Pravo na repliku, narodni poslanik Jadranka Joksimović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Nikad nisam bila lična u svojim govorima i u svojim nastupima, a posebno se nikad nisam obraćala direktno. Ovog puta je gospodin Jovanović u pravu, jer se on meni direktno obratio. Pomešao me je čovek sa nekom drugom osobom i to je lepo. Vidim da ima lepe asocijacije. Verovatno je i to posledica nečega.
S druge strane, ta priča o tome ko od koga živi, kako živi, mislila sam da, kada sam pristala da budem narodni poslanik, imam obavezu prema svim građanima u Srbiji da govorim kako živim zato što je lični primer u javnosti uvek najbolji primer. Ne očekujete valjda da, obraćam se svima, bilo ko od nas treba da krije način na koji živi i da bude percipiran dobro u javnosti Srbije od strane građana, koji će da kažu – da, ovi su sigurno bolji od nas, mnogo su pametniji, mnogo su sposobniji zato što bolje žive od nas, a mi smo svi nesposobni, jadni i glupi?
Zaista ne mislim o građanima Srbije i volim da budem deo građanstva. Vozim se prevozom i živim normalno, a možda i ne bih morala. Sada treba nekom ko je zloupotrebio sve javne funkcije koje je obavljao, po mom uverenju, a vi možete da kažete i drugačije, da se pravdam zbog toga što imam neku ličnu inicijativu kao poslanik i da me naziva neko inferiornom u odnosu na šta? U odnosu na ono što ste vi i slični vama nikada neću biti inferiorna, a posebno se ne plašim te vrste argumentacije koja bi trebalo da pokaže ekonomsku dominaciju. Da li ste vi neka finansijska elita ove zemlje? Da li ste intelektualna elita? Koja ste to elita? Bila sam elita samo na fakultetu, verujte mi. Sada sebe nedoživljavam kao elitu nego kao građanina koji treba da zastupa interese.
Dokle god mislim o mojim liderima, o Aleksandru Vučiću kao predsedniku stranke i o Tomislavu Nikoliću, koji je predsednik Srbije, koji je osnovao stranku, iako sada više nije na njenom čelu i ako mislite da ću biti član onda kada budem mislila da su oni kao vi, nikada. Hvala. Neću se više javljati.

Po Poslovniku, dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koristeći član 27. Poslovnika, zaista vas molim da napravite pauzu, da uvedete ovaj rad Skupštine u neku normalnu fazu. Mi danas raspravljamo o veoma važnom zakonu, makar ste vi to najavljivali, a vaši poslanici čine sve da ovu raspravu dezavuišu tako što se javljaju za reč s vremena na vreme vređajući druge narodne poslanike, govoreći mimo teme i mi ne možemo da govorimo o tome šta ste vi uradili u prethodnih godinu dana u privredi, u zdravstvu, u školstvu, u poljoprivredi i u drugim temama o kojima smo hteli da raspravljamo danas. Poslanici DS su se za to spremali. Vi nam onemogućavate taj rad.
Ukoliko budete nastavili i omogućavali ovakvu opstrukciju rada Skupštine, smatraćemo vas odgovornim, odnosno smatraćemo da ste vi organizovali da
današnja sednica bude priča o tome ko može na koji vrh da se popne ili od kojih sredstava.
Poštovani predsedavajući, ili iskoristite ovlašćenja iz Poslovnika i onemogućite raspravu mimo teme ili napravite pauzu ili učinite nešto drugo, dajte nekom drugom da predsedava kako bi ova rasprava ličila na nešto. Ovo nema smisla. Ministar vređa poslanike, poslanici većine vređaju poslanike opozicije i mi danas ne raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o Ministarstvima. Šest meseci ga pripremate i ne dozvoljavate nam, 59 minuta DS ima da kaže nešto o tom zakonu i ni to nam ne date. Dali ste nam noćas ovaj zakon. U osam sati me je zvao šef vašeg Kabineta da kaže da je u proceduri ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik dr Slobodan Samardžić, po dnevnom redu. Izvolite.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, gospodine ministre, govoriću ne po Poslovniku, nego po redu i redosledu i najpre bih hteo da se zahvalim gospodinu ministru na konstruktivnom izlaganju i to ozbiljno mislim.
Gospodin ministar je danas svojim dosadnim birokratskim izlaganjem zapravo napravio jedan posao. On je izduvao jedan veliki balon koji su duvali šest meseci predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, uz još po neku asistenciju i taj izduvani balon zapravo je najbolja metafora za ono što danas, posle dobijanja ovog predloga zakona i njegovog izlaganja, znači rekonstrukcija Vlade.
To je bio jedan veliki balon u koji je trebalo svi da se smestimo, pa danas, hvala Bogu, ima malo vazduha da dišemo, zato što ga je gospodin ministar svojim zaista realnim izlaganjem, povodom realnog Predloga zakona i povodom realne rekonstrukcije Vlade, u potpunosti sveo na nivo realnosti i stvarnosti. Ja se zaista zahvaljujem, to je zaista jedan konstruktivni doprinos našoj diskusiji koja je trebala odmah da krene posle vašeg izlaganja i posle izlaganja kolege Jovanovića, ali imali smo ovu jednu malu pauzu koja ne treba da nas onemogući da govorimo o samom predmetu.
Međutim, ako je tako stvar išla, ako je nekoliko meseci bilo govora o rekonstrukciji Vlade kao istorijskom činu, ako je poslednja dva meseca taj govor porastao i od njega se više nije moglo živeti, onda nemojte očekivati da će opozicija u Skupštini da prihvati taj scenario, da mi danas govorimo samo o zakonu, a ne i o rekonstrukciji Vlade. Tako nešto, prosto, nije moguće sve dok je opozicija opozicija i dok smo mi ovde zaduženi da mislimo o stvarnim problemima i o stvarima koje su prouzrokovale čitave aktivnosti, pa i ovaj predlog zakona, a ne zapravo da budemo toliko disciplinovani pa da igramo po scenariju, kako da kažem, onih koji su napravili scenario za ovaj događaj.
