Po Poslovniku, gospodin Miković. Izvolite.

Ja sam pitao da po članu 104. dobijem repliku. Pošto je nemoguće, smatram da je povređen član 106, jer govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Prethodni govornik je išao mnogo van tačke dnevnog reda .Ne samo što je govorio i o amandmanu koji još nije stigao na red, mislim da se otišlo mnogo van teme, a naročito u odnosu na to gde je ukazivano na nenadležnost Ministarstva finansija u pogledu pripreme propisa. O tome se radi, ne o praćenju oblasti. Radilo se o pripremi propisa i to je jasno rečeno i mislim da ste vi, kao predsedavajući Skupštine, trebali da reagujete i da kažete – vratite se nazad na dnevni red. To je moje mišljenje.

Morao sam onda to danas mnogo češće da radim kod nekih drugih rasprava, ali mislim da je rasprava i dalje u toku i mislim da se držimo dnevnog reda.
Replika, gospodin Stefanović, izvolite.

Nije, uvažena koleginice, stvar u tome da protumačimo svi zajedno šta je opozicija htela amandmanima, jer mislim da smo to vrlo efikasno i jasno objasnili. Nije to problem o kojem danas raspravljamo. Problem je mnogo dublji. Problem se zove – 14 meseci neefikasne Vlade. Problem je to, kada vi vidite i sami to, negde unutra sebi ćete sigurno priznati da je to nažalost tačno. Ali, pošto se uvek kada se suočite sa preprekom koju ste sami postavili ili propuštanjem da uradite nešto što ste morali da uradite, onda, nažalost, ne vi lično, nego poslanička grupa i organizacija kojoj pripadate, kreće se uvek i isključivo u pravcu alibi politike i politike napada na prethodnike, zato što ne znate kako da objasnite sadašnji nedostatak rezultata ili vizije za budućnost. To je ono što suštinski vuče Srbiju na dno.
Onog momenta kada budete bili u stanju da ovde ustanete i sa nama raspravljate o tome šta je u ovome trenutno problem i šta ćete da uradite za budućnost i kada budete, ne vi lično, nego naprednjaci, u stanju da ustanete i kažete - ovo su stvari koje moramo svi zajedno da napravimo za dobrobit ove države i ovo su stvari koje smo, priznajemo, propustili da uradimo i koje jesu objektivno greške, onda će i ovaj parlament i ovo društvo i ova država biti mnogo zdravije mesto nego što jeste. Dok se ovako nastavlja priča, dok ja štopujem vreme ovde, dok gospodin ne spomene Aleksandra Vučića i ne spomene zlu Vladu Mirka Cvetkovića i užasnu kriminalizovanu strukturu koja se zove DS, e to vam je to. Znači, onog momenta kada budete uspeli da pobedite sebe, što često uspeva gospodin Vučić, mada ne previše u poslednje vreme, onda ćete uspeti da kažete – mi vodimo Srbiju zaista u pravom pravcu i samo najbolji idu napred i ostale stvari što puštate po selima oko Vrbasa. Ali, do tada ….
(Predsednik: Vreme.)
… završavam, dok se sve svodi na to – Mirko Cvetković, vaša Vlada, Božidar Đelić i ne znam šta, građani od toga nemaju, nažalost, nikakve koristi, a vi ne možete sakriti nedostatak bilo kakvih rezultata vaše Vlade.

Replika, Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, znam da je našem kolegi iz opozicije vrlo teško da shvati da je odgovornost Vlade suštinski cilj i način rada funkcionisanja ove Vlade Srbije. Ali to što je nama odgovornost, u tome je njima bio veliki problem da shvate da je evidencija uopšte državne svojine jedan od prioriteta ove države, da znamo sa čime raspolažemo. Najlakše je ne sačekati 24 privatizacije i ne sačekati restrukturiranje i sve to navesti pod geslom – mi smo efikasni, pa sad treba da budemo smanjeni za otprilike 30% ukupne državne imovine, a to ćemo da rasprodamo preko svojih određenih kompanija DS. Mi tako ne razmišljamo i mi tako ne želimo da naša buduća pokoljenja tako razmišljaju. Hvala.

Samo vas molim da, kada o tome diskutujete, vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine.
Reč ima gospodin Stefanović, replika. Izvolite.

