Nažalost, ovde se u Skupštini vlada tako paušalnim podacima i tako se plasiraju neistine, da je ovde potpuno nemoguće, kao što ste rekli, pratiti šta se dešava.
Ne samo da smo uspeli da sprečimo da bahati poslodavci ženama kojima istekne ugovor uruče otkaz, odnosno da odluče da im ne produže ugovor, samo zato što su bile na trudničkom i porodiljskom bolovanju, ne samo da smo uspeli da te žene i danas rade i ostanu na svom poslu, nego smo uspeli i da njihovo zapošljavanje bude prioritet za ovu zemlju, da ova zemlja razmišlja kako da stimuliše te ljude da bi zapošljavali u zemlji.
Nažalost, mogle su te ideje doći i u prethodnom periodu, ali znate, nisu. Brinulo se tada o nekim drugim stvarima, kako da se stekne nešto, kako da se uradi za sebe, ali ne baš puno za žene, majke, trudnice i porodilje. Meni je drago da je bar Odbor za prava deteta, koji je veoma kompaktan i veoma solidan, pokazao kako se to radi, pokazao jedinstvo, pokazao da narodni poslanici koji sede u ovom odboru razmišljaju o tome kako da unaprede život svih građana, a pogotovu, još jednom ću istaći, apsolutno pravo da se borimo za prioritet, za decu i trudnice, i time što ćemo u javnosti pozivati, a nažalost, nekima je bilo teško i nalepnicu da stave. Toliko su imali volje i želje da se bore za žene i za majke i za decu i za porodilje.

Gospodo narodni poslanici, ja vas molim, mislim da smo sada otišli stvarno van teme. Aleksandar Pejčić ima povredu Poslovnika i prekidamo sa replikama više. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, obraćam se vama, s obzirom da je na dnevnom redu zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvu, ja pretpostavljam da vi to dobro znate, zamolio bih vas da diskusiju i usmerite u tom kontekstu.
Nadam se da će svi poslanici opozicije i pozicije, svi oni koji su zainteresovani za ovaj zakon, prihvatiti i da ćemo nastaviti sa redovnim radom. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, po amandmanu.

