Narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa uživanjem sam slušao nadahnuti govor bivšeg ministra finansija, bivšeg potpredsednika Vlade. Samo postavljam pitanje – da li neko stvarno misli da građani imaju tako kratko pamćenje i da ne znaju šta se dešavalo dok je dotični bio na tim javnim funkcijama?
Priča o RTS i pretplati. Tačno je da su ukinuli pretplatu, ali je tačno da im je pet godina dok su bili u Vladi posle ukidanja pretplate ta ista pretplata nije smetala. Inače, reč je o idejnom tvorcu čuvenog poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Kupili ste automobil i svaki put kada ga registrujete, morate da platite porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara. To je isti onaj potpredsednik Vlade koja je oslobodila avione i jahte poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara. To je onaj isti ministar koji je uveo porez na mobilni telefon.
Ne znam o čemu se sada ovde govori i kakve su ovo zamene teza. Priča oko grčkog scenarija je završena krajem jula ili početkom avgusta meseca 2012. godine kada je država nekim čudom zadužena blizu 60% BDP. Kada se spominje deficit od četiri milijarde, koji prvo nije tačan, hajde da pogledamo strukturu sadašnjeg deficita koji je negde 172 milijarde dinara. Od toga 60% ide na otplatu dugova koji je zadužila prethodna Vlada, a 40% na „Agrobanku“ i Razvojnu banku Vojvodine. Tako da gospodo iz DS mi ne želimo da nama pripisujete vaše rezultate. Imate svoje rezultate, a to je 300.000 novih nezaposlenih građana Srbije.
Vi se hvalite svojim, a mi ćemo svojim.

Narodni poslanik Bojan Đurić, po Poslovniku.

Povreda člana 104. stav 2, gospodine Stefanoviću.
Po kom osnovu je sada govorio Veroljub Arsić? Pored njega sedi, koliko ja znam, šef Poslaničke grupe SNS, a sa druge strane ovlašćeni predstavnik po ovoj tački. Gospodin Arsić je dobio repliku kao – šta? Stručnjak za nošenje mobilnih telefona? Ne razumem.

U trenutku kada je gospodin Arsić kao zamenik šefa poslaničke grupe dobio reč, gospodin Babić nije bio u sali. Dakle, on je u tom trenutku izašao. Na kraju krajeva, možemo da vratimo snimak ako ne verujete. Ja sam bio tu, video sam i pošto je to moja nadležnost, dao sam mu reč kao zameniku šefa poslaničke grupe, što je vrlo jasno napisano u Poslovniku. Doduše, čak i da je bio gospodin Babić u sali, ne bi to bilo prvi put i ne bi to bilo pravo koje nisam odobravao i drugim ljudima iz opozicije.
Ako hoćete, možemo to da uvedemo kao pravilo. Meni uopšte to ne smeta. Ali, onda nemojte tražiti povrede Poslovnika, replike i sve ostalo ako su šefovi poslaničkih klubova u sali a oni se ne javljaju. Onda to više neću nikom dozvoljavati. Ja sam mislio da je mnogo važnije da čujemo šta ljudi imaju da kažu, nego da se držimo forme da li je Babić izašao na pet minuta ili je tu.
Gospodin Đelić, replika.

Uz svu najbolju nameru, činjenica je da se ovde menja jedna reč, implicitno se potvrđuje da i ovaj režim na vlasti potvrđuje validnost ovog koncepta. Mnogo ste kritikovali pre dve godine, neki od prisutnih poslanika, ovaj zakon, ali vidimo da se kao koncept on potvrđuje – menja se jedna reč. Utoliko je to lošije zbog toga što danas nemamo nijedan konkretan odgovor na mojih pet pitanja. Dakle, ja nisam dobio nijedan jedini odgovor. Šta smo čuli – videćemo, kad bude – biće, a kad bude biće a onda ćemo da vidimo šta ćemo. To je ono što sam ja čuo od odgovora.
Još jedna stvar, ne smete ovde da nam kažete kao ministar finansija da, eto, pričam o amandmanima, pa ću onda da pobegnem u neku mišju rupu, ne želim da vam odgovorim oko pitanja JAT-a i „Etihada“. Ja se izvinjavam, po Zakonu o ministarstvima, Ministarstvo finansija odgovara za integritet javnih finansija Republike Srbije i za sve implicitne i eksplicitne garancije. Vi ste pozvani da nam kažete da li u tom aranžmanu je izložen budžet Republike Srbije i ne možete da nam kažete da to radi neki drugi ministar.
Tačno je da se Zakonom o poljoprivrednom zemljištu uređuju razni aspekti, ali, ako želite da upravljate ovom državom, morate da imate i određenu politiku, doktrinu, i da kažete – naš pristup će biti da državno poljoprivredno zemljište neće ili hoće biti upotrebljeno kao kolateral u raznim aranžmanima.
Da vam kažem jasno stav DS. Demokratska stranka će predložiti i određeni zakon a to je da treba da bude zabranjena prodaja i zaloga poljoprivrednog zemljišta koje je u državnoj svojini. Mi imamo jasan predlog i jasnu politiku i predlažemo da tako bude…
(Predsednik: Vreme)
… Zato se nadam da možda u ovom drugom odgovoru ćete nam reći nešto malo preciznije, jer i na ono najbazičnije što sam vas pitao, ovim završavam, gospodine predsedniče, dali ste mi pogrešnu listu. Vi ste pogrešni ministar danas koji ste nam dali pogrešnu listu. Ja sam vas pitao – koja javna preduzeća su uradila posao? Vi ste mi rekli – neka preduzeća u restrukturiranju. Odgovorite nam koliko je 36 ključnih javnih preduzeća je uradilo posao, koja nisu – zašto nisu i vidimo se do kraja godine.

