Deveto vanredno zasedanje, 17.07.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

2. dan rada

17.07.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Ilić.

Velimir Ilić

Na samom kraju, dame i gospodo narodni poslanici,  već dva dana vodimo raspravu o jednom zakonu koji je ovakav kakav je. Dobio sam neke vaše ispravke, sugestije, predloge i prihvatićemo one amandmane koji su dobri. To se već i najavljuje šta će biti u pitanju. To će sve biti uvršteno u zakon. Predložićemo Vladi da to prihvati i da bude sastavni deo zakona.
Želim da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u ovoj raspravi, koja je po meni bila izuzetno dobra i kvalitetna. Bilo je nekih malih odstupanja, neki ljudi mešaju ingerencije Republičkog geodetskog zavoda i urbanizma u pojedinim sredinama, što se čulo iz rasprave. Građevinske dozvole u gradovima, opštinama daju urbanizmi a ne Republički geodetski zavod. Od ažurnosti od samog urbanizma i upis bi bio znatno bolji i brži, jer oni treba da daju taj jedan papir koji je veoma bitan da objekat nije na javnoj površini, na trasi ulice, na raskrsnici itd.
Ne bih se samo složio sa jednim. Ovde je bilo nekih priča zbog nekih zakona stale su sve investicije, stalo je ovo, stalo je ono itd. Nije stalo ništa. Investicija je izuzetno puno. Ministarstvo koje ja vodim, za ovih nepunih godinu dana sklopilo je i realizuje trenutno 640.000.000 evra projekata. Ima dva ugovora koji su pred realizacijom za koji mesec, koji su negde preko 700.000.000 evra. Ako jedno ministarstvo ima investicija oko milijardu i 250 – 300 miliona evra, ne mogu reći da su stale investicije i ne mogu reći da određene službe ne rade ništa ako su za sve ove projekte pripremile određen studije, dokumentaciju, obeležile trase, izdate su sve građevinske dozvole, ili su pred izdajom, uveli sve to u red, uknjižili desetine hiljada novih objekata u katastar nepokretnosti i niz drugih stvari koje su urađene.
Investitori dolaze svakodnevno. Verujte, ako se dobro organizujemo, investicija ima koliko hoćete. Mi ne možemo da stignemo da primimo one izvođače koji su zainteresovani da rade u Srbiji. Zato i apelujem. Tačno je da se neki projekti ne rade, nekoliko objekata u Beogradu, zbog nekih tehničkih razloga koje grad mora da reši i koji su sporni više godina - grada Saveznog MUP, Višnjica i nekoliko ključnih objekata, Prokop i to treba da se razreši. Ali je isto tako tačno da su mnoge svetske kompanije došle. Mogu vam reći da smo sklopili ugovore i predugovore i dogovore za određene poslove sa kompanijama koje se nalaze među 100 najjačih na svetu, i one su došle ovde, da sada imamo velike ponude ovih dana i još većih investicija i ako Bog da, ako se pola od toga realizuje, krenuće sve to punom parom.
Tačno je da su dve naše firme u stečaju i teško je da izađu na tendere, da su vlasnici u jednoj lošoj privatizaciji pohapšeni i nalaze se u zatvoru, a imovina pod nadzorom Specijalnog suda i to je pitanje koje hitno treba razrešavati i to je jedan od problema. Ali isto tako proizvodni radnici nisu bez posla. Mi smo ovih dana tražili stotine tesara, armirača, njih nema.
Iz ove diskusije izašlo je da se neke struke ne poštuju. Ne, poštujemo sve struke i uvažavamo. I ne volim te priče ko je šta uradio, gde je završio. Jedan gospodin je nedavno diskutovao, ja sam beogradski student sa beogradskog univerziteta i ne dozvoljavam da mi neko priča, da ne kažem gde su neki studirali, ali cenimo visoko obrazovane ljude. Ima ih 60.000 to stoji. Ali nisu, što kaže naš narod, pravilno raspoređeni. Vi imate odlične fudbalere, ali ne mogu da igraju, ako imate najboljih 10 bekova i pet golmana, i to je nikakav tim, a nemate nijedno krilo i centarfor. Znači, morate da imate i građevince, i mašince i sve ostale da sve uđe u posao da bi posao išao. Ovako, neke struke su deficitarne, što je pokazao i ovogodišnji upis. Zato apelujemo na mlade ljude da se usmere tamo gde su potrebe ove države izuzetno velike za kadrovima.
Ponavljam, nema građevinskih inženjera bez posla. Nema mašinaca bez posla. Svakodnevno dobri pravnici dobijaju posao koji znaju da rade posao dobro, ali ima nekih struka, ima i nekih fakulteta - ovih dana sam imao konkurs i javili su se ljudi, doneli su diplome za koje smo tražili tumačenje od kadrovske službe. Oni nisu znali nikako da protumače šta je zanimanje tog čoveka. U pitanju je visoka stručna sprema, ali ne možemo nigde da je uvrstimo. Neko je smislio neki privatni fakultet, dao mu neki naziv, ljudi su završili i možda su oni vrhunski stručnjaci, ali to treba regulisati. Zato je moj apel da se okrenemo malo ovim zanimanjima koja su deficitarna u Srbiji.
Sada za autoput nam treba 1000 tesara, treba nam 1000 armirača, treba nam 1000 betoniraca, a nema ih. Niko se ne javlja za ta zanimanja. Zar treba da uvodimo radnu snagu spolja? Mladi ljudi su završili i završili su, ali zato tražimo mogućnost da ih prekvalifikujemo, preusmerimo, osposobimo i zaposlimo. To su zanimanja koja su sada aktuelna. Danas ne možete da nađete rukovaoca građevinskih mašina da vozi ekstrafinišer. Malo ih je. Ne možete ni 10 da ih nađete u celoj Srbiji, da radi autoput, da radi velike raspone itd. Zato apelujemo da se mladi ljudi doškoluju, dođu na te kurseve za koje se trudimo da ih organizujemo, da ih preusmerimo i da počnu da rade.
Toliko. Kroz amandmane ćemo ovo doterati još. Hvala vam. Hvala vam i za dve grupe amandmana koje ćemo stvarno prihvatiti. Nemojte se samo ljutiti, trudićemo se da svi budete zadovoljni jer su oni potpuno, maltene identični, malo se razlikuju, ali moramo videti šta je najpovoljnije. Nadam se da ćemo i ubuduće imati ovako dobru saradnju.
