Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Radojko Obradović i Dejan Rajčić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, Aleksandra Stoiljkovskog, izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija i Zorice Stojšić i Danijele Sinđelić, izbornih članova Državnog veća tužilaca, pozvao da sednici prisustvuju i dr Danijela Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, mr Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave, Jovan Ćosić, načelnik u Odeljenju Ministarstva pravde i državne uprave i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Sledeći prijavljeni govornik po redosledu govornika je narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je treći dan da govorimo o objedinjenoj raspravi ove četiri tačke dnevnog reda, što ukazuje na značaj i na pažnju koju su i predlagači i poslanici poklonili ovim temama, kako o Predlogu zakona o prekršajima, tako i o odlukama o imenovanju i da su pažljivo razmotrili, uložili amandmane i uložili trud i analizu i u načelu, a razmatraćemo kasnije i amandmane kada dođe na red rasprava u pojedinostima.
Što se tiče Predloga zakona o prekršajima, prvo što moram da kažem jeste da je zadovoljstvo moje poslaničke grupe što se iz ovog predloga zakona vidi da postoji kontinuitet u reformi pravosuđa koja je osmišljavana još 2008, 2009. i 2010. godine i koja je počela da se sprovodi.
Sve one velike atake na reformu pravosuđa koje smo čuli u poslednjih godinu dana mogu samo da okarakterišem kao obojene političkim i stranačkim strastima, jer činjenice govore u prilog da iako jeste reforma imala nekih nedostataka, u suštini jeste dobro osmišljena i sprovodi se i dalje u istom pravcu.
Kao dokaz tome, mogu upravo da navedem iz Predloga zakona o prekršajima to što je zadržan status sudova za prekršaje i status sudija za prekršaje, a poznato nam je da je do donošenja zakona 2008. godine, koji je počeo da se primenjuje 2010. godine, sudovi za prekršaje su bili organi uprave i sudije za prekršaje su bili zaposleni u državnim organima uprave.
Dobijanjem statusa sudova i dobijanjem statusa sudija koji sude za prekršaje, ovo je dignuto na jedan veći nivo koji i zaslužuje ova materija i taj status je zadržan i u ovom predlogu zakona.
Druga činjenica koja ukazuje na kontinuitet jeste da je ovaj predlog zakona počela da radi radna grupa koja je formirana još u prethodnom sazivu i koja je nastavila da radi i po formiranju ove Vlade i ovog saziva Skupštine i završila ovaj predlog zakona sa neznatnim izmenama u odnosu ne prethodni tekst.
U principu i u načelu naša poslanička grupa je ocenila, a i ja kao pravnik da ovaj predlog zakona, da je dosta dobar. Imali smo primedbe na pojedine članove i rešenja i u tom smislu smo uložili amandmane.
Nadam se da će predlagač imati sluha za amandmane, da će ih usvojiti, ugraditi u tekst i time ga znatno poboljšati. O tome ćemo raspravljati kada bude rasprava u pojedinostima.
Što se tiče samog zakona, ono što su novine, jeste uvođenje naloga kao načina naplate novčanih kazni i jeste uvođenje alternativnih sankcija.
Ono osnovno na šta smo mi imali najviše primedbi jeste postupak suđenja i izricanja zatvorske kazne maloletnicima. O tome ćemo, kada budemo razgovarali o amandmanima koje smo uložili na taj deo.
To je, što se tiče zakona o prekršajima i ne bih se više zadržavala, jer su moje kolege pre mene već dosta govorile o tome.
Rekla bih nešto još o Predlogu odluke, o imenovanju sudija koji se prvi put biraju za sudijsku dužnost. Kao prvo, moram da kažem da sam zadovoljna što je institut Pravosudne akademije koji je uveden u prethodnom mandatu zaživeo i što radi i što je našao svoju punu primenu u praksi, jer smo videli i u ostalim zemljama koje su ranije uvele taj institut, da on znatno poboljšava kvalitet stručnjaka koji ulaze u pravosuđe. Međutim, imam primedbe na način kako se taj zakon sprovodi.
Sve primedbe sam iznela i sednici Odbora pravosuđa i dobila sam odgovor koji se ne slaže sa odgovorom datim u obrazloženju odluke i zato ću malo da pričam o tome. Pored toga, što kažem da sam zadovoljna da Pravosudna akademija funkcioniše i da se taj zakon primenjuje, došlo je do problema prilikom izrade ove odluke, jer se član i Zakona o Pravosudnoj akademiji, koji reguliše izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, nije u saglasnosti sa članom Zakona o sudijama koji reguliše način izbora sudija.
Prilikom ovog izbora, pre svega moram da kažem da je oglas bio raspisan za izbor 15 sudija. Međutim, VSS je predložio izbor 16 sudija.
