Dame i gospodo narodni poslanici, čak sam bio voljan da glasam za određene amandmane opozicije, ali sam primetio neke nelogičnosti. Recimo, da pravna lica, a ovde su svi kukali nad standardom građana itd, pa je, navodno, zakon izgubio socijalnu dimenziju, ali su određene kolege predložile da se za pravna lica kazne smanjuju i do deset puta. Recimo, kada lider njihove stranke na svoju firmu, bez javnog poziva, dobije 10 hiljada tona pšenice za svoje poslove, znači, bez javnog poziva, to proda po 23 dinara, kada dobije tu pozajmicu i kada to posle vrati, kada je pšenica 16,5 dinara, pa kada zaradi i kada mu je dužnička dobit 87,5 miliona dinara samo za tri meseca, kada učini, možda, takvu vrstu prekršaja, kada ne znamo da li su te robne rezerve bez javnog poziva to imali prava da daju ili ne, kada učini takav prekršaj, bude kažnjen sa, recimo, 200 hiljada dinara, ukoliko se taj prekršaj dokaže kao prekršaj.
Po meni je to lažno zalaganje za socijalnu dimenziju, odnosno kukanje nad sudbinom naroda koji jeste siromašan, a verujem da ove kazne većina naroda ne može da plati. Dakle, kada je prekršaj učinjen, najverovatnije da će se mnoge od tih kazni završavati zatvorom, pozajmicama itd. i da će biti veoma teško platiti bilo kakvu kaznu s obzirom na ekonomsku situaciju koju smo zatekli.
Ne mogu da razumem da najviše kukaju oni koji su, recimo, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja predvideli da se registruju vučene tanjirače, drljače, berači, prskalice itd.
Dakle, to uglavnom koriste zemljoradnici, koje gotovo nema za šta da pas ujede, propisane kazne, naravno kad učine takvu vrstu prekršaja, a to se nigde u svetu ne registruje, i to moraju da registruju svake godine, za razliku od traktora. Dakle, ta vučena priključna mehanizacija, koja je manje opasna od one koja se nosi, ukoliko vas policija uhvati i ukoliko želi, može da vas novčanom kaznom kazni preko sudije za prekršaje oduzimanjem vozačke dozvole, dakle samim tim i prava na obavljanje delatnosti.
Znači, ukoliko se taj zakon primeni dosledno moraćete da zbog tog prekršaja, koji u stvari nije prekršaj, jer priključna mehanizacija niti ima pokazivače pravca, niti ima kočnice, niti ima bilo šta, ali je recimo, to u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, koji je usvojila bivša vlast, to postao prekršaj, sem novčane kazne, bićete kažnjeni i oduzimanjem vozačke dozvole, a samim tim i prava na obavljanje delatnosti. Dakle, više nećete moći da sednete za volan svog traktora, više nećete moći da zakačite tu istu prskalicu, tanjiraču, drljaču, ili berač, da obavite neke svoje poslove, odnosno delatnost, u ovom slučaju poljoprivrednu.
Ali, zato je predviđeno, recimo da se kazna za pravno lice, da je koleginica predvidela, smanji za 10 puta, ukoliko neko iskoristi situaciju. Ukoliko je neko dobar sa nekim iz robnih rezervi, i bez javnog poziva dobije 10 miliona kilograma pšenice na pozajmicu, pa onda kasnije, kao većinski vlasnik silosa u Kovinu dobije još pet miliona kilograma može da zaradi 87,5 miliona na takvoj vrsti agro poslova. Rezultat toga su onda niske cene, zemljoradnici stradaju, pšenica ide u bescenje i za takvu vrstu, ako je to prekršaj, za takvu vrstu prekršaja predviđena maksimalna kazna od 200 hiljada dinara.
Zalagati se, s jedne strane, za manje kazne fizičkih lica to razumem, ali zalagati se da se smanji kazna za pravna lica, već sam naveo situaciju koja se desila krajem marta i krajem maja, za mene je po malo licemerno, a ne želim da ulazim u ostalo, kako je vlasnik to pravnog lica stekao pravo da kroz takvu vrstu agro poslova, bez javnog poziva, stekne bez muke, bez znoja, 87,5 miliona dinara, za tri meseca, a da rezultat toga bude smanjenje cene pšenice sa 23 na 16,5 dinara, samo da bi neko zaradio na nečemu, što je po meni, težak prekršaj, zloupotreba državnih rezervi. Hvala.