Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

Sa zadovoljstvom pratim raspravu i s pažnjom se interesujem za argumente predlagača i opozicije u afirmaciji amandmana koji je otvorio temu politike propisivanja kazni, ali prvenstveno se za reč javljam da bih reagovao na određena zastranjivanja koja parlamentarnu diskusiju odvraćaju od centralne teme, bilo kada se govori o drakonskom kažnjavanju kao jedinom efektivnom preventivnom delovanju kazne, bilo kada se govori o vaspitnom učinku kazne i o njenom kvantitetu koji se pre svega sa takvim ciljevima oblikuje i formuliše.
Mislim da se moramo podsetiti da etika kazne ne počiva ni na ideji preventive, ni na ideji prevaspitavanja. Legitimacija kazne izvire iz činjenice da je učinjen prestup i da je narušena prirodna težnja ka dobru.
Pravo na kaznu, koje se vrši kao zlo, koje se namerno nekome nanosi, ko je učinio prestup, zato i samo zato što je učinio prestup, upravo sve ove druge vrste motiva čini sekundarnim i sporednim. Meni se upravo zato kvantiteti koji se nalaze u osnovnom Predlogu zakona i čine dobrim jer nisu odmeravani sa stanovišta privlačnosti ideje preventive, ili ideje prevaspitavanja, nego osnovnom idejom traganja za očuvanjem ukupne količine dobra, pa posledično i najveće moguće količine sreće, najvećeg mogućeg broja u društvenoj zajednici. To je, u stvari, osnovna ideja.
Uzgred budi rečeno nešto malo i o psihologiji morala znam. Sasvim sigurno da drakonsko kažnjavanje ne samo da nije etički utemeljivo, ni pedagoški ne može biti opravdano. To potvrđuju i sva relevantna istraživanja na tu temu, zato što svesno učinjen prestup se nikada ne čini s pretpostavkom da će biti razobličen, odnosno da će vinovnik biti uhvaćen. Te otuda zaprećena kazna nema odlučujući značaj za preveniranje prestupa.

Reč ima ministar Selaković.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da se ponovo vratim na predmet ovih amandmana i na predmet samog početka rasprave o njima.
Postavlja se pitanje – da li je ovo zakon koji donosi represivne odredbe? Da, ovo jeste zakon koji donosi represivne odredbe. Narodna izreka kaže – bolje sprečiti nego lečiti. Ako na vreme država reaguje u nekim slučajevima kada se krši zakon i ostali propisi, onda će takvim delovanjem sprečiti nastanak mnogo veće štete i povredu mnogo značajnijih dobara. Ako kaznite nekoga što vozi bez odgovarajuće vozčake dozvole, sprečićete da sledeći put ponovo vozeći bez te vozačke dozvole nekoga usmrti, nekome nanese teške telesne povrede. Ako nekoga prekršajno žestoko kaznite zato što pravi divlju deponiju, sprečićete da jednoga dana zato što ga za to niste kaznili, dođe do nastanka različitih zaraznih bolesti u tom kraju. Ako nekoga prekršajno kaznite zato što nije u skladu sa zakonom prijavio promenu svoga prebivališta, time ste sprečili da na takav način izigra zakon u nekom drugom slučaju gde može biti pozvan i na krivičnu odgovornost.
Moram da intervenišem i da kažem da je zaista loše predstavljati prekršaje kao neku vrstu luksuza. Znate, zato što nekome nije dostupan prekršaj ko je slabijeg ekonomskog, materijalnog, imovinskog stanja, e, zato treba smanjiti kaznu, ili prikazivati propisane kazne kao sredstvo, jedno od glavnih sredstava punjenja budžeta, ili kao nešto čemu je cilj punjenje budžeta. To nije cilj prekršaja, to je jedna od posledica prekršaja. Zašto? Zato što je došlo do povrede nekog dobra, zato što je došlo do kršenja nekih zakonskih normi koje moraju da se poštuju.
Prema tome, kada neko i vidi visoku kaznu, pre toga će dobro razmisliti da li će da učini neki prekršaj ili neće, a neće razmišljati – to i nije toliko visoka kazna, pa ako me kazne, ja ću to moći da platim ili neću moći. Dakle, jednostavno je to priroda prekršaja. Još jednom ponavljam, ako nekoga kaznite zato što je vozio bez odgovarajuće dozvole, dakle, za kategoriju neku, neko ko ima položen za putnički automobil, uzme i vozi bager i može da pričini i materijalnu štetu, a može nekoga da i te kako povredi. Naravno da ćete na takav način to da sprečite, pa će taj kada sedne za volan tog vozila dobro razmisliti koje posledice toga mogu da budu, i po njega lično i po njegovu okolinu.
