Osmo vanredno zasedanje, 16.07.2013.

8. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 166 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. Poslovnika Narodne skupštine.
Utorkom i četvrtkom narodni poslanici imaju pravo na postavljanje pitanja, odnosno traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li se neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč po osnovu ovog člana? (Da)
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.
...
Stranka demokratske akcije Sandžaka

Enis Imamović

Hvala, gospodine predsedniče.
Ovu mogućnost želim da iskoristim za neka veoma važna i ozbiljna pitanja za kraj iz kog dolazim i za ljude koje ovde predstavljam. Događaj kome javnost u Srbiji nije posvetila dovoljno pažnje, a i te kako je trebala, bio je incident koji su napravila četiri vojnika Vojske Srbije u Novom Pazaru. Ta četiri vojnika su 10. jula uveče u alkoholisanom stanju pozvali taksi prevoz do kasarne i od trenutka kada su ušli u taksi vozilo, počeli su da podvikuju taksisti. Zatim su krenuli sa uvredama, pa čak i pretnjama smrću. Jedna od tih pretnji je bila – znaš li ti koga sada voziš, mi smo sajevci, pripadnici specijalne antiterorističke jedinice, radimo na prelazu sa Kosovom i mi ubijamo Muslimane i Šiptare.
Nakon toga su i fizički nasrnuli na njega. Taksista je uspeo da pobegne iz vozila i uplašen za svoj život, on je pozvao policiju. Koliko sam informisan, Vojska je već pokrenula postupak protiv ova četiri vojnika. Vrlo je važno da tok tog procesa bude transparentan.
Način na koji će krivci biti sankcionisani biće poruka koju će nadležni poslati svima koji imaju ovakve, ali i slične ideje, ali i poruka koju će poslati ugroženim građanima Novog Pazara. Ne želim ovog trenutka da govorim o tome koliko je ovaj incident uznemirio sve građane Novog Pazara, posebno one na koje su se odnosile preteće reči pijanih vojnika.
Novi Pazar je generacijama, kroz vekove, strpljivo i pažljivo gradio svoju multietičnost i to ni u najtežim trenucima nije narušeno. Građani Novog Pazara neće dozvoliti da se neko, pa bilo ko igra sa tim vrednostima, a pogotovo ne neko ko je sa dobrodošlicom primljen da radi i boravi u kasarni koja se maltene nalazi u centru grada.
U međuvremenu, nakon tog incidenta, desio se još jedan koji, nažalost, takođe nije zadobio potrebnu pažnju javnosti, a to su grafiti – Ratko Mladić, ispisani na zidu Islam-agine džamije u Nišu. Džamija je i pre toga bila zapaljena u neredima u martu 2004. godine i nakon paljenja nad džamijom je dodeljen celodnevni policijski nadzor. I pored tog nadzora, i pre nekoliko meseci na toj džamiji su polupani prozori, a 13. jula je ispisan spomenuti grafit. Ta džamija je inače izgrađena 1720. godine i jedina je džamija u Nišu i u okruženju.
Hoću da shvatite ovo, posebno vi moje kolege poslanici, da su ovi događaji uneli nemir i nesigurnost u živote i naneli štetu građanima Srbije druge vere, odnosno druge nacije u odnosu na većinu. Mi smo kao država obavezni da štitimo prava i slobode svih njenih građana. Uostalom, na to smo se i poslaničkom zakletvom obavezali. To su ljudi koji ovde nisu gosti, već su svoj na svome.
Smatram da je izuzetno važno i zato tražim od Vlade da se jasno odredi o ovim incidentima i saopšti javnosti svoj stav, a nadležne organe pozivam da svoj posao obave brzo, efikasno, profesionalno i transparentno. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Jugović

