Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
(Intoniranje himne „Bože pravde“).
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 126 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine postoji prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda, ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
S obzirom da je danas utorak, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine narodni poslanici imaju pravo da traže objašnjenja ili obaveštenja, pa pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, imali smo prilike juče da iz usta predsednika države Tomislava Nikolića čujemo da Srbi treba da izađu na lokalne izbore na Kosovo, da bi dobili legalitet i legitimitet kod međunarodnih institucija.
To je dakako čudna izjava, budući da je izlaskom Srba na ove izbore krši i ruši legalitet i legitimitet države Srbije, njenog Ustava, njenog unutrašnjeg uređenja, a krši se i Rezolucija 1244, kao garant međunarodnog položaja Srbije.
Upravo hoću da postavim pitanje u vezi sa tokom priprema za ove izbore i stanjem legalnosti, u vezi sa ovim pripremama. Mi smo poslednjih dana svedoci rasprave između Beograda i Prištine u vezi sa novim biračkim spiskom, koji Centralna izborna komisija pravi sa imenima ljudi koji su se navodno prijavili na novi birački spisak, tj. prijavili se za izbore na Kosovu i Metohiji, a reč je o interno raseljenim licima, tj. izbeglicama koji navodno imaju pravo da učestvuju na ovim izborima. Problem je, što Centralna izborna komisija Kosova ne prihvata, dakle, sva imena koja su se navodno prijavila oko 40.000, već samo nekih šest sedam hiljada.
Naime, osnovno pitanje jeste koji je merodavan birački spisak u ovoj stvari? Da li neki imaginarni i novonastali kosovski ili je reč o biračkom spisku Srbije? Srbija ima biračke spiskove, na kojima su imena interno raseljenih lica. Oni su dakle bili dužni da se prijave na druge biračke spiskove, na one koje pravi Centralna izborna komisija. Poznato je da su ispunjavali nekakav drugi formular na kome je uredno stajalo republika Kosovo i na kome je uredno stajao znak Kosova lažne države.
Dakle, osnovno pitanje jeste - koji je pravni osnov za prijavljivanje Srba koji žive u Srbiji, a izvorno su nastanjeni na Kosovu i Metohiji, na ove biračke spiskove? Dakle, pitanje je vrlo jednostavno, javnosti se to jednom mora objasniti, jer ako je u pitanju potvrda legaliteta, onda se pitamo da li tim legalitetom Kosovo treba da izađe iz Srbije, ili treba da ostane u Srbiji.
Preko ovog pitanja o biračkom spisku i o pravnoj osnovi svih ovih radnji, građani će najzad da se obaveste o čemu se zapravo radi, i ako je njima potpuno jasno o čemu je ovde reč, ali hajde da vidimo i na ovom primeru koliki je legalitet ovih akata, koje vlasti Srbije danas povlače.

Narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedniče, želim da vas upozorim da ste ponovo za vreme svoga predsednikovanja, četvrti put uskratili narodnim poslanicima i meni, priliku da na osnovu člana 205. poslednjeg četvrtka postavimo pitanja Vladi i ministrima. Pitanja ta postavljam ne zbog sebe već zbog građana koji žele odgovor, stav, mišljenje Vlade o tome. Predlažem da ovo nadoknadite tokom oktobra meseca da bi imali prilike da postavimo pitanja.
Drugo pitanje. Predlažem, da ova skupština u toku ove sednice stavi na dnevni red i pitanje – zašto je Vlada Srbije kapitulirala pred huliganima u subotu 28. septembra zabranivši održavanje „ Paradu ponosa“? To je izazvalo takvu blamažu, to povlačenje pred nasiljem, pred ulicom, da je to neverovatno. Izazvalo je i nanelo veliku štetu i Vladi i njenom ugledu, a i samoj Srbiji i građanima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, ovlašćeni predstavnici poslaničkog kluba SPO i DHSS bili su nedavno na sastanku u Ministarstvu finansija povodom izmene Zakona o restituciji. Na naš predlog, posle konstruktivnih razgovora i volje pomoćnika ministra, i posle argumenata koje smo izneli, mislim da su se stekli uslovi da intenzivnije radimo na predlogu izmena zakona.
Mi smo nekoliko puta postavljali ovo pitanje za vreme vršenja vlasti aktuelne Vlade, ali je i to naš politički program za koji se zalažemo od samog osnivanja. Još 1992. godine SPO je predložio parlamentu Srbije da usvoji Zakon o vraćanju imovine manastirima i crkvama na Kosovu i Metohiji. To je bila preteča zakona, predloga opšteg Zakona o restituciji. Tada je Skupština Srbije usvojila taj predlog zakona ali je tadašnji predsednik Srbije koristeći pravo suspenzivnog veta vratio parlamentu na ponovno usvajanje taj zakon, međutim on više nikada nije došao na dnevni red.
