Osam minuta i pet sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, prekršili ste Poslovnik član 107. stav 1.
Niste prekinuli kolegu Panića, niste ga opomenuli, niste mu izrekli opomenu kada je izrekao neistinu da je gospodin Aleksandar Vučić, stečajni upravnik Srbije. To kolega Panić ne zna, a vi bi trebali da znate, zato što ste Zakon o stečajnom postupku i o stečaju glasali za njega u prethodnom sazivu. Znate, da bi neko bio stečajni upravnik mora da ima licencu stečajnog upravnika. Gospodin Aleksandar Vučić kao vrstan pravnik, i čovek koji može mnogo toga da radi, stečajni upravnik ni tu licencu nema.
Prema tome, od vas u buduće, očekujem, i od svakog predsedavajućeg ukoliko se upotrebi takva neka argumentacija i tako nešto, da opomenete, izreknete opomenu i prekinete ga u iznošenju takvih stavova. Znam da će vaš argumentacija biti citiranje iz novina, ali mi ovde nismo čitači novina, već ljudi koji izlažu svoje političke stavove i svoja politička uverenja.
Prema tome, na taj argument možete da zaboravite. U buduće, na takve konstatacije, i na takve uvrede očekujem da izreknete opomenu onima koji se toga late.

Ne smatram da sam povredila Poslovnik, niti smatram da je biti stečajni upravnik uvredljivo. Imamo kandidata za ministra koji je stečajni upravnik.
(Zoran Babić, s mesta: Eksplicitno je rečeno ko je. Eksplicitno.)
Molim vas, izjasniću se o vašem zahtevu za povredu Poslovnika, ali vas molim zaista, da razumemo jedni druge u metaforama. Vrlo sam pažljivo slušala sve govornike, i neki od govornika vrlo kreativno koriste metafore, neki manje kreativno, ali stečajni upravnik nije bio neće biti i teško da može da postane razlog za izricanje opomene, jer ne znam kako ćemo razgovarati sa ministrom.
(Zoran Babić, s mesta: Neistina je.)
O tome da li je ili nije nešto istina, predsedavajući ne može da zna. Može samo da zna, da li je nešto uvredljivo i da li je prekršaj Poslovnika. Nazvati jednog političara stečajnim upravnikom, je ono što je volja narodnih poslanika koji govore o svojim političkim suparnicima. Narodna skupština će se izjasniti u danu za glasanje.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Kad smo već kod toga, takođe ne smatram da je izraz stečajni upravnik uvredljiv. Stečajni upravnik se obično angažuje kada je potrebno izuzetno znanje, sposobnost, brzina, kreativnost u rešavanju određenog problema. Tako da bih ja to doživeo kao pohvalu, ali u redu, gospodin Babić ima pravo da to doživljava na svoj način.
Mene čudi da nije reagovao na ovu ocenu da je neko stečajni upravnik, to onda znači da je Srbija u stečaju, da je zapravo prede bankrotom, da je to posledica loše politike, između ostalog u poslednjih godinu dana. Lično mislim da jeste, i da je posledica politike koja je vođena pre 2012. godine. Drago mi je da se oko nečega slažemo.
Deprimirajuća je rasprava, pogotovo kad se dođe na nivo ekologije, zaštite životne sredine, nauke. To me podsetilo na onu raspravu kad smo razgovarali o rebalansu budžeta, pa smo se svi ovde zaklinjali kako najviše volimo decu na svetu, kako smo svi spremni da pomognemo deci, a jedva je na kraju promenjen Pravilnik Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Kaže gospodin Rističević, on je za to da se podrži sve u vezi ekologije. Evo, ja nisam za to da se podrži sve u vezi ekologije. Pošto ti koji tvrde da su za to da se potpuno zaštiti životna sredina ili ti koji tvrde da je nauka najvažnija na svetu, ili ne znam drugi deo funkcionisanja države. Sve to zapravo, hajde neću da kažem ne znaju ništa o tome, ali neozbiljno pristupaju svemu tome.
Mislim da mi treba da nađemo neku meru između zaštite ekoloških standarda i održivog razvoja i funkcionisanje ekonomije, privrede itd, itd. Da nije tako davno bi građani Pančeva izabrali neku vlast koja bi zatvorila sve one fabrike koje tamo postoje. Ali, oni ipak nekako mere. Imaju s jedne strane kvalitet vazduha i životne sredine, a s druge strane imaju potrebu da prežive taj mesec ili tu godinu. Ne kažem da treba preterivati na jednu ili na drugu stranu, ali treba biti ozbiljan kada se o tome razgovara.
Kod nas te rasprave ponekad izgledaju onako, gotovo na plemenskom nivou, kao prizivanje kiše. Hrast jeste paradigma toga. Neće se ljutiti gospodin Karić, ja sam sklon onom mišljenju, tako sam mislio i kod platana, da treba biti ozbiljan, da treba verovati ljudima koji znaju da li je platan bolestan ili nije, ja ne znam, ne mislim da političari to mogu da znaju.