SPO-DHSS
Poštovani predsedniče, kolege, koleginice, danas je 16. jul. Na današnji dan, 1946. godine izvršene su pripreme za zločin, a u noć između 16. i 17. jula streljan je general Dragoljub Draža Mihajlović.
Koristim ovu priliku da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, pre svega premijeru, da li će Vlada predložiti parlamentu da bude usvojena rezolucija o osudi zločina totalitarnih komunističkih režima, u skladu sa Rezolucijom Saveta Evrope 1096 i 1481, jer je Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozvala sve bivše komunističke zemlje da osude zločine totalitarnih komunističkih režima. Bez usvajanja te rezolucije, Srbija neće postati članica EU.
Tu su rezoluciju usvojili parlamenti svih zemalja u regionu, sem BiH i Crne Gore. Hrvatska je, da podsetim, to učinila pre pet godina. Ukoliko se Hrvatska, kao primer, izjasnila po pitanju zločina totalitarnog komunističkog režima na prostorima bivše Jugoslavije, odbacivši nasleđe Josipa Broza Tita, pitam - zbog čega Srbija čuva nasleđe svega onoga što je bilo loše i što je prouzrokovalo najveće zločine u 20. veku na ovim prostorima?
Kao podatak, izneću činjenice da je Komisija za ispitivanje zločina totalitarnih komunističkih režima do sada, za samo tri godine, popisala preko 50.000 imena i prezimena ljudi koji su likvidirani bez suđenja, samo zato što su drugačije mislili, od strane novog pobednika. Na teritoriji Srbije je pronađeno 210 masovnih grobnica. Da li je to dovoljan razlog da se Srbija, kao i sve zemlje koje nose nasleđe komunističkog režima, a koje su u međuvremenu postale članice EU, ogradi od tih zločina, osudi te zločine i iznese svoj jasan stav?
Pročitaću vam jedan deo Rezolucije Saveta Evrope. Voleo bih da i premijer to pročita. "Totalitarni komunistički režimi, koji su bili na vlasti u centralnoj i istočnoj Evropi u prošlom veku i koji su još uvek na vlasti u nekoliko država u svetu, bez izuzetka su karakteristični po masovnom kršenju ljudskih prava". Mi, ukoliko želimo i stremimo evropskim vrednostima, moramo prvo zaštititi ljudska prava, kao najveće načelo demokratije. Kršenja su se razlikovala zavisno od kulture zemlje ili istorijskog perioda i obuhvatala su pojedinačna i kolektivna ubistva i egzekucije. Podsetiću vas da je ruska Duma osudila staljinističke zločine, a da Srbija, kao najveći čuvar onoga nasleđa koje je i donelo najveću nesreću Srbiji, ne sme već godinama, decenijama unazad da se odredi prema tim zločinima.
Nekoliko puta smo o tome govorili samo u poslednjih nekoliko dana i izdali smo saopštenje tražeći da se sve parlamentarne stranke, kao što to traži i Savet Evrope, odrede prema ovim zločinima. Preživeli smo tragičnu istoriju od 1944. do 1946. godine, dakle posle rata i posle rata su ubijani ljudi zato što su drugačije mislili, ovde u Maglajskoj, na stadionu "Borca" kraj Morave i svuda gde se nalazi 210 masovnih grobnica po Srbiji. Taj zločin, ili ti zločinci koji su učinili zločine, bili su zbog zločina nagrađeni. Istorija se onda ponovila u ratovima 90-ih godina, zato što su ljudi sa ovih prostora pomislili da se zločin čak i isplati.
Ne sporim antifašističku ulogu partizanskog pokreta, ali tražim, zarad pomirenja i zarad svega onoga što nas čeka u budućnosti, da se odredimo i prema zločinima koji su činjeni u ime osloboditelja, oslobađanja i svega onoga što su oni vodili kao nekakvu svoju borbu za bolje sutra. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme. Zahvaljujem se.
Reč ima dr Neven Cvtićanin. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Neven Cvetićanin

Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani predsedavajući, gospodo potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici i koleginice narodne poslanice, svoje pitanje upućujem ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije Žarku Obradoviću i ona se tiče načina na koji se finansira nauka u Srbiji i naučni instituti.
Svi smo svesni, da ne budemo nerealni, teške situacije u kojoj se nalaze javne finansije. Svi smo svesni da budžetske stavke, koje se izdvajaju za nauku, ne mogu da budu na onom nivou na kojem su u razvijenim zemljama i EU i ostatak sveta.
Za primer, da podelim sa vama jedan podatak. Izdvajanja za nauku u Japanu i Finskoj je veće od 4% BDP. U tom izdvajanju, odnosno ulaganju ne učestvuje samo država već i privatni sektor, odnosno privreda. Izdvajanja za nauku u Srbiji već niz godina, gotovo četvrt veka od kada smo ušli u krizu, jeste ne više od 1% BDP. Da ponovim, ne više od 1% BDP, a obično je cifra od 0,3% do 0,6%, odnosno 0,7% BDP. Ta sredstva su dovoljna tek da nauka životari a ne da živi, tek da se podele plate za ono malo naučnika koji rade po institutima. Kod nas nauka vrši socijalnu ulogu. U razvijenim zemljama, nauka vrši razvojnu funkciju i nema razvoja zemlje bez ulaganja u nauku. Dakle, nauka je glavni resurs koji služi razvoju jedne države.
Moje konkretno pitanje, da konkretizujem ovo pitanje, jeste – da li možemo da promenimo model finansiranja nauke? Da li možemo nauku da nefinansiramo samo iz državnih izvora? Da li možemo privredu, privatni sektor da uključimo u finansiranje nauke? Prirodne nauke mogu da se uključe u proizvodni proces. Društvene nauke mogu da učestvuju u strateškim državnim odlukama.
Da bih još konkretizovao svoje pitanje, postavljam pitanje ministru Žarku Obradoviću, ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije – da li ono što je trenutno određeno budžetskim stavkama za nauku, ne više od toga, može da se isplaćuje naučnim institutima redovno i u onim količinama u kojima je to propisano? Veoma često se dešava da imamo ono što su direktni materijalni troškovi instituta, da se isplaćuje sa kašnjenjem, da se isplaćuje parcijalno i da se isplaćuje u nedovoljnim količinama. Ovo moram da kažem, jer dolazim sa jednog naučnog instituta, naučnik sam, da su naučnici kod nas najčešće entuzijasti, koji troše svoja lična i porodična sredstva zato što od države ne dobijaju dovoljno.
Dozvolite mi da na kraju postavljanja ovog pitanja konstatujem da jedno društvo ukoliko želi da napreduje, upravo mora prosvetu i nauku da stavi kao strateški cilj. Nama iz SDPS su to prosveta, nauka, tehnološki razvoj, sve što ima veze sa onim ljudima koji treba da budu vodiči ovog društva, to su obrazovani ljudi. Dakle, u našem društvu smo imali dosta negativne selekcije i konačno moramo da napravimo pozitivnu selekciju da država konačno zna koga će da finansira. Prvi koji treba da budu finansirani su upravo naučnici, ljudi iz prosvete, ljudi koji su obrazovani. Za jedno društvo je dobro da investira u pamet i za one koji su najkvalifikovaniji, jer se to tom društvu višestruko vraća.
Počinjemo pregovore sa EU i to je strateški cilj države. Zašto ne možemo da se upravo ugledamo na države EU, pa i aparat EU, koji ciljno finansira nauku, kaže koji se prioriteti trebaju istražiti i onda tu ulože sredstva? Ulaganje u nauku kod nas je stihijsko. Moje pitanje koje postavljam u konkretnom vidu ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije je – da li možemo da promenimo način finansiranja nauke? Da li možemo naučnicima da isplatimo sve ono što im država nudi? Da li možemo svi zajedno, i Ministarstvo, i ministar, i Narodna skupština, da se izborimo da budžetske stavke za nauku budu veće jer će od toga koristi da ima država? Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić. Izvolite.

Vladimir Ilić

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovane kolege, moje pitanje se odnosi na ponovljeni ekološki incident u Obrenovcu i upućujem ga Vladi Republike Srbije, kako bi dobili odgovor – šta je Vlada do sada preduzela i šta će preduzeti kako bi se sprečili ovakvi incidenti, ili ublažile štetne posledice ovih incidenata?
Inicijativu da postavim ovo pitanje dobio sam iz razgovora sa predsednikom opštine Obrenovac koji je iskreno zabrinut, zajedno sa građanima Obrenovca, za zdravlje građana, jer ovaj incident, mogli smo to i jutros da vidimo u prilogu koji je emitovan na našim televizijama, zaista izaziva veliku zabrinutost građana.
Predsednik opštine je pokušao pre mesec dana da organizuje jedan sastanak sa predstavnicima Ministarstva, direktorima javnih preduzeća, odnosno "Kolubare", Termoelektrane "Obrenovac" i predstavnicima Zavoda za zaštitu zdravlja. Međutim, takav sastanak nije organizovan, jer se nije odgovorilo na njegovu inicijativu.
Zato koristim ovu priliku i poslanička grupa Ujedinjenih regiona Srbije će preko svog člana Odbora za zaštitu životne sredine inicirati novi sastanak ovog odbora, kako bi se na tom sastanku u prisustvu najkompetentnijih, pre svega, resornog ministra, direktora termoelektrana, predstavnika lokalnih ekoloških udruženja i predstavnika lokalnih samouprava ovaj problem pokušao razrešiti. Ideja nam je da na ovom sastanku budu prisutni, pored resornog ministra, predsednici opština Lazarevac, Obrenovac i Kostolac, predstavnici termoelektrana "Kostolac" i "Obrenovac", gde su ovi incidenti učestali.
Nama su potrebni odgovori na pitanja - da li su ovi incidenti posledica loše tehnologije, tehnoloških propusta, nedostatka novca ili je to jednostavno cena koja mora da se plati zbog prljavih tehnologija, kojima dolazimo do električne energije?
Naravno, uveren sam da je Vlada preduzela korake i da resorno ministarstvo zajedno sa termoelektranama preduzima mere. Mislim da mi, kao narodni predstavnici i kao Narodna skupština Republike Srbije, moramo da izvršimo i dodatni pritisak na sve one koji se najviše pitaju oko ovih problema kako bi se procesi njihovog rešavanja ubrzali.
U tom smislu, verujem da će resorni odbor, kao što je to uradio u prethodnom slučaju, sazvati sednicu na kojoj će biti svi relevantni faktori, uključujući i resornog ministra, predstavnike lokalnih samouprava, direktore termoelektrana kako bi dobili i tražene informacije i predlog rešenja ovih problema. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić.
...
Liberalno demokratska partija

