Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 114 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 109 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Mladen Grujić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija i Igora Mirovića, ministara regionalnog razvoja i lokalne samouprave, pozvao da sednici prisustvuje i Ljubiša Milosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Radmila Jagodić, pomoćnik ministra finansija.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović, Srđan Milivojević i Srđan Miković.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jako Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago nam je da je gospodin Krstić tu. Nije ga bilo u petak. Verovatno ste, gospodine Krstiću, spremali namete za građane Srbije. Verovatno će od ponedeljka igrati ili argentinski tango, grčki sirtaki, ili šumadijski rokenrol. U svakom slučaju, posle svih tih igara obično igrači ostanu bez odeće. Ali, drago nam je da ste danas tu. Moći ćete da nam odgovorite na neka pitanja.
Nadam se da ste pri karaju i sa nostrifikacijom diplome, ali da ste prihvatili naš Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, ne biste imali taj problem.

Sve je to divno, gospodine Veselinoviću, ali vas molim da se vratimo na amandman, pošto je to predmet rasprave.

Tako je. Ne biste imali taj problem, ali u pravu ste predsedavajući. Zašto smo mi danas uopšte ovde? Danas je nedelja. Pošto ovaj prenos verovatno neće ići direktno, zbog toga kažem možda ćemo ići i u nekim ponoćnim časovima, ako se varam, ispravite me.
Mi smo ovde, pre svega, zbog nesposobnosti ove republičke Vlade. Ova Vlada imala je ceo dosadašnji mandat, gotovo godinu i po dana da sprovede Zakon o javnoj svojini. Ona po tom pitanju nije učinila ništa, gospodine Krstiću. Ne služe zakoni, gospodine Krstiću, da bi ministri, kada se vrate sa stranačkih aktivnosti, juče ih je u Vrbasu bilo desetine automobila, gospodine Krstiću, koja su trošila državni novac, ne služe zakon da bi pridržavali prozore, kada dođu sa tih putovanja da provetre svoje kancelarije, ili posle pet, šest meseci kada ministri za vreme rekonstrukcije ne uđu u Vladu, pa uđu novi ministri, da bi provetrili te prozore. Ne služe zakoni da bi pridržavali prozore. Oni, gospodine Krstiću, služe da bi se primenjivali.
Ova Vlada u koju ste vi sada ušli, verovatno i sami zbunjeni, nije primenila jedan veoma važan zakon. Ova vlada nije obezbedila da se popiše imovina javnih preduzeća. Dakle, godinu i po dana, koliko ste na vlasti, niste uspeli da popišete imovinu javnih preduzeća.
Gospodine Krstiću, za tih godinu i po dana je većina tih objekata mogla da se sagradi. Vaši direktori „Železnica“, PTT, „NIS“ gasa, nisu bili sposobni da popišu tu imovinu. Kako ćete vi, gospodo, raditi nešto drugo, kada vi za godinu i po dana niste mogli da uradite posao za koji je potrebno realno nekoliko meseci?
Danas smo se mi sastali ovde, u nedelju, da produžimo važenje ovog zakona za još godinu dana. Pre tri – četiri dana ste nam dostavili predlog da to bude produžetak za šest meseci. Šta se desilo, gospodine Krstiću, za tri dana pa ste predložili produženje za godinu dana? Da li to kod vas ide po sistemu – daj za šest meseci, valjda ćemo završiti. Ne, daj za godinu dana, možda će u međuvremenu biti izbori pa nećemo moći da u tom periodu popisujemo imovinu, gde da se bavimo još imovinom.
Šta se desilo za ova tri dana, verovatno ćete nam gospodine Krstiću objasniti zbog čega ste produžetak umesto sa šest tražili na 12 meseci? Dakle, vi za godinu dana niste uspeli da popišete zgrade, garaže, neke saobraćajnice na kojima usput raste korov, kako ćete aktivirati tu imovinu? Kako ćete aktivirati imovinu za koju uopšte ne znate da je imate? Nažalost, i zbog toga sam ja protiv odlaganja ovog roka, mnoge od tih zgrada, objekata, zvrlje prazne. Možda bi se one mogle aktivirati da znate da ih uopšte posedujete.
