Hvala.
Reč ima ministar.

Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se prvo na temu zbog koje sam došao u Narodnu skupštinu kao predstavnik predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije, da govorim o Predlogu zakona o prekršajima.
Pre toga, moram da se osvrnem na nešto što je ovde provejavalo u prethodnoj diskusiji sve vreme, tokom koje sam se i nasmejao, kad čujete od narodnog poslanika, pa još i diplomiranog pravnika da priča stvari koje su protivustavne, da priča stvari koje ne stoje, da priča stvari koje su recidir neke prošlosti od pre 10, 15, 20 godina, onda se nekada i nasmejete.
Na kraju, jeste tužno i tu mogu da se složim, stvarno je tužno dosta toga što se čulo. Prvo, o Predlogu zakona o prekršajima. Kaže se – previše restriktivan zakon, kao da smo se dogovorili sa ministrom finansija kako da popunjavamo budžet, pa onda posle toga da su kazne koje su predviđene veoma oštre. Ko je želeo da sedne, da pročita, da se uveri, video bi da su kazne prepisane iz važećeg zakona, video bi da te kazne važe već četvrtu godinu. Dakle, sednete pa pročitate ono što je danas na snazi, pa vidite ono što se predlaže, upredite to i lepo govorite u Skupštini ono što je istina, a ne ono što nije.
Kaže – kažnjava se okrivljeni. Naravno, ali recite do kraja – okrivljeni se kažnjava kada daje netačne, odnosno lažne podatke o samom sebi, ne o prekršaju, već kada laže. Da li mislite da ne treba neko da se kazni ako laže? Mislim da treba. Svedok koji se ne odaziva na poziv, koji ne poštuje sud, treba da se kazni, i te kako treba da se kazni.
Međutim, meni ne pada na pamet da ovde istupam u ime Visokog saveta sudstva, jer u tom svojstvu nisam došao. To je prva stvar. Druga stvar, hvala vam na komplimentu ako mislite da sam toliko moćan da mogu da upravljam sa devet ljudi koji su odrasli, iskusni, stručni ljudi, u tom poslu mnogo duže od mene i da istupam u ime svih njih. Kao što rekoh, nisam kao takav došao.
Ono što je neustavno i što je ovde izrečeno, na šta sam se nasmejao, kaže – vi kao predstavnik izvršne vlasti odgovorni ste za rad pravosuđa. Ko može to da izrekne, za rad? Posle toga je došlo do ispravke, pa je rečeno – reforma. Pokušali smo da se ispravimo malo. Rečeno je – rad. Može da se ostvari uvid u transkript. Kaže – ja kao predstavnik izvršne vlasti, odgovoran za rad pravosuđa. Sedite, pročitajte Ustav. U Ustavu lepo piše ko je odgovoran za rad pravosuđa.
Kao diplomirani pravnik, kao neko ko je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, radio jedno vreme tu, imam svoje mišljenje i moje mišljenje kao pravnika ne mora da obavezuje, ali bio bih srećan da Srbija zaista nije izabrala ovaj jedan probni put regulisanja pravosuđa, pa da, recimo, kao u razvijenim demokratijama, kao što je to u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, da sudije imenuje ministar pravde, pa da onda ministar za to i odgovora.
U Srbiji nije takva situacija. Možda je nekad u prošlosti faktički to bilo tako, pa je to još jedan od recidiva prošlosti koji provejava kroz čitavu ovu diskusiju. Šta je evropski standard za broj sudija? Dajte mi taj evropski standard. Ne postoji, zato što sudija u Španiji i sudija u Švedskoj i sudija u Srbiji, sudija u Moldaviji ne rade isti posao. U Španiji na jednog sudiju dolazi od tri do četiri sudijska pomoćnika. Oni pišu presudu. On samo vrši njenu konačnu korekciju i kaže ovo može ili ovo ne može da ide. To nije posao sudije u Srbiji.
Po tom standardu koji Komitet Saveta Evrope plasira kao neki standard o broju sudija, ali je to vrlo relativno, po tom standardu, recimo, jedna Slovenija ima tri puta više sudija nego što propisuje standard. Budite iskreni, pa to recite. Ako mene iskreno pitate, na osnovu podataka, procena kojima raspolažemo, Republici Srbiji je potrebno sudija i na to ukazuju svi relevantni podaci. Ali, ne postoji evropski standard koji će reći koliko na 100.000 stanovnika dolazi sudija.