U krajnjoj liniji i vaše uvodno izlaganje za ovaj predlog zakona, a ne ovo da izlaganje predsednika Vlade, što bi se na prvi pogled pomislilo da je bolje, je ispalo dobro. Zamislite, predsednik Vlade koji je duvao balon, da on mora da ga izduva. To nije u redu. Bolje ste vi to uradili mirno, činjenično. Vi ste se držali strogo zakona. Zakon je napisan veoma pomno, veoma detaljno, otprilike 12 minuta bi trebalo da ga napišete, a nama 12 i po da ga pročitamo ili nekom možda i manje, ko brzo čita.
Znači, mi od šest meseci rasprave imamo jedan zaista uzbudljiv zakon oko koga bi trebalo sada da lomimo koplja. Ali, naravno, nećemo lomiti koplja oko zakona. Nismo valjda toliko ludi. Kao predsednici opozicije u ovoj skupštini mi ćemo, bar ja ću povodom zakona, naravno dotičući se i zakona, govoriti o samoj stvari.
Prema tome, jedan proces koji traje jako dugo, gde zapravo obećavate velike istorijske promene, kadrovske promene, strukturne promene, nove reformske zahteve itd, dolazi u situaciju da se na brzu brzinu da poslanicima i da što pre mi obavimo naš posao, da se držimo disciplinovano dnevnog reda, a onda ćemo u petak govoriti o samoj rekonstrukciji, ako do petka, izvinite molim vas, uopšte bude predlog Vlade.
Mi prvi put, zaista od kada se vlade konstituišu u Srbiji, nemamo u momentu kada govorimo o zakonu o ministarstvima, tačan pregled članova Vlade. Ako hoćete, i to personalno pitanje nije nebitno, a vi najbolje znate, ne da nije nebitno, nego da je ono pitanje iznad svih pitanja i baš zato što je ono pitanje iznad svih pitanja, vi nemate rešenje, jer ne možete taj strašan čvor, nešto u vezi sa čime Srbija danas jedva diše očekujući efekat, očekujući ta imena koja će nas izvesti iz krize, da se razmrsi.
Kada je reč o rekonstrukciji Vlade, zaista ste imali razloga da to radite. Po mišljenju DSS smatrali smo da je bolje napraviti i izbore, nove izbore, pa kada pomislimo i sada da vratimo film unazad, jer ta stvar traje pet, šest meseci, da smo ih tada obavili, danas bi imali potpuno drugu Vladu i mnogo legitimniju. Ko god pobedio, u krajnjoj liniji ja ću tako i da završim sa tom temom, neću sad sve da kažem, vi ste stranka koja bi tu apsolutno odnela prevagu i u čemu bi bio problem. Ne bismo se zamajavali mesecima oko jedne stvari, oko koje danas imamo samo taj zaista suvi ekvivalent, a to je ovaj predlog zakona.
Ova Vlada je radila godinu dana i ona je imala razlog ne samo da se rekonstruiše, nego i da se promeni na izborima, ili, pak, da ostane ista, ali da se ljudima da mogućnost da biraju, zato što je ona tokom ovih godinu dana na svim frontovima podbacila. Ona je, kako da kažem, u punom kontinuitetu sa prethodnom Vladom. Mislim da bar neke stvari prethodna Vlada ne bi tako brzo i uspešno završila koliko i ova. Naravno, na štetu Srbije. Dakle, živimo već četiri, pet godina u recesiji. Ovih godinu dana recesija je takođe glavno obeležje naše privrede.
Mi preko ove rekonstrukcije, a posebno imajući u vidu ovaj zakon, nemamo nikakve naznake unutrašnje strukturne promene i reforme privrede Srbije. Ako je jedno ministarstvo podeljeno na dva i ako oba imaju iste nadležnosti koje je imalo jedno ranije, u čemu je stvar? Dakle, presipanje iz šupljeg u prazno.
Ako uzimamo drugo obeležje ovog privrednog sistema, kada već menjate Zakon o privredi i finansijama, Srbija se nalazi u jednom stanju mnogo gorem nego pre godinu dana, u stanju koje u kontinuitetu nastavlja greške koje su pravljene ranije. Ona danas ima budžetski deficit veći nego što je planiran. Mi smo pre mesec, mesec i po dana razgovarali o rebalansu budžeta. Dakle, punjenje budžeta, troškovi budžeta bili su potpuno neravni i suočili smo se sa jednom takvom situacijom. Javni dug je mnogo veći nego pre godinu dana, javne finansije su mnogo veće, u neredu, nego što su bile pre godinu dana, raste stopa nezaposlenosti. Možemo nabrajati još puno takvih indikatora lošeg privrednog stanja zbog koga je trebalo izvršiti u najmanju ruku rekonstrukciju Vlade, a možda i više od toga, raspisati nove izbore.
Jedine dve stvari kojima ste da kažem hvalili da ste ih uspešno započeli, to je dobijanje datuma za pregovore oko članstva u EU i borba protiv korupcije.
Kada je o prvom reč, taj datum niste dobili, da budemo jasni, da ste ga dobili ne biste morali sada da mučite Srbe na severu Kosova da izlaze na izbore i da upotrebljavate sva sredstva na granici ilegalnosti. U svakom slučaju, ta stvar je uspešna pod znacima navoda u onoj režiji uspeha kako to očekuju Brisel i Berlin. Kada gledamo državni interes on je tu u drugom planu, radi se na tome da se Kosovo u potpunosti preda i da se ispuni taj uslov kako bi se dobio taj datum, ako to uopšte bude slučaj. Daj bože da neće u decembru ove godine.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, to je druga tema koju ste uspešno započeli. Ona je išla jedno vreme prilično kvantitativno i kampanjski uspešno, sve dok nije stvar došla do sudskog sistema, do sudija raznog nivoa i sudova, koji su pokazali da tako nešto ne može brzo da se obavi. U najmanju ruku daleko sporije nego što je bila ova kampanja hapšenja preko sto ljudi itd. Korupcija je rak rana ovog sistema i vi ste se uhvatili u koštac sa njome, ali onda ste se suočili sa činjenicom da su sudovi i ceo sudski sistem isuviše lošeg minimalnog, slabog kapaciteta da bi izdržali ove sudske procese, pa čak i na samom početku njihovog odvijanja, tako da nas imamo dosta ljudi koji su sa pravom pušteni iz pritvora i sada se brane sa slobode. Došlo je do raznih kuršlusa na liniji specijalni sud-državno tužilaštvo ili niži-viši sudovi, tako da je i to zapelo.