Dakle dragi poslanici, dragi građani Srbije, danas smo mi ovde da bi raspravljali o produžetku važenja zakona po kome su javna preduzeća bila dužna da popišu svoju imovinu i da podnesu zahtev za njenu uknjižbu javna preduzeća i društva kapitala. Ona to nisu uradila jer direktori tih javnih preduzeća, gospodine Krstiću, imaju male plate pa nisu bili zainteresovani. Direktor „Železnica“ verovatno je nezainteresovan za taj posao zato što ima malu platu. Gospodin Bajatović je nezainteresovan, verovatno ima malu platu pa se nije ni setio da to uradi, ali ste tu bili vi, odnosno vaši prethodnici, gospodine Krstiću, da ih podsetite na to, to je vaša zakonska obaveza da sprovodite zakone.
Gospodine Stefanoviću, i vaša je obaveza da vodite računa o sprovođenju zakona. Ovaj skupštinski dom, između ostalog ima i nadzornu funkciju. Da li je moguće da niko u vašem kabinetu nije zadužen za to da vam kaže – gospodine predsedniče Skupštine, ovi zakoni se ne primenjuju. Ova vlada ne radi ništa po tom pitanju, Dajte da zakažemo nadležne odbore na kojima bi to raspravili. Dajte da pozovemo ministra u Skupštinu pa da vidimo šta je sa primenom tih zakona, nego vam dostave u sredu ili četvrtak predlog za izmenu zakona u kome umesto dve godine piše – dve godine i šest meseci, pa vam za dva dana posle dostave novi predlog u kome piše tri godine.
Gospodine predsedavajući, i vi, i skupštinska većina i zamenik predsednika koji će sada nastaviti da vodi ovu sednicu, odnosno potpredsednica, predsednik moguće da ide da gleda tenis jer ima obave u Vrbasu, ali u svakom slučaju i vladajuća većina ima odgovornost zbog toga što se mi danas nalazimo ovde, ne zato što mi danas radimo, mi hoćemo da radimo, nego što se nalazimo ovde da raspravljamo o neprimeni jednog zakona bez ijedne jedine sankcije za one koji ovaj zakon nisu izvršavali, bilo da se radi o direktoru „Železnice“, PTT, direktoru NIS gasa, bilo da se radi o direktoru javnih preduzeća kome ste vi ili naše kolege na vlasti, sasvim je svejedno, vi ste bili dužni, gospodo iz Vlade, iz vladajuće koalicije, da vodite računa da se taj zakon primeni.
Danas ističe rok i gde sada? Verovatno će u narednim danima stizati u ovu skupštinsku salu zakoni koji će imati samo jedan jedini član - umesto reči „12 meseci“ zamenjuje se rečju „18 meseci“, „24 meseca“, kao što smo skoro imali sa Zakonom o javnim beležnicima. Svi ti zakoni čuvaju neke prozore da se ne otvore više nego što trebaju ili da ih vetar ne zalupi.
Dakle, ne primenjujete zakone, gospodo. Zašto donosite zakone koje ne primenjujete? Zašto ne primenjujete zakone koje je donela prethodna Vlada?
Zbog čega sam protiv produžetaka roka za primenu ovog zakona? Prvo, ne može biti produžetka roka bez jasnih merila kako će u narednih 12 meseci, kako ste predložili ovaj zakon, biti primenjen. Dakle, desiće se kao i za ovih 24 meseca, zakon neće biti primenjen.
Nema sankcija, nema parametara, nema izveštaja. Pa, mora se znati koliko je državnih službenika neophodno da popišu imovinu. Mora se znati kada dostavljaju izveštaje, gospodine Krstiću. Mora se znati šta ako tu imovinu ne popišu, odnosno ne podnesu zahtev za upis, kakvu kaznu snosi odgovorno lice u tom pravnom licu, kakvu kaznu, ukoliko zakon ne bude sproveden, snosi predsednik opštine, gradonačelnik, vi i svi ostali u tom lancu. Pa, nije ovo rešenje.
Gospodine Krstiću, došli iz jedne uređene zemlje u jednu neuređenu. Evo, nažalost, ni ta vam diploma ne važi ništa zato što ne postoji sistem.
Gospodine Krstiću, da li ćete uspeti izboriti se sa ovim aždajama koji, sem političkog urlika, ne znaju ništa drugo, koji su ušli u politiku zato da bi dobili na sledećim izborima 40%? To što će građani ostati goli, to njih nije briga, gospodine Krstiću.
Lepo je što ste se vi setili da primate četiri plate za jednu. To je za svaku pohvalu, ali i vaše kolege primaju te plate, pa im ne pada na pamet da to kažu.