Gospodine predsedniče Skupštine, dešava se prečesto ova situacija koju smo sada videli.
Dakle, zaista vas molim i apelujem još jednom na vas, nemojte a posteriori govoriti ljudima: „Molim vas da vodite računa o dostojanstvu“. Izrecite odmah opomenu. Primenite isti aršin. Kao kada ovde kod nas naši poslanici dobiju opomenu za citat prvog potpredsednika Vlade, juče ili prekjuče, onda mislim da morate reagovati ako neko kaže – kompanije DS, ili juče, vi niste bili tu, kada kažu da smo mi podržavali NATO bombardovanje. Zaista je krajnje vreme da se kaže – izričem vam opomenu. Ne znam šta je tu teško.
Nećemo dozvoliti, ponavljam još jednom, uz sve vaše namere, nastojanja, želju i žar koji vas vuče, da tim bojama farbate boje ove partije i da nas predstavljate kao kriminalnu organizaciju. Neće vam to uspeti. Onaj ko je prekršio zakon neka odgovara. Vi nemate pravo, niko ovde nema pravo da stranku koja je dobila 1,8% manje od vas proziva za stvari koje ne postoje. Da ne pričam o legitimitetu, a to je inače reč koju jako volite u poslednje vreme, po kojem je sada već preko deset ljudi sa naše liste glasalo za vašu vladu. To je taj legitimitet.
Znači, molim vas, vodite računa o tome. Ovo je replika u pravcu toga da se ove stvari izbegnu u budućnosti, a efikasnost leži u vašim rukama, gospodine predsedniče. Hvala.

Reč ima gospodin Đurić. Izvolite. 