Zbog čega sve to pričam? Zato što smo se u prethodnom periodu za vreme vršenja vlasti posle 5. oktobra 2000. godine na ovamo demokratskih snaga koji nisu hteli da revidiraju one pogažene vrednosti ispravljanja istorijskih nepravdi takođe zalagali za donošenje Zakona o restituciji. Vladan Batić je u nekoliko navrata od 2009. godine do 2011. godine podnosio svoj predlog zakona, a SPO je insistirao na naturalnoj restituciji, supstituciji. Međutim, prošla Vlada ne bi donela Zakon o restituciji, verovatno da to nije bio zahtev EU kako bismo postali kandidat za članstvo u EU.
Mi smo tada i to se dobro sećaju svi politički akteri onemogućili donošenje zakona o rehabilitaciji čiji su delovi sadržani u Zakonu o restituciji iz razloga što nisu po tom predlogu zakona mogli biti rehabilitovani pripadnici JVO.
Zašto to sve postavljam kao pitanje Ministarstvu finansija? Zato što je najpravedniji način ispravljanje istorijskih nepravdi i otete imovine, naturalni oblik i supstitucija.
Mislim da su se stekli uslovi da još intenzivnije radimo na donošenju jednog takvog predloga izmena i dopuna zakona, pa molim Ministarstvo finansija, resornog ministra da nas obavesti da li je spreman za nastavak neke vrste dijaloga i prihvatanja argumenata od strane poslaničkog klupa SPO, DHSS kako bi se ovaj predlog zakona uvrstio na nekim budućim sednicama na dnevni red.
Pitam i ministra pravde, da li postoji mogućnost, pošto je ovo pitanje iz oblasti prava, da se i on angažuje na izradi novog predloga izmena i dopuna Zakona o restituciji, jer je on više nego potreban Srbiji? Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, kolege poslanici, postavljam pitanje ministru poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, profesoru dr Draganu Glamočiću, a moje pitanje se odnosi na subvenciju, u stvari podsticaju poljoprivredi.
Pitam ministra – zašto se nekim poljoprivrednicima isplaćena podsticajna sredstva za podršku u ruralnom razvoju kroz investicije za proizvodnju i plasman voća, grožđa, povrća, pečuraka i cveća za 2012. godinu, a nekima nisu?
Radi se o tome da je ministarstvo donelo uredbu po kojima poljoprivrednici ako kupe nešto od mehanizacije sredstava za navodnjavanje dobiju povrat sredstava. Koji su bili kriterijumi da neki poljoprivrednici dobiju povratna sredstva? Zna se dobro da su neki dobili, a neki u nekim kontaktima sa Upravom za agrarna plaćanja u Šapcu uporno dobijaju odgovore, mada je već prošlo godinu dana od kako nisu isplaćeni, da više nema sredstava za povraćaj sredstava koja su uložili u poljoprivrednu proizvodnju.
Pitam ministra – koji su to bili kriterijumi? Zašto je selektivno određeno da neki mogu da dobiju ta povratna sredstva, a neki ne? Zašto ako je bilo sredstava nisu svi dobili, zašto ta sredstva koja su bila namenjena za podsticaje nisu stigla do svih poljoprivrednika i zašto se to selektivno odredilo ko će dobiti sredstva, a ko neće?
Takođe, pitam ministra, bilo je razgovora kada smo radili rebalans budžeta da je budžet za poljoprivredu umanjen, ali da se neće, da poljoprivrednici time neće stradati, a posebno da neće stradati subvencije sve ono što oni ulažu u svoju poljoprivrednu proizvodnju.
Molim ministra Glamočića da mi kaže koliko je poljoprivrednika do sada dobilo povrat sredstava, koja su to sredstva i da li će i kada biti isplaćena zaostala sredstva po toj uredbi koju sam malopre navela, a odnosi se na nabavku opreme, mehanizacije i zaštitu od bolesti, navodnjavanje, itd? Hoću još samo da naglasim da su poljoprivrednici predali svu obimnu dokumentaciju do 31. jula 2012. godine.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uz puno poštovanje za ova konkretna pitanja o kojima su uglavnom govorile koleginice i kolege, ja ću probati da postavim dva načelna pitanja predsedniku Vlade, a u odnosu na, rekao bih, dva zaista ključna problema koja u ovom trenutku opterećuju čitavu zemlju i naše građane, mislim da je važno da o tome govorimo na početku ovog našeg redovnog jesenjeg zasedanja.            