Nataša Mićić

Liberalno demokratska partija
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, da bi ovaj institut postavljanje poslaničkih pitanja imao nekog smisla, onda bi Vlada trebalo da da odgovore na postavljena pitanja. Međutim, ispostavilo se da ova pitanja idu u vetar, a Vlada nekontrolisano radi po svojoj volji.
Naime, gospodine predsedniče, moje kolege iz LDP su više puta, u poslednjih nekoliko meseci, postavili jedno veoma prosto i jasno pitanje – zašto Vlada krši Zakon o javnim preduzećima? To pitanje smo uputili, naravno, predsedniku Vlade i prvom potpredsedniku Vlade zaduženom za borbu protiv korupcije, pošto je opšte poznata stvar da su generator korupcije javna preduzeća i državni organi.
Ovaj zakon stupio je na snagu pre sedam meseci, u decembru prošle godine, i ovih dana se navršava, kao što znamo, i godišnjica rada Vlade i mislim da je kršenje ovog zakona pravo ogledalo, prava slika koliko je Vlada nesposobna i neiskrena u sprovođenju reformi, pa i u borbi protiv korupcije.
Gospodine predsedniče, Vlada je prekršila Zakon o javnim preduzećima, tako što nije uskladila osnivačka akta preduzeća čiji je ona osnivač, a takvih preduzeća na nivou Republike ima tridesetak. Vlada nije sprovela postupak za ukidanje upravnih odbora tih javnih preduzeća i formiranje nadzornih odbora od pet članova. Samo u nekolicini preduzeća je to sprovela. Da stvar bude još gora, u aprilu mesecu, znači četiri meseca nakon usvajanja i stupanja na snagu ovog zakona, koji je predložila ova vlada, ne neka druga vlada, je predviđeno da se upravni odbori ukinu.
Međutim, u aprilu mesecu, PTT Srbije je izabrala suprotno zakonu nov Upravni odbor i novog predsednika Upravnog odbora, i to je bilo nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, tako da ne može biti izgovor da je Vlada bila zaokupljena potpisivanjem Briselskog sporazuma.
Vlada nije raspisala konkurs za direktore tih javnih preduzeća, a bila je dužna da ih raspiše do 30. juna. Ponavljam, raspisala je samo za nekolicinu manje važnih preduzeća, kao što su nacionalni parkovi, Javno preduzeće "Panorama", šta god to bilo, "Skloništa", SDPR, a od većih jedino je konkurs raspisan za EPS i Javno preduzeće "Putevi".
Pazite ovo, i kada raspiše konkurs, i kada imenuje, samo u retkim slučajevima, znači, što je izuzetak, članove nadzornog odbora Vlada ponovo grubo krši zakon. Najnoviji primer, u "Službenom glasniku", objavljenom 5. jula, Vlada imenuje za članove Nadzornog odbora, jedan je potrebno da bude iz reda zaposlenih, a jedan je da potrebno da bude nezavisan član od tih pet članova. Jedan član koji se ovde navodi kao nezavistan je Branislav Jovanović, izvršni direktor Direkcije za izgradnju grada Niša, kao što svi znamo, član URS i naš kolega narodni poslanik. Zašto je to tako?
Ne verujem da vas je URS tako ucenio. Dovoljno je pogledati "Službeni glasnik", samo par strana dalje, imate imenovanje za generalnog konzula gospodina Božidara Vučurevića, sada člana Srpske napredne stranke, inače bivši poslanik Srpske radikalne stranke. Stvar ide u krug, verovatno, zato što se ne raspisuje konkurs za direktora Javnog preduzeća PTT na čijem čelu se nalazi gospodin Milan Krkobabić, inače član PUPS.
Dakle, Vlada krši grubo zakon i nema izgovor, ne može se vaditi ni na ekonomsku krizu, zbog toga, niti može reći da joj je izgovor…
(Predsednik Vreme.)
Vreme je gospodine predsedniče da se primeni Zakon i da se prestane sa kršenjem, a nije nam potrebna kancelarija za brze odgovore da bi poslanici dobili ono što im Poslovniku pripada.
(Predsednik: Vreme vam je isteklo. Imate pet minuta i to vam je vreme isteklo.)
Dobro, hvala.