U Zakonu i o Pravosudnoj akademiji i u Zakonu o sudijama nigde nije izričito zabranjeno da se primi više, nego što je predviđeno oglasom, ali mislim da to nije pravilno tumačenje i da je to suprotno pravnoj praksi kod nas i da to stvara pravnu nesigurnost, jer ni u jednoj drugoj ustanovi ili firmi ne možete da raspišete oglas za tri ili pet, a da primite sedam ili osam kandidata po tom oglasu. Mislim da je pre svega morao da se poštuje broj za koji je raspisan oglas, pa ako treba ponoviti oglas.
Povodom ovog oglasa nam se obratilo i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije. Činjenice koje oni navode, uzimam kao tačne, jer ako neko stavi svoj potpis i pečat, verovatno garantuje za ispravnost. Naime, oni ukazuju upravo na to što sam i rekla da način izbora sudija i u jednom i u drugom zakonu nije usaglašen. Moje lično mišljenje da je i Ministarstvo trebalo da pokrene inicijativu, a i Visoki savet sudstva, da se pre raspisivanja oglasa usaglase ova dva zakona, jer u ovom otvorenom pismu Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, kaže, a to smo videli iz Predloga odluke, da se 14 kandidata prima po osnovu toga što su završili obuku na Pravosudnoj akademiji, a dva po osnovu toga što su bodovani i imali najviše bodova.
Oni u svom pismu kažu da je bodovanje vršeno na osnovu Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, koja je doneta 2009. godine. Moje je mišljenje da je trebalo, ako se ta odluka koristila sada za bodovanje kandidata koji nisu završili Pravosudnu akademiju, tu odluku prvo uskladiti i sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji i predvideti i to kao kriterijum koji donosi određeni broj bodova i onda bi svi kandidati bili u ravnopravnom položaju prilikom bodovanja.
Ono drugo što bih htela da kažem, jeste da na primer u Zakonu o sudijama u članu 49, u stavu 2…
(Predsednik: Vreme.)
…kaže - podaci i mišljenje pribavljaju se od organa i organizacije u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova, obavezno je pribavljeno mišljenje sednica svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednica svih drugih neposredno viših sudova.
Imam saznanja da za neke kandidate, sednica svih sudija osnovnog suda i višeg suda nisu dali mišljenje, naprotiv, da su dali mišljenje za neke druge kandidate iz istog suda, koji nisu prošli. To dovodi u pitanje ceo sistem bodovanja kandidata…
(Predsednik: Moram da vas upozorim još jednom da je vreme isteklo. Molim vas, samo rečenicu, završite.)
Završavam. Samo molim još jednom da predlagač preispita sastavljanja ove liste i da ne dovodi u zabunu, ovo su sve pravnici, da je neophodno da se koriste isti kriterijumi prilikom izbora, da ne bi bilo diskriminacije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, evo već treći dan kako raspravljamo o predloženim tačkama dnevnog reda. Naravno da je najveći deo te rasprave oduzeo naš osvrt na predloženi zakon o prekršajima.
Hoću samo u nekoliko rečenica da dam svoje komplimente radu ovog ministarstva pravde za čitavih ovih godinu dana, u nastojanjima da zaokružimo reformu pravosuđa koja je početa i da se to uradi na jedan kvalitetan način. To je primećeno i van ove debate koju imamo ovih dana. Dobili smo kao država znatan broj komplimenata za rad Ministarstva, koji ne obuhvata samo hiperaktivnost u najviše predloženih zakona u našem domu.
Pred nama je, evo sad i završavamo, posle mene ima još nekoliko poslanika kao govornika, Predlog zakona o prekršajima koji sadrži zaista obimne izmene u čak 220 članova. Drago mi je da Ministarstvo nije išlo na izmene i dopune zbog ovog velikog obima, nego da se išlo na novi predlog zakona, onako kako je urađeno i u zemljama našeg okruženja. Na Odboru za pravosuđe smo čuli primer Bosne i Hercegovine.
Ovaj zakon je značajan, evo da navedem primer, nije prošlo baš tako mnogo vremena kada sam polagala upravni postupak i kada sam kao treće pitanje za malo veću ocenu dobila pitanje – prekršajni postupak kao poseban upravni postupak, polagala sam kod profesora Kovačevića, čiji je to bio i udžbenik i vidi se koliko je vremena prošlo da bi prekršajni postupak prosto izvukli iz sfere uprave i ovim zakonom sada zaokružili i rešili važno, sporno pitanje, da kažem, prosto, pravnu kontroverzu u našem pravnom sistemu. Tako je bilo i u zemljama našeg regiona, jer odgovor na to pitanje zašto je, leži u tome što smo svi bili deo istog pravnog sistema, iste pravne škole.