Oprostite ako je bilo nekih malih čarki, ali toga uvek bude. Ovo je parlament i nije interesantno u parlamentu ako nema malo i takvih diskusija koje su i dokaz da je parlament mesto gde se vodi rasprava, gde se biju bitke da se neki poslovi dobro urade i završe.
Još jednom, hvala vam na saradnji. Hvala svima. Vidimo se na odbrani amandmana.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova,zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 14,55 časova.
(Posle pauze.)

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na zajednički načelni jedinstveni pretresu o Predlogu zakona o prekršajima, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca i Predlogu za izbor člana Odbora agencije za borbu protiv korupcije.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine povodom zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa o Predlozima akata iz tačka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda. Pored predstavnika predlagača Nikola Selaković je ministar pravde i državne uprave Dragomira Milojevića predsednika Visokog saveta sudstva i Zorica Stojišić, Danijela Sinđelić, izbornih članova državnog veća tužilaca pozvao da sednici prisustvuju i doktor Danilo Nikolić državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, magistar Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave, Jovan Ćosić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu pravde i državne uprave i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres sa predlozima iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog rada.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Raspored vremena po poslaničkim grupama dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. članu 92. stav 3. i članu 201. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o prekršajima, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca i Predlogu za izbor člana Odbora agencije za borbu protiv korupcije.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Ministar Nikola Selaković ima reč.
...
Srpska napredna stranka

Nikola Selaković

| Ministar kulture
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao što se krivično zakonodavstvo menja sledeći savremene tendencije i potrebe društva, tako se i prekršajno zakonodavstvo menja poslednjih decenija sa ciljem da postane efikasno u borbi protiv ove vrste delikata.
Ustavni osnov za donošenje novog zakona o prekršajima proizilazi iz člana 97. Ustava Republike Srbije u kom je između ostalog propisano pravo da se zakonima uređuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima i da se propišu delikti, postupak za utvrđivanje krivaca i odgovornosti za određenu vrstu delikta, kao i sankcije njihovim učiniocima.
Prekršajni organi u nekadašnjoj saveznoj državi i RS decenijama su imali status organa uprave. Organi za prekršaje u RS su u svom radu dugo primenjivali nekadašnji Savezni zakon o prekršajima i Republički zakon o prekršajima. Ta činjenica, kao i potreba za izmenom statusa prekršajnih organa uticali su na donošenje novog prekrštajnog zakonodavstva.
Tako je 21. novembra 2005. godine objavljen novi Zakon o prekršajima kojim je bilo određeno da će se primenjivati nakon što istekne nešto više od godinu dana, odnosno od 01. januara 2007. godine, ali je njegova primena bila naknadno odložena do 01. januara 2010. godine, tako da je zakon počeo da se primenjuje posle četiri godine od donošenja. Do početka primene zakon je dva puta menjan i dopunjavan i to prvi put 2008. godine i drugi put 2009. godine.
Same po sebi te činjenice ukazuju da su već tada uočeni nedostaci ovog zakona. Ali je postojala i potreba da se zakon dalje usklađuje sa novonastalim organizacionim promenama. Prekršajni organi su konačno dobili status sudova i kao deo jedinstvenog pravosudnog sistema RS od 01. januara 2010. godine počeli su sa radom organizovani kao prekršajni sudovi koji sude u prvom stepenu i jedan viši prekršajni sud kao drugostepeni sud.
Početkom rada prekršajnih sudova, prekršajna odgovornost izmeštena je iz nadležnosti uprave u sudsku vlast. Prekršajnu odgovornost prema međunarodno pravnim zahtevima i proklamovanju našeg Ustava, a posebno kažnjavanje za najteže vrste prekršaja i izricanja kazni zatvora mogu učiniti samo nezavisni sudovi. Na ovaj način ostvareno je i u ovoj oblasti pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama koje je prihvatio i naš Ustav iz 2006. godine.
No, bez obzira što je nadležnost prekršajne odgovornosti iz uprave kao dela izvršne vlasti izmeštena i poverena nezavisnim sudovima, samo je delimično izvršena reforma u oblasti prekršaja jer je samo postavljen institucionalni okvir. Rešavanje nagomilanih i raznovrsnih problema u oblasti prekršaja kao preka potreba prepoznata je još od prethodnog Ministarstva pravde koje je oformilo Radnu grupu za izradu Zakona o prekršajima u decembru 2011. godine. Ministarstvo pravde i državne uprave naložilo je Radnoj grupi da nastavi rad tako da se na izradi ovog zakona radilo od decembra 2011. godine pa sve do njegovog upućivanja u skupštinsku proceduru pre nešto više od mesec dana.
Namera zakonodavca prilikom donošenja važećeg Zakona o prekršajima, s obzirom da je usvojen 2005. godine kada je bio usvojen i novi Krivični zakonik, očigledno je bila da se kazneno-pravni sistem uskladi tako što će novi Zakon o prekršajima koju bi trebalo u svom radu da primenjuju sudije za prekršaje prihvatiti rešenja iz materijalnog i procesnog krivičnog zakonodavstva.
Međutim, neodgovarajuće prihvatanje nekih nedovoljno dobrih rešenja otežavali su primenu zakona u praksi.
Pored toga, specifičnosti prekršaja, kao posebnih kaznenih delikata, imajući u vidu obim tih delikata koji se svakodnevno vrše i samim tim potrebu za efikasnom reakcijom društva, iziskuje efikasan, ali i specifičan poseban sudski postupak.
Istovremeno sa efikasnošću sudskog postupka, potrebno je na odgovarajući način zakonski uskladiti i zaštitu osnovnih prava okrivljenog lica sa međunarodnim standardima koji se odnose na zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U cilju rešavanja problema u radu prekršajnih sudova bilo je potrebno izraditi novi zakon o prekršajima, koji će regulisati i rešavanje prekršajnih predmeta na ekonomičan i efikasan način i u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, odlukama Evropskog suda za ljudska prava i drugim važećim međunarodnim dokumentima. Potreban je savremeniji, svrsishodniji, efikasniji i ekonomičniji postupak koji mnogo uspešnije uspostavlja ravnotežu između opštih, odnosno društvenih i pojedinačnih interesa.
Zakonodavnih motiva za donošenje novog, a ne za izmene i dopune postojećeg Zakona o prekršajima, ima više. Dozvolite mi da istaknem samo neke od njih. Postojeći zakon o prekršajima odlikuje nesvrsishodnost ili, možemo reći, nefunkcionalnost postupka. Postupak je komplikovan, a zakonska rešenja koja ga regulišu su nedorečena u toj meri da sudu i učesnicima u prekršajnom postupku nije omogućeno da postupak na zakonit i efikasan način okonča u razumnom roku za ovu vrstu delikata.
