Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, kolega Karić je očito promašio temu što se mene tiče po pitanju haških optuženika. To je pod jedan.
Što se tiče samog hrasta i uopšte priče o tome, ne znam zašto se onda Zeleni Srbije nalaze na izbornoj listi DS i zašto onda oni nisu rekli DS – pa, pogrešnu građevinsku dozvolu ste izdali, ugrozili ste prirodne resurse, ugrozili ste životnu sredinu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista bih voleo da jednom priču o hrastu svedemo na razumljivu priču, da koristimo činjenice, da koristimo ono što jeste život.
Sve to, što se podigla prašina oko tog hrasta, će koštati državu Srbiju i sve naše građane između milion i po i dva miliona evra. Sve to će koštati našu državu mnogo vremena novoprojektovanja, obilaženja, čuvanja, a za to vreme će se i dalje na tom putu gubiti životi. Ne prođe dan, a da ne pročitamo vest i ne zgrozimo se i ne pokušamo da zaboravimo tu vest kako neki ljudi ginu na tom putu. Šta je vrednije – život ljudi ili život jednog hrasta? Šta trebamo da propagiramo – život u Srbiji ili šumu u Srbiji? Šta je vrednije? Na čemu stoji država – na hrastu ili na ljudima? Ko će preuzeti odgovornost? Ko će preuzeti odgovornost za izgubljeno vreme, za izgubljene živote u tom vremenu? Ko će preuzeti odgovornost za novac koji će se potrošiti, a za taj isti novac, po formuli bivših vlada, bi moglo da se zaposli na stotine ljudi u Srbiji? Na čemu stoji naše društvo? Na čemu stoji naša država – na šumi, na drvetu, na kamenu ili na ljudima? Uvek ću glasati za ljude. Uvek ću glasati za ljude i za život u Srbiji.

Pravo na repliku, narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče. Ovo je klasična zamena teza. Nije hrast kriv što deca nemaju lekove, nego vaši ministri. Nije hrast kriv što ljudi ginu na Ibarskoj magistrali nego nesposobni ministri. Sram vas bilo. Nemojte da lažete ljude.

Gospodine Kariću, molim vas da primerite vaše izlaganje Skupštini.

Nemojte vaše reči da stavljate u moja usta i nemojte da izmišljate argumente koje nisam rekao. Zbog nesposobnih direktora raznih zavoda, fondova deca nemaju lekove i ne idu na lečenje. Zbog nesposobnih ministara infrastrukture, građevine, saobraćaja ljudi ginu, a ne zbog hrasta.
Mogu da vam kažem koliko ljudi je umrlo prošle godine a koliko se nije rodilo. Mogu da vam kažem koliko ljudi ima kancer u Obrenovcu, Kostolcu, Pančevu zbog toga što zaštita životne sredine nema status koji bi trebalo da ima.
Hrast sam po sebi nije presudno bitan. Vi ste ga izdigli na pijadestal biti ili ne biti. Hrast je ovde simbol nazadovanja i usporavanja Srbije. Budućnost Srbije su zelena ekonomija, zaštita životne sredine, glas građana koji vi ne slušate, a hoćemo da vam pomognemo da ovoj državi, da ovim građanima bude bolje. Svi naši predlozi u vezi sa ministarstvima nisu da bi Vlada bila bolja nego da bi u državi bilo bolje. U tom smislu su naši amandmani. Nemojte tako brutalno da zamenjujete teze i da koristite stvari koje ne bi trebalo da se koriste u raspravi.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda je moj kolega malo preterao. Hrast u srpskom narodu nikada nije bio simbol nazadovanja nego čvrstine, a bukva je bila simbol nazadovanja.
Ako je govorio o lekovima neka prošeta do predsednika DS sa čijim poslanicima sedi i pita apotekarsku ustanovu „Beograd“ zašto nije nabavila lekove. Za to nisu krivi ni fondovi koji su obzebedili pare za te lekove, ni zakoni koji su doneti, a neko nije hteo da ih sprovodi.
Što se tiče nesposobnih ministara, videli smo dokle su nas prethodni ministri, a neki i sa vama sede u toj istoj poslaničkoj grupi, doveli. Kada spominjete Kostolac i Požarevac oni su bili na vlasti kada su ljudi trovani, i pepelištima i dimovima.
Kada je u pitanju saobraćaj koliko dugo se pravi taj Koridor? Otprilike kod Preševa prošle godine je bilo na istom mestu kao i pre tri godine. Ništa se nije uradilo. Naplatna rampa Požarevac sa dve najobičnije limene kućice je postavljena za godinu dana zato što nisu bila obezbeđena sredstva. Naplatnu rampu su pravili godinu dana. O čemu pričate?
Što se tiče glasa građana, verujte nikada ne bi bili na ulicama i iznosili političke stavove da smo na to imali pravo da se obratimo medijima, da oni verno i istinito prenesu sliku o našem političkom stavu. Zato smo imali mitinge, dva u 2011. godini, najveće koje Srbija poznaje i zna.
Nemojte toliko da nam spočitavate. Mi živimo sa tim građanima i živimo sa problemima koje Srbija ima, a neki su se čini mi se dok su bili na vlasti, otuđili od tih istih građana.