Potreba za donošenjem ovako obimnog zakona ima zaista mnogo. Navela bih kao jedan od najvažnijih, veliki broj zastarelih predmeta, kažu na desetine hiljada godišnje. Možemo da tražimo uzroke u tome. Naravno, jedan je opstrukcija stranaka koja je zakonom potpuno regulisana i dozvoljena, a možemo da se osvrnemo i na to, na koji način sudije za prekršaje rade i možemo da tražimo i tu odgovor na pitanje zašto imamo toliko nerešenih prekršajnih predmeta.
Nerešeni predmeti svakako daju sveukupnu veoma ružnu sliku o pravosuđu u Srbiji i ova moderna efikasna rešenja koja imamo u ovom predlogu zakona, mogu da znatno poprave sve to. Znači, Srbiji je svakako potreban jedan moderan, efikasan, ekonomičan, racionalan postupak. Ovaj zakon je dobio pozitivne ocene od strane struke, dobio je pozitivne ocene od evropskih činilaca, od USAID, kao nosioca i pomagača u ovom projektu, i mnogi drugih.
Radnu grupu su činili ljudi, kako mi to kažemo – ljudi iz prakse, ali to su bile uglavnom sudije, to je jedna strana prekršajnog postupka. Mi smo pokušali u Odboru za pravosuđe da napravimo balans, znaju predstavnici Ministarstva da su tu stopostotno predstavljeni iz svih stranaka, ljudi iz profesije, ali i advokati i nadam se da ćemo u 12,00 časova, kada budemo imali Odbor za pravosuđe, sve ove mnogobrojne amandmane, ima ih preko sto, detaljno razmotriti i biće tu prostora i da predlagač, kao i matični odbor, usvoje pojedine amandmane koji imaju smisla, koji poboljšavaju prosto predlog ovog zakona i tu ništa neće biti sporno.
Dakle, novine su brojne, ne treba da ih posebno predstavljam. Zastara, izdvojila bih kao jedan od spornih momenata ovde u diskusijama. Da li je potrebno da bude duplirana zastara? Dostava, kao jedan od najvećih problema, to svi znamo iz prakse, odgovornost pravnih lica, odgovornost roditelja, itd, sve su to bile ovde u raspravi polemike, o čemu ćemo razgovarati dalje.
Meni je jedino primećeno bilo, i ono što zaista mislim da je pozitivno, rad u javnom interesu, kao alterna sankcija, to je važna novina, jer se stvaraju uslovi da se dobije šira primena. U nekim od biltena sudske prakse, videla sam da nijedna kazna nije još od 2010. godine izrečena, kao alternativna sankcija, da je u pitanju rad u javnom interesu.
Ovaj rad je svakako koristan i za državu, ali koristan je i za počinioce, jer izricanje kazne zatvora su uvek negativne. Imaju negativne efekte za počinioce prekršaja. Osuđeni je svakako obeležen u svom okruženju, osuđivan je, kriminalac je, odvojen od porodice, prekida školovanje, gubi radno mesto. U zatvorima svi znamo da dolazi do kriminalne infekcije i oni često postaju povratnici.
Prednosti su veoma korisne i brojne i teže se razvija od odgovornog odnosa osuđenog prema društvu. Prema posledicama sopstvenih postupaka osuđeni ne odlazi u zatvor, bavi se poslom koji je koristan za društvenu zajednicu i veća je mogućnost rehabilitacije.
Ubeđena sam da bi svaka lokalna zajednica više volela, evo da navedem primer narušavanja javnog reda i mira ili nanošenja neka manje štete lokalnoj zajednici iscrtavanjem onih pogrdnih natpisa na zgradama, da oni budu osuđeni na alternativnu sankciju i da budu u nekim anti-grafit jedinicama, tako ih nazovimo, gde bi doprineli zajednici i shvatili kakav postupak su naneli.
Pošto ima još dosta kolega koji su se prijavili iza mene, imam ograničeno vreme, ovim bih završila. Svakako, usvajanjem dobijamo moderan i efikasan zakon. U pojedinostima ćemo razgovarati nakon Odbora za pravosuđe. Poslanička grupa SNS će podržati u Danu za glasanje ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Pavle Markov. Izvolite.

Poštovani predsedniče, ministre, kolege poslanici, ovih dana na dnevnom redu Skupštine dolazi još jedan zakon iz Ministarstva pravde, a to je zakon u prekršajima.
Treba odmah reći da je rad na ovom zakonu započet u decembru mesecu 2011. godine, a da je iz razloga celishodnosti na predlog novog sastava Ministarstva pravde već u 2012. godini određen program javne rasprave o radnoj verziji Zakona o prekršajima.