Izveštaji o radu prekršajnih sudova pokazuju da se pred prekršajnim sudovima u kojima radi 593 sudija godišnje primi oko 600.000 predmeta, što je sa nerešenim predmetima iz prethodne godine, na kraju 2011. godine, činilo 1.108.990 nerešenih predmeta, a na kraju 2012. godine 1.025.826 predmeta.
Problem nije samo u broju nerešenih predmeta, jer je situacija sa procentom uredno izvršenih pravosnažnih odluka i naplatom novčanih kazni u prekršajnim sudovima, možemo slobodno reći, katastrofalna. Tako prekršajni sudovi izvršavaju izrečene kazne u procentu od 14,3% u Beogradu, 32,5% u Zrenjaninu, u Valjevu 16,8%, Kikindi 30,6%, Leskovcu 23,7%, Aranđelovcu 16,3% itd. Statistički podaci ukazuju da je procenat neizvršenih predmeta od 70% do 86%.
Pri ovakvom stanju rada prekršajnih sudova postavlja se pitanje svrhe njihovog rada, celishodnosti njihovog postojanja i uopšte svrhe vođenja prekršajnog postupka, ako isti zastarevaju i kazne se ne naplaćuju u procentu od 70% do 86%. Ako ove procente primenimo na broj rešenih predmeta, od 644.845, videćemo da je gotovo potpuno uzaludan rad u najmanje preko 450.000 predmeta. Kakvu poruku ovo šalje potencijalnim učiniocima prekršaja, o tome ne treba ni govoriti.
Pri ovakvom stanju stvari, u izvršenju prekršajnih predmeta nema ni govora o pojedinačnoj ili generalnoj prevenciji. Postojeći Zakon o prekršajima svojim rešenjima u delu mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog za uspešno vođenje prekršajnog postupka, dostavljanje pismena itd, su učesnicima u postupku omogućavale niz zloupotreba koje su dovodile, i još uvek dovode, do zastarelosti prekršajnog gonjenja.
Dakle, bilo je potrebno ne samo osavremeniti načine obaveštavanja okrivljenog u prekršajnom postupku, nego ih učiniti i životno realnim, a sve u cilju disciplinovanja učesnika u postupku i omogućavanja zakonito i efikasno povedenog prekršajnog postupka.
Motiv za donošenje novog zakona o prekršajima je i činjenica da postojeći omogućava potpunu pasivnost podnosiocima zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, jer se njihova aktivnost i zainteresovanost završavala podnošenjem prekršajne prijave ili zahteva. Šta će biti sa prijavom i kako će se postupak okončati, to nije njihova briga, nego suda koji vodi postupak.
Pored toga, poseban motiv za donošenje novog zakona predstavlja i nastojanje da se zakonskim rešenjima pojača generalna i specijalna prevencija i tako utiče na smanjenje vršenja ove vrste delikata.
Prevashodni zadatak je bio da se izradi tekst zakona kojim će se unaprediti postojeća zakonska rešenja, pre svega u pogledu pozivanja i obezbeđivanja prisustva okrivljenog i drugih učesnika u postupku, uočenim teškoćama u vezi sa kratkim rokovima za postupanje, zatim rešenja u vezi sa izvršenjem sudskih odluka i isplatom novčanih kazni i sudskih troškova, kao i radi usklađivanja rešenja iz Zakona o prekršajima sa odgovarajućim odredbama zakona u oblasti krivične materije i materije izvršenja, s obzirom da su u međuvremenu, od donošenja poslednjih izmena važećeg Zakona o prekršajima, realizovane normativne aktivnosti i u ovim oblastima.
Izradi zakonskog teksta prethodila je analiza o problemima dostavljanja poziva i naplate kazni, što je ukazivalo na potrebu izmena zakona, koje bi unapredile stopu naplate novčanih kazni, ali i da se prekršajni postupak učini jednostavnijim i pravičnijim za građane. U izradi zakona bilo je potrebno naći pravu meru dosadašnjeg razvoja u ovoj oblasti, regulisanja, uvažavanja tradicije i usklađenosti materijalno-pravnih i procesno-pravnih odredaba sa evropskim standardima i propisima.
Ovaj predlog zakona je kreiran od onih koji ga primenjuju, ali su na izradi zakona učestvovali i predstavnici nauke. Dakle, svi oni koji poznaju i koji se bave ovom oblašću. Tokom rada na ovom zakonskom tekstu, intervenisano je u većem broju članova, počev od otklanjanja nedoumica u primeni važećeg Zakona o prekršajima, tako da su brojnim izmenama sadašnjih zakonskih rešenja uvedeni i novi instituti, nova poglavlja, a neka postojeća izostavljena.
Radna verzija zakona objavljena je na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave. Javna rasprava posebno organizovana dana 23. oktobra 2012. godine kada je detaljno predstavljena radna verzija zakona, kao i ekspertski izveštaji uglednih profesora pravnih fakulteta o usklađenosti radne verzije zakona u određenom delu sa Krivičnim zakonikom. Na javnu raspravu su, u skladu sa zaključkom Odbora Vlade, posebno pozvani zainteresovani predstavnici organa, organizacija, ovlašćenih podnosilaca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, pravosudnih organa, MUP, Ministarstva finansija i privrede, Ministarstva rada, ministarstava nadležnih za infrastrukturu, za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije, predstavnici međunarodnih organizacija, ambasada, stranih država, Poverenika za ravnopravnog polova, nevladinih organizacija i udruženja, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, DRI, profesori, kao i drugi zainteresovani organi, ustanove i organizacije.
Pored toga, na zahtev zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije, u Komori je posebno predstavljena radna verzija Zakona o prekršajima, zbog velike zainteresovanosti preduzetnika i njihove želje za učešćem u rapsravi.
Posebno je predstavljen Nacrt zakona i u prisustvu najvećeg broja sudija svih prekršajnih sudija na redovnom godišnjem savetovanju sudija prekršajnih sudova i omogućena je diskusija o predloženim zakonskim rešenjima, a radna verzija zakona je predstavljena predstavnicima svih prekršajnih sudova i u okviru godišnjeg savetovanja koje organizuje Vrhovni kasacioni sud.
Rezultat sprovedene javne rasprave je predlog zakona koji je danas pred vama, a nakon što je svaki predlog, sugestija, primedba prethodno razmotrena, pri čemu je veliki broj unet u konačnu verziju Nacrta, odnosno sada predloga zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da ukažem na značajna pojedina rešenja ovog predloga zakona.
