Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam tri dana slušao govore iz protivničkih klupa, i gotovo sam zaprepašćen po količini buke koja je dolazila sa suprotne strane, pomislio sam da se radi o žrtvama tranzicije. Pomislio sam da se radi o opljačkanim ljudima, a ne o dobitnicima tranzicije i ljudima koji su opštu pljačku tolerisali.
(Predsednik: gospodine Rističeviću, molim vas da budete vrlo oprezni kad govorite o tome, i da govorite izraze koji su primereni u Narodnoj skupštini.)
To je jedna opšta pljačka, i to je moj utisak.
Država koju smo zatekli, je bila krajnje zapuštena. To je bila zemlja izgubljenih šansi i za sadašnje i za buduće generacije. U toj zemlji gotovo da proizvodnje nije bilo. Proizvodile su se samo mašta, iluzija i predizborna obećanja. Ekonomska politika je bila, kako bi kod mene na selu rekli. Ekonomska politika „propalović“, komotno se moglo pevati, - mirno spavaj nano, sve je opljačkano. Dok su bivšem režimu punili cepove sebi i svojim bližnjima, Srbija je postajala socijalni slučaj.
U Srbiji štrajk glađu nije više bila protestna pojava, već opštenarodna pojava. Dug države, od 2001. i 2002. godine, uvećan dug države privrede i stanovništva, da budem precizan, uvećan je za fantastičnih 35 milijardi. I, da kažem, dug države javni, 17 milijardi 671 milion do polovine prošle godine. Dug privrede 20 milijardi i 209 miliona, u evrima govorim. Dug stanovništva pet milijardi i 740 miliona. Ukupan zatečeni dug polovinom prošle godine 43. milijarde 610 miliona evra.
Fond plate u privredi je bio manji od sredstava za finansiranje duga u privredi. Država samo za kamate u ovoj godini je izdvaja 920 miliona, samo za javni dug. Sledeće godine 1,2 milijarde. Ukupno nam treba četiri milijarde za servisiranje javnog duga. Ukupno godišnje za dug privrede, javni dug i dug stanovništva treba nam deset milijardi eura ili jedna trećina BDP.
Za poslednjih deset godina redovno se trošilo 20% više od zarađenog, šest milijardi. Potrošena je celokupna društvena privreda. Potrošeno je i 35 do 40 milijardi eura deviznih doznaka naše dijaspore. Problem duga je još veći jer nije napravljen nikakav izvor za vraćanje duga.
Danas nam prigovaraju da nismo izvršili reforme oni koji to nisu uradili 12 godina. Reforme koje su oni vršili su bile simbolične. Promenjeni su samo državni simboli, grb, himna i zastava. Država koju smo zatekli bila je država u kojoj se dimilo najviše tri, do četiri fabrička dimnjaka. Od države su pravili socijalni slučaj, a od stranke su pravili stranku milionera. Predsednik im je milijarder. Od 2005. godine do 2011. godine ukupno je bruto prihoda od 937 miliona dolara, ali mu je glavni grad kojim rukovodi otišao 500 miliona u minus.
Gospodin Vučić nije u pravu, beogradska nagrada u Dablinu nije koštala 11 hiljada evra, koštala je 18.300. Jedanaest hiljada evra je bilo učešće, a sedam hiljada i trista se plaćala izrada luksuzne nagrade koja se uručila gradonačelniku, predsedniku te stranke, kao najboljem menadžeru.
Poljoprivredna politika koju su vodili je vođena u korist prerađivača, a ne proizvođača. Najveći prerađivač je bio finansijski direktor njihove stranke poznat po kapitalu koji je uložio od devet evra. Na devet evra godišnje pravi pedeset i nešto miliona evra dobiti, pa se ja pitam, gde to može sa devet eura, budući ministar će moći da mi odgovori za koji dan, da se napravi dobit od pedeset i nešto miliona evra. To se ne može ostvariti ni na lutriji. Možda može u lutriji u Americi.
Imali su u poljoprivrednoj politici, aferu aflatoksin, aferu subvencija za đubrivo, aferu subvencija prijateljima svoje stranke, vinograda kojih nema, zalivni sistem kojih nema, za sve to su isplaćene ogromne subvnecije, a tih zasada, tih zalivnih sistema nema. Poplava za vreme njihove vladavine je bila jedini zalivni sistem u Srbiji.
Siva ekonomija je dostigla 30% ukupne ekonomije i postala nelojalna konkurencija. Zamislite sad 400 hiljada radnih mesta koji su izgubljeni jer je od 800 i nešto hiljada broj zaposlenih u industriji pao na trista hiljada, ali se zato uvećao broj zaposlenih u javnom sektoru. Zamislite 400 hiljada izgubljenih radnih mesta, da je to sada u industriji zatečeno, to bi bio BDP veći za deset milijardi, a penzije bi porasle za 20%.
Iza stranke bivšeg režima, gde im je Šarić bio najbolji investitor, a on nije mogao uneti para koliko su oni izneli, stoje radnici iz fabrika, a preti opasnost da lustriraju seljake sa njiva. Ostaju svi iza njih gladni, bosi i goli, jer nisu imali novca šta da kupe. Ljudi su po tri puta zagledali hleb pre nego što ga kupe, beda i siromaštvo našeg naroda je bilo neizdrživo za gledanje. Vlast se nije borila protiv siromaštva već protiv siromašnih. Država nije suzbijala kriminal već je kriminal suzbijao državu. Vlada koja je došla iza ove ima gotovo nemoguću misiju.
Pošto se svi pozivaju na izreke, pozvaću se ja na Tomasa Mana. On je rekao – hrabrost nije nedostatak straha, već delovanje uprkos njemu. Zato mislim da ova Vlada je izuzetno hrabra. Takođe je dotični gospodin rekao – za otadžbinu sve, a za Vladu koliko zasluži. Glasaću za ovu Vladu dok god bude zasluživala, ali od njih tražim da stave tri tačke. Tačku na pljačku, tačku na bedu, tačku na sramotu. Hvala.