Rezultat sprovedene javne rasprave je današnji Predlog zakona o prekršajima, nakon što je svaki predlog, sugestija i primedba prethodno razmotrena, pri čemu je veliki broj njih i uvažen i uvršćen u konačnu verziju zakona i time pokazan kurs današnjeg ministarstva, odnosno Vlade da će većinu pravnih predloga podsticati i prihvatiti, posebno one dobre projekte koji su u opštem interesu, ma od koga dolazili i kada dolazili.
Koliko smo informisani, početkom izrade zakona prevashodni zadatak je bio da se sačini radni tekst izmena i dopuna zakona, kojim će se obezbediti prisustvo okrivljenog u postupku, zatim izvršenje sudskih odluka i naplate novčanih kazni, odnosno potrebe da se prekršajni postupak učini jednostavnijim i pravičnijim za građane.
Dakle, prvobitna zamisao je bila da se izvrše izmene i dopune postojećeg Zakona o prekršajima, koji je donet 21. novembra 2005. godine i koji je trebao da se primenjuje od 1. januara 2007. godine, ali je uz dopune 2008. i 2009. godine počeo da se primenjuje tek nakon četiri godine.
U međuvremenu je zbog obimnosti izmena i metodologije postupaka, odnosno promene više od polovine članova osnovnog teksta izmenjeno i dopunjeno i odlučeno da se pristupi izradi novog zakona o prekršajima, a kao osnov za svoj rad radna grupa je imala ranije sačinjene predloge, predloge za izmenu postojećeg zakona od strane Komisije Višeg prekršajnog suda, kao i predloge velikog broja prekršajnih sudova i organa ovlašćenih za pokretanje prekršajnog postupka.
Na kraju je radna grupa usvojila novo zakonsko rešenje. Uvedeni su novi instituti, koji su svoju potvrdu dobili kroz ostvarivanje niza dobrih rezultata u većini evropskih zemalja.
U prvom redu da se primetiti da je zakonom regulisano rešavanje predmeta na ekonomičan i efikasan način, što je do sada predstavljalo veliki problem prekršajnog sudstva. Iznet je pravilan zaključak, da prekršajni postupak nije u stanju da u punom kapacitetu ostvari cilj zbog kojeg je ustanovljen, jer pred organe se pojavljuje veliki broj predmeta koji se iz godine u godinu uvećavaju, a nekoliko desetina hiljada prekršajnih predmeta godišnje zastareva.
U izveštaju Vrhovnog suda dati su veoma zabrinjavajući podaci, kojim su prekršajni sudovi u 2011. godini imali u radu preko milion predmeta, od kojih je 48% predmeta ostalo nerešeno. Ovako veliki broj nerešenih predmeta, i pored relativno uspešnog rada na novopridošlim predmetima, stvara ogromne probleme kako državi, prekršajnom sudstvu, tako i građanima.
Na sve ovo treba dodati podatak više nego niskog procenta uspešnog naplaćivanja novčanih kazni koji se u većim gradovima kreće između 15% ili najviše 30%, što se sve odražava na pomenutu efikasnost rada sudova i negativnog ekonomskog efekta na budžet Republike Srbije.
U odnosu na postojeći zakon uređene su sledeće važnije oblasti: rad u javnom interesu, čijim se preciziranjem stvaraju uslovi da i ova sankcija dobije što širu primenu, čime se poboljšava ukupna korist na strani počinioca i na strani države; prekršajna odgovornost pravnih lica, čime se sprečava praksa da pravna lica putem imena u svom statusu izbegavaju prekršajnu odgovornost ili obavezu plaćanja kazni; prebacivanje tereta dokazivanja na podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i to putem odredbi da sud izvodi dokaze na predlog stranaka, a stranka je dužna da pribavi dokaze čije je izvođenje predložila. Ovo podrazumeva da stranka ima obavezu, ukoliko predloži saslušanje pojedinih svedoka, da njihovo prisustvo obezbedi na samom ročištu.
Postoje izuzetni slučajevi gde sud po službenoj dužnosti pribavlja dokaze u korist okrivljenog, ako nije u stanju da to sam učini ili je to opravdano iz razloga celishodnosti vođenja postupka, a sve u cilju zaštite osnovnog prava jednakosti pred sudom i zaštite prezunkcije nevinosti.
Uvođenjem ovakvog pravila, da je stranka dužna da pribavi dokaze za čije je izvođenje predložila, značajno se poboljšava procesna disciplina stranaka, s obzirom da je to u nesumnjivom interesu stranaka i njihovih tvrdnji.