To su te dve stvari gde vi kažete da imate relativnog uspeha, a sve druge stvari su vam prošle jako loše. Prema tome iz toga izvlačim zaključak da je bilo mesta da se i Vlada rekonstruiše, naravno, na drugačiji način nego što ste vi to uradili, a pre svega da se obave jedni prevremeni izbori.
Kada je reč o Predlogu zakona, tu se zapravo vidi, mada se i iz mnogo čega vidi, ali kada čovek čita pažljivo taj predlog zakona, vidi se koliko se stvar vrti ni oko čega, koliko je to jedan sadržinski, institucijalno, koliko je to jedan prazan proces, hodanje u mestu. Ako se sećate, budući da je Zakon o ministarstvima ostao manje-više isti, sa ovom jedinom promenom zamene jednog ministarstva u dva ministarstva, ako se sećate, pre godinu dana, kada je Vlada konstituisana i kada je usvojen novi Zakon o ministarstvima, mi smo i tada, DSS i drugi članovi opozicije u ovom parlamentu govorili da tu neke stvari ne funkcionišu. Ne funkcionišu inherentno, strukturno, funkcionalno ne mogu da rade.
Uzmimo, recimo, spajanje nespojivog u raznim ministarstvima, kao što je spajanje Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, pa je pravdi bila pripojena državna uprava. Elementarna je stvar da su i državna i lokalna samouprava deo javne uprave jedne države i da je to jedan predmet, jedan delokrug rada nekog ministarstva.
Vi ste to uradili zato što ste ministarstvo pravili po slici i prilici gospođe Kalanović koja se bavila regionalnim razvojem, to je bila značka URS i lokalnom samoupravom, takođe jedna značka URS, pa ste te dve stvari spojili. Zašto niste sada kada ste pravili rekonstrukciju tu napravili jednu intervenciju? Samim tim, vi gospodine ministre ne biste imali uz pravdu i državnu upravu, nego biste možda imali uz pravdu javnu upravu i lokalnu samoupravu ili biste imali samo pravdu.
Potom, razdvojene su nerazdvojive stvari, kao što su energetika i rudarstvo. Spojene su nespojive stvari, kao što je unutrašnja i spoljna trgovina i telekomunikacije. Evo vam teme za rekonstrukciju, bar u minimalnom pogledu. Sve ste to nekako zabašurili i preskočili. Uzgred rečeno, kada se čita član o novom Ministarstvu privrede, nigde se ne pominje industrijska politika. Čime će to ministarstvo da se bavi? Pominju se turizam, infrastruktura, razne druge stvari, ali industrijska politika ne postoji u ovoj zemlji. Ona je potpuno stavljena van dnevnog reda pre četiri, pet godina. Zašto se to sad čini? U šta ćemo ulagati te investicije? U ono što strani partner hoće, dobijajući naše subvencije itd, što je rađeno ranije i što se radi i sada. Ima tu još inherentnih problema, gde se vidi da vi zapravo uopšte niste želeli da napravite neku normalnu, ozbiljnu rekonstrukciju Vlade.
Eto, i ovih nekoliko ilustracija mislim da dovoljno dobro govore o tome da je reč o surogatu temi, da ste vi zapravo jednu temu o kojoj ste mnogo govorili ispraznili od svakog sadržaja i od nje napravili najprostiju političku mantru koju ste preko medija plasirali u srpsku javnost. Neću sada da krivim i kritikujem medije, ali to jeste jedan sistem, jedan komplot, ako smem tako da se izrazim, dakle, vlast i mediji. Mediji su zaluđivali ljude sa nekim obećanjima, a kad pogledamo zakon i kada pogledamo vaše izlaganje, pa čak ako hoćete i ovu pauzu koju smo imali sticajem okolnosti, vidimo da to nije nikakav ozbiljan poduhvat.
Za sve vreme, to moram da naglasim, naročito u poslednja dva meseca, praktično od Vidovdana, od kad ste shvatili da niste dobili datum, podigli ovu temu na pijedestal, za sve to vreme zapravo Vlada je ozbiljno radila samo na jednoj stvari ozbiljno i prilježno, a to je pitanje Kosova i Metohije, pitanje ispunjavanja uslova koje su postavili Berlin i Brisel da bi se jednog lepog dana dobio taj datum, kojim bi se započeli razgovori koji bi trajali ad infinitum, kao što vidimo po mnogim uslovima koji su postavljeni i u samoj strukturi onih poglavlja. Mislim pre svega na poglavlje 35.
Tu je Vlada bila veoma aktivna, veoma angažovana, veoma prilježna. Svaki dan se išlo na Kosovo ili su ljudi dolazili ovamo da se ubede da izađu na te izbore 3. novembra koji su zapravo predviđeni sporazumom Beograda i Prištine i onim planom o primeni, da institucije kojima je do sada upravljala država Srbija i koji su bili deo institucionalnog sistema Srbije, od lokalne samouprave do mnogih funkcionalnih sektora, da ta politika pređe u nadležnost Prištine i vlade Hašima Tačija. Tu ste radili punom parom, upravo zato što je taj posao bio delimično prikriven, a delimično i javan. Imali ste temu kojom ste ispunjavali medije i pisane i audio-medije i elektronske medije, a to je rekonstrukcija Vlade.
To se ovom prilikom mora reći, zato što smo mi bili u poslednja dva meseca žrtve jedne zaista, tako da kažem, falš politike, koja se nije u potpunosti vrtela u krugu, nego onaj posao koji je bio glavni da bi se navodno krenulo napred, ne znam gde i ne znam u čemu, da bi se on počeo obavljati.