Pomenuo sam Sloveniju. Slovenija na eks-Ju prostoru ima najviše, zatim Hrvatska. Tek na trećem mestu je Srbija, a obe zemlje koje sam prvo pomenuo su članice EU. Valjda bi bilo uputno da one ispunjavaju evropski standard.
Očekivani su do leta da budu završeni zakoni. Zakoni, predlozi, odnosno nacrti zakona su završeni ima već četiri meseca. Zašto nisu u Narodnoj skupštini? To je već posebna priča. Izuzetno mi je drago kada čujem nekoga ko se na rečima zalaže za evropske vrednosti, a onda kroz priču u potpunosti negira to svoje zalaganje. Nisu zato što je Evropska komisija svojim mišljenjima blokirala za sada usvajanje tih zakona. Zbog čega? Zbog političkog pitanja broj jedan u Srbiji, a to je pitanje razgovora o KiM u Briselu. To otvoreno kažem pred građanima Srbije, građani imaju pravo da to znaju, jer smo rekli da će na proleće ti zakoni biti pred narodnim poslanicima. Jesu li bili? Nisu bili. Da li je to van domašaja naših moći? Mogli smo to da uradimo, ali to bi za sobom nosilo mnoge posledice, a onda bi oni koji se danas pozivaju na evropske vrednosti prvi skočili što se to tako radi.
Moram nešto da kažem što je potpuno paušalno izneto. Kaže – 400 sudijskih pomoćnika. Nije tačno. U Srbiji radi 1.527 sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Među njima se nalazi veliki broj izuzetno dobrih, stručnih, sposobnih kadrova. Kada je donet Zakon o Pravosudnoj akademiji, donet je kao neka vrsta "leks specijalisa". Niti sam radio na njegovoj izradi, niti sam ga predlagao, na funkciju ministra sam stupio kada je taj zakon bio na snazi. Bila je jedna rečenica, kaže – pogledajte vaše zakone. Nema ovde mojih ili vaših zakona, ovo su zakoni Republike Srbije, koji nas sve obavezuju i po svima smo dužni da postupamo.
Kada već iznosite podatke o broju kandidata koji su predloženi za izbor, onda budite iskreni do kraja. Znate, poluistine su najopasnije stvari na svetu. Ako hoćete da kažete istinu, recite je celu a ne pola.
Ponosan sam što sam kao član Visokog saveta sudstva prethodne nedelje mogao da prisustvujem na sednici kada su se prvi put posle 2009. godine birale sudije. Bilo je upražnjeno 21 sudijsko mesto u Upravnom sudu, Privrednom-apelacionom sudu, dakle u Upravnom devet, u Privrednom-apelacionom sudu tri i još devet sudijskih upražnjenih mesta u privrednim sudovima. Dakle, ukupno 21 mesto. Od devet mesta u Upravnom sudu, na tri mesta su došle sudije, na šest mesta je predložen Narodnoj skupštini izbor šest savetnika iz nekadašnjeg Vrhovnog suda, danas Vrhovnog kasacionog ili Upravnog suda. Najmanje godina savetničkog staža ima kandidatkinja koja je osam godina savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, a najviše ima ljudi sa po 13 godina.
Nepodeljeno je mišljenje sudija da su ti savetnici možda stručniji i od nekih sudija, a predloženi su da budu izabrani. Pazite, odnos šest naprema tri, dve trećine savetnici, jedna trećina sudije.
Kada su u pitanju privredni sudovi, od devet upražnjenih mesta u privrednim sudovima u Beogradu, Pančevu, Somboru, Subotici, Novom Sadu i Valjevu, na devet upražnjenih mesta pet sudijskih pomoćnika, četiri sudije. Mislim da to govori o nečemu vrlo pozitivnom. Naravno, za Privredni apelacioni sud kao drugostepeni sud, kao sud republičkog ranga su ipak birani ljudi iz privrednih sudova koji imaju sudijsku funkciju trenutno.
Dajte, budite jednom fer i iskreni i okrenite medalju na obe strane, pa kada je nešto dobro, recite – to je dobro.
