Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić:

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, gospodine pomoćniče ministra, dame i gospodo narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju ide u red reformskih procesa, iako sam prošle godine na ovom mestu upozoravao da ne treba smanjivati ispitne rokove, jer to ne ide u pravcu uspešnog studiranja naših studenata. Što više ispitnih rokova, to bolji rezultati studenata.
U poslednjih pola veka, mnoge reforme su dolazile i prolazile, svaka od njih ostavljala je pozitivnog traga, unosila promene, ali malo je metodološkiH i strateški valjano, projektovanih i realizovanih. Ni jedna od njih nije uspela da bude pedagoška reforma. Ako ova to bude, to će biti pravi pogodak na dobrobit naših učenika i studenata, roditelja, a i društva u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici danas više nego ikada potrebno nam je suočavanje sa društvenom i pedagoškom zbiljom, kritičko preispitivanje naših iskustava u visokom obrazovanju, pre svega, potrebna nam je potpuna istina o stanju našeg vaspitno-obrazovnog sistema, jer mladu generaciju ne smemo više prepustiti stihiji i stranputici. Zato, moralna obnova, odnosno modernizacija Srbije, pa i obrazovanja, bitna je obaveza svih činilaca društva, pogotovo naših univerziteta, pa i Srpske Akademije nauka.
Poremećaj u sistemu vrednosti, bitno su otežali o ostvarivanje ciljeva i vaspitanja i obrazovanja, negovanje i zaštita pedagoške etike od izuzetnog je značaja za ukupan uspeh naših studenata.
Dame i gospodo, Srbija će okrenuti leđa dostignućima nauke i obrazovanja, tehnološkom napretku budućnosti mladih generacija, stvaranjem velike armije nepismenih, polupismenih, prekinutog školovanja i studiranja, držanjem pedagoških pravnika u siromaštvu i depresiji, bez uslova za pravo pedagoško i stručno usavršavanje.
Dame i gospodo, školu ponavljača i studenata ponavljače proizvode ponavljači u politici za katedrom, pa tek onda roditelji.
Došlo je vreme da se postavi razmatranje realnih ideja, da se boljim radom profesora i reformom ukine ponavljanje godine studija na fakultetima. Verujem da će novi ministar prosvete, gospodin Tomislav Jovanović, sa svojim pedagoški osposobljenim saradnicima, i projektom koji predlažem, fakultet uspeha svih studenata učiniti krupne korake na izgradnji moderno sistema vaspitanja i obrazovanja po meri mladih generacija i ekonomskog prosperiteta Srbije, hoću reći modernizacije Srbije u celini.
Gospodine ministre, vi ste došli na čelo ovog ministarstva u vremenu kada naše obrazovanje kao najrentabilniji resurs progresivnog razvoja i humanizacije društva karakterišu etatizacija, politizacija, birokratizacija, antipedagodizacija, komercijalizacija, psihologizacija, sorošizacija, centralizacija, medaljomanija, testanomanija, standardomanija, kvazireformatorstvo, široko polje korupcije, imitacija borbe za kvalitet nastave i neefikasnost obrazovanja.
Kadrovski profil i nužni potencijal za Ministarstvo obrazovanja i nauke mora biti strateško pitanje i obaveza svih političkih činilaca u Republici Srbiji.
Međutim, jednostrana politika i praksa da se stranačka podobnost prihvati kao glavni kvalitet kandidata za određene funkcije u vaspitno obrazovnim ustanovama, direktno štete za državu i za same stranke koje vode kadrovsku politiku u celini. Razum i ozbiljnost pretnje ekonomske krize, zatim, sudbina mladih generacija nalaže da se kadrovskom pitanju ovog ministarstva posveti najveća pažnja, počev od širokog kruga saradnika i savetnika u ministarstvu.
Savremena treća industrijska revolucija, kako znate, počiva na znanju, a bez kvalitetnog ministarstva obrazovanja i nauke, ne može se postići željeni cilj, to jeste društvo znanja. Univerziteti predstavljaju duh i intelekt nacije i neophodni su za njihov opstanak. Hoće li Srbija nastaviti da kasni sa pedagoškom revolucijom, koja će zahvaljujući internetu ekonomsku vrednost obrazovanja višestruko povećati.
