Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se prvo na temu zbog koje sam došao u Narodnu skupštinu kao predstavnik predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije, da govorim o Predlogu zakona o prekršajima.
Pre toga, moram da se osvrnem na nešto što je ovde provejavalo u prethodnoj diskusiji sve vreme, tokom koje sam se i nasmejao, kad čujete od narodnog poslanika, pa još i diplomiranog pravnika da priča stvari koje su protivustavne, da priča stvari koje ne stoje, da priča stvari koje su recidir neke prošlosti od pre 10, 15, 20 godina, onda se nekada i nasmejete.
Na kraju, jeste tužno i tu mogu da se složim, stvarno je tužno dosta toga što se čulo. Prvo, o Predlogu zakona o prekršajima. Kaže se – previše restriktivan zakon, kao da smo se dogovorili sa ministrom finansija kako da popunjavamo budžet, pa onda posle toga da su kazne koje su predviđene veoma oštre. Ko je želeo da sedne, da pročita, da se uveri, video bi da su kazne prepisane iz važećeg zakona, video bi da te kazne važe već četvrtu godinu. Dakle, sednete pa pročitate ono što je danas na snazi, pa vidite ono što se predlaže, upredite to i lepo govorite u Skupštini ono što je istina, a ne ono što nije.
Kaže – kažnjava se okrivljeni. Naravno, ali recite do kraja – okrivljeni se kažnjava kada daje netačne, odnosno lažne podatke o samom sebi, ne o prekršaju, već kada laže. Da li mislite da ne treba neko da se kazni ako laže? Mislim da treba. Svedok koji se ne odaziva na poziv, koji ne poštuje sud, treba da se kazni, i te kako treba da se kazni.
Međutim, meni ne pada na pamet da ovde istupam u ime Visokog saveta sudstva, jer u tom svojstvu nisam došao. To je prva stvar. Druga stvar, hvala vam na komplimentu ako mislite da sam toliko moćan da mogu da upravljam sa devet ljudi koji su odrasli, iskusni, stručni ljudi, u tom poslu mnogo duže od mene i da istupam u ime svih njih. Kao što rekoh, nisam kao takav došao.
Ono što je neustavno i što je ovde izrečeno, na šta sam se nasmejao, kaže – vi kao predstavnik izvršne vlasti odgovorni ste za rad pravosuđa. Ko može to da izrekne, za rad? Posle toga je došlo do ispravke, pa je rečeno – reforma. Pokušali smo da se ispravimo malo. Rečeno je – rad. Može da se ostvari uvid u transkript. Kaže – ja kao predstavnik izvršne vlasti, odgovoran za rad pravosuđa. Sedite, pročitajte Ustav. U Ustavu lepo piše ko je odgovoran za rad pravosuđa.
Kao diplomirani pravnik, kao neko ko je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, radio jedno vreme tu, imam svoje mišljenje i moje mišljenje kao pravnika ne mora da obavezuje, ali bio bih srećan da Srbija zaista nije izabrala ovaj jedan probni put regulisanja pravosuđa, pa da, recimo, kao u razvijenim demokratijama, kao što je to u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, da sudije imenuje ministar pravde, pa da onda ministar za to i odgovora.
U Srbiji nije takva situacija. Možda je nekad u prošlosti faktički to bilo tako, pa je to još jedan od recidiva prošlosti koji provejava kroz čitavu ovu diskusiju. Šta je evropski standard za broj sudija? Dajte mi taj evropski standard. Ne postoji, zato što sudija u Španiji i sudija u Švedskoj i sudija u Srbiji, sudija u Moldaviji ne rade isti posao. U Španiji na jednog sudiju dolazi od tri do četiri sudijska pomoćnika. Oni pišu presudu. On samo vrši njenu konačnu korekciju i kaže ovo može ili ovo ne može da ide. To nije posao sudije u Srbiji.
Po tom standardu koji Komitet Saveta Evrope plasira kao neki standard o broju sudija, ali je to vrlo relativno, po tom standardu, recimo, jedna Slovenija ima tri puta više sudija nego što propisuje standard. Budite iskreni, pa to recite. Ako mene iskreno pitate, na osnovu podataka, procena kojima raspolažemo, Republici Srbiji je potrebno sudija i na to ukazuju svi relevantni podaci. Ali, ne postoji evropski standard koji će reći koliko na 100.000 stanovnika dolazi sudija.
Pomenuo sam Sloveniju. Slovenija na eks-Ju prostoru ima najviše, zatim Hrvatska. Tek na trećem mestu je Srbija, a obe zemlje koje sam prvo pomenuo su članice EU. Valjda bi bilo uputno da one ispunjavaju evropski standard.
Očekivani su do leta da budu završeni zakoni. Zakoni, predlozi, odnosno nacrti zakona su završeni ima već četiri meseca. Zašto nisu u Narodnoj skupštini? To je već posebna priča. Izuzetno mi je drago kada čujem nekoga ko se na rečima zalaže za evropske vrednosti, a onda kroz priču u potpunosti negira to svoje zalaganje. Nisu zato što je Evropska komisija svojim mišljenjima blokirala za sada usvajanje tih zakona. Zbog čega? Zbog političkog pitanja broj jedan u Srbiji, a to je pitanje razgovora o KiM u Briselu. To otvoreno kažem pred građanima Srbije, građani imaju pravo da to znaju, jer smo rekli da će na proleće ti zakoni biti pred narodnim poslanicima. Jesu li bili? Nisu bili. Da li je to van domašaja naših moći? Mogli smo to da uradimo, ali to bi za sobom nosilo mnoge posledice, a onda bi oni koji se danas pozivaju na evropske vrednosti prvi skočili što se to tako radi.