Takođe, i to ne treba zaboraviti, u toku ovih nekoliko meseci mi smo svedoci jednog veoma pojačanog aktivizma izvršne vlasti prema ustavnom sudstvu Srbije, baš zato što vam je to bila glavna tema. Za sve vreme, praktično od decembra meseca prošle godine, pa sve do danas, vršili ste politički pritisak na Ustavni sud da ne radi svoj posao, da ne izvrši ocenu ustavnosti i zakonitosti onih sporazuma koji su nekada bili prihvaćeni od strane prethodne Vlade, pa ste šta više doneli još jedan sporazum i još jedan plan, pa ste posle predloga iz ovog parlamenta takođe nastavili da vršite strahovih pritisak na Ustavni sud, što ne opravdava Ustavni sud što ne radi svoj posao.
Dakle, tu smo imali još jedan nazadak, ne samo da se ne obavljaju reforme privrednog sistema, nego se i pravni i politički sistem dovodi u opasnu zonu svedominacije izvršne vlasti, pa se načelo vladavine prava gura u stranu i Ustavni sud ćuti na poslovima na kojima je morao da bude aktivan.
Ova rekonstrukcija Vlade je surogat za jednu pravu i moguću rekonstrukciju Vlade, a pre svega je surogat za neorganizovanje privremenih izbora. Jedna Vlada koja je imala toliko promašaja u svom delovanju u poslednjih godinu dana morala je na taj način da postupi, čak i neka koja bi imala manje, tražila bi neku vrstu provere raspoloženja javnosti u odnosu na njenu politiku.
Mi smo umesto toga imali s jedne strane priču o rekonstrukciji, a s druge strane pretnju da će vladajuća stranka obaviti izbore ako negde stvari ne bi funkcionisale kako treba. Ta pretnja bila je pretnja praznom puškom.
Reč je o sledećem. Tema vanrednih prevremenih izbora u Srbiji je jedna od retkih tema koja nije u dispoziciji ove Vlade. Ona o tome ne odlučuje. Njen zadatak je zapravo da obavi ili da pomogne da se obave neki drugi izbori. To su izbori na Kosovu i Metohiji, lokalni izbori, pre svega u one četiri opštine i da se na taj način izvrše nalozi zapadnih zemalja koji predstavljaju neki nepisani Ustav ove Vlade. Govorio sam o poništenju ili uništavanju principa vladavine prava, a tako to i jeste kada se ne vodi politika unutrašnja iznutra, nego se radi preko spoljašnjih pritisaka, što je zapravo jedina aktivna stvar u ovoj Vladi poslednjih godina, konkretno za ovih poslednjih godinu dana i poslednjih meseci.
Tu se poradilo, a ne na onome o čemu je trebalo da se povede računa. Vladajuća stranka neprekidno izlazi u javnost sa nekim anketama, inače vrlo sumnjivih agencija o tome da ima dovoljan broj procenta podrške da bi mogla da izvrši izbore i da bi mogla možda i sama da konstituiše Vladu. Ako je tako, onda neka se preko izbora to i učini. Imaćemo onda bar jednostavniju i prostiju Vladu nego ovu koalicionu, mnogobrojnu itd, iako je ova uprošćena činjenicom da je URS izašao iz nje. Dakle, hajde to da učinimo umesto ove rekonstrukcije, pa da vidimo da li je stvarno to tako. Siguran sam da nije tako, ali ne samo zato što sam siguran da nije tako, jer ne verujem u agencije koje rade za pare, agencije koje su pre dve godine na isti način fingirale rezultate svojih izbora, dajući vetar u leđa tadašnjoj vladajućoj stranci ili tadašnjom koaliciji, a rade svoj isti posao i danas ili pak, ako uzmemo merilo lokalne izbore gde po pravilu izlazi manje od 50%, negde čak i manje od 40%, iznose se zaključci o predominaciji.
Ako je tako, evo izbora. Hajde da pokušamo da napravimo taj posao, pa da vidimo kako će naredna vlast, sa većom legitimnošću, to raditi. Siguran sam da bi ova vladajuća stranka to rado uradila, ali ona to ne može da uradi.
(Predsednik: Vreme.)
Ona jednostavno nema dovoljno, odmah ću završiti, internog državnog kapaciteta da to uradi, upravo zato što to nije njeno pitanje, nego pitanje iz inostranstva.
Najzad samo jedna rečenica, DSS naravno neće podržati ovaj Predlog zakona, ali neće uložiti ni jedan amandman. Smatramo da ste temu rekonstrukcije do te mere devalvirali i bacili u, tako da kažem, pragmatično, političko blato, da nikakva diskusija, pozitivna, konstruktivna ili pripomoć preko amandmana u toj stvari ne bi dala doprinos. Nastavićemo da kritikujemo Vladu kao i do sada.

Reč ima Bojan Kostreš.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene dame i gospodo, LSV neće glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima iz jednostavnog razloga što ne vidimo kako će ovaj zakon i kasnija rekonstrukcija Vlade koja će proisteći iz tog zakona, pomoći građankama i građanima Srbije da žive bolje i kvalitetnije, nego što žive danas.
U ovih godinu dana, negde krajem jula je formirana ova Vlada, ova novoformirana Vlada je za sebe preuzela velike obaveze i dala velika obećanja, od kojih, na žalost, ja bar nisam primetio da se nešto dogodilo, niti mogu da kažem da je bilo nekih značajnih pomaka kada je u pitanju životni standard, kada su u pitanju plate, kada su u pitanju penzije, kada je u pitanju povećanje zaposlenosti, razvoj privrede.
Na kraju, nekoliko meseci po formiranju Vlade, ako sam ja dobro primetio, negde u aprilu mesecu već počinju razgovori o rekonstrukciji Vlade ili novim izborima. Koliko je to meseci prošlo? Od kraja jula do početka aprila je prošlo osam, devet meseci, da bi se shvatilo da nešto ne valja i da bi glavna tema bila da li će biti novih izbora ili neće, da li će biti rekonstrukcija Vlade ili neće i ko će biti u toj rekonstruisanoj Vladi ili neće. Od aprila meseca do danas ja opet nisam primetio nikakvo poboljšanje u ove tri tačke o kojima sam govorio, nisam primetio da ljudi u Zrenjaninu, ni u Banatu, ni u Vojvodini, ni u čitavoj Srbiji žive bolje.
