Gospodine Rističeviću, i vas moram da upozorim.

Dobro. Izvinjavam se i vama, a i pokojnom Pekiću, jer sam bio prinuđen da ga citiram.
Prelazim na ono što je tema o dostupnosti visokog obrazovanja. Pošto sam ja predsednik Narodne seljačke stranke, ja mislim da ovaj zakon koji menjamo, dopunjavamo treba dopuniti ubrzo još jednim. Treba omogućiti studentima iz unutrašnjosti, studentima sa sela, studentima iz radničkih porodica kojih je sve manje, gotovo se na prste mogu prebrojati studenti iz poljoprivrednih domaćinstava, treba omogućiti pozitivnu diskriminaciju. Ja sam takve amandmane predlagao, ali su oni proglašeni neustavnim.
Određene grupe su na isti način pozitivno diskriminisani i mislim da svako ko dođe sa sela, svako ko dođe iz radničke porodice, treba da bude pozitivno diskriminisan, da mu se unapred da određeni broj poena, jer nije isto kad vam je fakultet iza ugla i nije isto kada putujete dnevno tamo i nazad tri do četiri sata od kuće do fakulteta. Za ta tri, četiri sata u toku studiranja što provedete u putu možete maltene i da završite fakultet.
Ukoliko ne želite da putujete dva, tri ili više sati, ukoliko živite u unutrašnjosti, onda morate da imate roditelje sa parama, a takvih roditelja koji imaju pristojne plate je sve manje.
Mislim da je došlo vreme, ako ne sada, a ono ubuduće ovaj zakon da prilagodimo i tim društvenim okolnostima, a posebno treba favorizovati studente koji dođu iz unutrašnjosti sa sela, koji budu studirali poljoprivredu, prehrambenu industriju, odnosno profesije koje se zapošljavaju u poljoprivredi, preradi i prehrambenoj industriji. Samo takvom vrstom organizacije možemo pomoći i studentima i državi. Možemo tako spojiti i obrazovanje i populacionu politiku. Na takav način možemo oživeti selo. Ukoliko se oni sa tim stečenim znanjem vrate na selo i ne putuju kao oni putujući agronomi koji su putovali ne znam koliko da dođu do sela, samo tako oni svojim znanjem mogu da pomognu i sebi i svojim bližnjima.
Ja ću se ubuduće zalagati za to i dalje, za takvu vrstu pozitivne diskriminacije, ne samo za seosko stanovništvo, ne samo za radničke porodice, već i za druge ugrožene grupe, hendikepirane, koje u ovom trenutku, čini mi se, a to gospodin Šajn zna bolje od mene, imaju neku vrstu pozitivne diskriminacije. Mislim da to nije protivustavno.
Na kraju, da zaključim, mnogi velikani su rođeni na selu, mnogi su osnovnu školu završili na selu, mnogi naučnici, mnogi umetnici i prava bi bila grehota da ove moje ideje jednog dana ne budu pretočene u delo. I sam Borislav Pekić je došao iz Bavaništa u Beograd, gde je završio gimnaziju, a kasnije i fakultet. Na kraju ću završiti, ovo je visokoobrazovana osoba u Narodnoj skupštini koja prstom narodu pokazuje šta misli i o Narodnoj skupštini i o narodu koji Narodna skupština predstavlja. Boris Pekić, koji je studirao kliničku psihologiju, sigurno na ovakav primerak visokoobrazovane osobe nije naišao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.

Postoje razne stvari u našem parlamentarnom životu. Neki ljudi i pojave uspeju svaki put da nadmaše sva čuda do sada viđena u ovoj skupštini. Sva je sreća što ova skupština u tome ne obiluje previše. Mislim da je to suviše za prosečnog građanina Srbije da prati ovaj užas koji se ponavlja sporadično.
Ono što je sigurno je da se nekoliko univerzuma paralelnih sudarilo u situaciji kada je prethodni govornik govorio o visokom obrazovanju. To je sigurno. Ono što je takođe sigurno, ja se ne javljam zbog njega, Boris Tadić nikada ni u priči, ni u šali, ni u doskočici, ni u nedostatku njihove kulture i obrazovanja ne može biti u istoj rečenici sa rečju diktator. On je demokratski izabran čovek i vrlo frigolentna, široka definicija diktature me je zaista zabavljala, ali moram da kažem da postoje i neki sadašnji ljudi koji vode ovu zemlju, koji su dobijali odlikovanja od Vojislava Šešelja. Da li njih to čini diktatorom, možda u to vreme?
Ono što je sigurno je da diktatura nema svoje oblike. Ona u Srbiji ne postoji, ali nažalost građana Srbije, put kojim mi hodamo polako nas uvodi u taj sistem. U diktaturi može biti i na slobodnim izborima da čovek pobedi. Diktatura može da podrazumeva i par slobodnih medija. Diktatura može da podrazumeva i situaciju u kojoj oni koji su protiv su kriminalci, oni koji su jedini ispravni i pravi.
Mislim da ste i vi kao predsedavajući ovde čuli strašne stvari u poslednjih šest, sedam minuta na koje se ne treba osvrtati, ali je jako štetno da se izvlače ljudi, njihova časna imena i njihove časne biografije i stavljaju u kontekst od strane onih koji se u Jajincima smeju grohotom dok 80.000 mrtvih leži pred njima. To je ispod svakog nivoa.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, po Poslovniku.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 96. koja kaže da narodni poslanici naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navedu u prijavi za reč, prijavljuju za reč. Mislim da je gospodin Rističević bio prijavljen kao 25, onda je valjda otišao da kupi „Orbit“ žvake, pa se vratio u salu kada sam ja govorio, onda je propustio i gospodina Đelića. Nemam nikakav problem da on bude kokuz majstor, to je kandidat za predsednika SANU SNS i treba takva intelektualna gromada da nam održi predavanje.
Povređen je i član 107. koji kaže da je govornik dužan da na sednici Narodne skupštine poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Njegovo je legitimno pravo da pokazuje srednji prst Narodnoj skupštini i građanima Srbije, da ide na Jajince i da se smeje sa predsednikom Srbije žrtvama i streljanima. To je njegovo legitimno pravo. To govori o njemu, a ne o nama.
Nemojmo mi da mu dozvoljavamo da od Narodne skupštine pravi farmu. Ovde ipak nema veterinara, samo stočara.

