Pošto ima dosta prijavljenih, da li neko ima po Poslovniku? (Ne)
Prvi ima reč narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Da ne bude zabune, replika je na osnovu ličnog pominjanja.
Za dobro informisanje gospodina Karića, država Srbija je ove godine pustila i završila 22,5 kilometara autoputa. U narednih 10 dana će se pustiti novih sedam kilometara. Do kraja godine punih 40 kilometara autoputa je ova Vlada Republike Srbije napravila autoputeva. Da li smo zadovoljni? Nismo, 52 kilometara je evropski prosek, ali težimo ka tome i to će biti u narednim godinama.
Pitanje za vas gospodine Kariću ako spočitavate Ibarsku magistralu ovoj Vladi Republike Srbije i nama kako tamo ljudi ginu, nekako ne mogu da zaboravim bivšeg predsednika Republike Srbije gospodina Borisa Tadića koji je zbunjivao ljude na nekim gradilištima sa nekim šlemovima, sa par kamiona iza njega kada je govorio – evo ga „motor-vej“. Pa bar da ste za motor napravili neku stazu, 1,5 metar širine, pa bi i to značilo, ali niste uradili ništa. Vama tada nije smetalo da stanete na tu listu koja je nosila ime tog čoveka koji je tako nešto radio. Niste vi lično radili, ali ste prihvatili vrednosti toga čim ste stali na takvu listu.
Kako ste štitili platane, tako su platani i završili u gradu Beogradu, u Bulevaru kralja Aleksandra, nema ih. Srušeni su da bi mogla da se napravi staza za španske tramvaje, a ne da bi bilo bolje Beograđanima. To je politika koju zastupate i to su vrednosti koje zastupate. To je istina koja mora da ima ime i prezime i koja mora da ima nominalni iznos.

Reč ima narodni poslanik Ivan Karić, replika.

Uvaženi predsedniče, da kažem da u možda nedovoljnom poznavanju srpskog jezika nisam mogao da pronađem drugu reč. Ako sam nekog povredio izvinjavam se, jednostavno neistinu sam nazvao nekim drugim imenom i ako je to nekog uvredilo prihvatite moje izvinjenje.
Ovde govorimo i godinu dana Zeleni Srbije govore o tome da je neophodno jedinstveno ministarstvo zaštite životne sredine i privrednih resursa. Na tome ćemo nastaviti da radimo. Radili smo ove godine i na tome su radile i neke moje kolege iz drugih poslaničkih grupa, veoma vredno. Nekim je trebalo godinu dana da shvate pa evo sada počinju vredno da rade na tome da zaštita životne sredine treba da dobije zapaženo mesto i da će u toku priključenja EU morati i te kako da se povede računa o zaštiti životne sredine i o svemu onome o čemu pričamo a to su zeleni investicioni fondovi, zeleni fondovi, zelena ekonomija, privreda budućnosti ili već sadašnjosti u nekim evropskim zemljama je reciklaža i sakupljanje otpada obnovljivi izvor energije i to je bila želja ovog našeg amandmana i to smo želeli da pokažemo ovim našim amandmanom.
Žao mi je što mi toliko spočitavate nešto, a sada sedite zajedno u vlasti sa ljudima koji ne bi prešli cenzus da nije bilo Borisa Tadića, isto kao i ja. To vam ne smeta, a smeta vam što imam svoju politiku i što se za nju zalažem već godinu dana.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Javljam se po ovom izjavljenom amandmanu. Prvo komentar na ponovne rokove, šest meseci priče, dizanja tenzije u društvu i na kraju zakon koji je jedno veliko ništa a za koji ste nam dali malo vremena da ga uopšte prepravimo. Zbog toga sam zahvalan ne znam kome ovde u Skupštini na činjenici da smo mi iz DS bar neke amandmane uspeli da ovde uvrstimo u dnevni red.
Govoriću o onom delu koji se tiče našeg predloga da u strukturi ministarstava se pojavi ministarstvo visokog obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja. Da se broj ministarstava ne bi povećavao, predlažemo da se omladina i sport priključe prosveti kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja.