Na samom početku Predlog zakona sadrži definiciju prekršaja kao protivpravnog dela koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je predviđena prekršajna sankcija. Ova definicija prekršaja koncepcijski odgovara rešenjima prihvaćenim u drugim pravnim sistemima koja imaju sličnost sa kaznenim sistemom Republike Srbije i usaglašena je sa osobenom prirodom prekršaja, koji najčešće iz nehata i propuštanjem čine, kako fizička, tako i pravna lica. Ranija definicija se odnosila isključivo na prekršaje fizičkih lica.
Bilo je potrebno na odgovarajući način regulisati prekršajnu odgovornost pravnih lica kako bi se dalje sprečila praksa da pravna lica, putem izmena u svom statusu, izbegavaju prekršajnu odgovornost ili obavezu plaćanja kazne. Preciznijim uređenjem rada u javnom interesu stvaraju se uslovi da i ova sankcija dobije širu primenu, što bi bilo od nesumnjive koristi, kako za učinioce prekršaja, tako i za državu.
Obaveza suda da utvrdi materijalnu istinu je zamenjena odredbom, da je teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U sadašnjem tipu postupka, celokupan teret dokazivanja je zapravo na sudu, što ga dovodi u izuzetno nepovoljnu situaciju, s obzirom na poslovičnu neaktivnost stranaka u postupku, uz često izbegavanje prijema poziva ili pojavljivanja na ročištima.
Uvođenjem osnovnog pravila, da je stranka dužna da pribavi dokaze, čije je izvođenje predložila, značajno će se poboljšati procesna disciplina stranaka, s obzirom da je u nesumnjivom interesu stranaka da sudu pribave dokaze u korist svojih tvrdnji. U cilju zaštite prezunkcije nevinosti, kao i radi poštovanja načela jednakosti pred sudom, sud može pribaviti dokaze u korist okrivljenog, ako on nije u stanju da to sam učini.
Neuspešna dostava predstavlja jedan od najvećih problema prekršajnog postupka. U velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš, procenat uspešnih dostava ne prelazi 20%, što posledično dovodi do neopravdano dugog trajanja postupka, kao i do čestog nastupanja zastarelosti postupka. Zbog ovih razloga, odredbama o dostavi je poklonjena posebna pažnja sa ciljem njihovog detaljnog uređivanja, kako bi se svela na minimum mogućnost zloupotrebe i izbegavanja prijema u cilju odugovlačenja postupka i izbegavanja prekršajne odgovornosti.
Dostavljanje je regulisano detaljnije. Pismena će se dostavljati preko pošte ili druge službe ovlašćene za dostavu, čime se uvodi mogućnost konkurencije pošti, kao načina da pošta podigne nivo uspešnosti dostave. Uvodi se nov način dostavljanja, kada za to postoje uslovi, i to elektronsko dostavljanje. Posebno je regulisano dostavljanje na kućnu adresu, dostavljanje na radnom mestu i dostavljanje odsutnom licu.
Jedna od ključnih novina u ovom predlogu zakona je prekršajni nalog, prekršajni nalog koji predstavlja nov pravni institut koji se uvodi ovim zakonom. Prekršajni nalog našao je svoju primenu u zakonima susednih zemalja, kao i većini evropskih zemalja u kojima je pokazao vrlo dobre rezultate u praksi. Njime se pojednostavljuje procesuiranje blažih prekršaja, uz značajno smanjenje troškova za državne organe, kako se učiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne, u roku za dobrovoljno plaćanje, ostvare značajnu uštedu. Za očekivati je značajno povećanje broja dobrovoljno plaćenih kazni, a samim tim i povećanje ukupnog prihoda za budžet Republike Srbije, po osnovu naplate ovih kazni.
Primenom prekršajnog naloga prestaće mogućnost za plaćanje fiksne novčane kazne na licu mesta, čime se smanjuje mogućnost korupcije policijskih i inspekcijskih organa. Kako bi se stekli svi potrebni uslovi za njegovu primenu, zajedno sa nekim drugim odredbama ovog zakona, ovaj institut počeo bi da se primenjuje protekom primene zakona i to godinu dana nakon početka primene. U tom periodu sprovela bi se odgovarajuća obuka ovlašćenih organa i obezbedili bi se drugi uslovi za nesmetanu primenu ovog instituta. Prekršajnim nalogom organi uprave će dobiti efikasno sredstvo za sankcionisanje blažih prekršaja, za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. Izdavanjem naloga ovlašćeni organ direktno će primenjivati zakone i svoje nadležnosti, s obzirom da nalogom izriče novčanu kaznu čija je visina unapred zakonom utvrđena.
Za sve druge prekršaje za koje je propisana novčana kazna u rasponu ili predviđena neka druga prekršajna sankcija za čije izricanje je neophodna individualizacija propisane kazne, uz procenu svih konkretnih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti i činjenica, organi upravi biće u obavezi da nadležnom prekršajnom sudu podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Za razliku od postojećeg zakona, organi uprave više neće moći za određene prekršaje da pokreću i vode prekršajni postupak i odlučuju, odnosno izriču prekršajne sankcije. Time je ovaj predlog zakona otišao korak dalje ka usaglašavanju sa međunarodnim standardima, da se postupci u kojima se izriču kaznene sankcije vode od strane nepristrasnog suda, uz poštovanje procesnih prava učesnika u postupku, u skladu sa međunarodnim standardima koji se odnose na vođenje sudskih postupaka.
Iz odluka Evropskog suda za ljudska prava proizilazi stav da Međunarodno pravo ne pravi razliku između prekršajnog i krivičnog postupka, da vođenje jednog isključuje mogućnost vođenja drugog, po pravilu "Ne bis in idem" te da za oba postupka važe isti pravni standardi, kada su u pitanju položaj i prava okrivljenog u postupku.
Pored dostave, naplata novčanih kazni predstavlja drugi najveći problem prekršajnog postupka. Dosadašnja praksa prekršajnih sudova ukazuje da se naplata novčanih kazni od fizičkih lica i preduzetnika gotovo isključivo vrši tek pod pretnjom izvršenja kazne zatvora, a nakon što se sprovede postupak zamene neplaćene novčane kazne kaznom zatvora. Ovo često dovodi do nastupanja zastarelosti izvršenja kazne, a kada bi se kazna i naplatila, dosuđeni troškovi postupka su po pravilu ostajali nenaplaćeni i tako padali na teret sudova, s obzirom da se oni ne mogu zameniti kaznom zatvora. Na ovaj način zamena kazne je postala redovno sredstvo prinudne naplate, bez pokušavanja stvarne prinudne naplate i bez obzira da li su za to postojali realni uslovi ili ne.