Gospodin Milisav Petronijević, izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, stav Poslaničke grupe SPS o predloženom zakonu je izneo moj kolega Zoran Kasalović u načelnoj raspravi. Smatrali smo da je to dovoljno za ove predložene izmene zakona.
Međutim, želim da ukratko samo ponovim taj stav, imajući u vidu da se mnogo toga priča i van ovog predloženog zakona. Da ne bi zbunjivali građane, ja ću samo kratko reći o predlogu izmena, odnosno o amandmanima koji su dati na predloženi zakon.
Samo da podsetim da je Zakon o javnoj svojini usvojen septembra 2011. godine, vrlo veliki, važan, sistemski zakon, koji smo mi podržali. Prema tom Zakonu, javno preduzeće, društvo kapitala, bez obzira da li su osnivač republika, pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, bili su dužni da do, odnosno u roku od dve godine, podnesu zahtev za upis prava svojine na nepokretnostima, tamo gde su imali pravo korišćenja.
Šta imamo sada posle dve godine? Imamo jednu situaciju da to nije urađeno. Mi se nalazimo pred dve mogućnosti – ili da podržimo predloženu izmenu koju je Vlada predložila, da se produži rok za još godinu dana, ili da se primeni ona druga posledica, ako se u roku od dve godine javna preduzeća nisu upisala, a to je da te nepokretnosti prelaze u državnu svojinu ili svojinu pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave. Mi smatramo da je ovo drugo gore, teže, vraćamo se na početak. Zato smo podržali i podržaćemo predlog da se produži rok za godinu dana. Da li je za godinu dana, šest meseci, mi pripadamo onima, kao i velika većina građana, koja veruje ministru da je to realno procenjen rok u kom vremenu to može da se obavi. Dakle, nećemo podržati amandmane, podržaćemo predloženu izmenu zakona.
Nezavisno od toga, smatramo da je ovo starije, kako bih rekao, da se produži rok a ne da se primeni posledica u zakonu. Zalažemo se da se utvrdi koji su to razlozi zbog kojih se za ove dve godine nije izvršio upis svojine. Da li tu ima objektivnih, subjektivnih razloga, nekih smetnji, nečega što je sprečavalo? Ili je u pitanju subjektivna odgovornost? U tom slučaju, treba da se utvrdi odgovornost i da vidimo ko je odgovoran za to.
Inače, i jedna i druga vlada su imale vremena da reše taj problem. Prethodna je imala 10 meseci, ova 14 meseci. Kad kažem Vlada, pre svega mislim na one koji su bili neposredno zaduženi za tu oblast. Dakle, treba da se utvrdi. Treba da se vidi zašto to nije urađeno. Treba da se utvrdi odgovornost tamo gde je ima. Ali, ovog trenutka je mnogo važnije da usvojimo izmenu zakona kojim se produžava rok za godinu dana, nego da to upišemo ponovo kao vlasništvo, kao državnu svojinu, kao vlasništvo Srbije, pokrajine, jedinica lokalnih samouprava. Dakle, ponavljam, podržaćemo predložene izmene amandmana a nećemo podržati amandmane. Hvala lepo.