Mislim da svi ovde svakoga dana govorimo o državnom interesu, govorimo o konsenzusu. Formiranje jednog ovakvog ministarstva je nešto što bi, siguran sam, podržali svi ministri nauke koji su radili posle 5. oktobra i kolega Domazet iz DS i kolega Popović iz DSS i Ana Pešikan i G17 plus, da ne govorim o sebi. Imao sam čast da vodim to ministarstvo skoro tri godine.
To nije najbitnije. Najbitnije je da je u momentu neke prethodne rekonstrukcije ovaj resor pripojen prosveti. U tom momentu 5.750 naučnika je potpisalo peticiju. Time su se protivili ukidanju Ministarstva nauke. Za one koji imaju prilike da se druže ili da pregovaraju sa naučnicima, znamo da njima ovakva kolektivna akcija nije svojstvena. Onda možete reći – to je nešto što je kategorija, gledaju svoje sopstvene interese. Kako onda objasniti da se više od 25.000 drugih ljudi pridružilo na društvenim mrežama? I to su oni o kojima se danas mnogo razgovara, mladi koji su naše gore list i koji studiraju u inostranstvu, petničari koji su i dalje u našoj zemlji, misleći ljudi i svi oni koji žele dobro Republici Srbiji.
Ono o čemu uopšte nije bilo diskusije, možda malo kada je ministar obrazlagao ovaj predlog, rekao je, mada to posle nismo videli u predlogu samog zakona, da bilo koja struktura bilo koje vlade mora da odgovara na izazove date zemlje u datom momentu. Tu je on u pravu. Ako smo svi ovde saglasni da će Srbiju izvući iz siromaštva samo ekonomija znanja, koja je dovela do vremena internet revolucije, pre svega do toga da postoje danas ne radno intenzivne, kapitalno intenzivne, nego profitno intenzivne grane, koje prave ogromnu razliku sa drugim granama koje su ostale na starom modelu.
Da vam dam nekoliko primera. Da li znate da „Pežo“ ili „Fijat“ sa „Krajslerom“, to su firme čija je vrednost na svetskim berzama između pet do osam milijardi evra? Za to vreme, jedan „Fejsbuk“ sa 7.000 zaposlenih i posle pada deonica, posle jakih špekulacija, ima vrednost koja je iznad 50 milijardi dolara. Da ne govorim o tome da veliki broj drugih tehnoloških firmi obezbeđuje prosperitet sopstvenim zemljama, omogućavajući da najtalentovaniji, često u manjini u tim zemljama, obezbede veliki deo kolača koji može posle da se deli sa drugima i da se uspostavi jedan pozitivan ciklus u razvoju tih zemalja. Druge nema.
Jedine zemlje koje su prešle iz treće svetske ekonomske društvene lige u prvu ligu su one i samo one koje su prepoznale ekonomiju znanja. Srbija je imala određeni kontinuitet u tom domenu. Citirao sam tri ministra pre mene iz drugih političkih partija, dvoje među njima i taj kontinuitet od deset godina u principu je doveo, i tu sebi ne pridodajem veću zaslugu od one koja mi pripada, da Srbija pomnoži sa četiri broj kvalitetnih naučnih radova za deset godina, da 2009. godine dospe na sam vrh liste zemalja koje najbrže napreduju u tom domenu, na sajtu „Thomson Reuters“ koji meri količinu i kvalitet naučnog rada, da imam čast kada sam predstavljao našu zemlju da na sastanku sa predsednikom Američke akademije nauke diskusija počne tako što gleda isečak sa tog sajta i kaže – vi nešto u Srbiji dobro radite, napredujete.
Tu nema iluzije. Ako je Beogradski univerzitet, pitajte i današnjeg rektora i onoga pre nas, dospeo na tzv. šangajsku listu, to je prevashodno zbog toga što smo uspostavili vezu, nedovoljnu, ali bolju vezu između instituta i fakulteta, univerziteta. Veći broj kvalitetnih radova, to je ono što je bilo ključno da Beogradski univerzitet dospe na listu od 400. Svi ljudi koji se time bave kažu – jedno ovakvo ministarstvo nam treba.