Da se vratimo malo na ova pitanja koja su vezana za ovaj zakon.
Dakle, još jednom kažem, gospodine Krstiću, razumem da nemate iskustvo srpskog političkog sistema, srpskog parlamentarnog života, ali imate vrhunsko iskustvo studiranja na jednom od vrhunskih svetskih univerziteta. Siguran sam da ste tamo naučili, vrlo dobro, da ne možete na pitanje koje vam se postavlja da odgovarate tako što izaberete neku drugu temu koja nema direktne veze sa tim pitanjem i onda o tome pričate. To je moguće na nekim srpskim fakultetima i univerzitetima, ali sam siguran da tamo gde ste vi studirali nije moguće.
Zašto ovo kažem? Zbog toga što ste, odgovarajući na pitanja gospodinu Đeliću, delimično izbegli da odgovorite i na pitanja koja sam ja pre toga postavio. Dakle, vrlo jasno smo vas pitali – koja republička javna i državna preduzeća nisu ispunila obavezu iz ovog zakona? Vi kažete – ali, ima mnogo, to nisu samo ta, ne možemo da kažemo. Dobro, ne pitamo vas za ta druga, pitamo vas za ova konkretna 35 preduzeća, odnosno 34, jer je gospodin Bajatović u međuvremenu odgovorio da on jeste.
Sutra ćete predstaviti neke ključne mere osnovne ekonomske politike. Nećete to moći da radite, gospodine Krstiću, tako što ćete se pojaviti u javnosti ili na konferenciji za medije i reći ono što vi mislite da treba da kažete i otići. Biće vam postavljena pitanja. Ne odgovarate danas ovde nama na pitanja koja vam postavljamo. Ja vam kažem, ispred ove sale, u holu, to je običaj i praksa u Skupštini, vas čekaju novinari koji imaju neka pitanja za vas. Neka od tih pitanja su ista kao i ova pitanja koja smo vam mi postavili. Pomoći ću vam da ne prolazite još i kroz tu raspravu ispred ove sale, da to učinite u raspravi.
Dakle, da li su „Železnice Srbije“ podnele zahteve i upisale imovinu?
Gospodine Krstiću, ne znam da li znate, različita javna i državna preduzeća su u različitim procesima transformacije. Dele se na nekoliko kompanija. Jedno od takvih preduzeća su „Železnice Srbije“. Kako sprovodite tu transformaciju ako ne znate koju imovinu imaju? Dugo niste bili ovde, gospodine Krstiću, pa verujem da ne znate možda najbolje šta se dešavalo…
Gospodine Krstiću, mogu da nastavim? Dakle, verujem da ne znate možda do detalja šta se dešavalo u nekim zakonima, ali sam siguran da znate šta je nerast, šta su kokoške i živina. Vidim da vam je teško da odmah uočite vezu između pominjanja tih pojmova i javnih preduzeća. Ali, ako razgovarate sa gospodinom Bajatovićem ili pogledate njegov bilanse, vi ćete videti da on, čovek, od pokretne imovine mora da drži i nerast i kokoške i da pravi paštete. Tada postane nepokretna imovina. To vam je stanje, gospodine Krstiću, u srpskim javnim preduzećima. Morao je da pravi staklo i paštete, jer mu je to naredila neka vlada. Takva preduzeća ćete vi transformisati.
Vi nam danas govorite o tome, o skoku, o kvantnom skoku. Da li ste čuli za radnu jedinicu „Srbija marka“, gospodine Krstiću, u Javnom preduzeću PTT Srbija? Pogledao sam šta su delatnosti te radne jedinice. Oni u jednoj delatnosti osmišljavaju izgled poštanske marke, a u drugoj kreiraju izgled poštanske marke.
Da li ste nekada videli, a imali ste dovoljno vremena, već ste gotovo dva meseca tu, kako izgledaju u statutima javnih preduzeća i državnih preduzeća opis delatnosti tih preduzeća? Pa to ne postoji nigde na svetu. To su delatnosti navedene na deset strana. Lakše je da piše – sve delatnosti šifarnika, nego da se navodi.
Naša javna preduzeća su, gospodine Krstiću, ovlašćena da se bave od štavljenja kože, do turizma u EPS, do turizma u „Železnicama“ , do turizma u PTT. Nemam ništa protiv ni gospodina Milana Krkobabića, ni Dušana Bajatovića, ni bilo koga drugo kao direktora. Svi su oni to radili ili rade uz saglasnost ili tolerisanje Vlade. U redu je da neko želi da bude kosmonaut, ali je onda i u redu da u to uloži svoje vreme, novac i da on rizikuje. Naši direktori javnih preduzeća žele da budu kosmonauti, ali za to koriste javne resurse.
Nisam razumeo primedbu, gospođo Tomić. Šta to znači da su investicije ekonomski dinamična kategorija, pa se ne može u jednom trenutku upisati? To je tačno, ali …
(Predsednik: Molim vas, nemojte ulaziti u raspravu sa narodnim poslanicima.)
Izvinjavam se.
…ali onda gospođa Tomić nije u pravu. Onda ukinite zakon, onda nikada neće moći da bude upisana svojina, jer neprestano traju neke investicije.
Da ostavimo po strani grešku koju je napravila gospođa Tomić, dakle, deo onih stvari koje je ona navodila kao primer ni po Zakonu o javnoj svojini ne može da se upiše na javna preduzeća, isključivo su državna svojina.
Dakle, eto nekoliko pitanja, gospodine Krstiću. Zaista vas ohrabrujem, najdobronamernije, da se uključite u ovu raspravu na taj način da onda ozbiljno razgovaramo o tim stvarima. Čeka vas još mnogo gori posao.
Pretpostavljam da ćete sutra najaviti neku reformu Fonda PIO. Da li ste videli bilo koji finansijski izveštaj Fonda PIO? Da li ste videli Informator o radu Fonda PIO? Da li ste videli trenutne javne nabavke male i velike vrednosti u Fondu PIO? Da li znate šta sve tu ima? To je, takođe, neka vrsta javne svojine.
Isti taj fond ima neki udeo u svojini u nekim od ovih preduzeća koja su, recimo, u restrukturiranju ili još nisu privatizovana. Ko će time raspolagati, gospodine Krstiću? Onih 21 član Upravnog odbora Fonda PIO? Njima ćete dati da time upravljaju? Onom Orboviću? Pa on će vas sutra popodne napasti da ste zli neoliberal, a podržaće ga njegove kolege iz tog istog Fonda PIO. Zato sam vam malopre rekao – čekaju da se ovo završi kao epizoda.
Vi ne možete da kažete direktorima javnih preduzeća – imate još godinu dana, pa da onda odete na televiziju i izvlačite nagrade za one koji redovno plaćaju PDV i šalju račune. Javiće vam se sledeći put neko ko nije platio PDV i reći će – dajte i meni, pošto dajete direktorima javnih preduzeća novi rok, onda dajte i meni Škoda Fabiu, iako nisam plati porez. Ne može tako da funkcioniše država.