Ministre, da probamo nekako da sumiramo ovu raspravu.
Dakle, jedan od vaših ključnih argumenata zašto ne možete da nam kažete makar imena nekih od republičkih javnih preduzeća koja nisu ispunila ovu obavezu nalazite u ovom zakonu.
Međutim, ja ću vas podsetiti na odredbe člana 82. koji se u jednoj reči u jednom stavu menja. Podsećam vas na postojeću odredbu stava 5. tog zakona koji kaže: „Upis prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala na nepokretnostima iz stava 1. ne može se izvršiti bez pisane saglasnosti osnivača itd.“ Onda kaže da za javna preduzeća republička saglasnost daje Vlada Republike Srbije.
Dakle, pitam vas, ima 35 takvih preduzeća, da li u Vladi postoji evidencija o tome koja od tih preduzeća su tražila ovu saglasnost i kome je saglasnost izdata? Dakle, imate evidenciju i kažite nam kojim preduzećima je saglasnost izdata, pa ćemo negativnom eliminacijom utvrditi koja preduzeća nisu podnela taj zahtev. Onda ćete moći da nam kažete da li su to uradile „Železnice“, da li je uradio EPS, da li su uradila neka od drugih javnih preduzeća, kod kojih se radi o imovini koja se meri stotinama miliona evra, a često i mnogo više od toga.
Druga stvar o kojoj ste govorili je da praktično nema, to ste govorili vi, jednim delom i gospodin Cvijan kad je rekao da su izmene zakona tehničke, praktičnih posledica. Čak se u obrazloženju zakona kaže da nema novih troškova. To takođe nije tačno. Neka od ovih preduzeća, a videćemo, čekamo te mere koje najavljujete za ponedeljak, će sasvim sigurno u dogledno vreme ići u proces neke vrste i svojinske transformacije.
Za ulazak u proces privatizacije je od ključnog značaja da se zna šta je zapravo imovina preduzeća koje se nekome nudi. Zato ovaj primer JAT-a nije dobar. Mislim da je dobro da postoji AIR Srbija, ali mislim da taj model koji je u ovoj situaciji možda bio neminovan, posle višedecenijskog uništavanja, propadanja JAT-a, nemodernizacije, neće biti dobar i neće biti primenjiv na neka druga preduzeća. Pretrpećemo ogromnu štetu zbog toga.
Treća stvar o kojoj ste govorili. Kada govorite o akumuliranim gubicima ili dugovanjima koja imaju, s druge strane, javna preduzeća, ne mogu da se složim sa vama da je prethodna Vlada ili samo prethodna Vlada najveći krivac. U svakom slučaju jeste veliki. Ja sam glasao protiv svih garancija za „Srbijagas“ i za sva druga javna preduzeća. Ali, gospodine Miroviću, i vaša politička partija je kumovala tome da „Srbijagas“ iz godine u godinu pravi enormni gubitak. Kada govorite o tome da postoji razlika između uvozne cene i one cene po kojoj „Srbijagas“ prodaje korisnicima ili drugim distributerima, vi zaboravljate da ste podržali Energetski sporazum u ovoj Skupštini. Zaboravljate da danas ne želite da izbacite posrednika iz uvoza gasa. Ministarka energetike kaže da ova Vlada ne razmišlja o reviziji Energetskog sporazuma. Neki delovi ove imovine o kojoj se ovde govori. Evo, bitno nam je da li je „Srbijagas“ uradio ono što se od njega po zakonu traži. To je bitno i zbog međunarodnih projekata u koje „Srbijagas“ ulazi. Ne samo kod njih, i kod mnogih drugih kompanija.
Zašto nam je toliko važno tih nekoliko preduzeća? Zato što ja mislim, evo, gospodine Miroviću, ne morate da mi potvrdite, a siguran sam da se intimno slažete sa mnom, da sadašnji direktor „Železnica“ uopšte ne može da razume šta je koncept ovog zakona i šta se zaista od njega traži. Apsolutno mislim da on nema stručne kapacitete da tako nešto razume. Zbog toga me zanima da li je to preduzeće izvršilo svoje obaveze. Eto, to su pitanja.
Sada sam vam ukazao na odredbu zakona koja potvrđuje da vi imate evidenciju. Ako je nemate sada, videćemo se ovde u nedelju. Tih nekoliko desetina hiljada evra novog troška za građane Srbije nastalo je zbog toga što, recimo, ova Skupština, neorganizovanošću vladajuće koalicije i nekoordinacije sa Vladom, nije radila u septembru i nije radila juče. Pa hajde onda da bar taj dan iskoristimo da ova pitanja razjasnimo. Hvala vam.