Od aprila meseca mi razgovaramo o tome kako će Srbija izgledati, kako će izgledati nova Vlada Republike Srbije. Onda dođemo do situacije da jedna stranka je postala višak u toj Vladi i čovek koji je vodio finansije i privredu postane višak. Postane toliki višak, da odmah bude imenovan na novu funkciju od strane Vlade Republike Srbije.
Šta ste vi, gospodo, očekivali praveći novu Vladu? Neću uopšte da govorim zato što čovek nije tu i ne želim da govorim o ljudima koji odlaze, ali šta ste očekivali od čoveka koji od 2000. godine obnaša funkcije koje su vezane za finansije ove zemlje ili za privredu ove zemlje. Šta ste očekivali da će on drugo i drugačije da uradi od onoga što je uradio? Kako to da vam je valjao pre godinu dana, a danas ne valja?
Najveća promena jeste podela ovog ministarstva na dva. Dobro. Šta ćemo time postići? Da li ćemo sada dobiti veće plate, veće penzije, bolji standard? Da li ćemo bolje živeti ili je ova rekonstrukcija Vlade, kao što je to već neko rekao, kupovina vremena dok ne dođemo u situaciju da možemo da raspišemo vanredne parlamentarne izbore i da možemo, i da ne uđemo u sukob, odnosno da možete, a da ne uđete u sukob sa međunarodnom zajednicom, da raspišete izbore i da završite vaš unutrašnji obračun?
Da li ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima će rešiti od nekih problema o kojima ja sada želim da vam govorim? Poskupela je struja, poskupeće gas. Kako će se ljudi grejati? Da li je ovo zakon posle koga kao posledicu imamo rekonstrukciju Vlade, da li će ovaj zakon omogućiti da ljudi plate tu struju, da plate taj gas? Da li ćemo doći u situaciju da, recimo, ova rekonstruisana Vlada koja je uspela da Zakonom o amnestiji pusti mnoge kriminalce na ulicu, da li će ta rekonstruisana Vlada, po svemu sudeći, ponovo sa premijerom i ministrom unutrašnjih poslova, uspeti da obezbedi bezbednost građankama i građanima Srbije?
Kada poslanici LSV uporno i dosledno govore o tome da je Vojvodini potrebna vojvođanska uprava policija koja ne znači paralelne policijske snage, nego znači da u skladu sa postojećim i važećim zakonom ministar unutrašnjih poslova Vladi može da predloži reorganizaciju MUP i time formira novu policijsku upravu. Ta policijska uprava u Vojvodini bi možda rešila situaciju u kojoj se danas nalaze ljudi, a to je da u sve više mesta se organizuju nekakva dežurstva, noćni staž, uopšte neću da ih kvalifikujem, da bi se sprečile pljačke žetve, useva, da bi se sprečila krađa po kućama, da bi se sprečila krađa po salašima, da bi sprečilo otimanje.
Koliko puta smo govorili o tome da grad Novi Sad, kao drugi po veličini grad u Republici Srbiji i glavni grad AP Vojvodine, nema sekretara, odnosno nema šefa policije. Ako to nije u interesu Beograda, hajde napravite policijsku upravu koja će se time baviti. Trista policajaca fali u Novom Sadu, a Novi Sad je postao kao Čikago, malo, malo pa se puca. Hoće li to ova rekonstrukcija Vlade, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima rešiti? Bojim se da neće.
U toj novoj Vladi imamo jedno ministarstvo, kao i prethodni put i nekoliko prethodnih puta, imamo Ministarstvo kulture i Ministarstvo informisanja. Ne znamo još uvek ko će biti ministar, ali taj čovek mora da bude supermen ili u najmanju ruku Nikola Tesla, jer gde god zagrebe, čovek će imati problema. Problemi u kulturi nikada nisu bili veći. Nezadovoljstvo ljudi koji se bave kulturom nikada nisu bili veći.
Sa druge strane imamo informisanje, gde posle ukidanja TV pretplata i RTS i RTV je pred bankrotom. Kako će jedan čovek moći da reši i probleme u kulturi i probleme u informisanju? Da li je opšte važno, govoriću o RTV, da li je uopšte važno da postoji regionalni javni servis koji, uzgred budi rečeno, informišu građanke i građane Vojvodine na deset jezika, koji između ostalog pokreće teme koje ne pokreću drugi mediji, da li takav servis treba da se ugasi? Treba da budemo ponosni što u državi Srbiji imamo jedan takav servis i da probamo na osnovu toga da izgradimo i nove servise i da napravimo nešto što će moći da bude na ponos i diku ove naše države.
Tako da idem od ministarstva do ministarstva, mogao bih da postavim pitanje i da pitam – da li će ova nova rekonstruisana Vlada rešiti bar jedan od ovih problema o kojima mi govorimo i da li to što je najavljivano od aprila meseca može da se svede u zakon koji, kako predsednik kaže, može da se pročita za petnaest minuta? Niste vi rekli, izvinjavam se predsedniče, neko je rekao da može da se pročita za petnaest minuta. Da li to, od aprila meseca do danas, sve može da stane na toliko papira da to može da se pročita za petnaest minuta?
Da li ova rekonstrukcija Vlade je u stvari i ovaj zakon, kupovina vremena do vanrednih parlamentarnih izbora, znači, da dobacimo nekako do novembra pa ćemo u decembru videti ako nas naši koalicioni partneri, ako vas vaši koalicioni partneri ne budu slušali, pa onda idemo na nove izbore. Znači, to su sve pitanja koja su veoma važna.
Da li će ovaj zakon i ova rekonstrukcija Vlade rešiti problem u poljoprivredi. Od 2000. godine do danas uspeo sam da izbrojim samo na republičkom nivou, ne govorim o saveznim nivoima, četrnaest osoba koje su vršile dužnost ministra poljoprivrede. Znači, za 23 godine 14 osoba. Izračunajte koliko je ko prosečno bio na funkciji ministra poljoprivrede. Niko ni dve godine u proseku nije bio.
