Dame i gospodo narodni poslanici, politika je bavljenje javnim poslom. Na izborima se kandidujemo da se bavimo tim javnim poslom i u tom bavljenju javnim poslom upravljamo javnom svojinom i budžetima, finansijskim sredstvima i imovinom.
Danas produžujemo rok za godinu dana da se ta svojina upiše. Ni prilikom predlaganja i odbrane ovog zakona nismo svaljivali krivicu na prethodnu vlast zašto nije iskoristila godinu dana i po zakonu koji su sami doneli upisali tu svojinu. I dan danas drže vlast po Vojvodini gotovo u 70% opština. Ne vidim da su nešto napredovali u ove zadnje dve godine. Ako se rok produžava za upis javne svojine, ako se produžava sadašnjoj vlasti, produžava se i bivšoj, odnosno vlasti na lokalima, raznim koalicijama, tako da sam na neki način iznenađen količinom žuči koja je ovde prosuta zbog brige koja je iskazana za javnu svojinu.
Javna svojina, javna imovina je stvarno bila i predmet plena i alavosti i pohlepe. Mogu da navedem primere, npr. Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije gospođe Barać, koja je govorila o arčenju te javne svojine u korist privatnih biznisa. Nije tajna da je u prošloj vlasti javna svojina korišćena za privatne biznise funkcionera koji su bili dužni da se staraju o javnoj svojini, a ne o privatnoj. Nije tajna, postoji izveštaj SBPOK 29 iz 2011. godine, koji govori o tome da su javni funkcioneri, najviši partijski funkcioneri i javni funkcioneri u našem najvećem gradu, u našem glavnom gradu, sklapali kao javni funkcioneri poslove sa svojim privatnim firmama.
O tome govori Izveštaj o javnoj svojini i Izveštaj SBPOK, da je privatna firma vodećeg čoveka u našem glavnom gradu i lidere jedne stranke, da je kao funkcioner sklapao poslove sa javnim ustanovama i javnim preduzećima, pa recimo, štampani materijali za Gradsku skupštinu od strane njegove privatne firme „Big print“, pa je štampan materijal Biblioteku grada Beograda, pa je štampan za Kulturni centar Beograd, pa je štampan za Dom omladine, pa za većinu pozorišta, za Turističku organizaciju. To je izveštaj SBPOK koji kaže da je partijski lider jedne moćne partije koja trenutno nije u državi na vlasti, ali je na vlasti u mnogim lokalnim samoupravama i još uvek je na vlasti u Beogradu, ne da nije upisala javnu svojinu, nego je baš ta javna svojina bila predmet plena, pohlepnosti, alavosti, kako se to ovde reklo.
Hoću da podržim takvu vrstu nastupa, tim pre što u tom izveštaju piše da je, sem ovog što sam nabrojao, sklapao poslove i sa državnim javnim preduzećima, navešću samo „Telekom“ i da je kao javni funkcioner u privatnim poslovima, ne upisujući javnu svojinu i ne razlikujući je, presipajući je najverovatnije u privatnu, prihodovao od 2005. godine samo na dve firme do 2012. godine ukupno jednu milijardu i 87 miliona dolara, što je prevedeno na dinare preko 120 milijardi dinara.
Mislim da kad su nas građani birali da se bavimo javnim poslom, da smo za to dobili platu, da smo trebali da čuvamo javnu svojinu, a ne da od nje presipanje pravimo svoje privatne biznise.
Samo u jednoj godini prihod, samo na dve firme od 15, iz javne svojine u privatnu je bio 12.955.974.000 dinara, što je 154.237.000 dolara. I danas njegovi saborci pričaju o nekom plenu, alavosti, pohlepe nove vlasti po pitanju javne svojine. Stvarno ne znam šta bi mi trebalo da kažemo o rasulu, haosu, beznađu i državi bez šansi, koju smo zatekli bez ikakvih šansi za naše građane. Bil Gejts jeste bio bogataš, napravio je međunarodne poslove, milijarde i onda je rešio da to podeli sa siromašnima.
Kod nas jeste bilo obrnuto. Kod nas su na javnom poslu pravili milijarde otimajući od siromašnih i ne pada im na pamet da makar jedan deo javne svojine koja se prelila u privatne džepove preko javnih funkcija, koje su koristili za privatne biznise, vrate siromašnim građanima odakle su taj novac uzeli, ostavljajući hiljade i hiljade ljudi bez posla zahvaljujući alavosti, gramzivosti i pohlepi.
Na kraju da zaključim, veoma sam uvređen zbog moje rodbine i prijatelja koji su bili na Košarama. Ovde o Košarama priča čovek kome 1999. godine nisu smeli da daju pušku jer nisu znali na koju će stranu pucati. Sada vidim koja je razlika između Košara i kokošara. Hvala.