Vi ste gospodine Babiću znali, vi ste malopre utvrdili kako su platani izvađeni da bi se napravili španski tramvaju. Pa znate šta, na Bulevaru Kralja Aleksandra, a pre toga Bulevaru Revolucije, šine su se nalazile, odnosno koloseci s jedne i s druge strane. Sada se uglavnom ne nalaze tako, nego drugačije postoje. Dakle, nisu smetali platani tome ali da ne ulazimo previše u to.
Poštujem ako vi kažete, toliko košta građane Srbije, čuvanje tog hrasta. I skloniji sam, odmah vam kažem, da kad se već dovde došlo, kada niko nije pazio, da se gradi put, nego da se čuva hrast. Ali, kad sve to tvrdite gospodine Babiću, kad je to vaš politički stav, zašto ste onda doneli odluku da ipak potrošite taj novac i sačuvate hrast. Vi ste političar, vi ste vladajuća većina, vi donosite odluke. Ako kažete važni su ljudski životi i autoput od hrasta onda se pravi autoput, ne čuva se hrast i za to se snose posledice, dobijaju se glasovi ili se gube glasovi. Ako ste popustili na hrastu, pa kako ćete onda sprovesti bilo kakvu reformu u drugim resorima.
To je ključno pitanje. Ne možete da držite predavanje o tome kako su zlonamerni svi koji brane hrast. Onda ministar u vašoj Vladi ove u Skupštini vadi elaborate, nacrte, pasarela, da ne padne grana na put, da ne padne put na hrast. Onda je to neozbiljno, onda vi niste Vlada koja ima konzistentnu, koherentnu politiku. Neće te je imati u penzionom fondu, u zdravstvenom fondu, u politici vezanoj za budžet, za deficit, za zaduživanje, za bilo šta. Hoćete da vodite reformsku politiku ili hoćete…Zašto ste promenili odluku da na kraju čuvate hrast. Da li zbog toga što su se neki ljudi bunili ili zbog toga što je napravljena priča u javnosti.
Ako vam je to reper, onda čuvajte po svaku cenu ogromnu popularnost koju imate, ali nećete obaviti nijednu važnu reformu za zemlju. Tim putem su prolazili mnogi pre vas i propali su pre vas. Kada ukazujete na njihove primere ovde, često s pravom, zaboravljate da to i vas čeka ako budete nastavili da se ponašate na ovakav način.

Od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno četiri minuta i 58 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, posle njega narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici juče je bio ovde prvi potpredsednik Vlade i kazao da nije bilo hrabrosti da se uvede Ministarstvo ekologije. Isti onaj ministar, isti onaj potpredsednik Vlade koji se ne plaši da jaše tigra, plaši se da uvede Ministarstvo ekologije. Istovremeno taj isti čovek je izjavio, Aleksandar Vučić, da hrast predstavlja i oslikava palanački mentalitet našega naroda koji vlada ovoga trenutka Srbijom.
Sad vidite, palanački mentalitet je izgleda pobedio Aleksandra Vučića i to palanački mentalitet onog dela njegove Vlade koji kaže da hrast treba da ostane. Sad postavljam pitanje kako da verujemo ljudima koji kažu da će u nečemu da istraju ako tako menjaju svoje mišljenje.
Sa druge strane, hrast je simbol nesposobnosti ove Vlade znate ja sam završio ovde biološke nauke.
Studirao sam neke nauke koje imaju veze sa biologijom i ekologijom i održivim razvojem na Poljoprivrednom fakultetu i mislio sam da sam dobro savladao te nauke. Tamo ta nauka kaže da ljudi mogu da razmišljaju biološki. Ima ljudi koji završe Mašinski fakultet, pa malo praktično razmišljaju, ima oni koji završe Tehnički fakultet, pa na neki drugi način razmišljaju, a meni su stalno ukazivali da biološki razmišljam.
Stalno su mi govorili da ne treba da reagujem instiktima na sve što dolazi iz redova opozicije, da je to štetno nego treba da promišljam jer je centar za to instiktivno reagovanje, za reagovanje uslovnim refleksima je u malom mozgu. Da je dobro da čovek koristi malo i veliki mozak i da dobro promišlja o politici koju vodi, a tema je ekologija i tema je baš taj hrast koji vas toliko boli. Razumem vas koji dobacujete, taj hrast jeste svedok nastajanja srpske države koju ste vi uništili i možda ga zbog toga treba poseći. Tu je pre dve stotine godina podignuti barjak slobode i tu je Srbija krenula u oslobađanje i pripajanje onih teritorija koje ste vi za prošlog mandata poklonili.
Razumem da želite da se osvetite možda tom hrastu zbog toga i da vas on boli, da vam on smeta. Ali, ovde smo slušali priču i o kilometrima autoputa koji se prave, a koji se nikada nisu pravili pre, sve počinje od vas. Ako se nisu pravili kilometri autoputa kod nas kako to da smo mi napravili taj projekat? Kako to, mi ništa nismo pravili, sad pravite sve vi i prva prepreka je hrast i nema puta i problem. Koliko ste kilometara autoputa za prošlog mandata napravili? Koliko ste mostova porušili? I koliko je ruševina i razvalina ostalo posle te vaše loše, propale politike? Da li treba to da vas podsetim?