Ta nova osoba, za koju u ovom momentu znamo da će biti stručno lice, ne znamo joj ime, kako će moći da reši problem? Da li imamo pravo da kritikujemo i budemo ljuti na bivše ministre poljoprivrede koji nisu uspeli da urade bilo šta? Ja bih voleo da mi neko pokaže kako se za godinu ili dve dana može promeniti sistem i napraviti rezultat?
Trenutno stanje u poljoprivredi je takvo da je, recimo, na dan 31. 08. 2012. godine pšenica bila između 22 i 24 dinara, a 23. 08. 2013. godine je 16 dinara, dok je na berzi u Mađarskoj 18,9 dinara. Kukuruz 28,14 dinara naspram 13,5 dinara, radi se o istom periodu. Soja 75,60 naspram 61,56 dinara i suncokret prvo trgovanje 54 dinara a danas prvo trgovanje 27 dinara. Jel to rezultat koji ova Vlada hoće nama da isporuči? I koja rekonstrukcija Vlade i na koji način može da da rezultat koji ćemo mi moći da podržimo?
Postoji jedan deo i time ću završiti, da ne budem stalno negativan i kritičan, postoji jedan deo, gospodo iz vladajuće koalicije, gde ćemo mi vas podržati. Podržaćemo vas svaki put kada budete radili na daljim evropskim integracijama, zato što je to program Lige socijaldemokrata Vojvodine 23 godine. Podržaćemo vas da nastavite politiku prema Kosovu koju danas vodite, jer je to politika koju podržava i zagovara Liga socijaldemokrata Vojvodine. I podržaćemo vas svaki put kada ova Vlada svojim zakonskim predlozima bude radila u pravcu poboljšavanja odnosa u regionu, jer ti odnosi u regionu moraju da budu popravljeni, bez obzira što Liga socijaldemokrata Vojvodine nikada nije kvarila, kvarili su ih neki drugi, Liga će podržati svaku aktivnost Vlade da se ovi poslovi urade i da to ide brže i efikasnije nego što je išlo do sada.
Ova Vlada ima ministra za regionalnu upravu i lokalnu samoupravu. Po ovom zakonu o izmeni i dopuni Zakona o ministarstvima, ponovo će se zadržati to ministarstvo. Ja se iskreno nadam da to ministarstvo neće biti batina kojom će se kidisati na administraciju AP Vojvodine i da to ministarstvo neće biti alat kojim će se iznova i iznova organizovati neke nove „Jogurt revolucije“ iz Banovine i iskreno se nadam da će to ministarstvo poslužiti i pomoći AP Vojvodini da ne bude nedovoljno razvijen region. Ako bude funkcionisalo u tom pravcu, mi ćemo vas podržati.
Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu podneli amandmane na ovaj zakon jer smatramo da to nema smisla. Prvo, nijedan amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine do sada nije usvojen, iako verujem da je bilo dobrih. Drugo, zato što je cela ova organizovana priča oko rekonstrukcije u stvari smišljena na temu, kako bi se u narodu reklo – drži vodu dok majstori odu. Baš bih voleo da vidim, kada skupštinska većina, a ubeđen sam da će se to desiti, usvoji ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i kada dobijemo tu čast da dobijemo imena i biografije ministara, ja se nadam da to neće biti posredstvom interneta 17 minuta pre početka Skupštine, da porazgovaramo o tome i da vidimo da li će ta Vlada dati neki rezultat? Mi u LSV iskreno sumnjamo u to i zato nismo ni podneli amandmane i zato nećemo glasati ni za izmene i dopune ovog zakona, niti ćemo glasati za rekonstrukciju Vlade kada za to dođe vreme. Hvala.

Reč ima gospodin Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, bez obzira što se formalno radi o sednici gde se ne raspravlja o rekonstrukciji Vlade, već o Zakonu o ministarstvima i Zakonu o Vladi, te dve stvari se ne mogu odvojiti. Iskreno govoreći dugo sam u Skupštini i ne sećam se da li je neka Vlada birana ili rekonstruisana, a da u isto vreme pred poslanicima nije bio i zakon o kome danas razgovaramo ili o zakonima o kojima danas pričamo.
To nije dobar znak. Nije dobar znak jer ne vidim zašto ne biste izašli u isto vreme i sa svojim kandidatima za ministre, članove Vlade i sa Zakonom o ministarstvima. Zbog toga što je i Zakon o ministarstvima, odnosno način na koji će biti ustrojena izvršna vlast, koliko će biti ministarstava, koliko će biti članova Vlade. Zakon o Vladi koji govori o tome kako su odgovornosti ustrojene i na kakav način se vrši funkcionisanje te vlasti u stvari deo jednog programa. Vi menjate Zakon o ministarstvima zbog toga što mislite da Vlada treba da funkcioniše drugačije nego što je funkcionisala do sada.
Jedino što je potpuno jasno jeste da ste doneli odluku i da ste zaključili da način na koji je funkcionisalo Ministarstvo finansija i privrede nije dobar. Zbog toga pretpostavljam da i gospodin Dinkić više neće biti u Vladi, niti ministri koji su bili zajedno sa njim, ali mi nije jasno da li ste vi pitali ove ministre, odnosno kandidate za ministre privrede da li se oni slažu sa ovim što vi predlažete ovde. Gospodin Krstić pretpostavljam da je nešto rekao o toj stvari da misli da je bolje da bude Ministarstvo finansija posebno, a Ministarstvo privrede odvojeno. Ali, pošto ne znamo ko je ministar privrede ne znam kako ovi kandidati reaguju na to.