Konačno, da se vratimo na ovu raspravu o amandmanu koji, da tako kažem, u suštini ili u onome što je u ovoj raspravi izazvalo najviše pažnje podrazumeva to formiranje posebnog resora ekologije.
Slažem se sa svim argumentima koji su izneti u korist toga, jedina moja sumnja, zbog čega imam određene rezerve u odnosu na to, je ko bi bio ministar ekologije u budućoj vladi. To je jedno od pitanja zbog kojih opozicija upravo insistira, i LDP i sve druge stranke, da nije baš najnormalnija situacija da dan, dan i po pred raspravu o samoj rekonstrukciji Vlade, o izboru ministara, nemamo zapravo imena ministara. Ja ne mislim da će Vlada sa bilo koliko ministarstava ili sa bilo kojim sastavom moći normalno da radi, ukoliko se kao njen princip, i još jednom ponavljam, nije ova Vlada koja se sada bira, koja će se izabrati za nekoliko dana, prva takva Vlada, jer vlade pre nje su birane po istom, ja mislim pogrešnom principu.
Ako danas, recimo, gospodin Arsić oseti potrebu da kaže da se SNS ne meša u to ko će biti ministri iz redova SPS, jer se ni oni nisu mešali njima, to je legitiman politički stav, ja ne mislim da je dobar. Ne mislim da, ako se tako pravi Vlada, ona može da bude kompaktan tim i ne mislim da onda zapravo mnogo zavisi od toga da li ćemo imati odvojeno Ministarstvo ekologije, da li će ono biti u okviru nekog drugog resora.
Nekoliko puta smo do sada govorili o tome šta LDP misli, koliko bi Vlada morala da ima resora. Kada kažemo 12 resora, mi ne mislimo da je broj sam po sebi toliko bitan. Mislimo da država mora da ima manja ovlašćenja, da se država meša u manje društvenih odnosa, kako se to obično kaže, da država na kraju ima manje službenika, ili da ima možda isto službenika, ali da njihov kvalitet, struktura, organizacija rada budu drugačiji. Zbog toga sam ja zgranut kada u raspravi, koja se jednim delom tiče amandmana koji se tiče Ministarstva ekologije, ali i taj amandman takođe u jednom delu zapravo ponovo uspostavlja podelu na Ministarstvo finansija i Ministarstvo ekonomije, kada čujem intenciju da će takvom organizacijom Vlade, novim programom Vlade, novim ljudima koji dođu u Vladu, biti okrenut novi list, da će se prestati sa svim negativnim pojavama u prošlosti, a istovremeno ste vi, gospodine Selakoviću, sada došli sa sednice Vlade na kojoj je doneta odluka da Vlada da beskamatni kredit „Simpu“, kako bi „Simpo“ platio zaostale doprinose koje nije platio fondu PIO. Da li je to ta nova reforma?
Koliko drugih privrednika u ovoj zemlji, gospodine Selakoviću, ima takav luksuz, da Vlada, a pričali ste, gospodine Babiću, o kriminalu, ne mislim da je daleko od kriminala kada neko ne plaća doprinose za svoje radnike, dođe u tešku situaciju, a onda od države uzme novac da bi ispunio svoju zakonsku obavezu koju je prekršio? Šta je to ako nije kriminal? Ali, ono što je važnije, ne mislim da će borba protiv kriminala, protiv tih pojedinačnih slučajeva dići srpsku državu i srpsku ekonomiju. Mislim da će dići investicije, zdravije poslovno okruženje, ravnopravni učesnici na tržištu.
Šta danas u ovoj zemlji misli, a rade tu i žene, gospodine Stefanoviću, od toga zavise i njihova radna mesta i njihova budućnost, nekog malog proizvođača nameštaja, koji danas vidi vest da je Vlada dala novac njegovom konkurentu „Simpu“ da izmiri obavezu koju nije ispunjavao u prošlosti, dok je on, uz isplatu plata svojim radnicima, morao da plaća i doprinose. Da li ta mera doprinosi povećanju zaposlenosti i razvoju proizvodnje ili suzbija razvoj zaposlenosti i proizvodnje? Šta misli, gospodine Selakoviću, strani investitor koji to gleda? Da li verujete da će on doći u zemlju u kojoj je konkurencija nelojalna, u kojoj postoji državna fabrika noćnih ormarića, dušeka i ormara. Možda i mogu da razumem to kao privremeno rešenje, da bi se sanirala situacija u kojoj zapravo država ne može na drugačiji način da naplati obaveze koje „Simpo“ ima, ali postoje neka pitanja pre toga. Prvo, koliko se godina čekalo da se dođe u tu situaciju i kako je to moguće u uređenom pravnom poretku, a drugo je pitanje - predsednik te kompanije je danas izjavio da će to biti trajno rešenje pošto nema kupaca za „Simpo“.
Nadam se da ćete mi odgovoriti, gospodine Selakoviću. Nije ovo bila samo dramska pauza, ovo su suviše ozbiljne stvari. Predsednik ekonomskog tima vaše stranke, sa tim ćete doći, zato ste razdvajali ministarstva finansije i ekonomije, je danas rekao - oštre mere, rezanje kaiša. PUPS je opet rekao - nema rezanja kaiša, dogovorili smo se. „Simpu“ ste dali milijardu i po jednog kredita i dali ste im kredit za obrtna sredstva. Gde je tu neki elementarni red? Nisu važna imena ministara u tim resorima, pričaćemo i o tome. Zadužila je danas Vlada novo ministarstva finansija da sprovodi ovu meru. Hoće li to sprovoditi ministarstvo finansija ili ministarstvo privrede od subote? Ko će biti kriv?
Shvatio sam, gospodine Iliću, da je na kraju „Simpo“ prihvatio predloge Vlade. Nadao sam se da nije deo tog dogovora i beskamatni kredit. Gospodin Babić kaže završio je Mašinski fakultet. Poštujem to, ja sam završio Pravni fakultet. U moje vreme već nije bilo, kažu da su pre toga postojala ispitna pitanja koja su se zvala – bespovratna pozajmica. Izgleda da se polako vraćamo u ta vremena. To je nonsens, paradoks, samo po sebi, ali izgleda da se vraćamo ponovo u ta vremena. Naravno da „Simpo“ nikada neće vratiti taj kredit, to je jasno svakome u ovoj sali.
Gospodine Selakoviću, ako ste bili na Vladi, pomoći će nam da raspravimo o tome kako je najbolje da bude organizovana buduća Vlada Srbije.

