Dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine i zarad izbegavanja kataklizmičkih najavi šta će biti ili kataklizmičkih proteklih pet, šest meseci, zarad istine, a ne mogu da odćutim da je Vlada Republike Srbije u zadnjih šest meseci raspravljala samo o rekonstrukciji iako je pominjanje rekonstrukcije bila jedna vrlo lepa injekcija adrenalina pa da su svi dali dodatni gas i dodatni input u angažovanju, ne mogu da prihvatim činjenicu, jer niko iz SNS, a nisam čuo ni od naših partnera iz Vlade Republike Srbije, nije rekao - samo da dođe novi ministar finansija i biće para za sve. Takva izjava bi bila izjava neodgovornog čoveka.
Od SNS ste mogli samo da čujete da će biti teško i da jeste teško, da nijedna reforma koja se sprovodila i koja će se sprovoditi neće biti laka ni jednostavna, spremni smo na te reforme. Spremni smo i da trpimo političke posledice takvih reformi.
Spremni smo da radimo za Srbiju koja neće biti i za poteze koji sada neće biti popularni, ali će doneti boljitak svim građanima Srbije u narednom periodu. Ali, nemojte molim vas u ovom visokom domu koristiti govornicu, koristiti sve ovo i govoriti nešto što jednostavno nije istina.
Zarad potvrde mojih reči, izvinite molim vas, dokapitalizacija JATA, dovođenje Etihada, kada se desilo? U zadnjih nekoliko meseci kada se uveliko govorilo o rekonstrukciji.
Zar nije dovoljno jedno javno preduzeće čije je funkcionisanje rešeno? O tome vam je govorio i gospodin Vučić danas kada je bio tu. Nemojte koristiti govornicu za neka paušalna iznošenja onoga što mislite da ćete samo trenutno politički poentirati.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Gospodine Babiću, nisam iznosio paušalno ocene o radu Vlade, već sam govorio o činjenicama koliki je deficit u budžetu, koliko se Srbija zadužila u ovih šest meseci. Nije priča kataklizmičkih procena, već je analiza postojećeg stanja.
Sporazum sa Etihadom jeste bio pre mesec dana na osnovu verovatno jednogodišnjeg rada. Ali, da vas uputim na jedan članak koji je izašao juče, a kaže - lekcija iz Danske, rekonstrukcija Vlade trajala jedan dan. Pitam vas - šta ste radili šest meseci? Zašto je jedina tema u javnosti bila rekonstrukcija Vlade i lek i rešenje za sve? Kako je moguće da vi najavite marta meseca, pa da onda raspravljate to na partijskim organima ili ne znam na sastanku lidera koalicija krajem juna, a da rekonstrukcija bude krajem avgusta, 26. početak, bez imena i bez znanja ko će sutra voditi određene resore i kakav će biti program tih ljudi koji će preuzeti te resore?
Zaista, možete vi da se pravdate koliko god hoćete, ali ugledajte se malo na ljude koji to rade mnogo efikasnije. Za šest meseci ste mogli da raspišete izbore, 45 dana od raspisivanja se održavaju. Završe se izbori, dva meseca traju pregovori o Vladi, znači za tri i po meseca imate novu vladu da ste raspisali izbore u martu. Vi šest meseci zamajavate javnost Srbije sa rekonstrukcijom i pričate o tome da je efikasnije pričati o rekonstrukciji, nego o novim izborima. Naravno da nije, nego potrebna je tema da bi se pokrili problemi u javnosti u Srbiji. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Babić ima reč.

Kamo sreće da smo Danska, ali Danska nismo, a mnogi koji sede u ovoj sali, a tu mislim i na vas gospodine Lapčeviću i na vašu poslaničku grupu, su propustili priliku kada su mogli od Srbije bar da donekle približe standardu Danske, nisu to uradili.
S druge strane, program ministara i ministarstava nije stvar Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. To je stvar Zakona o Vladi, ekspozea i svega ostalog dalje.
Što se tiče tog pravljenja, nekako mi još uvek odzvanjaju reči iz ove sale iz 2007. godine. Da se podsećamo tih par dana, pa hoću tamo, hoću tamo. Nemojte, molim vas, da se vraćamo u istoriju opet, jeste ona bliža, ali nemojte da se vraćamo u 2007. godinu i u pravljenje nekakve vlade u hulahopke ili ne znam ti ni ja šta.
Što se tiče deficita, verujte bio bih jako srećan da je ova vlada bila u situaciji kao neka Vlada pre pet, šest, sedam, osam godina, kada je imala ogroman resurs, kada je prodavala društveni kapital, punila od toga budžet i hvalila se time. Znate, kada prodate dedovinu, možete da je prodate samo jednom, da rešite nešto, potrošili ste, kraj.
Ova vlada nije prodala ništa, niti je imala šta, i ono što je mogla nije želela, nego smo išli sa principom dokapitalizacije. Ali, prodavali ništa nismo. Zbog toga ta rupa u deficitu, koja se popunjavala privatizacijom onoga što su generacije sticale, a vidimo da su mnoge od tih stvari koje su tada prodate sada stvar nekih sudskih postupaka. Nemojte da vraćamo taj koncept ponovo nazad.

Molim da privodimo kraju replike.

Da, gospodine Babiću, sećam se te 2007. godine. Vi ste nosili majicu sa jednim likom ovde i prsili se sa njom u parlamentu. I tada ste imali šansu da uđete u neku vladu, ali prosto se nije desilo.
Nemojte da pominjete 2007. godinu, jer u 2007. godini je prosečna plata bila 450 evra. U 2007. godini spoljni dug je bio smanjen, od 2004. do 2007. godine, za pet milijardi evra. Te pare koje su došle od privatizacije nisu potrošene kao što su neki trošili pre vas, nego su vraćani međunarodni ugovori od ko zna kada. Znate da je to zlatni period Srbije, bar u zadnjih 15 godina, da se najbolje živelo, sa najboljim standardom, sa najkvalitetnijim programom i najkvalitetnijim životom. Od prodaje, da.
Gospodine Babiću, tada kada ste vi nosili tu majicu i kada ste se nadali da ćete biti deo vlasti je ostavljeno novoj Vladi preko milijardu evra u kasi živih para. Niko nije strpao u džepove, nego je ostavio novoj vlasti. Ovi vaši prethodnici su vam ostavili minus od ko zna koliko, milijardu i po, a vi ćete da ih nadmašite šestostruko.

Narodni poslanik Zoran Babić.

Ako mi dozvolite, neću se više javljati.
Koliko je kvalitetno sećanje gospodina Lapčevića potvrđuje činjenica, a ja valjda to najbolje znam, da 2007. godine u parlamentu nisam bio. Moj prvi mandat je bio 2008. godine. Prema tome, loše se sećate gospodine Lapčeviću ili bar selektivno kada su te stvari u pitanju.
S druge strane, nekako kada neka vlast i neka vlada dobro radi, ona valjda dobija izbore, dobija poverenje. Građani kažu – to, odlično ste radili, hoćemo još. Što izgubiste izbore samo posle godinu dana? Šta je bilo sa time? Ako je sve to idealno, sve dobro, kako ste to izgubili poverenje građana Srbije?
Lako je prodati. Jednom se prodaje i više nema. Mi hoćemo, SNS hoće da rešava probleme u Srbiji, hoće na zrelim, realnim i dobrim osnovama da zapošljava ljude i da se hvali takvim stvarima.

Ovim završavamo replike.