Naravno, malo se šalim, ali je stvar suštinski veoma važna i ozbiljna. Videćemo nadam se do kraja ove nedelje sve buduće članove Vlade i videćemo šta će da bude program te Vlade, jer je suštinski bitno i važno da vidimo kakav ćete vi otklon da napravite prema dosadašnjoj ekonomskoj politici. Kakva će da bude industrijska politika. Hoće li i dalje suštinska mera biti podržavanje pre svega stranih investitora sa vrlo značajnim novcem po jednom radnom mestu ili se pojavila neka druga ideja. To mene brine. Brine me što ne vidimo novu ideju. Ne znači da je nema, nismo do sada uspeli da je čujemo. Kako Vlada misli da vodi ekonomiju u buduće. O brojevima ću da govorim kada za to dođe vreme, kada bude ovde ekspoze, pretpostavljam da će biti tu predsednik Vlade i svi kandidati za članove Vlade, i oko stope nezaposlenosti, i oko deficita i oko svih drugih važnih stvari.
Ali ono kada ste ušli ovde za Zakonom o ministarstvima da nemate članove Vlade, potpuno očigledno da vi niste spremni u ovom trenutku sa građanima Srbije da podelite svoje namere o tome kako ćete da vodite ekonomiju Srbije. To je loše, i to potpuno onemogućava da se otvori diskusija, bar što se tiče poslaničke grupe Zajedno za Srbiju oko toga, kako bi se mogla dati pomoć takvoj jednoj nameri Vlade.
Ono što je dobro jeste da ipak niste rešili da oformite ministarstvo za evropske poslove, dakle, ne mislim da bi to bilo štetno, nego je dobro da ste odustali od ideje da ministar koji bi vodio taj resor bude i pregovarač. Iskreno sam bio zabrinut kada se oko te ideje vodila debata nekoliko nedelja u toku ovog meseca. Dobro je da ste odustali od toga, ali nije dobro što nema pregovarača. Nije dobro zbog toga što pre godinu dana, kada je Vlada formirana, je priključenje Srbije EU stavljeno kao prioritet Vlade, što je naravno jedna izvanredna stvar. Ali, kada ste krajem jula prošle godine, izašli, kada je gospodin Dačić izašao sa takvim ekspozeom, onda sam bio potpuno uveren da će u narednih nekoliko meseci svi koji čine Vladu, premijer i SNS koja je najveća članica Vlade, imati potpuno jasnu predstavu kako ćete da vodite te pregovore.
Da bi ste vodili pregovore, morate da imate jasnu predstavu ko su ljudi koji će te pregovore oficijelno ispred Vlade da u ime i za račun Vlade vode, i zabrinjavajuće je da te osobe nema danas, iako je prošao ceo avgust.
Zbog toga apelujem da što pre donesete odluku i da zajedno kada budete odlučivali o tome ko će sedeti u Vladi, rešite i to pitanje, jer mislim da je to najvažnija stvar za Srbiju u ovom trenutku.
Pridruživanje EU, od onog momenta kada su definitivno građani Srbije pre 13 godina doneli odluku da hoćemo u Evropu, to je odluka koja je doneta na izborima, nije stvar koja je smišljena u bilo kom kabinetu.
Kako mislim i kako poslanički klub ZES smatra da je priključenje Srbije EU najvažniji državni posao koji imamo, smatramo da je neophodno da donesete odluku o tome ko predstavlja državu Srbiju u pregovorima koji će već u septembru mesecu faktički početi da se odigravaju. Da li smo dobili datum formalno ili nismo, ne vidim da je to suštinski bitna stvar. Od septembra će ovde početi da se pojavljuju vrlo visoki funkcioneri EU, mora da se sprovede sagledavanje stanja stvari, da se snimi stanje u svakom ministarstvu, stanje svakog dela javnih poslova i važno je da imamo pregovorača za EU, da ne bismo gubili vreme. Zabrinut sam što to niste uradili, kao što sam zabrinut i zbog toga što ste izašli sa ovim zakonom, a da nemate sva personalna rešenja za Vladu. Zbog toga što ne vidimo ideju, da kažem.
Suštinski, bojim se da propuštate jednu vrlo veliku i važnu priliku. Ono što se najbitnije desilo u poslednjih godinu dana, jeste da se u Srbiji dogodila jedna tektonska politička promena.
Ne tiče se ona činjenice da je ova koalicija drugačija od koalicije koja je
četiri godine pre toga vodila Srbiju, iako je dosta onih koji su bili i u jednoj i u drugoj Vladi, tiče se stavova za koje su glasali većinski građani Srbije.
Oni koji su glasali za SNS, glasali su da Srbija ide u EU. Oni koji glasaju za stranke koje su manje ili više sada u opoziciji, 25 godina glasaju za to da Srbija ide u EU. Kada pogledate strukturu ovog parlamenta osim jedne značajne poslaničke grupe, svi drugi i svi oni koji su glasali za sve druge su dali svoj glas da Srbija ide u EU.
To je konsenzus, zato što je četiri petine, pet šestina, kakav god hoćete
razlomak ovog parlamenta, za to da zemlja ide u određenom pravcu. Taj konsenzus je uspostavljen, zbog toga što je uspostavljen konsenzus oko jednog drugog pitanja.
To je Kosovo, isto izuzimajući ovu značajnu poslaničku grupu, svi drugi su podržali Sporazum koji je Vlada potpisala sa Prištinskim privremenim vlastima u Briselu, i to je politička odluka koja je otvorila prostor da idemo prema EU.
Ta politička odluka je otvorila, to je moje uverenje, mogućnost i prostor da Srbi koji žive na KiM imaju priliku da se izbore, da jednom artikulisanom političkom procesu nastave da žive na KiM ili da uspostave svoj ozbiljan uticaj na političke prilike na KiM.
Taj konsenzus je otvorio mogućnost da uđemo u ozbiljne u pregovore sa EU i da na kraju postanemo članovi EU.
Bojim se da propuštate priliku da taj politički momentum pretvorite u konsenzus oko još jedne stvari, oko ekonomije i zato sam iskazao svoju zabrinutost, zbog toga što mi danas ne vidimo šta je politička ideja u ekonomiji.
Problem penzijskog sistema koji je tako veliki zbog toga što preko dve milijarde evra svake godine je neophodno da iz budžeta Republike Srbije ode u Fond PIO, da bi mogli penzioneri redovno da primaju svoje prinadležnosti jeste centralno ekonomsko pitanje ove zemlje.