Tako da, danas pozivam većinu, a mi ćemo dati podršku da se prihvati ovaj amandman, da se formira jednog ovakvo ministarstvo. U njemu nema mnogo politike, ali imamo iskustvo i neka se kolege ne ljute, verujem da smena još aktuelnog ministra prosvete ima mnogo sa time što je došlo do ove velike bruke sa malo maturom, ali verujem da je najveći njegov problem to što je u potpunosti obustavio ciklus investicija koje smo pokrenuli 2009. godine u iznosu od 400 miliona evra u naučnu infrastrukturu i opremu. Još aktuelni koji sat ministar finansija je podrugljivo govorio o tome da pravimo neke dinosauruse u Svilajncu. Time se rugao svim mališanima i učiteljima u našoj zemlji, jer se tu pravi prirodnjački centar. Pozdravljam napor da se konačno otvori, jer će tako nekih 200.000 naših mladih moći da vidi ono što vide njihovi vršnjaci u Evropi.
Završena je zgrada rektorata Univerziteta u Novom Sadu. Završen je velelepni centar od 16.000 m2 „Naučno-tehnološkog parka“ na Zvezdari. Kupljeno je u vrednosti od 50 miliona evra nužne i preko potrebne naučne opreme. Da se podsetimo, u ovom ciklusu, 2009. godine broj naučnika je povećan za 30%, delimično našeg podmlatka, ali delimično i iskusnih profesora koji su osetili potrebu da se ponovo angažuju u ovom jednom ozbiljnom naučnom radu.
To nije samo pitanje državnih instituta. To nije samo pitanje državnih fakulteta. To nije samo pitanje državnih firmi. Jedno ovakvo ministarstvo je u ovom momentu potrebno našoj zemlji zbog toga što će biti i fokalna tačka za sve one investitore koji su u domenu tehnologije, koji će moći da naprave sinergiju tamo gde je ona potrebna. Mi smo uspeli da obezbedimo 10 miliona evra za Fond za inovacionu delatnost. Ova Vlada nastavlja da ga primenjuje i u redu, tako i treba.
Bilo bi dobro da jedno ovakvo ministarstvo pokuša da pomnoži sa četiri taj broj i da napokon veći broj naših firmi, a ne samo po jedna i onda se služimo njom kao marketinškim primerom, da po dubini naši pronalazači nemaju kao jedino rešenje da uspostave neku firmu ili da njihov patent pretvore u realnost, da emigriraju.
Zbog toga, i time završavam, pozivam sve ovde da prihvate ovaj amandmane. Nećemo povećati broj ministarstava, ali poslaćemo najjaču moguću poruku mislećim ljudima naše zemlje, onima koji danas rade u institutima, na fakultetima, u firmama domaćim i inostranim i međunarodnim tehnološkim partnerima koji razmatraju Srbiju kao moguću destinaciju za ekonomiju znanja. Uveren sam, ovo bi bio jedan državnički potez. Sve vas pozivam na njega. Hvala.

Iskorišćeno je osam minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Redosled prijavljenih da učestvuju u raspravi u pojedinostima je sledeći. Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić, posle njega narodni poslanik Marijan Rističević, pa Bojan Đurić, pa Srđan Milivojević, pa Aleksandra Tomić, pa Radoslav Milovanović, narodna poslanica Donka Banović, narodni poslanik Branislav Blažić, Miroslav Markićević i Janko Veselinović.
Nema potrebe da se prijavljujete. Ovim redosledom ćete dobijati reč.
Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić.

Hvala.
Uvažene koleginice i kolege, poštovane građanke i građani Srbije, podržao bih sve što je o ovom amandmanu rekao gospodin Karić, naš koalicioni partner iz „Zelenih Srbije“, pre svega u onom terminu kojim se o aktuelnoj Vladi Republike Srbije izjasnio kao o jednoj neekološkoj Vladi Republike Srbije.
Ekologija, životna sredina, ono što nasledimo i ono što ostavljamo u tom smislu nije nešto što bi trebalo da nas ideološki ili politički deli. To je nešto na čemu bi trebalo da imamo konsenzus i da okolinu, životnu sredinu što sačuvaniju svaka vlada ostavi generacijama koje dolaze.
Ova Vlada je kroz politiku životne sredine možda najbolje pokazala sve svoje paradokse. Da građanima bude jasno, svaki put kada kupe frižider ili neko sredstvo bele tehnike koje koriste, a koji su potencijalni zagađivači životne sredine, građani i dalje plaćaju takse od kojih je novac odlazio u fond koji se bavio zaštitom životne sredine. Danas iste te takse građani plaćaju, ali para za zaštitu životne sredine nema. Samim tim, nema ni onoga o čemu je gospodin Karić govorio, a to je razvoj zelene ekonomije.
