Dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu da se složim sa nekim stvarima koje je rekao moj prethodni govornik, ali sa nekima stvarno i zaista ne mogu.
Znate, Srbija je predugo bila, mogu da kažem, pogotovo u ekonomskom smislu, uništavana. Živelo se na lažima, živelo se na kreditima i evro obveznicama, živelo se na zaduženjima, živelo se na privatizaciji, živelo se na lažnim demagogijama, pa smo došli danas do toga da je sve ono što je maltene vredelo u Srbiji propalo i da sada treba to nekako da se pokrene.
Svi koji se iole malo razumeju u ekonomiju, znaju da to nije ni tako lako ni tako brzo. Da li ima rezultata ne bolje? Svakako da ima. Evo, ja ću samo jedan primer da vam navedem, što se nikada nije desilo za vreme vlasti DS, evro je danas manji nego što je bio prošle godine u isto vreme, vi sa time niste mogli da se pohvalite. Mi možemo. Samo jedan dinar kada je evro manji, država duguje negde oko 20 milijardi dinara manje i vi to jako dobro znate i znate da je to manji pritisak na budžet Republike Srbije.
Šta je ono što ja zameram DS? Ne na dobrim namerama, kao što je rekao i predsednik SNS, sve vaše kritike koje su opravdane, sve ono što vredi, da vas poslušamo i što smatramo da je dobra ideja, prihvatali smo. Zbog toga, prihvatite i vi deo svoje odgovornosti za ekonomsku situaciju u Srbiji koja je danas. Ništa drugo ne tražimo od vas. Samo svoj deo odgovornosti. Neko ima individualnu, neko ima samo političku.

Hvala. Gospodine Kasaloviću, po kom osnovu? Ako je povreda Poslovnika, onda ima prednost.
Gospodine Jovanoviću, onda vi imate reč za repliku, mislim, povreda Poslovnika.

Isto će da bude kao što gospodin Kasalović, to ću reći i ja dragim kolegama iz DS-a, kada bi mogli i premijera da kloniramo, to bi bilo najbolje, bio bi u Briselu, u Skupštini, Vladi, bio bi svuda, s obzirom da radi onoliko koliko radi, a s obzirom na činjenicu da ukazujete kako žive građani Srbije, onda se podsetite, nije vas uhvatila tolika amnezija, to je veoma kratak period, skorije prošlosti, ko je to generisao da građani danas žive loše, ko je imao premijera koji se najmanje mešao u svoj posao, da ne govorim o poslovima drugih ministara, odnosno poslovima Vlade. Ko je to uzrokovao ogroman broj poništenih privatizacija, ko je uzrokovao ruiniranje pravosuđa, ko je uzrokovao stečajne mafije, ko je uzrokovao krađe imovine kroz razno-razne stečajne postupke? Nije to skora prošlost, nije to neko davno vreme iz kojeg proizilaze svi oni uzroci koji generišu ono na šta vi danas ukazujete. Ova vlada to pokušava da popravi i ovaj premijer pegla vaše fleke.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, meni je zaista žao što u ovoj sali nije predsednik i prvi potpredsednik Vlade, ja sam razumeo da gospodin Dačić ima snage da radi 16 sati dnevno, za razliku od gospodina Vučića, ali prvi potpredsednik se danas pojavio ovde i zaista to cenimo, kratko ali smo imali priliku da ga čujemo.
Pre nešto više od godinu dana, premijer je ovde u ovoj sali izneo svoj ekspoze u kome je izneo da je njegov koncept upravo najefikasniji i da je to najbolje što Srbija ima u ovom trenutku i predložio sastav svog kabineta.
Šta smo danas čuli? Čuli smo da to nije dobro, da je za sve kriv Mlađan Dinkić, da je bolje da umesto Vlade sa 17 ministarstava imamo Vladu od 18 ministarstava.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministar nas danas nije ubedio da je predlog ovog zakona bolji od prethodnog i niko od nas nije srećan zbog problema u kojem se naša država nalazi, svi bi voleli da je situacija mnogo bolja, ali kada je već tako, hajde da pokušamo da na jedan pravi način sagledamo te probleme i da vam pomognemo da ih na neki način rešite.