Rekli su da neće više biti službenih automobila, to je, istina, pokretna imovina, sa rotacionim svetlima. Pa, nikad ih više nije bilo. Nikad se u jednu tako malu opštinu, kao juče, nije sjatila ta bolumenta od predsednika Vlade, potpredsednika Vlade. Zar niste trebali da pričate o ovim merama koje nam u ponedeljak podnosite? Ne, oni su bili u Vrbasu.
Mi smo protiv ovog produženja roka i zbog toga što smatramo da bi trebalo doneti izmene i dopune zakona koje bi bile celovitije, koje bi predviđale jasne parametre o kojima sam već govorio.
Kakve su štete vezane za ne primenu ovog zakona? Velike, ogromene su materijalne štete. Njih će osetiti po svom džepu svi građani Srbije. Dakle, nema popisa imovine, nema njenog, nema mogućnosti da ta javna preduzeća preuzmu obavezu po osnovu kredita na sebe umesto što to sada ide na državu. Zašto? Pa, nemaju upisanu imovinu i ne mogu onda da upišu hipoteku i onda se dug javnih preduzeća prikazuje kao
dug države u celini i zato vi ove pare iz Emirata, koje ćete možda dobiti, ćete morati da upumpate u razduživanje velikih gubitaša.
Možda bi drugačije razmišljali kada bi odgovarali svojom imovinom. Uvek vam je neko drugi kriv. Ne mislim na vas, gospodine Krstiću, pošto od vas, praktično, nismo čuli do sada ni reč jednu. Bili ste zauzeti nekim drugim poslovima, ali ova vlada vodi alibi politiku - svi su im krivi, osim njih samih. Prvo su se konstituisali, pa su se rekonstruisali, pa se sada konstituišu kako bi izašli na izbore. Šta od toga imaju građani? Niže plate, penzija da li će biti, veće cene, standard sve niži. Vi se slikate i pozdravljate vašeg predsednika na ulasku u Vršac sa pozdravom: „Dobro nam došli, gospodine predsedniče! Pa i taj je bilbord neko morao platiti.
Gospodine Krstiću, da li vi znate za taj bilbord? Dakle, na ulazu u jedan grad u Srbiji stoji bilbord na kome piše: „Dobro došli, gospodine predsedniče!“ To je povodom dolaska gospodina Vučića u Vršac.

Gospodine Veselinoviću, molim vas, vratite se na temu dnevnog reda.

Nema veze sa ovom temom, ali na neki način ima, jer je i to nepokretna imovina koja je moguće vlasnik nekog javnog preduzeća.
Vas su građani birali da sprovodite zakone. Vas su građani birali, mada bi mogli da pričamo o činjenici na koji način sada formirate većinu, ali nisu vas birali da bi odlagali primenu zakona. Ako nastavite ovim tempom i uz sve ove posledice koje ste imali, vi ćete, gospodine Krstiću, mandat ove vlade, ako bude u punom obimu, završiti sa 40 milijardi javnog duga, jer ste se za nepunih godinu dana efektivne vlasti zadužili za pet milijardi. Da li ste svesni, gospodine Krstiću, toga i da li ste svesni šta povodom ovoga…

Gospodine Veselinoviću, još jednom vas upozoravam da se vratite na temu dnevnog reda.

Ovo jeste tema dnevnog reda. Da li ste me pažljivo malopre slušali?
Dakle, sada javni dug postaje i ono što bi mogao biti dug javnih preduzeća, predsedavajuća, zato što javna preduzeća nemaju mogućnost da stave hipoteku na svoju imovinu. Zašto? Zato što nije upisana. Zašto? Zato što je ova vlada bila nesposobna.
Gospodo, politika je veoma ozbiljna stvar. Vođenje politike je veoma ozbiljna stvar.
Gospodine Krstiću, stavite prst na čelo pre nego što sutra predložite mere građanima Srbije, vidite da li ima rezervi u javnom sektoru, da li ima rezervi u imovini javnih preduzeća, ali da bi to uzeli u obzir, morate prvo da popišete tu imovinu.
Koliki su dugovi, gospodine Krstiću, prema tom javnom sektoru? Pa, vi ste sami, odnosno vaši, da kažem, nadređeni dali mogućnost građanima da ne plaćaju svoje obaveze koje proističu iz zakona i sada ćete na one građane koji savesno izmiruju svoje obaveze, prebaciti namete. To nije u redu, gospodine Krstiću.