To pitanje se tiče svakog građanina ove Srbije, zbog toga što je broj penzionera tako veliki, i svako od nas, mislim na građane Srbije, životno je zainteresovan, kako će se ta stvar dalje razvijati.
Uveren sam da to pitanje ne može da se reši ukoliko nema konsenzusa, bar onoliko visokog kakav je bio konsenzus po pitanju KiM. To je političko pitanje prvog reda, suštinski je to politička stvar.
Drugo centralno pitanje o čemu ćemo govoriti kada budemo videli šta ćete reći u ekspozeu o ekonomskoj politici, jeste pitanje celokupnog javnog sektora, a o penzijama sam rekao šta imam.
Ohrabruje kada čovek čuje da je cilj da nezaposlenost bude smanjena sa 25, 26 ili 27% kako već ko meri danas, na 20% za godinu dana.
Bojim se da taj cilj nije realističan, ukoliko ne počne ozbiljna reforma javnog sektora, centralne administracije, lokalnih administracija, prosvete, zdravstva, policije, da mi vidimo kao građani Srbije koliko smo spremni da platimo funkcionisanje svoje države. To nije pitanje za Angelu Merkel, niti za Vladimira Putina, to je pitanje za nas. To pitanje ne možemo da otvorimo mi ukoliko ga ne otvori Vlada.
Kao što penzije, to je moje uverenje neće moći, sa njima ozbiljno da počne bavljenje države bez konsenzusa, tako ni sa reformom javnog sektora, potpuno sam uveren, neće Srbija država, bez obzira koja i kakva Vlada bila uspeti da počne uspešno da se rve, bez ozbiljnog konsenzusa onakvog kakav postoji oko KiM.
Zbog toga, sa žaljenjem konstatujem, sva je prilika, propustili ste mogućnost da jedan takav politički proces otvorite. To nije dobro, jer mnogo povećava rizik da za godinu dana nećemo imati dobre pokazatelje u ekonomiji, jer se ekonomija već sada nameće kao najvažnija stvar, jer to za ljude jeste najvažnija stvar, kako živimo, to je najbitnije od svega, i zato mislim da nije dobro što ste na ovakav način potrošili nekoliko nedelja i nekoliko meseci.
Sačekaćemo da vidimo ovde za nekoliko dana premijera, članove Vlade, kandidate za nove članove Vlade, da vidimo šta planirate, kako mislite da organizujete ekonomiju?
Da podelite sa nama te ideje koje danas, nažalost, nisu u ovoj Skupštini, pa samim nisu ni u Vladi Republike Srbije, da konačno i vidimo sve one koji će personalizovati Vladu, pa da jednu temeljnu i dobru debatu o generalnoj politici, ali i ekonomskoj politici takođe povedemo.
Kada se to bude dogodilo, reći ću šta imam i o regionalnoj politici. Tu takođe mislim da imamo jednu izuzetnu šansu, šansu da otvarajući integracione procese sa zemljama koje se nalaze u našem okruženju, a koje su tu negde što se statusa tiče kao i Srbija u pogledu pridruživanja EU, neko je iza neko je tu gde i mi, da otvorimo prostor da ubrzamo ovaj proces za sve.
Srbija je ključna zemlja jugoistočne Evrope, zapadnog Balkana, kako god da nazovete ovaj politički prostor u kojem živimo, i velika je prilika da preuzimajući inicijativu pomognemo sebi i pomognemo drugima. Videćemo i o tome da li imate kakvu ideju da podelite sa nama kada do kraja nedelje nadam se budemo videli kako će izgledati koncept cele politike.
Kada se oko ovih stvari budemo organizovali kao država, onda ćemo doći do jednog jasnog zaključka i da ne živimo u državi koja je dobro uređena, da nije održivo da građani u Kuršumliji i u Požarevcu nemaju isto onoliko formalno pravnih mogućnosti da učestvuju u političkom životu kao građani Vojvodine i Beograda, da je nužno da preuredimo svoju zemlju i ta pitanja su pitanja, dakle, Zajedno za Srbiju smatra da su od suštinske važnosti.
Otvaranje prostora za milione građana naše zemlje da učestvuju o odlučivanju, staranje političkog i fiskalnog sistema koji će otvoriti mogućnost da svaka mesna zajednica u našoj zemlji osam ili devet hiljada zajednica u Srbiji imaju svoje budžete, da mogu da učestvuju u odlučivanju šta su to njihovi životni prioriteti, jeste put za modernizaciju Srbije.
Koliko je potrebno da nacija dobije impuls sa vrha države, toliko je to nedovoljno jer moramo pronaći način kako milioni ljudi da dobiju priliku da odlučuju o javnim finansijama. Onda kada bismo to učinili, iznenadili bismo se koliki je fiskalni kapacitet Srbije i neće se više, siguran sam, ni jednom ili se ne bi ni jednom ministru desilo da na devet ili devet i po milijardi evra budžetskih prihoda se suoči zajedno sa celom Vladom, sa celim parlamentom i celom nacijom sa tužnom činjenicom da možemo da prikupimo čak milijardu evra godišnje manje, zbog toga što građani nisu smeli da učestvuju u finansiranju svoje zemlje.
Zato je ključno pitanje, koliko smo mi kao građani Srbije spremni da platimo funkcionisanje svoje zemlje, svoje vojske, svoje policije, svojih sudova, svojih škola i svojih bolnica u kojima uče naša deca i u kojima se svi zajedno lečimo? To, dame i gospodo, bez konsenzusa nije moguće. Toliko smo u ovih 20 i nekoliko godina svi zajedno mogli da zaključimo i do te tačke i tog stava da dođemo.
Što pre sa takvom inicijativom onaj ko je najodgovorniji, a to je Vlada po Ustavu i po prirodi stvari, izađe u toliko pre ćemo imati priliku da uzimamo svoju sudbinu u svoje ruke i da ove interesantne političke razmene, paljbe zamenimo konstruktivnom izmenom života. Hvala vam najlepše.