Srbija je na 127. mestu po prilivu stranih investicija u ovoj godini i to je najgori rang države Srbije u poslednjih 12 godina. Suština je naizgled da se jedno ministarstvo deli na dva dela, da treba promeniti gospodina Dinkića, a u stvari iza svega stoji politička nagodba između SNS i SPS, ostali su slučajni partneri koje niko ništa nije pitao kako će se sprovesti ova rekonstrukcija i ne razdvaja se samo jedno ministarstvo na dva, već ste ovim putem promenili devet ministara.
Ako je problem bio u Ministarstvu kulture, Ministarstvu sporta, onda ne znam o čemu treba da pričamo.
Srbija je postala „dogovorićemo se“ zemlja, ali u smislu da sve što se dešava njoj treba da se dogovori sa Aleksandrom Vučićem.
Nadam se da predsednik Vlade neće tražiti u petak ovde da im damo 100 dana Vlade da pokaže kako radi on i njegova najnovija Vlada.
Hoćete da menjate Srbiju, a četiri meseca vam je bilo potrebno da promenite nekoliko nesposobnih ljudi. Hteli ste manju Vladu, uštede, a sa tim ne izlazite pred parlamentom. Došle su promene, to smo danas čuli, jesu, to su vaša izborna obećanja.
Šta je bilo sa krađom na izborima, gospodine ministre, vi ste ministar pravde, da li je izvršena departizacija? Nije. Da li ste smanjili javni dug? Niste, on je povećan, pa ste valjda zbog toga zvali gospodina Dinkića u Vladu, kada nije uspeo da obavi svoju misiju, on nije više ministar i od juče je potpredsednik prvog potpredsednika Vlade u nekakvom komitetu. Da li je smanjen broj zaposlenih u državnoj administraciji? Nije, nažalost, i tu je povećan.
Srbija ima pad privredne aktivnosti, ima pad standarda, pad realnih zarada, sve u Srbiji pada, samo Vlada nikako da padne.
Mi smo postali zemlja promašenih tema i to se najbolje danas videlo u ovom parlamentu.
Ovaj zakon jeste uvod u rekonstrukciju i nije čudno da pričamo danas o tome šta će se dešavati u ovoj sali i u petak, kada premijer bude ovde, jer ćemo imati jedan svojevrsni miks, mešavinu Jejla i Megatrenda, Torijevca i Askurđela Jovana i zaista, mi imamo opravdan strah i bojazan kako će ta vlada funkcionisati u narednom periodu.
Pokušavate da resetujete naciju i da nam kažete da ćete vi od sutra postati neki novi i da od danas snovi postaju stvarnost. Svima je jasno da ste vi na okupu samo još nekoliko meseci, dok se ne završe izbori na KiM.
Ministarstvo finansija će voditi gospodin Krstić, čovek koji ima 29 godina života, to je jednako broju godina koliko je Ivica Dačić u politici i sada će meni neko da objasni da će on moći da sprovede svoju ekonomsku politiku i da promeni ovo što je gospodin Dačić do sada radio.
Hoćete da nam kažete da je to politika koja će nas voditi napred, kada je u pitanju i državna politika, i odbrana teritorijalnog integriteta i demokratski procesi i mediji i stanje u ekonomiji.
Mi smo postali zemlja sa posebnim potrebama, za nas nema leka u Srbiji, nego mora da stigne iz uvoza, imamo nemuštu spoljnu politiku, imamo razorenu privredu, imamo uhapšene medije, imamo poniženo pravosuđe, ojađene građane. Nije za sve kriva Vlada, naravno, ali to što ja i tv dnevnik ne živimo u istoj zemlji, to ne znači da vi i mi ne treba da živimo u istoj zemlji.
Deca u Srbiji gladuju, deca u Srbiji umiru, zato što država nema novca da im plati operaciju u inostranstvu, ne od državnih para, nego od para koje plaćaju građani Srbije kroz doprinose za zdravstveno osiguranje.
Mi smo došli dotle da su u ovoj zemlji Pavlovići vehabije.