Nadam se da ćete se vi pobuniti protiv te politike i da ćete na vreme ukazati na nedostatke kao što ste neki dan ukazali na nedostatke vezane za nostrifikaciju diplome. Mi smo na to ukazivali puno meseci unazad. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Dobar dan. Drago mi je da sam prvi put u prilici da se ovde obratim. Tema, naravno nadao sam se da će to biti reforme i budžet inicijalno u Skupštini, međutim, moramo da se obratimo o ovom zakonu i sprečimo ovo prevođenje imovine javnih preduzeća u državnu svojinu. Hteo bih samo da odgovorim kratko, znam da je ministar Mirović dugo pričao o tome i u petak.
Prvo, izvinjavam se što nisam mogao da budem tu u petak. Takođe, radili smo puno i na merama, ali ono u je čemu uglavnom, baš sam pogledao, prošao petak, jesu bili sastanci sa investitorima, oni koji drže naše obveznice i sa onima koji će možda doći kod nas da investiraju u narednom periodu i pomognu oporavku privrede.
Što se samog zakona tiče, vi ste rekli da nije sproveden i da ovde mi zapravo samo produžavamo, i da ova Vlada ne sprovodi zakone. Hoću samo da ukažem na to da je ovaj zakon usvojen 26. septembra 2011. godine i da ne sprovođenje tog zakona jeste nažalost nešto što na svaki način ne treba opravdavati, ali je nešto što je jedan sistemski problem koji postoji u državi i koji mi hoćemo da rešavamo sada.
Trebalo ga je rešavati ranije, to nije problem samo ove Vlade, to je i problem i prethodne Vlade, ali ne želim time da se bavim. Želim da se bavim time šta ćemo raditi. Mi već to radimo sa strane registra zaposlenih na primer, mi ćemo po prvi put, nadam se do kraja ovog meseca, imati spisak zaposlenih u javnom sektoru i plate. Isto to ćemo uraditi i sa imovinom, kako u javnim preduzećima, tako i u lokalnoj samoupravi.
Treća stvar, vezana oko toga da li je šest meseci ili 12 meseci pravi rok i zašto je postavljen rok na dve godine pre dve godine kada je zapravo ovaj zakon usvojen, jeste da mi nismo u tom trenutku imali ozbiljnu procenu. Verujem da je to zbog toga koliko je vremena potrebno da se sva ta imovina popiše.
Ono što se sada radi, a što svi odlično znaju iz medija jeste da Ministarstvo ekonomije zajedno sa Ministarstvom finansija sprovodi jednu politiku gde želi da zapravo utvrdi stanje i status kvo kako u javnim preduzećima, tako i u svim drugim privrednim subjektima prema kojima država na jedan ili drugi način ima bilo kakav odnos. To je nešto što hoćemo da sprovedemo što pre, ali hoćemo takođe da to uradimo na način i da sebi damo neke rokove koji su realni kako ne bismo još jednom, u još neku nedelju za šest meseci od sada, dolazili u Skupštinu da produžavamo zakone jer je to loša poruka.
Što se tiče zašto je zakon u poslednjem trenutku i po hitnom postupku sazivan, radi se o tome da i u ovom zakonu postoji naravno i mehanizam pretnje. Ovaj član o kom mi upravo pričamo govori da javna preduzeća ukoliko ne prijave svoju imovinu gube tu imovinu, odnosno ta imovina biva prevedena u državnu svojinu. Taj mehanizam pretnje nažalost ne funkcioniše, delimično i zbog toga što ne postoji dovoljno odgovornosti onih koji vode javna preduzeća u toku mandata ove Vlade, ili u toku mandata prethodne Vlade ili unazad 20 godina, nebitno.
Ukoliko vi imate takav jedan mehanizam vi naravno da taj mehanizam hoćete da držite do poslednjeg trenutka kako bi što više imovine tih javnih preduzeća zapravo bilo uneto, odnosno upisano po ovom zakonu.
I na posletku, 12 meseci smo u konsultacijama sa direktorima tih velikih sistema, kao i drugim ministarstvima ocenili da je to jedan rok koji je realan, i u kome ćemo zapravo moći da sprovedemo popis ove imovine. Takođe i rok koji odgovara roku koji imamo za lokalnu samoupravu po zakonu koji već stoji.
I na posletku, vi ste u svom izlaganju rekli da vi podržavate, vi ste iskoristili - mi podržavamo ukidanje ovog člana. Nisam siguran na koga mislite pošto koliko ja shvatam bila su tri amandmana, sva tri su različita iz iste poslaničke grupe. Hvala vam.