Još jednom ću ponoviti ono što sam rekao na početku. Mogućnost ugrožavanja, ako hoćete i bezbednosti, zdravlja i materijalno-imovinske sigurnosti različitim prekršajima, zaštita životne sredine je izuzetno široka i velika. Ovim zakonom morate da predvidite raspon kazni za sve, bukvalno za sve.
Moram još nešto da dodam. Funkcionisanje pravosuđa i funkcionisanje države građanin najčešće i ceni na osnovu efikasnosti rada pravosuđa, a naročito prekršajnog sudstva. Kada bi se odredbe ovih zakona primenjivale mnogo efektivnije u nekim slučajevima kada postoji granica između prekršaja i krivičnog dela, pravni teoretičari pa i praktičari kažu – bolje je otići na prekršaj jer će kazna biti efektivnija i brže vidljivija svima u toj zajednici, nego razvlačiti krivični postupak i efekte toga videti posle godinu, godinu i po ili dve godine. Pogledajte zemlje u kojima efikasno funkcioniše prekršajno sudstvo, one važe za neke od zemalja sa najefikasnijim pravosuđem i uopšte država. Dakle, prekršajno sudstvo treba pojačati.
Ako ćemo da predstavljamo prekršajnu kaznu kao luksuz koji mora da bude dostupan svakom, nećemo daleko dogurati. To nije cilj kažnjavanja. Cilj kažnjavanja je poštovanje zakona. Da li postoje slučajevi oko kojih možemo da vodimo raspravu da li je u tom pojedinom slučaju dobro kazniti ovako ili onako – znate, uvođenjem, na našu sreću, kažem na našu sreću kao društva, prekršajnog sudstva, imate i o tome smo pre neki dan govorili, imate prvostepene prekršajne sudove, imate viši prekršajni sud. Viši prekršajni sud je nadležan da regulisanjem sudske prakse razrešava i neka sporna pitanja koja postoje u funkcionisanju prvostepenih prekršajnih sudova i to jeste jedan od poslova kojima treba da se bavi.
Da li su slučajevi koji su ovde pominjani nešto što takođe treba da bude predmet njihovog razmatranja i rada? Da. Da li na to treba da se osvrćemo prilikom propisivanja opšte norme u Zakonu o prekršajima? Treba da imamo u vidu, ali to ne sme da bude naša glavna smernica. Glavna smernica treba da bude koji je krajnji cilj zakona. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, čak sam bio voljan da glasam za određene amandmane opozicije, ali sam primetio neke nelogičnosti. Recimo, da pravna lica, a ovde su svi kukali nad standardom građana itd, pa je, navodno, zakon izgubio socijalnu dimenziju, ali su određene kolege predložile da se za pravna lica kazne smanjuju i do deset puta. Recimo, kada lider njihove stranke na svoju firmu, bez javnog poziva, dobije 10 hiljada tona pšenice za svoje poslove, znači, bez javnog poziva, to proda po 23 dinara, kada dobije tu pozajmicu i kada to posle vrati, kada je pšenica 16,5 dinara, pa kada zaradi i kada mu je dužnička dobit 87,5 miliona dinara samo za tri meseca, kada učini, možda, takvu vrstu prekršaja, kada ne znamo da li su te robne rezerve bez javnog poziva to imali prava da daju ili ne, kada učini takav prekršaj, bude kažnjen sa, recimo, 200 hiljada dinara, ukoliko se taj prekršaj dokaže kao prekršaj.
Po meni je to lažno zalaganje za socijalnu dimenziju, odnosno kukanje nad sudbinom naroda koji jeste siromašan, a verujem da ove kazne većina naroda ne može da plati. Dakle, kada je prekršaj učinjen, najverovatnije da će se mnoge od tih kazni završavati zatvorom, pozajmicama itd. i da će biti veoma teško platiti bilo kakvu kaznu s obzirom na ekonomsku situaciju koju smo zatekli.
Ne mogu da razumem da najviše kukaju oni koji su, recimo, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja predvideli da se registruju vučene tanjirače, drljače, berači, prskalice itd.
Dakle, to uglavnom koriste zemljoradnici, koje gotovo nema za šta da pas ujede, propisane kazne, naravno kad učine takvu vrstu prekršaja, a to se nigde u svetu ne registruje, i to moraju da registruju svake godine, za razliku od traktora. Dakle, ta vučena priključna mehanizacija, koja je manje opasna od one koja se nosi, ukoliko vas policija uhvati i ukoliko želi, može da vas novčanom kaznom kazni preko sudije za prekršaje oduzimanjem vozačke dozvole, dakle samim tim i prava na obavljanje delatnosti.