Šta je rešenje? Hajde sve da ukinemo, i Narodnu skupštinu i vojsku i policiju, i sudstvo i načelnike okruga i da Aleksandar Vučić bude država.
Ne, on će to rešiti tako što će dovesti nekoliko savetnika, nekoliko eksperata koji će nam predložiti stezanje kaiša i štednju. U ovoj državi ne troše pare građani, i da li je neko objasnio novom ministru finansija, koji tek treba da prouči budžet i rebalans budžeta, da vidi kakvo stanje je zatekao, da li mu je neko rekao da sva raspoloživa sredstva treba da plasira u poljoprivredu i da stavi pod kontrolu javna preduzeća, dok direktori tih javnih preduzeća, kao što je gospodin Simonović iz „Železnice“, nisu pojeli budžet tih preduzeća.
Nama je potpuno jasno, gospodine Selakoviću, ja sam u to potpuno siguran da je ovo samo jedno premošćavanje, do narednih izbora, koji će vrlo brzo uslediti u Republici Srbiji. Ne znam ko će biti predsednik Vlade nakon tih izbora, možda i on bude neki uvozni projekat iz inostranstva, ali znam sigurno ko neće biti predsednik te Vlade i jedva čekam i raspravu da čujemo kakav je to novi kabinet koji će omogućiti građanima Srbije bolji život i koji će sačuvati KiM u granicama Republike Srbije, koji će moći da kaže, mi smo uradili nešto dobro za ovu zemlju.
Svi pokušaji do sada se nisu pokazali delotvorni do sada i zbog toga nećemo podržati ni ovaj zakon, a ni u petak najnoviju Vladu Republike Srbije.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, šest meseci vesti o rekonstrukciji Vlade, o najavama šta će se sve dubinski, vizionarski, na potpuno nov način i novim idejama dogoditi. Dakle, svih tih šest meseci vesti o rekonstrukciji Vlade. Moram da kažem vesti, jer dijaloga o tome nije bilo, očigledno čak ni u vladajućoj koaliciji, jer jutros smo otvorili novine, pa videli da jedna ministarka zahteva ostavku predsednika Vlade. Svaka opozicija u svakoj zemlji bi takvu ministarku podržala. Verovatno zna žena o čemu govori kada u Vladi kao ministarka traži ostavku predsednika Vlade.
Dakle, sav taj sled vesti i saopštenja, koje smo šest meseci slušali, završile su se sa dve promene. O tome je već ovde bilo reči. Prva promena je podela jednog ministarstva na dva, finansije i privreda, a druga promena je predmet mog interesovanja. U dva ministarstva koja su navedena u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, Ministarstvu pravde i Ministarstvu spoljnih poslova, menjaju se nadležnosti. Moje pitanje je – da li će ministri Nikola Selaković i Ivan Mrkić podneti ostavke? Da li će se nove nadležnosti u njihovim ministarstvima smatrati da se i ministar ima smatrati, kao i tekst u izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, da ministarstva nastavljaju sa radom? Da li, ako Ministarstva nastavljaju sa radom, su ministri Nikola Selaković i Ivan Mrkić u istoj poziciji kao i ministar Zorana Mihajlović, ministarka Slavica Đukić Dejanović, ministar Milan Bačević, ministar Rasim Ljajić, ministar Jovan Krkobabić, Sulejman Ugljanin kao ministar bez portfelja i ministar Velimir Ilić, čija ministarstva se ne spominju u ovom Zakonu o izmenama i dopunama? Na osnovu čega su ovi ministri, koji ne menjaju nadležnosti u ministarstvima, i ministri Nikola Selaković i Ivan Mrkić sa promenjenim nadležnostima takođe ministri jednom kad ovaj zakon stupi na snagu?
Moje pitanje je možda vama neobično, možda mislite da se to može objasniti lako i jednostavno, da se podrazumeva, ali ja duboko verujem da je procedura istovremeno i kultura i da se ništa ne podrazumeva, jer je ogromna razlika u tome da li će devet članova Vlade podneti ostavke predsedniku Vlade, koje će on uputiti Narodnoj skupštini, jednom kad ovaj zakon stupi na snagu ili će 11 članova Vlade podneti ostavku predsedniku Vlade, koji će onda o tome obavestiti Skupštinu?