Kao što smo ovih dana čuli, neuspešna dostava je jedan od ogromnih problema prekršajnog postupka i zbog toga je odredbama o dostavi poklonjena posebna pažnja sa ciljem što detaljnijeg uređivanja, a u cilju minimuma mogućnosti zloupotrebe, koja se najčešće ogleda u izbegavanju prijema i odugovlačenja postupka, odnosno izbegavanja prekršajne odgovornosti.
Posebno su naznačene vrste dostave - na kućne adrese, na radnom mestu, pa do dostavljanja odsutnom licu. Ovim predlogom pismena će se dostavljati poštom ili putem druge službe ovlašćene za dostavu, čime se uvodi konkurencija pošti i time ozbiljno radi na uspešnosti dostave, iako ne treba smetnuti činjenicu da je najefikasniji način dostave putem sudskih dostavljača.
Takođe, uvodi se i novi način dostave, a to je elektronskim putem, ako za to postoje tehnički uslovi.
Osim pomenute neuspešne dostave, postupak prinudne naplate takođe predstavlja ogroman problem prekršajnog suda, te se i ovim predlogom jačaju nadležnosti i proširuju odgovornosti u cilju naplate izrečenih kazni.
Dosadašnja praksa prekršajnih sudova ukazuje da se naplata novčanih kazni izvršava uglavnom tek pod pretnjom izvršenja kazni zatvora, a nakon sprovedenog postupka zamene neplaćene novčane kazne kaznom zatvora. Ovakav način rada prečesto dovodi do nastupanja zastarelosti izvršenja kazne, a kada se uspe u naplati kazne, dosuđeni troškovi postupka su ostali ne naplaćeni i tako padali na teret suda, iz razloga što se troškovi ne mogu zameniti kaznom zatvora. Sve ovo dovodi do toga da je zamena kazne postala redovno sredstvo prinudne naplate, bez ozbiljnijeg pokušaja stvarne prinudne naplate.
Ne treba zaboraviti činjenicu da, u vremenu sve lošijeg materijalnog položaja građana Srbije, mnogi se odlučuju na izdržavanje zatvorske kazne umesto plaćanja novčane kazne, što sve povećava troškove države, umesto uvećanja realnih prihoda.
Odredbama ovog predloga zakona po isteku roka za dobrovoljno plaćanje sud donosi rešenje o izvršenju u kojem određuje kako će se sprovesti izvršenje neplaćene novčane kazne, odnosno sudu se daje mogućnost izbora da u svakom konkretnom slučaju odluči, a uzimajući sve okolnosti u obzir, da li će neplaćenu novčanu kaznu naplatiti prinudnim putem ili je zameniti kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
Potpuno novi institut koji se uvodi ovim zakonom je prekršajni nalog, koji je našao široku i uspešnu primenu u zakonima u susednim zemljama EU, u kojima se proces pojednostavljuje u cilju blažih prekršaja. Počiniocima prekršaja daje se mogućnost izdavanja naloga da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje, ostvare značajnu uštedu, što sve doprinosi povećanju dobrovoljnog plaćanja kazni, a samim tim povećanju ukupnog prihoda za budžet.
Treba pomenuti zakonsko ustanovljenje dva jedinstvena registra, kao elektronske baze podataka o okrivljenim, izvršenim, prekršajnim sankcijama, jer do sada nismo imali precizniju i jedinstvenu evidenciju.
Osim ovih oblasti, istakao bih pojedine članove Zakona o prekršajima, pa tako član 22. Zakona reguliše institute stvarne i pravne zablude u skladu sa krivičnim zakonodavstvom, tako da neotklonjiva stvarna i pravna zabluda predstavljaju osnove za isključenje prekršajne odgovornosti.
Članom 28. predviđa se mogućnost kažnjavanja pravnog sledbenika pravnog lica u cilju sprečavanja izbegavanja odgovornosti prekršaja namernim gašenjem pravnog lica.
Članom 40. dopunjena je mogućnost plaćanja novčanih kazni u ratama do šest meseci, pod uslovom da su plaćeni troškovi postupka, čime je produžena mogućnost za još tri meseca.
Članom 44. zakona, po uzoru na krivično zakonodavstvo, predviđa se mogućnost oslobođenja od kazne ako učinilac posle izvršenog prekršaja, a pre nego što je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu učinjenu prekršajem.
Članom 60. uvodi se nova zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, sa mogućnošću povremene hospitalizacije u ustanovi, čime se onemogućuje oslobađanje okrivljenog usled ovih okolnosti.
