I 2011. godine sam imala isti zahtev, a ovo koristim da vas podsetim. I svi koji dobacuju da mi zahtev nije bio ispunjen, ja ću da im dobacim – pa šta se onda promenilo?
Ako ćete stalno ponavljati greške prethodnih i u tome nalaziti opravdanje, onda će rečenica koja glasi – sa nama će biti bolje i ova rekonstrukcija Vlade će doneti boljitak, topiti se brže nego što se topi sneg na avgustovskom suncu.
Cela ideja je da ne ponovite grešku, nejasnoću. Zato sam spomenula i 2006. i 2011. godinu, koju prave vaše prethodnici. Tako se napreduje – ne ponavljate greške, ne pozivate se na tuđe greške da time opravdate svoje, jer se to ne može. Tako se samo mogu napraviti nove greške.
Ne sumnjam da će ova tema, koliko god da je procedura, biti ponovo u javnosti, ali ako ćete se bez podnošenja ostavke pozvati na rekonstrukciju Vlade iz 2011. godine, onda ono poslednje malo razlika koje ste pokušali u ovih šest meseci da unesete, nestaje. Nemojte, podnesite ostavku, položite zakletvu i napravite i time promenu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postoji nešto što se zove parlamentarna praksa i postoji nešto što se zove ustaljeni običaj.
Očigledno je da je ovde reč o nečemu što je predstavljalo pravnu prazninu u našem zakonodavstvu. Ako je to greška što ste pomenuli da je bila greška 2011. godine, to će značiti da u periodu od 2011. pa do jula meseca 2012. godine, recimo, moja prethodnica nije radila pod zakletvom. Postavlja se pitanje kako je onda delovala, kao i svako od ministara u prethodnoj Vladi kome je dopunjen delokrug nadležnosti, a nije polagao zakletvu? Da li ćemo onda smatrati da su radili neobavezani zakletvom?
Neke stvari parlamentarna praksa uspostavlja. Mi možemo, ponukani ovim što ste malopre napomenuli, da u budućim izmenama uvedemo i obavezu da u slučaju izmene ili dopune delokruga nadležnosti nekoga ministarstva čija se suština delatnosti ili naziv ne menjaju i taj ministar bude obavezan polaganjem zakletve. Ali, kažem, ovo je nešto što u parlamentarnoj praksi u Srbiji, koliko god da ona traje, na ovaj način ustaljeno. Ne znam zašto onda vaš apel da se to učini nije prihvaćen? Zaista ne sećam se i ne znam koji je bio razlog za to.

 Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, replika.

To vam i pričam. Dakle, vi ćete svoj legitimitet vući iz parlamentarne prakse. Ne podnošenjem ostavke i ne polaganjem zakletve ćete time reći da je i prethodni slučaj bio sasvim u redu. Ja vam predlažem da pravite novu praksu. Ništa drugo. Ništa više i ništa manje. Tek pravljenjem nove prakse imate prava da unesete dilemu oko toga a šta je bilo sa prethodnim podnošenjem ostavki, ili ne podnošenjem ostavki, pogotovo ako se radi o slučaju iz 2006. godine, kada su članovi Vlade Republike Srbije postali uredbom ljudi koji nikada nisu bili na izborima.
Nemam nikakvu lošu nameru, osim da duboko verujem da je svaka kultura istovremeno i procedura i da što se čvrsto držimo toga da znamo da procedure treba da bude da će to biti bolje po sve nas. Vi ćete se o ovome dogovoriti, podneti ostavku ili ne, ali je recimo ovo dobra prilika da zaista uredite dodatnim propisima, šta u nekim drugim slučajevima rekonstrukcije, da li ove iste Vlade za šest meseci, jer ako je sad bilo šest meseci rekonstrukcija ukupna godina trajanja Vlade može da se desi opet u nekom drugom slučaju.
U svakom slučaju, zahvaljujem na odgovoru i nadam se da će naš dijalog svima pomoći da otklonimo svaku dilemu o legitimitetu ministra Ivana Mrkića i Nikole Selakovića u ministarstvima sa promenjenim nadležnostima. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da prihvatim da kroz neku simboliku pokušava da se uvede nova praksa kao što je polaganje zakletve. Ne vidim da je to nešto što će suštinski da oni ministri koji su položili zakletvu, nisu podnosili ostavke, ostali su ministri i u Vladi, treba da podnesu ostavku da bi ponovo bili birani i da ponovo polože zakletvu.
Ali, nova praksa u Srbiji već postoji. Po prvi put predsednik Republike Srbije nije više član ni jedne političke stranke. Zar to nije prava suštinska nova praksa? To je ona prava. Po prvi put je predsednik jedne političke stranke, najveće ovde u Skupštini Srbije, rekao da ne može da obavlja kvalitetno dužnost i ministra odbrane i dužnost prvog potpredsednika Vlade i odrekao se jedne od tih funkcija. Ne sećam da je iz rekonstruisane Vlade 2011. godine novi ministar finansija, a tadašnji premijer, polagao novu zakletvu zato što je bio premijer. Zato što je tu u toj Vladi jednu istu zakletvu podneo.
Ne smatram da će jedan takav simboličan čin da utiče bitno na rad Vlade i da one promene koje treba da se dese u ministarstvima ne treba da budu samo personalne, već one suštinske, a zato se i rekonstruiše ova Vlada da se konačno sa jednom praksom koja postoji u Srbiji već 25 godina prekine. Danas, kada je Srbija u teškoj ekonomskoj krizi mi u Srbiji imamo kult nerada, kult želje da se radi samo u javnim preduzećima…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Neću da oduzimam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Čim bude bilo ko uneo u Skupštinu predlog za opoziv predsednika Srbije, mi ćemo razgovarati o njegovim kvalitetima, greškama, dobrim delovima njegovog rada i slično. Opoziv predsednika Srbije trenutno nije tema ove sednice, ali jeste tema rekonstrukcije Vlade.
Postavila sam pitanje sasvim jednostavno – da li će dvojica ministara, čija su ministarstva predmet izmene ovog zakona i čije se nadležnosti u ministarstvu menjaju, podneti ostavke pa ponovo biti birani ili ne? Odgovor koji sam dobila je – praksa i ja sam saglasna.
Ono što predlažem je da se ta praksa menja. Biće uvaženo ili neće biti uvaženo, ali ako želite da mi zamenom priča o tome da neko drugi nije podneo ostavku ili nije član stranke, zato što pitam da li će Nikola Selaković i Ivan Mrkić podneti ostavku, jer im se menjaju nadležnosti, onda treba da pitam i dalje, jer se očigledno ne razumemo.
Stekla sam utisak da se ministar i ja u dijalogu potpuno razumemo i odgovorom sam zadovoljna. Ne znam šta još vama treba da objasnim. Šta će biti sa Kancelarijom za dijasporu, šta će biti sa svim onim što postoji? To isto ne piše, ali smatram da je to tema za sednicu na kojoj predsednik Vlade bude doneo imena novih ministara nakon što nam pošalje ostavke koje mu je podnelo devet članova Vlade. Moje pitanje ne može biti jednostavnije, hoće li ostavke podneti devet ili jedanaest? Niti koga vređam niti koga spominjem, niti imam protiv da bude ministar ko god hoće da bude ministar, pitam jednostavno, proceduralno pitanje, jer posle izbora, novi članovi Vlade polažu zakletvu. To stoji u zakonu. Procedura je kultura.

Reč ima ministar Selaković.