Ministri, odnosno članovi Vlade koji moraju da obaveste predsednika o svojim ostavkama, ako ne bude još sednice o razrešenju, su ministri: Vučić, Knežević, Petković, Dinkić, ministar Obradović, ministar Mrkonjić i ministarke Verica Kalanović, Suzana Grubješić i Alisa Marić. Tih devet ostavki je sasvim izvesno. Šta će biti ako ministri Nikola Selaković i Ivan Mrkić ne podnesu ostavku? Hoće li polagati zakletvu? Ovih devet novih ministara sasvim sigurno će početi svoj mandat polaganjem zakletve.
Da li ćemo svi podrazumevati da se rečenica u Zakonu o ministarstvima da ministarstva nastavljaju rad sa promenjenim nadležnostima, u Ministarstvu pravde je nešto manjim, bogami, ali u Ministarstvu inostranih poslova priličnim promenama nadležnosti, da li će se podrazumevati da su i tim Zakonom o ministarstvima izabrani i ministri? Ako se tako biraju ministri, zašto onda imamo sednicu za izbor članova Vlade?
Nije u pitanju samo proceduralna stvar, jer devet ministara je manje od polovine članova Vlade 19, a 11 nije, tako da bi bar u kratkom periodu sa 11 ostavki Vlada ipak pala, što je vrhunac šestomesečne priče o rekonstrukciji Vlade. Ja ovo zaista pitam, a pitam iz jednog dobrog razloga.
Nakon što je prestala da postoji potreba za ministrima na nivou bivše Savezne Republike Jugoslavije, mi smo sebi dozvolili da uredbom ministar spoljnih poslova Vuk Drašković i ministar Rasim Ljajić postanu članovi Vlade Republike Srbije, bez izbora, bez debate u Skupštini. Ako je tada to imalo opravdanje u opštem kontekstu u kojem se zemlja nalazila, sada opravdanja nema.
Nemojte da ostavljamo ikakve dileme o tome da li su Nikola Selaković, sadašnji i trenutni ministar pravde sa nadležnostima koje ima po prethodnom Zakonu o ministarstvima, koji se sada menja, i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, i na dalje ministri. Odgovor na to pitanje pomoglo bi da u buduće ne delimo ministre na jednog koji je položio zakletvu, a drugi nije.
Ne ulazeći uopšte u to da li će ili ne ovi ministri to smatrati ozbiljnim pitanjem, ja ga smatram ozbiljnim, kao što smatram sasvim neozbiljnim ceo pokušaj da se šest meseci saopštenja i vesti o tome šta se ima namera uraditi pretopi u dve male promene od kojih jedna sobom čak nosi nejasnoću šta će biti sa dva ministarstva koja se u ovom zakonu o izmenama i dopunama spominju. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postavljeno je jedno, u najmanju ruku, veoma važno, ali i veoma zanimljivo pitanje, pitanje na koje nam odgovor može dati naša dosadašnja skupštinska ili parlamentarna praksa.
Ako me sećanje dobro služi, a i vi kao neko ko je prisutan u nekoliko saziva kao narodni poslanik u ovoj skupštini, kada je vršena poslednja rekonstrukcija Vlade, a to je bilo 2011. godine, u nekim slučajevima je došlo do spajanja određenih ministarstava, dakle, iz dva ministarstava, u više ministarstava, ali je bilo izmena i dopuna delokruga nadležnosti nekih od ministarstava. Recimo, tada je Ministarstvu pravde dodeljeno još nekoliko nadležnosti u delokrug, kao što su: upravljanje oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, priprema propisa o zaštiti podataka o ličnosti i tajnosti podataka itd, ali u tim slučajevima kada nije došlo ni do promena naziva ministarstava i kada je ministarstvo nastavilo sa radom, ministar koji se nalazio na čelu tog ministarstva nije ponovo polagao zakletvu. Dakle, tako je bilo 2011. godine, tako će, pretpostavljam, biti i ovoga puta. Zahvaljujem.

Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.