Uvažavajući da je veoma kratko vreme i da polako prilazimo kraju javne rasprave, mogu reći da su ovo samo neki od primera današnjeg dnevnog reda i Zakona o prekršajima koji u načelnoj raspravi nisu u potpunosti isticani i koji čine ovaj zakon kompletnim, u najvećoj meri usaglašeni sa stvarnošću i vremenu u kojem živimo, kao i neophodnom praksom, što sveukupno čini da ovaj zakon, kao i celokupni kurs Ministarstva pravde, bude ocenjen odličnom ocenom. Jedina mogućnost naše poslaničke grupe jeste da u Danu za glasanje jasno podržimo ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje današnje izlaganje započeti vašim rečima, gospodine ministre, kada ste rekli da su prekršajni sudovi i Zakon o prekršajima prvi a najčešće i jedini susret građana sa pravosudnim sistemom i mesto gde se stvara poverenje građana uopšte u pravosudni sistem.
Apsolutno se slažem sa ovom vašom tvrdnjom i potkrepljujem je činjenicom da je godišnje ili u 2010. godini bilo 576.210 novih slučajeva i novih prekršajnih prijava, 2011. godine 593.000, 2012. godine 559.000 takvih slučajeva. Ako na taj broj ljudi, pa neka u prekršajnom postupku učestvuje samo jedan čovek i jedan svedok, milion ljudi godišnje ima potrebe i susreće se, što sa sudijama za prekršaje, što sudovima, što sa samim Zakonom o prekršajima. Zbog toga sam vam zahvalan što ste u proceduru pustili jedan veoma kvalitetan zakon koji su pisali praktičari a ne "Resavci", kako je bilo u prethodnom periodu koji je, hvala bogu, iza nas.
Ovaj zakon je zakon koji ima amputiranu političku sujetu, što je u srpskim uslovima veoma teško, zato što je osnov ovog zakona, i predlagač to nije krio, predlog koji je dala Komisija Višeg prekršajnog suda u Beogradu. Taj predlog je brušen u jednoj snažnoj, dobroj, velikoj, dugoj javnoj raspravi koja je trajala do 23. novembra 2012. godine. Takođe, u oktobru mesecu 2012. godine je održana javna rasprava u Palati Srbija, kao i u Privrednoj komori Srbije zato što su privrednici, preduzetnici, bili zainteresovani za sve promene koje ovaj predlog zakona donosi.
Mislim da je u Zakonu o javnim nabavkama, uz nekoliko sistemskih zakona koje smo donosili u prethodnih godinu dana, ovaj zakon etalon i način kako trebaju zakoni da budu pušteni u proceduru i kakvi zakoni treba da budu donešeni. Uostalom, jedna takva zamerka nam je i došla prošle nedelje od gospodina Štefana Filea, da probamo da smanjimo broj zakona koji se u ovoj Narodnoj skupštini usvajaju po hitnom postupku.
Od terminoloških do suštinskih izmena došlo je na 220 članova matičnog zakona, tako da je dobra ideja da se ne ide na izmene i dopune već na izradu novog zakona o prekršajima.
U ovih nekoliko dana rasprave ovde u plenumu, iako nisam čuo neke snažnije razloge za glasanje protiv ovakvog zakona, ali ni u stručnoj javnosti, nekako su se najviše lomila koplja oko produžetka roka zastarelosti sa godinu na dve, odnosno za apsolutnu zastarelost sa dve na četiri godine. Ono što je bio argument nekima koji su govorili da ne treba da se produži rok zastarelosti je to da će sada možda sudije za prekršaje nonšalantnije raditi, opuštenije, duži je rok zastarelosti, itd. Međutim, mislim da su to razlozi koji su isuviše deskriptivni, isuviše hipotetički u odnosu na nešto drugo što nam ovo produženje roka zastarelosti donosi. Sa jedne strane imamo, barem u 2010. godini, 96.722 slučaja koja su zastarela u prekršajnim sudovima. U 2011. godini imamo 112.000, a 2012. godine 103.000 slučaja koja su zastarela.
Koliko je energije uloženo u te slučajeve? Koliko rada? Koliko vremena? Koliko novca? Koliko su ti slučajevi koji su zastareli koštali našu državu? Da li možemo tako nonšalantno da se ponašamo prema novcu svih poreskih obveznika?
Sa druge strane, ono što se još više dobija, a ne meri se materijalno, to je sigurnost. Sigurnost građana koji nisu izvršili prekršaje, a koji ne razmišljaju na način da neko ko je izvršio prekršaj, sutra zbog veštine advokata ili zbog velike zauzetosti sudije za prekršaje, možda ne bude pod udarom pravde. Ovo produženje roka zastarelosti će biti demotivišuće za sve koji će sutra eventualno napraviti prekršaj, znaće da neće zbog prenatrpanosti sudija, zbog sporosti sudova za prekršaje, izmaći ruci pravde. Mislim da se pravi konekcija sa politikom SNS i ove Vlade Republike Srbije, a to je politika nulte tolerancije za kriminal i korupciju, ma kog vida i prekršaja zakona, na ma kom nivou.