U poslednje vreme, usled sve jače ekonomske krize, sve veći broj građana rađe pristaje na izdržavanje zatvorske kazne, nego na plaćanje novčane kazne, čime se troškovi države značajno povećavaju, umesto da se naplatom novčanih kazni ostvaruje realan prihod. Pored toga, s obzirom da su zatvorski kapaciteti nedovoljni, postoji realna opasnost da mnogi učinioci prekršaja čekaju da budu pozvani na izdržavanje kazne zbog nastupanja zastarelosti, nikada i ne izdrže zatvorsku kaznu, dok dug po osnovu izrečene novčane kazne i troškova postupka nikada ne biva naplaćen.
Imajući to u vidu, odredbe o prinudnoj naplati novčanih kazni i drugih novčanih iznosa su pretrpele značajne promene u cilju jačanja nadležnosti, a sa tim i veće odgovornosti prekršajnog postupka, prekršajnog suda koji je izrekao novčanu kaznu, da tu kaznu i naplati.
Ovim zakonom ustanovljena su dva jedinstvena registra, kao elektronske baze podataka o okrivljenom i o izrečenim prekršajnim sankcijama. Zakonom se uspostavlja registar sankcija kao jedinstvena evidencija izrečenih prekršajnih sankcija i registar neplaćenih novčanih kazni kao jedinstvena evidencija neplaćenih novčanih kazni i drugih dosuđenih novčanih iznosa.
Registri su uvedeni radi centralizovane evidencije o svim izrečenim prekršajnim sankcijama i učiniocima, o čemu do sada nije postojala precizna i jedinstvena evidencija, kao i radi vođenja evidencije o neplaćenim novčanim kaznama i drugim dosuđenim novčanim iznosima, a radi njihove efikasnije naplate.
Odredbe zakona koje regulišu registre sačinjene su u skladu sa načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uzimajući u obzir primedbe od strane Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koje su u radnoj grupi za izradu ovog zakona predočene tokom javnih rasprava.
S tim u vezi, zakon sadrži odredbe o uvođenju i formiranju registara, o tome ko je rukovodilac podataka u registru, a ko obrađivač podataka, koja je svrha registara, ko će imati pristup podacima iz registara, ko će moći podatke da koristi, koliko će podaci čuvati, kao i druge potrebne odredbe.
Na kraju, želim da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i pojedinostima Narodna skupština usvojiti Predlog zakona o prekršajima. Zahvaljujem.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko od predstavnika predlagača želi reč? (Ne)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Laslo Varga

Savez vojvođanskih Mađara
Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iz uvodnog izlaganja gospodina ministra i iz obrazloženja Predloga zakona smo imali prilike da konstatujemo da se godinu i po dana radilo na ovom predlogu zakona. Što se tiče naše poslaničke grupe, mogu da kažem da je naša ocena da je Ministarstvo izradilo jedan dobar predlog zakona. Činjenica je da je na Odboru za pravosuđe ovaj zakon podržan u načelu jednoglasno, ali to naravno ne znači da nema brojnih amandmana i da neće biti i nekih kritičkih ocena. Sve u svemu, to nam ipak govori o tome da bar u načelu postoji jedna značajna saglasnost i oko važnosti i oko sadržaja ovog predloga zakona.
Gospodin ministar je detaljno govorio o mnogim rešenjima koja donosi ovaj predlog zakona, odnosno nov zakon o prekršajima, o mnogim novim pravnim institutima, o brojnim izmenama u proceduri prekršajnog postupka i mislim da nema potrebe da se bilo šta što je već rečeno ponavlja. Možda vredi ipak skrenuti pažnju ili podvući činjenicu na katastrofalno stanje što se tiče procenta izvršenih prekršajnih sankcija. To stanje ili ti pokazatelji, verujem da su za širu javnost nepoznati ili su bili do sada nepoznati. Činjenica je da je u Beogradu i u nekim gradovima u centralnoj Srbiji procenat izvršenih sankcija 15%, a u Vojvodini je to nešto više, otprilike 30%, što je duplo više, ali i jedna i druga cifra je katastrofalna. Dakle, to zaista obesmišljava postojanje ili vođenje prekršajnih postupaka. Ovaj procenat je možda ispod procenta u kojem se RTV pretplata naplaćuje, tako da nam to zaista govori o tome da je bilo izuzetno velike potrebe da se Zakon o prekršajima izmeni, odnosno da se u formalnom smislu donese nov zakon o prekršajima.
Govorio bih samo o nekoliko pitanja koja možda do sada nisu spominjana ili se ni gospodin ministar nije na njih osvrtao ili delimično jeste. Sa jedne strane, ono što je za nas bitna novina, to je afirmacija prekršajne kazne rada u javnom interesu. Mislimo da je bilo vreme i da jeste vreme da se zaista ta kazna ili ta sankcija mnogo šire primenjuje u odnosu na dosadašnju praksu. Postoje brojni argumenti zašto je to dobro ili zašto bi to bilo dobro. Izmenjena su pravila koja su regulisala ovu sankciju i zaista je naša nada da će rad u javnom interesu, nakon donošenja ovog zakona i početka primene ovog zakona, i u praksi zaživeti. To je sigurno jedna kritika u odnosu na ovo pitanje rada u javnom interesu, ali je problem, bar čitajući zakon, činjenica da bez obzira na namere, u to ne sumnjam, ali čitajući zakon iz teksta ne proizilazi činjenica da je postavljen jasan prioritet između ovih sankcija.
Dakle, ako gledate član 33. zakona, onda je redosled kazni sledeći – zatvor, novčana kazna, rad u javnom interesu. Ako gledate sledeće članove, onda je redosled drugačiji - prvo ide zatvor, pa rad u javnom interesu, pa novčana kazna. Kada gledate član koji reguliše zamenu novčane kazne za zatvorsku ili za kaznu rada u javnom interesu, onda opet zatvorska kazna uživa neki prioritet, jer ipak u tom nekom nabrajanju stoji na prvom mestu. Nije to suštinska zamerka, ali je ovo bila prilika da na jedan precizan način zakonopisac, a i mi kao zakonodavac, odredi prioritet što se tiče novčane kazne, rada u javnom interesu i zatvorske kazne.
