Gospođo Popović, po kom osnovu se javljate?
(Judita Popović, sa mesta: Replika.)
Na čije izlaganje tražite repliku?
(Judita Popović, sa mesta: Replika na izlaganje ministra i na izlaganje prethodnog govornika.)
Repliku na povredu Poslovnika ne možete dobiti. Repliku na reklamiranje povrede Poslovnika ne možete dobiti, a na ministrovo izlaganje izvolite.

Gospodine ministre, opet da se vratimo na temu. Bila sam prinuđena da se vama obraćam iz tog razloga, gospodine ministre, jer ste vi član Visokog saveta sudstva, a ovlašćenog predstavnika Visokog saveta sudstva ovde nema. Zato sam vas i pitala – da li ste u ovom cilju, da bi na ovaj način funkcionisao Visoki savet sudstva, odlučili da smenite predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i predsednicu Visokog saveta sudstva Natu Mesarović? Da li se sećate da smo raspravljali o njenoj smeni? Ovo je posledica rada Visokog saveta sudstva. Da li ste ovo želeli da postignete?
Što se tiče spominjanja Boga i ostalog, gospodine ministre, podsećam vas da smo mi laička država i ovde smo mi ti koji odlučujemo, mi smo ti koji raspravljamo i debatujemo. Što se notornih laži tiče, izvolite, gospodine ministre, obratite pažnju na sve ono što vam govore sudijski pomoćnici i sudije Vrhovnog kasacionog suda i opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, obratite pažnju šta će vam govoriti poslanici i onda ćete mnogo šta čuti, mnogo šta saznati i možda ćete promeniti svoje mišljenje o tome šta je notorna laž.
Dve hiljade i petsto sudijskih pomoćnika postoji u Srbiji, ali je preko 400 njih razmišljalo o tome, kandidovalo se i htelo da budu sudije u srpskim sudovima. Gospodine ministre, dobila sam pismo od Udruženja sudijskih pomoćnika. Dakle, vama sam samo citirala te njihove opaske i te njihove kritike koje se nalaze u tom pismu.

Samo jednu opasku. Ovde raspravljamo o zakonu, a ne šta ko priča po kolarima. Ubuduće to neću dozvoliti. Znači, govorimo o zakonu. Šta je rekla-kazala, to me se ovde ne tiče.
Ima reč ministar Nikola Selaković. Izvolite.
Izvinjavam se ministre, povreda Poslovnika, Nenad Konstantinović.

Poštovani predsedavajući, imamo novonastalu situaciju zbog koje smatram da ste povredili Poslovnik ako ne prekinete ovu sednicu, iz razloga što smo čuli da ministar nije ovlašćen za dve tačke dnevnog reda, koje su danas na dnevnom redu. Mi ne možemo da raspravljamo o tačkama dnevnog reda bez predstavnika predlagača.
Dakle, četiri tačke su spojene u jednu. Ministar je za Zakon o prekršaju, predstavnici Državnog veća tužilaca za drugu tačku, a nema nijednog predstavnika predlagača ispred Visokog saveta sudstva, odnosno oni koji predlažu izbor sudija i nemamo predstavnika predlagača onoga ko predlaže izbor člana upravnog odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Dakle, dužni ste da prekinete sednicu dok se ne obezbedi da predstavnici predlagača budu u sali. Niko, sve vreme rasprave, jednu reč nije rekao o ovim predlozima. Ja sam prvo pomislio da je ministar ovlašćen za to, ali nije ovlašćen za to. Dakle, ne možemo da nastavimo sednicu bez predstavnika predlagača. Hvala.

Ja imam zvaničan akt kojim je ministar ovlašćen da brani zakone iz dnevnog reda. To što on neće da diskutuje o tom zakonu, računam da će ministar koristiti pravo da se konsultuje na primedbe ili na amandmane koje date.
Izvolite. Povreda Poslovnika.

Dakle, predsedavajući, niste me razumeli. Ministar jeste ovlašćen za Zakon o prekršajima…
(Marko Atlagić, sa mesta: Koji član?)
Ko pita? Marijan. Član 27.
Dakle, ministar je ovlašćen za Zakon o prekršajima i može da govori o tome, ali nije ovlašćen za druge dve tačke dnevnog reda, koje su danas na redu i uopšte nemaju nikakve veze sa zakonima. Tako da, ovlašćenje za zakone ne može da važi za tačku dnevnog reda izbora sudija, koja je na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Ostajem dužan za nešto što je malopre izrečeno.
(Predsedavajući: Molim vas, strpite se za par minuta, otišao je sekretar da se konsultuje.
Izvolite, gospodine ministre.)
Prvo, izneta je još jedna neistina. Ja sam tačno rekao 1527 sudijskih i tužilačkih pomoćnika, a ne 2500.
Što se tiče pominjanja Boga, ovde je Ustav Republike Srbije, "Službeni glasnik", izdanje 2007. godine, a na kraju kaže – himna Republike Srbije. Iz tog razloga mi dozvolite da ustanem pa da pročitam, ko ne zna. Himna se zove "Bože pravde", napisao je Jovan Đorđević, komponovao Davorin Jenko, komad sa igranjem i pesmom "Markova sablja", izveden prvi put u Narodnom pozorištu. Kaže: "Bože pravde, ti što spase od propasti do sad nas, čuj i od sad naše glase i od sad nam budi spas. Moćnom rukom vodi, brani, budućnosti srpske brod, Bože spasi, Bože hrani, srpske zemlje, srpski rod.".
Toliko o tome koliko je ovde zabranjeno pominjati Boga. Ja sa tim nemam problem. Pitao me je neko. Da ste pažljivije slušali, čuli biste da je pitao.
Dakle, narodna izreka – tri puta Bog pomaže, kome smeta, ne mora da je koristi. Još jednom kažem, i to utiče na uvažavanje prilikom obraćanja. Zahvaljujem.

Samo da napravim redosled. Prva je Radmila Gerov, povreda Poslovnika, pa onda Janko Veselinović, pa Judita Popović.
Izvolite Radmila.

Zahvaljujem predsedavajući.
Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.
Upravo smo imali prilike da vidimo od uvaženog gospodina ministra da nam čita i citira pesmu "Bože pravde". Da li, ministre, mislite da mi poslanici ne znamo stihove "Bože pravde"? Mnogo bih više volela da ste uvodno izlaganje od jedno 25 minuta isto tako govorili iz glave, umesto što ste nam čitali s papira sve ono što imamo u obrazloženju Zakona o prekršajima, a što smo kao narodni poslanici sami mogli da pročitamo.
(Isključen mikrofon.)

Gospođo Gerov, molim vas, kada reklamirate povredu Poslovnika onda govorite o povredi Poslovnika, nemojte da replicirate nikome.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, povreda Poslovnika. Izvolite.