Dakle, vi ste stalno šokirani, konsternirani, užasnuti kada vam se pomenu posledice vaše političke prošlosti, a kada se suočite sa budućnošću onda nemate nijedan argument, nijednu viziju. Onda vam je odbrana da ni Zoran Đinđić nije imao ministarstvo ekologije. Znate svaki put kada pomenete Zorana Đinđića setite se da je predsednik Republike izjavio da je i Tito imao probleme sa nogom pred smrt kao i Zoran Đinđić. Svaki put kada izjavite da je Srebrenica stravičan zločin…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče molim vas da svoju argumentaciju približite temi dnevnog reda.)
Dakle, da završim, dobro je da dobijemo ministarstvo ekologije i žao mi je što to niste prihvatili i što to niste podržali i žao mi je što je hrast paradigma i simbol vaše nesposobne vlasti i žao mi je što se kroz taj hrast ogleda sva nesposobnost i sve ono što će morati građani Srbije da istrpe, zbog toga što imamo ovu Vladu koja pada već devet meseci. Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta i 25 sekundi. Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvažene dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, tema o kojoj danas, mislim da većina političkih stranaka koji učestvuju u zasedanju Narodne skupštine, a odnosi se na formiranje ministarstva zaštite životne sredine treba da postigne konsenzus da li je potrebno izdvojiti ili ne? Šta kaže Evropa?
Dakle, 3. marta 2010. godine Evropa je usvojila Strategiju 2020, gde je rekla da prioriteti ove strategije i zemalja EU koji će ući u pregovore je otvaranje novih radnih mesta, socijalne inkluzije i zaštite životne sredine.
Na čemu Evropa insistira? Ona insistira na integralnom upravljanju svih relevantnih subjekata u cilju zaštite životne sredine. Šta to znači? To znači da predlozi koji su u amandmanu, sve grupe predlagača, nisu dovoljni da bi u ovom trenutku mogli da postoje u izmenama i dopunama ovog zakona. Zašto? Zato što nije dovoljno samo izdvojiti zaštitu životne sredine, nego na jednom mestu skupiti i prirodne resurse i vodoprivredu i šumarstvo, i na kraju uzeti deo koji se odnosi na održivi razvoj, jer bez toga ne možemo da pričamo ni o zelenoj ekonomiji.
Na kraju, imamo deo koji je vrlo interesantan, a to je upravljanje vanrednim situacijama. Za sve to je potrebno redefinisati budžet Srbije. Očito je da sada nije takav ni ekonomski, ni politički trenutak za realizaciju ovakvog koncepta i stoga smatram da je to jedini razlog zbog čega u ovom trenutku jednostavno nije bilo mogućnosti definisati ovakvo ministarstvo. Hvala.

Iskorišćen je minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović, a posle njega narodna poslanica Donka Banović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, podržavam amandman kolege Ivana Karića i slažem se sa prethodnim kolegama koji su rekli, zašto ne bi mogao biti stečajni upravnik ministar privrede ako je već bio stečajni upravnik u 14 preduzeća.
Šta znači pojam rekonstrukcije? To je obnova ponovnog uspostavljanja nekadašnjeg stanja, preuređenja na novim načelima. Da li će posle pada ove Vlade da se to ponovo desi? Ja u to ne verujem i smatram da neznanje i ono što je odlikovalo ovu Vladu prethodnih godinu dana i dovelo do ovakve katastrofalne situacije u kojoj se naše društvo nalazi.
Pored toga, smatram da je ovo najgora Vlada koja je formirana u Srbiji od 2000. godine do danas, a posledice ćemo snositi i u narednim godinama.
Zašto je potrebno formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine i zašto je to važno? To je, pre svega, važno iz nekoliko razloga. Prvi razlog je, zato što je ukinut fond za zaštitu životne sredine i ne možemo da ispratimo koliko se sredstava ulaže u zaštitu životne sredine i da li se meri kvalitet vazduha, vode, zemljišta i hrane? Ovo može imati veoma opasne posledice po zdravlje građana i dece na prostoru Srbije.
Broj ljudi obolelih od raznih vidova respiratornih, srčanih i drugih oboljenja je u stalnom porastu.
Da li ima ovog ministarstva u zemljama EU? Da, od Nemačke pa do zemalja u okruženju, Slovenija ima to ministarstvo, ima ga BiH, Hrvatska i druge zemlje.
Kolika je uloga i kolika je krivica DS u svemu ovome što se dešavalo prethodnih godina? Samo onoliko koliko je bila u vlasti, a bila je samo sedam godina.
SPS je bio 15 godina u vlasti, URS je bio 13, SNS tri plus četiri godine podržavanja Slobodana Miloševića. Mislim da treba prestati više sa spominjanjem DS, jer jednostavno, danas i u petak je tema pad Vlade i ono što je Vlada uradila u prethodnoj godini.