Što se tiče drugog pitanja, i o tome će biti sigurno puno i dosta polemika, to je pitanje zastarelosti. Mi možemo da podržimo ovo rešenje da se produžava rok zastarelosti, relativne zastarelosti na dve godine, a apsolutne zastarelosti na četiri godine, ali mislimo da bi to trebalo zaista da bude kao jedno prelazno rešenje i da se to jasno kaže. Verovatno se to ne može u zakonu napisati, ali da se kaže da zakonodavac nema nameru da i u nekom dugom vremenskom periodu ovako dugačak rok zastarelosti predviđa. Evropska tendencija sigurno ne ide u ovom pravcu. U mnogim državama relativni rok zastarelosti je šest meseci kod prekršajnih postupaka, a kod nas će biti dve godine. Zaista imamo razumevanja zbog katastrofalnog stanja o kojem sam govorio, ali još jednom ponavljam – kao prelazno rešenje.
Mi smo podneli jedan amandman na Predlog zakona. Taj amandman se odnosi na član 94. stav 2. Taj član zakona reguliše jezik prekršajnog postupka. U tom članu je predlagač zakona ostavio jednu dosta dvosmislenu formulaciju o tome da li sud ima mogućnosti, u slučajevima kada je inače obavezno vođenje postupka i na jezicima nacionalnih manjina, da li sud ima diskrecionu nadležnost ili mogućnost da drugačije odluči.
U tom smislu smo i podneli amandman. Inače, već smo na Odboru za pravosuđe na ovaj problem skrenuli pažnju, podneli smo i amandman i neke druge poslaničke grupe su podnele amandman. Suština je da se ovo pitanje na nedvosmisleni način postavi, dakle, da se izbegne mogućnost bilo kakvog tumačenja, jer u Srbiji, nažalost, različita tumačenja su isto tako praksa, kao katastrofalna procena što se tiče izvršnih sankcija u prekršajnom postupku.
Iz tog razloga bi bilo dobro ukoliko bi se ovaj amandman prihvatio i ukoliko bi se jednostavno postavilo jasno pravilo da se po ovom pitanju, po pitanju službene upotrebe jezika i pisma manjina, u prekršajnim postupcima kao i u svim drugim postupcima primenjuje Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. To je ono što smo mi sa ovim našim amandmanom predložili.
Iskoristio bih ovu priliku pošto se ovaj amandman odnosi na službenu upotrebu jezika i pisma da skrenem pažnju gospodinu ministru da smo i formalno, putem Nacionalnog saveta Mađara, dostavili inicijativu da se u Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme pravosuđa nađe obaveza izrade novog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, pošto je to praktično bila vaša ideja na sednici Narodne skupštine kao odgovor na moju diskusiju. Nadam se da će se u tom dokumentu zaista naći ova obaveza.
Ovaj naš amandman i ovo pitanje je dokaz zašto bi to bilo dobro sistemski rešiti jednim novim zakonom o službenoj upotrebi jezika. Dakle, službenu upotrebu manjinskih jezika u svim postupcima – krivičnim, parničnim, prekršajnim, itd.
Iskoristio bih ovu priliku da skrenem pažnju na jednu našu zakonodavnu inicijativu koja se odnosi na oblast prekršajnih postupaka. Mi smo 8. marta podneli dva predloga zakona – Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru i Predlog izmena Krivičnog zakonika, sa ciljem da se sitne krađe definišu, dakle, krađa ispod pet hiljada dinara, definišu kao prekršaji. Do sada nije stigao ni pozitivan ni negativan odgovor Vlade. Budući da se danas ili ovih dana donosi nov zakon o prekršajima, budući da ćemo imati za nekoliko dana nov pravni okvir, bar što se prekršajnog postupka tiče, mislim da bi bilo dobro ukoliko bi se i ta naša inicijativa razmotrila.
Posebno bih skrenuo pažnju na povezanost naše inicijative sa ciljem ministarstva da se proširi primena sankcija rada u javnom interesu, budući da mnogi učinioci sitnih krađa ne mogu biti demotivisani ni novčanom kaznom, ni zatvorskom kaznom. Novčana kazna se ne može naplatiti, zatvorska kazna za mnoge od njih nije sankcija, ali bi rad u javnom interesu za učinioce sitnih krađa mogao da bude i te kako dobra sankcija. Iz tog razloga bih želeo još jednom da vam na to skrenem pažnju i da vas zamolim da zaista to razmotrite. Verovatno je ministarstvo nadležno za jedan zakon, MUP za drugi, ali to čini jedan paket. Voleo bih da se ovo pitanje na jednoj od narednih sednica nađe na dnevnom redu. Jer, verujte, pojava sitnih krađa u mnogim selima je postala jedna svakodnevna pojava.
Rekao bih još nekoliko reči o drugoj tački, koja je spojena sa ovom tačkom, a to je Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju. Želim da iskažem naše zadovoljstvo zbog činjenice da se među tri sudije koje se biraju na teritoriji Vojvodine nalazi jedan pripadnik mađarske zajednice, što je svakako važno, iz praktičnih razloga, iz razloga poštovanja ustavnog načela koje govori o odgovarajućoj zastupljenosti manjinskih zajednica u državnim organima, itd.
Ovom prilikom bih želeo skrenuti pažnju, a o tome sam i prošli put govorio, o neadekvatnom sistemu u Pravosudnoj akademiji, od prijemnog ispita, preko obuke, pa do kraja procesa kada dolazi do izbora sudija. Naime, sadašnji sistem, koji je uspostavljen Zakonom o Pravosudnoj akademiji, ne sadrži afirmativnu meru u odnosu na manjinske zajednice, nego jednu, možda je najadekvatniji izraz, skrivenu diskriminaciju. Kada prosek sa fakulteta čini značajan deo rezultata prijemnog ispita, i to u situacijama kada su jezici određenih manjinskih zajednica bitno različiti u odnosu na srpski jezik i kada studenti iz tih zajednica na početku, na prvoj, drugoj godini pravnih fakulteta jednostavno ne mogu da postižu dobre rezultate jer prvo moraju srpski jezik da savladaju, pa stručnu terminologiju srpskog jezika, pa kasnije dolazi tek samo gradimo, tu bih želeo skrenuti pažnju još jednom na ovaj problem. Ovaj problem ili ovo pitanje će se sigurno pojaviti ako ne na početku, onda tokom pristupnih pregovora sa EU.
Naime, ukoliko Ustav definiše jedno načelo, odnosno sadrži jednu garanciju prema kojoj manjinske zajednice imaju pravo na odgovarajuću zastupljenost u državnim organima, između ostalog i u pravosudnim organima, onda svi ostali zakoni koji tretiraju određenu oblast, u ovom slučaju oblast pravosuđa, moraju da pomažu taj cilj. Taj cilj je postizanje odgovarajuće zastupljenosti manjinskih zajednica u pravosuđu.