Hvala.
Narodni poslanik Aleksandra Tomić ima reč.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, predlagači ovih amandmana su danas praktično u prepodnevnoj raspravi dezavuisali javnost sa činjenicom da je nadležno ministarstvo za pitanje ovog zakona Ministarstvo finansija. Razlog zbog koga navodim ovo jeste što Direkcija za imovinu nije jedini pravni subjekt koji ima potpunu evidenciju o popisu imovine Republike Srbije.
Ako smo čuli da je sve što je u javnom sektoru, i ono što se odnosi na preduzeća u restrukturiranju, praktično javna svojina, osim zaposlenih, onda je krajnje neodgovorno od strane onih koji su predlagali ovakve amandmane u neka tri svoja dela, dve godine, dve godine i tri meseca, dve godine i šest meseci, da pokažu da jednostavno misle ovoj Srbiji dobro, zato što je rok za prijavu imovine bio dve godine, ali ako ste i prijavili imovinu u proteklih godinu dana, javna preduzeća su funkcionisala, nešto su radila, znači, ulazila su u određene investicije koje su u toku, sa završnim računima. Ta investicija jednostavno tek kada se završi plaćanje i postanu imovina, kao određeni pravni subjekt, može da bude upisana u Direkciji za imovinu.
Prema tome, i onoga trenutka, prošli direktori koji su bili u prošlom sazivu Vlade Republike Srbije, ako su ispoštovali svoju dužnost da prijave imovinu, praktično nisu do kraja izvršili svoju obavezu, zbog toga što je funkcionisanje javnih preduzeća promenljivo u smislu ekonomske kategorije svojine Republike Srbije. Ono zbog čega je ova Vlada pokazala svoju krajnju odgovornost je što je dala dodatni rok u kome će se završiti 24 privatizacije, koje je tražila ne samo ova Vlada, nego i EU, sa kojom će se možda utvrditi da neke privatizacije određene svojine su urađene na jedan nezakonit način, gde će se možda određena vrsta imovine nekih javnih preduzeća vratiti u državnu imovinu na osnovu tih presuda, pa će se utvrditi na osnovu restrukturiranja, koje je takođe zakonska obaveza, da se završe do kraja ove godine, utvrditi da je nešto državna imovina, a nešto i nije državna imovina. Prema tome, ovaj rok koji je dat, da se produži da narednih još godinu dana, je sasvim opravdan.
Na kraju treba reći da, što se tiče direktora javnih preduzeća, ne treba gledati to sa stanovišta poslednjih šest meseci, godinu dana. Mi smo imali direktore javnih preduzeća koji su izuzetno visoki funkcioneri DS, primera, gospodina Cvije, Babića, koji je takođe direktor jednog javnog preduzeća, gospodin Ćeran takođe, koji su potpredsednici gradskog odbora DS.
Ono na čemu mi insistiramo, kao SNS, to jeste da imovinu Republike Srbije treba staviti na jedno mesto, ali imati pravu informaciju kolika je ta imovina, i zbog toga je potrebno neko vreme, da se završe određene investicije. Ako pričamo o investicijama iz oblasti EPS, onda su to određeni energetski objekti koji ne mogu biti upisani u Direkciji za imovinu, dok se ne završi ta investicija. Znači, ako pričamo o nekim objektima koje vode „Srbijavode“ onda su to brane, onda su to nasipi, koji su takođe imovina Republike Srbije. Dok ne budu do kraja isplaćeni od strane države, oni ne mogu biti upisani u Direkciji za imovinu.
Prema tome, treba razlučiti zbog čega je suštinski ovaj zakon donesen. Tačno je da je to izmena koja se odnosi na 12 meseci, tačno je da je to jedan, taj član zakona, ali suština je odgovornosti ove Vlade prema upravo onome što poseduje država. Na kraju krajeva, građani Srbije imaju i najveću odgovornost prema državi, ali i država prema njima. Ako država ima odgovornost prema građanima, onda mora da pokaže da tu imovinu zaista posedujemo. Ukoliko ne upišemo tu imovinu u adekvatnu evidenciju, onda ne znamo sa čime raspolažemo. Ako ne znamo sa čime raspolažemo, onda ne možemo da vodimo odgovornu ekonomsku politiku i to nije bio slučaj u prethodnim vladama, jer je, recimo, primera radi, energetsku politiku u rekonstruisanoj vladi vodio premijer Vlade, gospodin Mirko Cvetković, kao što je vodio i Ministarstvo finansija. Kao što vidite, to je jedna neodgovornost, a ovo se odnosi na Ministarstvo finansija u velikom domenu.
Prema tome, nije istina da je samo Ministarstvo pravde, koje vodi gospodin Selaković, odgovorno za imovinu Republike Srbije. Naravno da sa opravdanjem velikim i poštovanjem i, na neki način, podrškom SNS, ovi amandmani treba da budu odbijeni, jer pokazuju jednu neodgovornost opozicije. Da je bilo nekih konstruktivnih predloga, da je bilo zaista opravdanih predloga, u smislu promene, izmene i dopune ovog zakona i amandmana, sigurno da bi uopšte vladajuća koalicija razmatrala to i sigurno da bi našli možda neko kompromisno rešenje.
Na osnovu svih ovih dosadašnjih izlaganja i onih stavova koje ste čuli od strane naših poslanika, evidentno je da postoji različito viđenje sa pravne strane i ekonomske strane određenih predloga zakonskih rešenja i zbog toga sigurno da mnogi poslanici u opozicionim klupama smatraju da to nije baš adekvatan predlog Ministarstva finansija. Ali mi sa velikom podrškom dajemo predloge koje će Ministarstvo finansija sigurno usvojiti i Odbor koji se odnosi isključivo samo na privredu, davaće rešenja koja neće biti samo podrška Ministarstvu privrede, već i Ministarstvu finansija, jer jedno bez drugih jednostavno ne mogu da funkcionišu i ne mogu da odrade taj neki zamajac koji u ekonomskom smislu ova Srbija mora da pokrene.
Prema tome, u smislu samih amandmana, amandmane treba odbiti, treba dati podršku predlogu i izmenama i dopunama koje je dao ministar finansija u svom obrazloženju i treba shvatiti da mi moramo da krenemo jednim novim, drugim putem, krajnje odgovornom politikom. Zahvaljujem se.