Gospodine Milivojeviću, jeste delimično u pravu. Što se tiče redosleda govornika, ali je ustaljena praksa, vi ste to tražili, udovoljavali smo promenu redosleda, zamenu imena lica, iz opravdanih razloga Marijan nije mogao da prisustvuje, a onda je po Poslovniku predviđeno da tek može na kraju da govori i zbog toga sam mu dao reč.
Smatram da nije povređen Poslovnik, a vi možete, ako želite, da se u danu za glasanje izjasnimo da li je izvršena povreda Poslovnika ili ne? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Čuli smo različite definicije diktature, ali nekako u svim tim definicijama mogao je da se postavi znak jednakosti sa Srbijom do maja 2012. godine. Da li je diktatura kada je jedan čovek bio sve, i predsednik države, i predsednik Vlade, i predsednik političke stranke, ili je diktatura onda kada na teškim izborima, veoma teškim, i u teškim uslovima pobedi Tomislav Nikolić, pa podnese ostavku i izađe iz SNS koju je napravio? Zato što želi i zato što se ponaša kao predsednik svih građana, a ne kao predsednik jedne političke grupe.
Da li je diktatura kada je političar vlasnik medija, kao što smo videli iz nekih skoro ugašenih novina? Da li je diktatura kada je predsednik političke stranke vlasnik kompletnog medijskog prostora u jednoj državi? Šta je diktatura? To? Da li je diktatura kada, a učestovao sam u formiranju SNS i, hvala Bogu, sada će 21. oktobra biti pet godina od osnivanja SNS, smo se borili, kada smo crvenim slovima beležili, onda kada smo mogli, kada dođemo do nekih medija do maja meseca 2012. godine, kada nismo mogli da prođemo pored zgrade RTS i drugih medija? Da li je diktatura to što ste vlasnici u medijima? Stavite prst na čelo pre nego što stavite definiciju diktature.

Gospodine Rističeviću, vama neću dati repliku. Vi ste izazvali repliku. Gospodinu Milivojeviću nisam dao repliku, jer je izazvao repliku. Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Nadam se da ćemo ovim završiti još jedan krug besmisla koji nameće SNS. Nadam se.
Naime, toliko je bilo strašno u toj diktaturi da danas čovek koga branite jeste u Srbiji, ali mi ne pričamo o njemu, on je engleska kraljica. Mi pričamo o vašem šefu. Taj čovek jeste sve u Srbiji kako ste rekli. Imamo britanskog bivšeg ambasadora koji kaže da otprilike to tako izgleda kada se već pozivate na američkog da to nije tako.
Znate šta, to je sada na građanima Srbije kako će šta da razumeju i prihvate i da eventualno odbace. Jeste kuriozitet da smo mi svi danas u Srbiji dočekali da bivši radikali se pozivaju na američkog ambasadora. To je napredak. To je velika stvar.
Ono što je isto strašna stvar, koju stalno radite, a to je kako DS, insinuirate, kontroliše medijski prostor. Super ga kontrolišemo. Svaki dan smo na naslovnim stranama tabloida, a naši ljudi se hapse bez osnove. Samo vas pitam – gde to ima, kakva je to kontrola, kakva je to situacija kada je na svim kanalima samo jedan čovek, Aleksandar Vučić?
Inače, „drvo ne slobode“, moram to da kažem na kraju, je rekao Mihiz, a ne Pekić. To vi ne razumete, pošto to na farmi nema. Hvala.