Ugrožene su hiljade radnih mesta u reciklirskoj industriji i mi koji smo članovi Odbora za zaštitu životne sredine, u vreme kada je afera aflatoksin drmala ovu Vladu, a ovih dana smenjuje i ministra Kneževića. Bili smo svedoci frapantnog podatka da je čak od sankcija, a i tada, meren kvalitet vazduha, a da zbog nedostatka sredstava danas u Srbiji se kvalitet vazduha ne meri u područjima gde se uzgaja povrće koje je na pijaci, jer svi kupujemo, bez obzira na to za koju političku stranku radimo, glasamo ili kojoj ideologiji pripadamo. Nije to pitanje hrasta. Hrast za mene čak nije ni simbol ekološkog pokreta. Hrast je samo dokaz onoga o čemu sam i danas govorio, da u Srbiji postoji jedan čovek koji odlučuje o svemu, pa je taj čovek u pet dana kroz hrast pokušavao, svima onima koji se za taj hrast bore, da objasni da su oni eksponenti jednog palanačkog mentaliteta koji on poslednje tri godine jako želi da promeni u Srbiji, a onda pet dana nakon toga donosi odluku da se taj hrast ipak sačuva itd.
Hrast je dokaz da u Srbiji nema ni države, da je ona u političkom stečaju i da je uz stečajnog upravnika koji postaje ministar ekonomije, u političkom smislu ona dobila stečajnog upravnika Aleksandra Vučića, koji, između ostalog, odlučuje i o fudbalskim klubovima i o sudbini jednog drveta starog 600 godina. Hvala.

Tri minuta i 25 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)
Raspravljamo u pojedinostima.
(Zoran Babić, s mesta: Replika, pominjanje stranke, predsednika stranke.)
Narodni poslaniče, raspravljamo u pojedinostima.
Narodni poslanik Marijan Rističević ima reč, a posle njega narodni poslanik Bojan Đurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa mojim uvaženim kolegama da je ova tema veoma bitna. U nekim drugim okolnostima najverovatnije da bih prihvatio težnju predlagača amandmana da se za zaštitu životne sredine osnuje posebno ministarstvo. Međutim, ono što mene brine je što je to došlo vrlo skoro, posle ozbiljne ćutnje jedne poslaničke grupacije koja se u izbornoj kampanji zalagala, odnosno čiji se predsednički kandidat i tadašnji aktuelni predsednik zalagao u izbornoj kampanji za nove genetske modalitete u proizvodnji hrane. Dakle, ukoliko se to desilo u kampanji iz koje je rezultirao i ovaj parlament, ja sam onda ozbiljno zabrinut u istinske namere predlagača amandmana, da ovo uradi zbog zaštite životne sredine.
Takođe, dobro pamtim i sećam se mnogih stvari koje su se dešavale u Fondu za zaštitu životne sredine. Sećam se silnog novca potrošenog za uvoz polovnih automobilskih guma koje je tada aktuelni ministar, iz kojih klupa sada i dolazi ovaj predlog, uvozio da bi se one reciklirale u našoj zemlji i to se debelo plaćalo iz Fonda za zaštitu životne sredine. O tome je govorio najupečatljivije ministar finansija, još uvek aktuelni, i ministar koji je bio u prošloj Vladi, gospodin Dinkić. Dakle, uvozili su silne gume, inostrani otpad, da bi se reciklirale ovde i da bi se to platilo od ove naše sirotinje iz državnog budžeta.
Podržao bih ovo da nije bilo zloupotrebe iz Fonda za zaštitu životne sredine, čega se bojim, da nije bilo plaćanja medija koji su na desetine miliona uzeli iz Fonda za zaštitu životne sredine da bi reklamirali određenu političku partiju koja je tada bila na vlasti. Dan-danas se po štampi mogu naći cifre koje su astronomske, koje se mere desetinama miliona dinara, koje su fiktivno isplaćivane iz tog Fonda za zaštitu životne sredine, da bi se, umesto zbrinjavanja životne sredine, zbrinjavali novinari, nemam ništa protiv, ali da bi se glasačima predočilo kako je neko najbolji i najlepši na svetu. Danas ti mediji, ako pratite izveštaj ove sednice, naravno da izveštavaju samo o aktivnostima bivše vlasti. S obzirom da su iz Fonda za zaštitu životne sredine ti mediji uzeli velike pare, da one nisu otišle u Ministarstvo za zaštitu životne sredine, da nisu otišle za zaštitu životne sredine, već su otišle u stranačku propagandu, nije ni čudo što ti mediji dan-danas nastupaju na način na koji nastupaju, s obzirom da su dobili i te kako puno novca.