Moram nešto da kažem što je potpuno paušalno izneto. Kaže – 400 sudijskih pomoćnika. Nije tačno. U Srbiji radi 1.527 sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Među njima se nalazi veliki broj izuzetno dobrih, stručnih, sposobnih kadrova. Kada je donet Zakon o Pravosudnoj akademiji, donet je kao neka vrsta "leks specijalisa". Niti sam radio na njegovoj izradi, niti sam ga predlagao, na funkciju ministra sam stupio kada je taj zakon bio na snazi. Bila je jedna rečenica, kaže – pogledajte vaše zakone. Nema ovde mojih ili vaših zakona, ovo su zakoni Republike Srbije, koji nas sve obavezuju i po svima smo dužni da postupamo.
Kada već iznosite podatke o broju kandidata koji su predloženi za izbor, onda budite iskreni do kraja. Znate, poluistine su najopasnije stvari na svetu. Ako hoćete da kažete istinu, recite je celu a ne pola.
Ponosan sam što sam kao član Visokog saveta sudstva prethodne nedelje mogao da prisustvujem na sednici kada su se prvi put posle 2009. godine birale sudije. Bilo je upražnjeno 21 sudijsko mesto u Upravnom sudu, Privrednom-apelacionom sudu, dakle u Upravnom devet, u Privrednom-apelacionom sudu tri i još devet sudijskih upražnjenih mesta u privrednim sudovima. Dakle, ukupno 21 mesto. Od devet mesta u Upravnom sudu, na tri mesta su došle sudije, na šest mesta je predložen Narodnoj skupštini izbor šest savetnika iz nekadašnjeg Vrhovnog suda, danas Vrhovnog kasacionog ili Upravnog suda. Najmanje godina savetničkog staža ima kandidatkinja koja je osam godina savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, a najviše ima ljudi sa po 13 godina.
Nepodeljeno je mišljenje sudija da su ti savetnici možda stručniji i od nekih sudija, a predloženi su da budu izabrani. Pazite, odnos šest naprema tri, dve trećine savetnici, jedna trećina sudije.
Kada su u pitanju privredni sudovi, od devet upražnjenih mesta u privrednim sudovima u Beogradu, Pančevu, Somboru, Subotici, Novom Sadu i Valjevu, na devet upražnjenih mesta pet sudijskih pomoćnika, četiri sudije. Mislim da to govori o nečemu vrlo pozitivnom. Naravno, za Privredni apelacioni sud kao drugostepeni sud, kao sud republičkog ranga su ipak birani ljudi iz privrednih sudova koji imaju sudijsku funkciju trenutno.
Dajte, budite jednom fer i iskreni i okrenite medalju na obe strane, pa kada je nešto dobro, recite – to je dobro.
Kaže se da kroz ove odredbe, iako kažem da neću preći tu granicu i neću komentarisati niti govoriti o ovoj tački dnevnog reda za koju nisam pozvan da ovde govorim, ali sam prozvan kao odgovoran što poštujem zakon koji je ova Narodna skupština usvojila. Upravo EU zahteva "favorizovanje" kandidata koji su prošli kroz početnu obuku Pravosudne akademije. Upravo je EU Pravosudnu akademiju jedino pozitivno ocenila u prethodnoj reformi pravosuđa do kraja i nedvosmisleno.
Ovog puta se predlažu kandidati koji su upisali Pravosudnu akademiju dve godine pre nego što sam stupio na funkciju ministra. Dakle, dve godine pre nego što sam stupio na funkciju su ti ljudi upisali akademiju. Da li mislite da sam mogao da utičem na njihov prijemni ispit, na kriterijume njihovog izbora? Verovatno koliko i vi, ali sam uveren - i manje od toga.
Kada je reč o Predlogu zakona o prekršajima, molim vas da sednete i da ga pročitate bolje. Ako kažete – kažnjava se okrivljeni, kažnjava se u kom slučaju? Ne u vezi sa prekršajem, već kada iznosi netačne podatke o sebi. Ako kažete da je zakon restriktivan, uzmite nešto što je u uređenom svetu praksa. Ovde to nismo uradili, a nismo uradili zbog teške ekonomske situacije u kojoj građani Srbije žive. Pogledajte stopu inflacije pre četiri godine kada su vršene izmene i dopune važećeg Zakona o prekršajima, kolika je ona bila u prethodne četiri godine, šta se to izdešavalo, pa je bilo negde i za očekivati da se za taj iznos povećaju i kazne. To nije urađeno.
Prekršajni sudovi su sudovi sa kojima se najveći broj građana Srbije najviše i najčešće susreće. Ona moraju da budu lica efikasnosti pravosuđa. Stvarnost u prekršajnom sudstvu u Srbiji je sasvim obrnuta. Uveren sam da će ovaj predlog zakona tu stvarnost poboljšati i da će tu efikasnost poboljšati. To je ono gde ja kao ministar pravde i državne uprave mogu da utičem na efikasnost pravosuđa, da putem Vlade Republike Srbije predložimo bolje zakonsko rešenje koje će omogućiti da pravosuđe i kasnije radi. To je, možda, jedina stvar u kojoj ste bili u pravu. Mislim da ovim zakonom pravimo jedan korak u dobrom smeru da do povećanja te efikasnosti i dođe. Hvala.