Kaže se da kroz ove odredbe, iako kažem da neću preći tu granicu i neću komentarisati niti govoriti o ovoj tački dnevnog reda za koju nisam pozvan da ovde govorim, ali sam prozvan kao odgovoran što poštujem zakon koji je ova Narodna skupština usvojila. Upravo EU zahteva "favorizovanje" kandidata koji su prošli kroz početnu obuku Pravosudne akademije. Upravo je EU Pravosudnu akademiju jedino pozitivno ocenila u prethodnoj reformi pravosuđa do kraja i nedvosmisleno.
Ovog puta se predlažu kandidati koji su upisali Pravosudnu akademiju dve godine pre nego što sam stupio na funkciju ministra. Dakle, dve godine pre nego što sam stupio na funkciju su ti ljudi upisali akademiju. Da li mislite da sam mogao da utičem na njihov prijemni ispit, na kriterijume njihovog izbora? Verovatno koliko i vi, ali sam uveren - i manje od toga.
Kada je reč o Predlogu zakona o prekršajima, molim vas da sednete i da ga pročitate bolje. Ako kažete – kažnjava se okrivljeni, kažnjava se u kom slučaju? Ne u vezi sa prekršajem, već kada iznosi netačne podatke o sebi. Ako kažete da je zakon restriktivan, uzmite nešto što je u uređenom svetu praksa. Ovde to nismo uradili, a nismo uradili zbog teške ekonomske situacije u kojoj građani Srbije žive. Pogledajte stopu inflacije pre četiri godine kada su vršene izmene i dopune važećeg Zakona o prekršajima, kolika je ona bila u prethodne četiri godine, šta se to izdešavalo, pa je bilo negde i za očekivati da se za taj iznos povećaju i kazne. To nije urađeno.
Prekršajni sudovi su sudovi sa kojima se najveći broj građana Srbije najviše i najčešće susreće. Ona moraju da budu lica efikasnosti pravosuđa. Stvarnost u prekršajnom sudstvu u Srbiji je sasvim obrnuta. Uveren sam da će ovaj predlog zakona tu stvarnost poboljšati i da će tu efikasnost poboljšati. To je ono gde ja kao ministar pravde i državne uprave mogu da utičem na efikasnost pravosuđa, da putem Vlade Republike Srbije predložimo bolje zakonsko rešenje koje će omogućiti da pravosuđe i kasnije radi. To je, možda, jedina stvar u kojoj ste bili u pravu. Mislim da ovim zakonom pravimo jedan korak u dobrom smeru da do povećanja te efikasnosti i dođe. Hvala.

Reč ima Nenad Konstantinović, povreda Poslovnika.

Predsedavajuća, povredili ste član 107. jer ste bili dužni da opomenete ministra koji vređa dostojanstvo Skupštine, vređa sve poslanike koji sede u ovoj Skupštini jer im se obraća na jedan omalovažavajući način i sa nipodaštavanjem.
Prvi put moram da priznam za pet godina da prisustvujem situaciji u kojoj jedan ministar, mahajući prstom i preteći se obraća jednoj narodnoj poslanici, govori o tome da treba neko ovde da sedne i pročita zakon, da pročita Ustav, da nauči da mu je smešno to što govori narodni poslanik, ili da je tužno to što govori narodni poslanik.
Mislim da morate da opomenete ministra, koji jeste mlad i jeste prvi put u ovoj ulozi. Mora da zna da Skupštinu biraju građani Srbije i građani biraju svoje predstavnike, a Skupština bira Vladu i Skupština kontroliše Vladu, a ne Vlada da kontroliše Skupštinu i šta govore narodni poslanici. Molim vas da ubuduće opomenete svakoga ko se ne ponaša na jedan dostojanstven način, naročito ministra kada govori urušavajući ugled Skupštini i narodnih poslanika.

 Smatram da nisam povredila član 107. Poslovnika, jer je ministar odgovarao narodnom poslaniku. To je vaš utisak, ja nisam imala taj utisak, dozvolite mi da imamo različite utiske o tome.
Dakle, niti sam videla da je ministar mahao prstom, zaista nisam videla taj trenutak. Ukoliko jeste, molim ministra da to više ne čini, ali zaista nisam videla da je to tako. Mislim da je ministar vrlo argumentovano odgovarao narodnoj poslanici.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović, replika.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, meni je zaista drago što ste vi, na kraju, shvatili poentu da novčane kazne treba da se smanjuju. Dakle, mi danas razgovaramo o vašem predlogu zakona, o predlogu zakona koji je na dnevnom redu, ne o starom zakonu. Danas razgovaramo o novčanim kaznama koje su deo ovog Predloga zakona. Drago mi je što ste shvatili da su te kazne visoke. To je uredu.