Znam da ovaj zakon o prekršajima donosi neke norme koje će sprečiti zastarevanje slučajeva. Jedna od tih normi je i dostavljanje pismene koje je definisano na jedan mnogo strožiji, bolji način. Ne znam koliko će se taj način dopasti gospodinu Milanu Krkobabiću, direktoru PTT, zato što uvodi način da dostava pismena ne mora da se obavlja samo preko PTT, već može i preko drugih pravnih lica. Mislim da je to dobro i da treba konkurencijom da se dođe do kvaliteta, jer ako u velikim gradovima dostava pismena bude samo na 20% od ukupne dostave, to je isuviše malo, a opet i država i sudije za prekršaje imaju određene troškove da bi se ta pismena i ti pozivi uručili.
Uostalom, zamislite situaciju, da, recimo, direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije, gospodin Cvijo Babić, kome je DRI podnela zbog nepravilnosti u radu nekoliko prekršajnih prijava i gospodin Cvijo Babić ode, recimo, kod dr Aleksandra Šapića u Nambiju, ko će tamo njemu da dostavi taj poziv za sud? Ne znam ko? Pošta Srbije nema ispostavu u Nambiji i ne znam kako će da se dostavi sve to.
Zbog toga mora da se obavi konkurencija. Zbog toga, zbog nekih načela koja su pooštrena, kao što je rad u javnom interesu, izvršavanje odluka prekršajnih sudova, prekršajnih naloga i zbog mnogo drugih novina koje ovaj zakon donosi, SNS će u Danu za glasanje punim kapacitetom podržati ovaj predlog zakona.

Pošto na poslaničkim grupama više nema vremena za preostale prijavljene, pitam da li reč žele predsednici, ili predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Uvaženi gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti tri dana smo imali načelnu raspravu o Predlogu zakona o prekršajima. Meni je drago što je ta rasprava sticajem takvih okolnosti trajala tri dana, jer sam zaista ovu raspravu doživeo kao jednu vrlo konstruktivnu diskusiju, kao priliku da čujemo i pohvale na račun Zakona o prekršajima koji je predložen, ali i da čujemo konstruktivne predloge da se taj zakon još više poboljša ne bi li zaista ova oblast bila regulisana na način koji je u skladu sa evropskim standardima.
Ovo će biti još jednom prilika da pohvalimo rad ministra Selakovića i njegovog tima. I gospodin Štefan File, kada je ovde držao govor, pohvalio je sve aktivnosti na sprovođenju reforme pravosuđa, s obzirom da je reforma sprovedena 2009-2010. godine očigledno doživela debakl, što je takođe gospodin File više puta pomenuo.
Zakon o prekršajima o kojim smo raspravljali tri dana donosi čitav niz dobrih novina za naše građane. Naši građani se zaista najčešće susreću sa pravosuđem kroz prekršajni sistem. Dobro je to što će sada sistem dostavljanja biti, ako i ništa drugo, elektronski, čime će se ubrzati i prekršajni postupci. Dobro je da će se našim građanima dati mogućnost da kada naprave prekršaj, za koji su svesni da su krivi, mogu putem platnog naloga da u roku koji je predviđen zakonom plate samo polovinu kazne i na taj način priznaju s jedne strane da su krivi, a s druge strane, da prođu kud i kamo bolje.
Dobro je da se veliki akcenat stavlja na tzv. alternativne sankcije. Zaista, rad u javnom interesu, koji svuda u Evropi postoji, koji svuda u svetu postoji, pokazao je odlične rezultate. Mnogo je bolje da naši siromašni građani, koji jesu izvršili neki prekršaj, odu i rade 20 do 360 sati u društveno-korisnom interesu, da zimi čiste sneg ili da pomažu, recimo, u bolnicama, nego da plaćaju novčane kazne koje definitivno idu iz njihovih budžeta i na neki način time kažnjavamo i decu naših ljudi. Bolje da rade u opšte društveno-korisnom interesu.
Dobro je i to što je zakon pisan od strane jedne izuzetno kvalitetne radne grupe. Naravno, treba odati priznanje i prethodnom Ministarstvu pravde. Tada je formirana prva radna grupa za izradu ovoga zakona. Ona se sastajala više puta. Ali, dobro je da je sadašnje Ministarstvo pravde preuzelo određena rešenja i još dodatno unapredilo postojeći zakon, koji, naravno, u danu za glasanje, nema nikakve sumnje da će biti usvojen i da će možda čak jednoglasno biti usvojen. U svakom slučaju SNS će ga maksimalno podržati.