Moram da kažem, da bih prihvatio predlagača amandmana i njegovu inicijativu, vrlo rado, da se svojevremeno pobunio protiv inicijative predsedničkog kandidata za modalitete u proizvodnji genetski modifikovane hrane, kako je to rečeno u kampanji. Takođe bih podržao inicijativu da je bivši režim ustao i nije dao dozvolu za izgradnju fabrike za reciklažu olovnih akumulatora na regionalnom vodozahvatu u Inđiji. Znači, gore je fabrika za reciklažu akumulatora gde otpadne vode idu u upojni kanal, a dole je regionalni vodozahvat Inđija koji je izbrisan iz prostornog plana bez dozvole Vlade, a to je bila zakonska obaveza, izbrisan iz prostornog plana samo da bi se udovoljilo stranom investitoru koji je, gle čuda, na vodozahvatu koji snabdeva više od 50 hiljada ljudi vodom, izgradio fabriku za reciklažu. Tada bih verovao, a i sada bih još bolje, čak slepo verovao inicijativi predlagača, da se, kako je to Savez ekoloških organizacija, Ekološki pokret iz Novog Sada, gospodin Aleksić rekao, da su se digli kao što se digao on i njegova organizacija u zaštitu od mogućeg genocida nad potrošačima vode, s obzirom da je ovo izuzetno štetno po zdravlje.
Takođe bih prihvatio ovu inicijativu da se neko pobunio protiv davanja novca za zbrinjavanje elektronskog otpada, uništavanje u jednoj firmi u Pančevu, a tu dokumentaciju ću vrlo dati na uvid i predlagaču amandmana, doneću mu je uskoro, gde su silne pare date, a u elektronski otpad su čak ubacivani i transformatori, da bi to bilo što teže, a to je rađeno, naravno, u firmi koja je bila veoma bliska bivšem ministru koji se starao za zaštitu životne sredine.
Sve bih ovo podržao, podržao bih inicijativu za hrast, da projekat koji je negirao taj hrast i koji je trasirao trasu tog auto-puta nije rađen za vreme bivše vlasti. Ona je svojim projektom želela da uništi hrast. Posle su se neki ljudi digli i ta zaštita je bila u redu. Sve bih ja ovo prihvatio da nije bilo teških zloupotreba u zaštiti životne sredine.
Još na kraju da dodam da smo ovu istu dilemu imali i u Vladi Zorana Đinđića, jer prva Vlada, koliko se ja sećam, nije imala Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Tek prilikom rekonstrukcije smo ustanovili da neki strani projekti ne mogu da se realizuju jer nismo imali izdvojeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ovo kažem istine radi, da je i tada postojala ta dilema. I sada bih ovu dilemu ja podržao da nije bilo grube zloupotrebe u prošlom periodu, baš od strane poslaničke, odnosno tadašnje većine, sadašnje poslaničke grupe iz koje ovaj predlog dolazi.
Sve što se tiče zaštite životne sredine ja, kao predsednik Narodne seljačke stranke, moram podržati, jer ona veoma mnogo znači za poljoprivredu, ali strepim da ovo nije bilo toliko iskreno, s obzirom da znam za mnoge brojne zloupotrebe koje su čak i dokumentovane, o kojima su ovde govorili ministri, o kojima je pisala štampa, koje su vršene zadnje četiri godine, da su silni novci, umesto za zbrinjavanje životne sredine i poboljšanje zdravlja ljudi, otišli, mimo tog fonda, za štampu, propagandu, da se nekome, kao na ovom ogledalcu, pokaže da je on najlepši, najbolji na svetu, a taj neko je propagirao genetski modifikovanu hranu između dva kruga, 18. maja u izbornoj kampanji u jednom svom nastupu. Hvala.