Da ste možda dali repliku gospodine predsedniče Narodne skupštine Janku Veselinoviću, ja bih možda i odustao. Ovako ću biti u obavezi da nešto kažem o svom amandmanu, a pogotovo zbog neshvatanja zakonodavne aktivnosti od strane parlamentarne većine koja opstruira rad parlamenta.
Dakle, ja sam podneo ovaj amandman sa namerom da važenje ovog zakona produžim za šest meseci. Da li znate, gospodine Krstiću, zašto sam tražio tih šest meseci? Zato što će za šest meseci u Srbiji biti održani vanredni parlamentarni izbori. Ako ne verujete meni, verujte vašem partijskom glasilu koje kaže – sve je ništa dok Vučić ne bude premijer. Pogledajte vi iz SPS-a, pogledajte dobro, ako stvarno mislite da možete da imate predsednika Vlade kod Vučića sa 20 poslanika, grdno se varate. S obzirom da vreme održavanja tih izbora pada nekako u to vreme, ja mislim da će neka nova vlada doneti neki zakon koji će ovo polje rešiti na jedan pravilan način.
Kada je reč o mom amandmanu, ja ne očekujem podršku od vas, jer vama nije jasno kako poslanik može da preda amandman i kako tri poslanika iz iste poslaničke grupe mogu da predaju tri različita amandmana. Ja ću da vam objasnim. Mi se zovemo Demokratska stranka. Mi nemamo tatu, faraona, cara, kome javno preduzeće „Poštanske marke“ priprema marku s poštanskim likom. Mi imamo predsednika DS. Ali, ja kao član DS jesam plivač, nisam predsednik Vaterpolo saveza, ali kao i Gordana Čomić, i ja se danas udavih u plitkosti.
Čuo sam ovde da je tema grad Beograd i da li su javna preduzeća grada Beograda uradila ovo što treba da urade sa imovinom javnih preduzeća. Razumem vaš kompleks od Beograda, sada kada vas je nezajažljiva čežnja za još većom vlašću, a pogotovo još većom imovinom, konačno savladala, kad su vam popustile ionako krhke moralne kočnice kada je reč o privilegijama koje proizilaze iz vršenja vlasti na vaš način i kada gledate grad Beograd kao imovinu, moram da vas podsetim da nije sramota izgubiti od Dragana Đilasa izbore za gradonačelnika. To je kao da sam ja trčao protiv Huseina Bolta. Treba Aleksandar Vučić da bude srećan što je trčao sa Draganom Đilasom i što je izgubio, da mu to piše u biografiji. Dva puta – dva puta. Nije to ništa sramota.
Sada, dok spremate kandidate za članove gradskog veća, Raku Radovića, Bidžu, Bulidžu, čujem da je Šojić otkazao, on ipak bira društvo, vidim da se javio i gradonačelnik Beograda i da vas boli kandidatkinja za gradonačelnicu, sama se malo pre javila, i vidim da vas bole javna preduzeća u Beogradu. Moram da vam kažem – nemojte da vas toliko brinu. Nijedno javno preduzeće u Beogradu nije dva puta prodavalo grobna mesta. Tamo se prema toj imovini ljudi odnose domaćinski.
Dragan Đilas je domaćin čovek. Kada nama spočitavate da smo mi iz DS potrošili 12 godina i da smo imovinu proćerdali ni u šta, moram da pitam vas koji ste proćerdali imovinu KiM za samo dve godine vlasti, kad ste obesmislili herojstvo srpskih pukova iz Prvog balkanskog, Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata, zašto sada rasprodajete imovinu u Vojvodini? Zar vam nije bilo dosta KiM? Treba li vam još? Jel vam bilo nečega malo? Jel dedovinu rasprodajete? Nemojte na takav način da razgovarate sa nama.
Možda za vas znači da nismo uradili ništa time što smo ukinuli vize, vratili Srbiju u svet, vratili joj ugled i dostojanstvo. Naš predsednik se nikada nije cerekao u Jajincima, ni kao predsednik stranke, ni kao predsednik Srbije. A ovaj čovek ovde, Lazar, nije moj i vaš ministar finansija, više je moj nego vaš, ja mu više dobrog želim sa ovakvim amandmanom nego vi, više dobrog želim Srbiji i njemu i javnim preduzećima…
(Predsednik: Samo vas molim da ne govorite da neko manje želi dobro Srbiji, pošto to može da bude uvredljivo.)
… Izvinjavam se ako sam nekoga time uvredio. Ko i kakvo dobro želi Srbiji, upamtili su građani Srbije 1999. i 2000. godine.
Kada govorimo o onome što će ostati iza nas, ja moram da vam kažem nekoliko stvari. Vi očigledno imate problem za svako rešenje koje ima ovaj čovek. I vama za kraj, gospodine Krstiću, ću nešto kazati. Pročitajte memoare Laze Pačua, najboljeg ministra finansija koga je Srbija ikada imala, vašeg imenjaka.
Kada mu je Kralj Petar tražio zajam od 200 hiljada dinara, poslao je svog sekretara i tražio je sekretar platu kraljevu unapred. Znate šta je kazao Laza Paču – ne dam. Bili su zapanjeni, kako ne date? Vidi ovako: prvo, kralj može da umre, moraće Laza da vrati; drugo, kralj može da abdicira, opet će Laza morati da vrati; treće, pašće Vlada, opet će Laza morati da vrati.
Ne dajte, sutradan, da vi budete krivi, da vas optuže da ste neiskusni i da Laza mora da vrati dugove SNS. Molim vas, vodite računa. Ako oni neće da vas brane, ja ću vas braniti. Hvala.