Međutim, gospodine ministre, niste mi odgovorili na jedno jasno pitanje. Vi jeste član Visokog saveta sudstva po funkciji, gospodine ministre, ja sam se vama obraćala kao članu Visokog saveta sudstva zato što nisam imala kome drugom da se obraćam od predstavnika ove odluke predloga Visokog saveta sudstva. To je problem, gospodine ministre, što ste vi deo izvršne vlasti i kao deo izvršne vlasti vi ste ušli u polemiku samnom o sadržini ovog predloga koji potiče iz Visokog saveta sudstva iz druge grane vlasti. Toliko, gospodine ministre o čitanju Ustava, o čitanju zakona itd.
Znate šta, ja razumem da ste vi mlad čovek i prosto na tu vašu mladost prihvatiću taj vaš, kako da vam kažem, nedostatak nekog uvažavanja i pristojnosti, ali ne mogu da vam progledam kroz prste, gospodine ministre, kada ovde kao ministar se obraćate meni kao narodnoj poslanici. Dakle, u toj nekoj koleraciji mora da postoji poštovanje. Evo, ovih mojih dva minuta na onih vaših 15 ili 20 minuta.

Reč ima narodni poslanik
Vučeta Tošković, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, povređeni su čl. 107. i 108. – nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine. Ovde član 108. stav 1. kaže – o radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Prethodna govornica je toliko omalovažavala ministra i ministarstvo da to ne može da se prihvati ovde u Skupštini. Toliko negativne energije u toj njenoj besedi je da ne može ni Tesla tu energiju da prihvati u jednoj tački.
Dakle, moralo se reagovati na izlaganje gospođe iz LDP, jer ona u čoveku uvek vidi veliko zlo, a kod sebe ne vidi ni trn u oku. Trebalo je reagovati odmah na diskusiju. Gospodine predsedavajući, vi niste bili tu. Mislim da je nedostojanstveno od strane poslanika iz LDP da su ono jedini pametni i da više niko u ovoj skupštini ili u Srbiji nije pametan, nego samo oni predlažu neka rešenja koja su sa Sorbone, imam utisak, donesena i tamo ste završili pravni fakultet. Neću tražiti da se glasa po ovome.

Iako nisam predsedavao, imam potrebu da obrazložim. Molim vas, morate ipak očekivati da poslanici opozicione stranke ne mogu hvaliti zakon. U žaru tih njihovih diskusija, slažem se, oni prelaze neku granicu tolerancije, ali dozvolite da to ipak bude prihvatljivo na neki način.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Prvo, osvrnuću se na ono – mojih dva minuta  na vaših 15 minuta, mojih 15 minuta je bilo na vaših 20 minuta.
Što se tiče poštovanja dostojanstva Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uveren sam apsolutno da niko od građana Srbije nije glasao za bilo koga od vas, niti za nas koje ste vi birali u izvršnu vlast da bi ovde iznosio neistine.
Notorna je neistina, ko nije dobro čuo, notorna je neistina, tri puta Bog pomaže, notorna je neistina da je ministar pravde u Srbiji odgovorno lice za rad pravosuđa. Ko to kaže, tome nisu dobro poznata ustavna rešenja važećeg Ustava. Na neistinu ću uvek tako da reagujem, sa punim uvažavanjem ovog doma u kome se nalazimo, kao što sam to radio od početka. Uvažavam i poštujem svakog narodnog poslanika, kao javnog funkcionera, i smatram da narodni poslanici dužno poštovanje prema funkciji predstavnika Vlade, ko god da je, koji dolazi u Narodnu skupštinu treba i da uzvrati.
Dakle, ni jednog jedinog trenutka se ne obraćam sa rečima omalovažavanja i veoma vodim računa šta govorim. Kome se pričinjava neki prst, samo mu se pričinjava. Toga nije bilo, niti će biti.
Što se tiče tačke dnevnog reda za koju nisam ovlašćeni predstavnik, rekao sam o njoj neću govoriti i nisam govorio. Replicirao sam u delu koji se tiče poštovanja važećeg zakona Republike Srbije. Izvinite što sam prekoračio 15 sekundi u ovih dva minuta.