Gospodin Predrag Marković, po amandmanu.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, samo da još jedno stanem u odbranu našeg amandmana, kao što je gospodin Petronijević detaljno objasnio i ja se sa tom diskusijom slažem, da ovde imamo pet potpuno različitih kombinacija, kojim amandmanima može da se, za dobrobit građana, naprosto nešto drugačije reši u ovakvom predlogu zakona, polazeći upravo od činjenice da su ove izmene i dopune samo stvaranje zakonskog preduslova da se pristupi izboru koji je posledica onoga što se dešavalo prethodnih meseci.
Dakle, mi smo vodili računa o svemu tome, a da to ne košta građane Srbije, te insinuacija da je problematičan amandman zbog toga što bi tražio da se izabere novi ministar ekologije. Zar je moguće da je to problem? Znam da postoje stranke koje imaju 20-ak kandidata za tri funkcije. Od tih 20-ak kad trojica budu izabrana, ili troje ostaje još 17 koji bi mogli da budu.
Dakle, još uvek nijedan kandidat nije predložen. Ne vidim da iko žuri da predložim kandidate, pa prema tome, nije nikakav problem da ako se usvoji ovaj amandman ima još vremena ohoh. Inače, postoje stranke koje još uvek nisu predložile nijednog kandidata, one to mogu za čas da predlože iz velikog broja svojih predstavnika. Prema tome, to je tehničko pitanje i ni na jedan način ono ne utiče na ono o čemu razgovaramo. Hvala svima na razumevanju.

Po amandmanu, Ljubiša Stojmirović.

Hvala. Dobro je što smo se vratili na diskusiju o amandmanima i mislim da je sasvim normalno da onaj ko formira Vladu ima pravo da podnese i predlog Zakona o ministarstvima. Mi smo jedan takav zakon dobili i o njemu treba da diskutujemo.
Kao što sam juče rekao, svako od nas ima svoje mišljenje i to je legitimno, ali ne može svako naše mišljenje da uđe u proceduru, a pogotovo ne može da bude izglasano. Vlada nam je predložila jedan zakon i o njemu treba da se izjasnimo, bez obzira što svako od nas pojedinačno ne mora da se slaže sa tim rešenjem. Pojedine kolege su u svojim diskusijama naglašavale da će povećani broj ministarstava koji je u ovom slučaju povećan samo za jedno ministarstvo uticati na efikasnost rada Vlade. Objektivno rečeno to ne bi moglo da bude.
Kao što sam to već nekoliko puta ovde naglašavao efikasnost rada Vlade ne zavisi od broja ministarstava, uglavnom zavisi od toga kako će realizovati ciljeve koje postavlja sebi. Voleo bih da najzad shvatimo da svi dobronamerni predlozi koji dolaze od poslanika iz različitih poslaničkih grupa imaju određenu proceduru, neki od njih će biti prihvaćeni, neki ne. Srpska napredna stranka čiji sam i ja član će u danu za glasanje prihvatiti predlog koji je dala Vlada i nadam se da će taj predlog proći, da ćemo blagovremeno nastaviti da radimo dalje po planu i programu. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Kovač.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Vesna Kovač.