Kao što sam rekao, Zakon o Pravosudnoj akademiji sadrži jedan sistem, jedan mehanizam koji znači destimulaciju, umesto jednog afirmativnog sistema. To nije pitanje za današnji dan, ali je svakako pitanje za neko ne daleko, buduće vreme, jer će se ovo pitanje, još jednom ponavljam, sigurno naći na stolu jer, jednostavno, ukoliko Ustav sadrži jednu garanciju, sadrži jedno važno načelo koje je evropski standard, onda svi ostali zakoni koji u ovoj oblasti proizilaze iz Ustava moraju da imaju isti ili identičan cilj.
Današnja odluka, dakle, odluka o izboru sudija koji se biraju prvi put znači svakako jedan važan i dobar korak u ovom pravcu, ali bez obzira na to, sigurno je da će doći vreme i kada bude Zakon o Pravosudnoj akademiji menjan i tada bi trebalo i ovo pitanje o kojem sam govorio razmotriti. Hvala vam.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Mirna Kosanović. Izvolite.

Mirna Kosanović

Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, predstavnici Ministarstva, predstavnici Državnog veća tužilaca, htela bih da napomenem da je važeći Zakon o prekršajima donet u novembru mesecu 2005. godine, ali da je počeo da se primenjuje posle četiri godine od dana donošenja, s tim što su dve izmene vršene 2008. i 2009. godine.
Predlog novog zakona o prekršajima je urađen u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i jurisprudencijom Evropskog suda za ljudska prava i drugim važećim međunarodnim dokumentima i to je, između ostalog, razlog što će Socijaldemokratska partija Srbije podržati donošenje ovog zakona. Novi zakon je potreban s obzirom na neophodnost izmena velikog broja postojećih zakonskih normi, kao i potrebe usvajanja novih, savremenijih zakonskih rešenja.
. Najvažniji razlog za donošenje ovakvo zakona je svakako nastavak započete reforme prekršajnog prava. Budući da je primećeno da nekoliko desetina hiljada prekršajnih predmeta godišnje zastareva uglavnom zbog opstrukcije stranaka koja je važećim zakonom strankama široko omogućena. Ovako veliki broj neizvršenih i ne završenih predmeta predstavlja veliki problem u radu prekršajnih sudova, kako sa stanovišta efikasnosti rada sudova, tako i u smislu negativnog ekonomskog efekta na budžet Republike Srbije.
Pored ovoga što je već navedeno, u sadašnjoj praksi prekršajnih sudova se najčešće javljaju teškoće u vezi sa pozivanjem i obezbeđenjem prisustva okrivljenih i drugih učesnika u postupku u suviše kratkim rokovima za postupanje u vrlo lošoj procesnoj disciplini stranaka, u negativnom ovlašćenju podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i postupku pred sudom, u njihovoj, zapravo krajnjoj nezainteresovanosti za uspešan ishod postupka, u problemu procesuiranja stranih fizičkih i pravnih lica itd.
Iz tih razloga tokom rada Radna grupa je izvršila intervencije u 220 članova važećeg zakona. Uvedeni su neki novi instituti, neka nova poglavlja, dok su neka poglavlja izostavljena. Ovaj nacrt za osnov ima važeći zakon. Zadržana je osnovna struktura postojećeg zakona uz dodavanje novih i brisanje nepotrebnih glava zakona.
Ono što su novine, to su npr. prekršajna odgovornost pravnog lica, što je bilo potrebno kako bi se sprečila praksa da pravna lica putem izmena u svom statusu izbegavaju prekršajnu odgovornost ili obavezu plaćanja kazni.
Zatim je to kao novina, rad u javnom interesu, čijim su preciznim uređenjem zapravo stvoreni uslovi da se ova sankcija najšire primeni, što je nesumnjivo korisno kako za počinioca prekšaja tako i za samu državu.
Korigovanje postojećih rokova zastarelosti u tom smislu što su rokovi produženi sa jedne na dve godine, odnosno kod apsolutne zastarelosti sa dve godine na četiri godine, svakako će proizvesti odgovarajuće rezultate. Jer, kratak rok zastarelosti je redovno istican kao razlog za nastupanje zastarelosti bilo prekršajnog gonjenja bilo zastarevanja izvršenja prekršajne sankcije.
Obaveza suda je da utvrdi materijalnu istinu i izmenjen je zapravo odredbama zakona teret dokazivanja obeležja postojanja prekršaja i prekršajne odgovornosti sa suda na podnosioca zahteva za pokretanje prekršaja.
U sadašnjem postupku celokupan teret dokazivanja je zapravo bio na sudu, što ga je dovodilo u izuzetno nepovoljnu situaciju, s obzirom da se sud u toku postupka suočava sa poslovičnom neaktivnosti stranaka u postupku, sa čestim izbegavanjem prijema poziva ili pojavljivanjem na ročištima. Uvođenjem osnovnog pravila da je stranka zapravo ta, koja je dužna da pribavi dokaze čije izvođenje predložila, značajno poboljšava procesnu disciplinu stranaka, s obzirom da je nesumnjivo u interesu stranaka da sudu pribave dokaze u korist svojih tvrdnji u cilju zaštite prezunkcije nevinosti, kao i radi poštovanja načela jednakosti pred sudom sud može pribavljati dokaze u korist okrivljenog ako on nije u stanju to sam da učini.
Dostavljanje, je takođe mnogo bolje regulisano sadašnjim zakonom nego što je to bilo prethodnim zakonom. Pismena se dostavljaju ili preko pošte ili preko odgovarajuće službe koja je ovlašćena za dostavu, te se uvodi mogućnost konkurencije, kao načina da se podigne ukupni nivo uspešnosti dostave. Uvodi se nov način dostavljanja, kada za to postoje uslovi, recimo elektronsko dostavljanje, što do sada nije postojalo. Naravno da je potrebna odgovarajuća tehnološka opremljenost suda za elektronsko dostavljanje i za elektronsku adresu.
Posebno je regulisano dostavljanje na kućnu adresu, dostavljanje na radno mesto, dostavljanje odsutnom licu, dostavljanje, odnosno mogućnost dostavljanja preko oglasne table suda, što takođe nije postojalo. Izbegnuta je mogućnost da se u nekim slučajevima mora izvršiti lična dostava, dakle, može se izvršiti dostava i preko oglasne table.
Ono što je takođe uvedeno kao pravilo, to je da sud može naložiti stranci da pozove i da obezbedi prisustvo svedoka čije je saslušanje predložila. Dakle, izmešta se mogućnost i obaveza sa suda na stranku, odnosno na onoga ko je zapravo počeo i inicirao postupak.