Znači, ukoliko se taj zakon primeni dosledno moraćete da zbog tog prekršaja, koji u stvari nije prekršaj, jer priključna mehanizacija niti ima pokazivače pravca, niti ima kočnice, niti ima bilo šta, ali je recimo, to u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, koji je usvojila bivša vlast, to postao prekršaj, sem novčane kazne, bićete kažnjeni i oduzimanjem vozačke dozvole, a samim tim i prava na obavljanje delatnosti. Dakle, više nećete moći da sednete za volan svog traktora, više nećete moći da zakačite tu istu prskalicu, tanjiraču, drljaču, ili berač, da obavite neke svoje poslove, odnosno delatnost, u ovom slučaju poljoprivrednu.
Ali, zato je predviđeno, recimo da se kazna za pravno lice, da je koleginica predvidela, smanji za 10 puta, ukoliko neko iskoristi situaciju. Ukoliko je neko dobar sa nekim iz robnih rezervi, i bez javnog poziva dobije 10 miliona kilograma pšenice na pozajmicu, pa onda kasnije, kao većinski vlasnik silosa u Kovinu dobije još pet miliona kilograma može da zaradi 87,5 miliona na takvoj vrsti agro poslova. Rezultat toga su onda niske cene, zemljoradnici stradaju, pšenica ide u bescenje i za takvu vrstu, ako je to prekršaj, za takvu vrstu prekršaja predviđena maksimalna kazna od 200 hiljada dinara.
Zalagati se, s jedne strane, za manje kazne fizičkih lica to razumem, ali zalagati se da se smanji kazna za pravna lica, već sam naveo situaciju koja se desila krajem marta i krajem maja, za mene je po malo licemerno, a ne želim da ulazim u ostalo, kako je vlasnik to pravnog lica stekao pravo da kroz takvu vrstu agro poslova, bez javnog poziva, stekne bez muke, bez znoja, 87,5 miliona dinara, za tri meseca, a da rezultat toga bude smanjenje cene pšenice sa 23 na 16,5 dinara, samo da bi neko zaradio na nečemu, što je po meni, težak prekršaj, zloupotreba državnih rezervi. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 106. i 107. dakle tema. Vi gospođo potpredsednice niste reagovali, i time ste u stvari povredili dostojanstvo ove skupštine, kada niste upozorili prethodnog govornika, da bi bilo dobro da se drži teme.
Znate šta? Mi zaista nismo zadovoljni zbog toga, što nekako uvek unapred kažemo nešto, preporučimo i predložimo nešto, što imamo dobru politiku, i što se naknadno sa nekom naknadnom pameću, vladajuća koalicija opredeli za politiku ….
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, molim vas, držite se obrazloženja članova Poslovnika koji se naveli.)
Upravo to, gospođo potpredsednice, radi se o tome da je i pre dva, tri dana u ovom parlamentu izrečeno da nema ovlašćenog predstavnika Visokog saveta sudstva. Svi su ovde govorili o tome da postoje formalni uslovi da se radi bez predstavnika Visokog saveta sudstva. Šta se desilo? Sledeći dan se pojavio predstavnik, a onaj sledeći dan, šta više, uzeo je i reč. Tada niko osim predstavnika Visokog saveta sudstva nije zatražio izvinjenje od poslanika LDP, koji su insistirali na tome da bude tu predstavnika Visokog saveta sudstva.
Dakle, radi se samo o tome, da vi možete da preuzmete politiku LDP, možete da pokušate da prilagodite toj politici, ali teško da ćete moći da je realizujete. Za to je potrebno daleko više od onoga što su vaši kapaciteti. Možete da vređate, i možete da kažnjavate, ali suština je ta da vi ne razumete u čemu se sastoji preokret, u čemu se sastoji sistem vrednosti koji treba da menjate.

Molim narodne poslanike da institut povrede Poslovnika ne koriste da bi replicirali drugim poslanicima.
Molim vas u buduće da vodimo računa svi zajedno.
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Jovan Palalić.

Želim samo da kažem da je Vlada i većina prihvatila amandman kolege Karića, tako da je to upravo bio smisao i cilj amandman da se sagleda jedan propust u definisanju rokova otkloni i mi ne bi diskutovali po ovom amandmanu. Želim da se zahvalim što je uočeno da takav problem postoji.