Prvo je, naravno, pitanje novca, ekonomske i socijalne situacije, drugo je pitanje bezbednosti u našoj zemlji i mislim da su protekle nedelje, posebno protekli dani, pokazali da je situacija i u jednoj i u drugoj oblasti zapravo katastrofalna.
Dakle, prvo pitanje za predsednika Vlade i Vladu Republike Srbije je da li će uskoro predložiti, odnosno, da li će uopšte biti rebalansa budžeta za 2013. godinu i kako je moguće da je Vlada, a onda i vladajuća većina koja je u ovom parlamentu početkom jula glasala za Predlog zakona o izmenama zakona, odnosno rebalansu budžeta, prvom rebalansu za 2013. godinu, uspela da napravi toliko pogrešnu procenu, da će deficit do kraja godine, gotovo izvesno, biti za oko 300 miliona evra veći nego što ste vi i vaša Vlada, pre samo dva i po meseca procenili, rebalansom, prvim rebalansom budžeta za 2013. godinu?
Zašto tvrdim da će deficit biti makar 300 miliona evra veći nego što je to predviđeno rebalansom? Zbog toga što je, recimo, deficit samo u avgustu mesecu bio zapanjujućih 260 miliona evra. Verujem da će jedno od opravdanja Vlade biti da je s jedne strane avgust specifičan mesec, a sa druge strane da su neradni dani, odnosno vikendi padali tako da neki prihodi nisu iskazani u avgustu, nego će biti iskazani u septembru, ali svejedno, i dalje ostaje činjenica da su prihodi mnogo manji, da su rashodi nešto veći i da Srbija nema nikakve šanse da do kraja godine svede deficit na oko 178 milijardi dinara, koliko je predviđeno rebalansom budžeta.
Druga grupa pitanja odnosi se na to, ako u ovoj zemlji donosi zapravo ključne ekonomske odluke i da li Vlada planira da uštedama i reformama koje najavljuje razgovara sa ovim parlamentom i javnošću ili će i dalje, kao i neke vlade pre nje, MMF i Međunarodnu zajednicu koristiti kao strašilo u tom poslu?
Dakle, mi danima u javnosti slušamo, očigledno organizovane pokušaje da se pitanje nekih reformi, recimo, reforme penzionog fonda, reforme čitavog budžeta, delimično i poreskih reformi i privrednih reformi, prebaci na MMF, kako bi postojeća Vlada, a predsednik Vlade kao vajni levičar i socijalista u njoj, u tome prednjači, potpuno oslobodila svake odgovornosti. Hoćemo li u ovom parlamentu da razgovaramo o tome kolika treba da bude starosna granica za odlazak u penziju ili ćemo o tome razgovarati sa naslovnih strana novina?
Da li će, manje-više, tehnička misija MMF ovde predlagati reformske mere ili ćemo o tome razgovarati prvo mi koji predstavljamo sve one ljude koje će te mere pogoditi? Reforma radnog zakonodavstva i reforma penzionog fonda pogađa apsolutno svakog u ovoj zemlji, milion i 700 hiljada zaposlenih, milion i 700 hiljada penzionera i gotovo milion nezaposlenih u ovoj zemlji. Dakle, nije to pitanje budžaka međupartijskih pregovora u vladajućoj koaliciji, to je pitanje za svakog građanina ove zemlje. Hoće li se zaokruživati na kraju granica za penziju na 100 godina starosti, a da se istovremeno ne pomakne ni jedna druga reforma koja je neophodna? Dakle, to je druga grupa pitanja, zašto je deficit toliko veliki, da li će biti rebalansa i kako će se u to uklopiti najavljene mere, odnosno najavljene reforme od kojih do sada nismo čuli gotovo ništa?
Na samom kraju, poslednje pitanje za predsednika Vlade, koji je istovremeno i ministar unutrašnjih poslova, kako je moguće i šta preduzima da bi se to ispravilo, da se u našem društvu desila potpuna eksplozija nasilja poslednjih nedelja? Sramotno otkazivanje „Prajda“, mimo svih ustavnih garancija ljudskih prava i sloboda, okupljanje je samo poslednji događaj. Nedeljama pre toga eksplozija nasilja na našim ulicama postoji, u našim školama, među najmlađom decom u našim školama.
Liberalno demokratska partija je tražila sednicu resornog odbora, ništa se nije desilo, predsednik Vlade dodatno huška javnost. Moje poslednje pitanje je kada će sa tim prestati i zbog čega to radi?