Neuspešna dostava je jedan od najvećih problema prekršajnog postupka i ukupno problema rada našeg pravosuđa, naročito, kada su u pitanju veliki gradovi kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš. Procenat uspešnih dostava nije prelazio ni 20% što dovodi upravo do neopravdano dugog trajanja postupka, do čestog nastupanja zastarelosti upravo zbog nemogućnosti izvršenja dostave i nemogućnosti otpočinjanja i vođenja postupka.
Iz tih razloga ovim odredbama je poklonjena posebna pažnja, a sve sa ciljem da se detaljno uredi, da se unapredi, da bi se mogućnost zloupotrebe zapravo svela na neki minimum i da bi se izbegla mogućnost prijema, odugovlačenja postupka kao i mogućnost izbegavanja prekršajne odgovornosti.
Ono što je novina u zakonu jeste prekršajni nalog koji predstavlja novi pravni institut koji se uvodi ovim zakonom. Njime se pojednostavljuje procesuiranje blažih prekršaja u značajno smanjenje troškova za državne organe. Kako se počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju postojanja i plaćanja polovine izrečene kazne u roku za doborovoljno plaćanje, na taj način se ostvaruje značajna ušteda za ukupan prihod budžeta Republike Srbije, jer se povećava broj dobrovoljno plaćenih kazni.
Primenom ovoga instituta prestaće mogućnost za plaćanje fiksne novčane kazne na licu mesta, a što je opet u vezi sa smanjenjem mogućnosti korupcije policijskih i inspekcijskih organa. Osnovna karakteristika zakona je sankcionisanje blažih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu.
Moram da dodam da je novim zakonom ustanovljena mogućnost formiranja dva jedinstvena registra, kako elektronske baze podataka o okrivljenima, tako i o izrečenim prekršajnim sankcijama. Konkretno zakonom se uspostavlja registar sankcija kao jedinstvena evidencija izrečenih prekršajnih sankcija, kao i registar neplaćenih novčanih kazni takođe kao jedinstvena evidencija neplaćenih kazni i drugih osuđenih novčanih iznosa. Ovi su registri uvedeni radi centralizovane evidencije, a u skladu sa načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uzimajući u obzir primedbe iznete od strane Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koje su radnoj grupi tokom rasprave dali svoje primedbe i određene sugestije koje su svakako bile na mestu i koje su kao takve prihvaćene.
Karakteristično je i pohvalno sve ovo što je izneto do sada u ovom zakona iz tih razloga će SDPS podržati taj zakon. Sama definicija prekršaja koja sada obuhvata i fizička ali i pravna lica u skladu je sa Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. U pogledu instituta kao što su npr. nužna odbrana, krajnja nužda, sila i pretnja, pravna zabluda, vrši se izjednačavanje sa krivičnim zakonodavstvom što je zapravo bila i intencija prilikom donošenja ovog zakona. Prekršaj se novim odredbama zakona može izvršiti i u produženom trajanju u situaciji kada učinilac sa jedinstvenim umišljajem učini više istovremeno vremenski povezanih radnji prekršaja koji čine jednu celinu.
Postojećim zaštitnim merama koje se izriču zajedno sa kaznom o prekršaju, uvedene su dve nove zaštitne mere, a to su obavezno psihijatrijsko lečenje i mera oduzimanja životinja i zabrana držanja životinja kao druga mera u situaciji mučenja životinja, a što je bilo doneto u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja. Naravno da se ovo obavezno psihijatrijsko lečenje izriči učiniocu koji počini prekršaj u stanju neuračunljivosti i u situaciji kada postoji opasnost da će ponoviti izvršenje prekršaja.
Kod kažnjavanja starijih maloletnih lica zatvorska kazna se pomera sa 15 dana novom zatvorskom kaznom od 30 dana, što znači da se duplo povećava mogućnost, odnosno daje se mogućnost zakonodavstvu da izrekne duplo dužu zatvorsku kaznu za maloletno lice.
Svakako da pažnju posebno zaslužuju odredbe zakona koje se odnose na zastarelost pokretanja postupka i izvršenja kazne, koje su zapravo predviđene u duplo dužem iznosu, odnosno u duplo dužim rokovima sa godinu na dve i sa dve na četiri godine.
Radi veće efikasnosti u postupanju nužno je bilo izmeniti odredbe koje se odnose, kao što sam već napomenula na dostavu, pa se propisuje mogućnost da nije obavezna u svakom slučaju lična dostava, tako da se može naložiti stranci da sama, znači bez učešća suda, što će opet da se odrazi na troškove budžeta Srbije, da obezbedi dostavu i da se na taj način reguliše i dostava odsutnim licima, kao i mogućnost da se recimo, pismeno podigne u sedištu suda u određenom roku posle čega se smatra da je dostavljanje izvršeno uredno i postupak može da otpočne odnosno postupak može da se nastavi.
Ono što je još karakteristično, što se svakako mora izneti, to je da se uvodi mogućnost zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja, do donošenja prvostepene presude po uzoru na Zakonik o krivičnom postupku.
Radi povećanja učinka i poboljšanja rezultata ukupnog prekršajnog postupka, uvodi se mogućnost donošenja rešenja o izvršenju po proteku roka za dobrovoljno izvršenje.
To znači da, kada se učiniocu prekršaja ostavi rok za dobrovoljno izvršenje a on se ogluši o taj rok, odnosno ne izvrši dobrovoljno ono što mu je naloženo da izvrši, sledi postupak prinudnog izvršenja koji će se, radi postizanja svrhe postupaka odlučiti da li će se zameniti kaznom zatvora, da li će se zameniti merom rada u javnom interesu ili možda naplatom putem prinude, znači skidanjem sa računa ili blokadom računa u zavisnosti od toga ko je učinilac prekršaja. U svakom slučaju, shodno će se primenjivati odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Smatramo da su predložena rešenja dobra i nova i ova koja su data kao nova i rešenja koja su izmenjena, pa kako je reforma pravosuđa važan prioritet Republike Srbije u smislu pripreme celokupnog pravnog sistema za nove izazove, a u skladu sa evropskim standardima i vrednostima, sve u cilju uspešnog sprovođenja izmene normativnog okvira, smatramo u SDPS da predloženi tekst zakona treba podržati u celosti.
Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predložena rešenja, budući da smatramo da će rezultati koji se budu ostvarili između ostalih i primenom ovog novog zakona, povećati poverenje građana u pravosudni sistem, što je u svakom slučaju cilj i naše stranke a i države u celini. Hvala lepo.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković. Izvolite.