodine predsedniče parlamenta, niste našli za shodno da odete na slavu Petrove crkve u Novom Pazaru, da na taj simboličan način ukažete dostojnu pažnju rodonačelniku Srpske crkve i države, Stefanu Nemanji. Devet vekova nije mali period. Stefan Nemanja je rođen 1113. godine, a 380 godina kasnije je otkrivena Amerika. Da drugi narodi imaju tako bogatu istoriju dičili bi se njom.
Prošle nedelje je obeležen, odnosno bio je rođendan najvećeg srpskog naučnika i svetskog naučnika Nikole Tesle. Hrvatska je slavila taj dan i pominjala Nikolu Teslu. U Americi, u Filadelfiji, u nekoliko gradova se pet dana slavio rođendan Nikole Tesle, a na nacionalnim medijima u Srbiji se pomenulo u samo jednom minutu da je na taj dan rođen Nikola Tesla, a onda su naišle američke serije, "Egzit" i priča o stoci sa "Farme". To je najveća moguća bruka i sramota za ovu državu.
Pitam predsednika Vlade, pitam predsednika države, pitam potpredsednika Vlade, gospodina Vučića – da li će oni kao bivši veliki nacionalisti imati na umu da je devet vekova značajna godišnjica i da treba da se obeleži 900 godina rođenja Stefana Nemanje, da je potrebno da se barem uredi rodno mesto Deževa i da se bar putokazi naprave prema tom mestu? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković. Osim nje, prijavljen je u sistemu i mr Siniša Lazić i narodni poslanik Miodrag Linta, da ne bude posle da nisam nekome pružio mogućnost da postavi pitanje. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, kolege narodni poslanici, imam tri pitanja koja bih uputila ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodinu Kneževiću.
Prvo pitanje se odnosi na rok za predaju zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2013. godini. Kao što znamo, Narodna skupština je 30. januara ove godine usvojila Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovim zakonom definisane su vrste podsticaja, načini korišćenja i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Podzakonskim aktima bliže su uređeni rokovi i procedure za prijavljivanje komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava za ove podsticaje.
Pošto je ove godine bila predviđena i obavljena obnova strukture poljoprivredne proizvodnje, kao i obnova registracije poljoprivrednih gazdinstava, ne mali broj poljoprivrednih proizvođača je obavio obnovu registracije, ali nije dobio preciznu informaciju da je potrebno ponovo u određenom roku, tačnije do 30. juna, da podnese novu prijavu, tj. novi zahtev za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2013. godini.
Moje pitanje za ministra glasi – da li nastali problem može da se reši tako što bi subvencije ove godine bile isplaćene prema podacima koji su navedeni prilikom obnove registracije, budući da se prilikom obnove registracije prijavljivala i struktura poljoprivredne proizvodnje, ili - da li bi se mogao odrediti dodatan rok za podnošenje zahteva, u stvari prepisa već prijavljenih podataka?
Drugo pitanje koje upućujem ministru Kneževiću tiče se nekomercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Članom 6. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju utvrđeno je da ministar bliže propisuje vrste podsticaja i za nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva. Budući da su mnoga poljoprivredna gazdinstva registrovana kao nekomercijalna, pri čemu se pretežno radi o malim i manje imućnim domaćinstvima, koja uglavnom žive od poljoprivredne proizvodnje, moje pitanje je – da li je ministar podzakonskim aktima predvideo podsticaje i za ova gazdinstva i koje su to vrste podsticaja?
Treće pitanje, koje takođe upućujem ministru Kneževiću, odnosi se na proizvodnju i izvoz maline. Nedavno je objavljen podatak da Srbija više nije lider u proizvodnji i izvozu maline i da je lidersku poziciju ove godine preuzela Poljska. Prema podacima Privredne komore, u Srbiji u 2012. godini proizvedeno je ukupno 70.320 tona maline, a prihod od izvoza iste iznosio je 136 miliona dolara. Proizvodnja maline u Srbiji u 2012. godini bila je manja za oko 20.000 tona u odnosu na raniju, a procene su da će ove godine proizvodnja maline biti još manja, čak za polovinu u odnosu na 2012. godinu. Zaključak sa nedavno održanog pedesetog jubilarnog Skupa malinara u Brankovini kod Valjeva je da je nastalo stanje posledica nedovoljne saradnje proizvođača, hladnjačara i izvoznika, ali i nedovoljne podrške države u vidu pomoći za prevazilaženje posledica suše.
Polazeći od navedenog, a pri tom imajući u vidu da je malina, posle šećera, naš najvažniji, tj. strateški izvozni poljoprivredni proizvod, čijim je izvozom do sada obezbeđivan značajan devizni prihod, moje pitanje jeste – da li i šta Ministarstvo namerava da preduzme da se zaustavi smanjivanje proizvodnje i izvoza maline i kojim merama namerava da stimuliše proširenje ove proizvodnje i vraćanje do skorašnjeg liderskog položaja Srbije na tržištu ovih proizvoda? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Želeo bih da postavim, pre svega, pitanja koja se tiču poljoprivrede. Mislim da se ona preklapaju sa nekoliko ministarstava, tako da to pitanje se odnosi i na Ministarstvo trgovine, i na Ministarstvo poljoprivrede i na Ministarstvo ekonomije i finansija.
Prvo, šta će Vlada Republike Srbije da uradi po pitanju cene pšenice, ako znamo da je tržišna cena u ovom momentu daleko ispod proizvođačke cene i ukoliko pogledamo da je prošle godine negde suša prepolovila za 50% ili 60% prihod, da ove godine imamo cenu koja ne može da pokrije troškove? Pri tome, znamo da su subvencije isplaćivane samo jedan dan. Uredba o regresiranom gorivu traje do 15. juna, sa najavama da će se produžiti do 15. jula. Pri tome, ljudi ne mogu kupiti toliku količinu goriva i uskladištiti je na jednom mestu. Na takav način se može podstaći crno tržište i preprodaja naftnih derivata. Zašto nemamo, kao u Republici Hrvatskoj, uredbu o plavom dizelu, koji bi tokom 365 dana bio dostupan poljoprivrednim proizvođačima? Šta je sa subvencijama u stočarstvu, ako znamo da je prilikom rebalansa budžeta, budžet Ministarstva poljoprivrede smanjen? Iz čega će država ispoštovati te obaveze?
Drugi deo, koji se takođe odnosi na poljoprivredu – šta su motivi i zbog čega se razrešavaju direktori u veterinarskim institutima, kafilerijama i svim onim drugim institucijama u kojima su radili i, pri tome, bili veoma uspešni, imali pozitivne rezultate, a dovode se ljudi na ta mesta protivzakonito koji ne ispunjavaju ni elementarne zakonske uslove, niti imaju neke kvalifikacije koje su neophodne za vršenje takve dužnosti? Zbog čega se to radi? Da li je to sve u skladu sa zakonom i da li je to deo samo partijskog potkusurivanja ili se želi unaprediti sistem u boljem pravcu? Zahvaljujem.