Naravno, treba podržati i to što novčane kazne u ovom zakonu nisu menjane, iako su poslednji put menjane pre tri godine. Prosto, teška je finansijska situacija u državi i dobro je da su kazne od pet do 150 hiljada dinara. Naravno, ova Vlada u potpunosti podržava, a čuli smo mnogo puta i od opozicije, da je dobro da imamo što oštriju kaznenu politiku. Zato, zaista kao demagogiju doživljavam to što su pojedini kritikovali novčane kazne predviđene ovim zakonom.
Daću primer, recimo, da po mom mišljenju u pojedinim zakonima koji regulišu prekršaje su kazne čak i male. Evo recimo, primera radi, ko zlostavlja ili ozleđuje ili uništava divlje životinje će biti kažnjen sa svega pet do 50 hiljada dinara. Što se mene tiče, ta kazna treba da bude veća. Ali, dobro je i da generalno kazne nisu podizane.
Podsetiću da se, recimo, kazna od 150 hiljada dinara vrlo retko javlja u našem prekršajnom zakonodavstvu, ali recimo, predviđena je za fizičko lice koje baci predmet na sportski teren ili na igralište ili na lice koje na iste te sportske terene unosi baklje, pali baklje i slično. To su opet dobri primeri jedne oštre, da kažemo, kaznene politike, ali dobro je da je ovim Zakonom o prekršajima, o kojem smo ovde u načelu raspravljali, predviđen i rad u društvenom interesu.
Čitav niz i drugih elemenata ukazuje da je Zakon o prekršajima izuzetno kvalitetno napisan, da bi mogao da dobije najširu podršku u Skupštini. Ja ću tim povodom podsetiti da je preko 100 amandmana dato, što je takođe vrlo pohvalno. O tim amandmanima će biti raspravljano danas na Odboru za pravosuđe u 12,00 časova, odnosno na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo u 13.00 časova. To će biti prilika da se i neki kvalitetni amandmani, kao npr. amandmani koji se tiču rokova zastarelosti, možda i usvoje i da onda zaista zakon dobije najširu moguću podršku.
Što se tiče predloga za izbor novih sudija i novih tužilaca, zaista čestitam i Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Kada čovek čita biografije predloženih sudija i tužilaca, zaista možemo reći da se rađa jedan novi optimizam. To su zaista, najkvalitetniji ljudi, ljudi koji su sa odličnim uspehom završili pravne fakultete, mnogi od njih su magistrirali. Neki pišu i doktorate. Svi su prošli Pravosudnu akademiju, svi su prošli dodatna školovanja i usavršavanja i u zemlji i u inostranstvu, na kursevima koje organizuju naši prijatelji, bilo iz OEBS-a, bilo iz IRC-a, GTC-a itd.
Zaista je zadovoljstvo pročitati biografije tih ljudi koji će sada da budu sudije i tužioci. Ali, moram isto tako podsetiti da su to oni isti ljudi koji u tzv. reformi 2009-2010. godine nisu prošli, nisu izabrani, iako su imali najbolje ocene, najveće kvalitete. Nemam sumnje da će naši građani posle izbora ovakvih sudija i ovakvih tužilaca osetiti boljitak u srpskom pravosuđu, osetiti da su ljudi koji sude i koji rade u sudu i tužilaštvu maksimalno stručni, maksimalno obučeni. Samo želim da i u buduće takve kandidate Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca predlaže.
Konačno, koleginica Kolariću, koju je predsednik republike predložio za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije je isto primer izvrsne biografije, izvrsnoga stručnjaka, odličnog profesionalca. U pitanju je koleginica koja je i sa odličnim uspehom završila fakultet, kasnije magistrirala, doktorirala. Danas je vanredni profesor. Napisala je preko 80 radova. Većina naučnih radova je upravo iz oblasti borbe protiv korupcije, čime se dokazuje da najbolji kadrovi, najbolji kandidati, najbolji ljudi, najveći stručnjaci će zauzimati i sada zauzimaju najviše i najodgovornije državne pozicije.
Ovo je naročito važno za Agenciju za borbu protiv korupcije, gde će princip nulte tolerancije, koju promoviše SNS, svakako još dodatno dobiti na podstreku kada koleginica Kolarić bude izabrana na funkciju za koju ju je predsednik republike predložio.
Jednom rečju, u danu za glasanje, sa velikim zadovoljstvom, SNS će podržati i predlog zakona Ministarstva pravde, ali i sve druge predloge Visokog saveta sudstva, DVT i predsednika republike. Hvala.