Izazovi reforme obrazovanja su ogromni, pa je najdublji interes države da Ministarstvo obrazovanja i nauke dobije ekonomsku podršku i svojim rezultatima olakša premošćavanje siromaštva u ovoj delatnosti i srpskog društva u celini.
Dubina krize, dubina ponora obrazovnog sistema traži kompetentne i mobilne timove u Ministarstvu obrazovanja i nauke, koje je zaduženo za viziju i temelj države.
Ako ovim putem ne krenemo, čekaju nas nova lutanja, nova posrtanja, novo gubljenje vremena i Srbija će na neki način stagnirati. Čekaće nas novi porazi na ispitu bez popravnog.
Zato čvrsto verujem da će nova rekonstruisana Vlada i Ministarstvo prosvete i nauke gde ste vi gospodine ministre, zbog nivoa i karaktera krize, čitava Vlada se nalazi pred šansom decenije za koju čvrsto verujem da ćete realizovati, i nećete propustiti šansu.
Poštovani narodni poslanici, obrazovanje kao primarni resurs društva u uslovima tranzicije može doprineti progresu ukoliko se stvore uslovi za njegovo optimalno i moderno funkcionisanje. Zato su reforme koje na neki način u celini, naša Vlada forsira, pa i reforma obrazovanja i zato su ključni preduslovi modernizacije Srbije za koju se zalaže SNS i njen predsednik.
Reforma obrazovanja mora biti demokratska, pedagoška i naučno utemeljena. Odlaganje početka reforme celokupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, otežava skoro sve druge reforme društva.
Briga o studentima je najuži prioritet svake vlasti, pa je veoma opasno prepustiti mlade pogubnim tranzicionim procesima, razvoja i promena. Zato je neophodno povratiti materijalni položaj obrazovanja, zatim, podršku društva porodici i uspostaviti Ministarstvo za porodicu i funkcionisanje porodice kao vaspitnog činioca, podsticati mlade da zasnivaju porodice, rađaju decu i obezbediti da svi roditelji pomoću medija steknu neophodno osnovno obrazovanje iz porodične pedagogije i društva.
Nadalje zaštititi studente naše i učenike od loše škole i fakulteta, patološko amoralnog većina medija iz sveta kriminala i zabave, problematičkih uzora, idola iz sveta kriminala i zabave, političkih i verskih manipulacija, nasilja, neodgovornih roditelja, raznih bolesti i navika, ovisnosti strahova i stresova, beznađa i samoće, lažnih humanitaraca, nerada, zanemarivanje dece sa posebnim potrebama.
Potrebno je formirati škole i fakultete bez ponavljača, reč je o imperativu profesionalne kompetentnosti i odgovornosti za katedrom. Pedagogija i njene discipline utvrdile su zakonitost koja glasi, u dobro organizovanom pedagoškom radu, svi studenti normalno napreduju u svom školovanju, a pedagoška reforma zahteva od profesora da usavrše svoje metodičke sposobnosti i sve studente osposobe za najmanji minimum uspeha.
Veliki broj naših univerzitetskih profesora ne poznaje tehnike objektivnog ocenjivanja znanja, kao i metode, oblike i kvalitete nastave, jer to nisu učili kada su se školovali.
Škole i fakulteti sa ponavljanjem godine ili napuštanjem školovanja, ne mogu izdržati argumentovanu kritiku ovog anahronizma i nestručnosti.
Gospodine ministre, veći je po meni nerad za katedrom nego u fakultetskim klupama i smatram da ovaj omer moramo dovesti u jedan određeni nivo. Udžbenici, priručnici u novoj školi i fakultetu je oblast sa više otvorenih problema pedagoško stručnih, ekonomskih, političkih i dr.
Ova problematika nije naučno dovoljno proučena, posebno u prethodnoj deceniji društvenih i političkih promena, pa su se umnožili razni problemi i deformacije. Značajnu ulogu prevazilaženju ovog problema ima Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. Zavod bi trebao ostati glavni i jedini proizvođač ovakve literature jer forsirana konkurencija nije garantovala kvalitet, već otvorila prostor za problematično ponašanje i neracionalno trošenje sredstava.
Krupni problemi u ovom izdavaštvu jeste ekspanzija prateće literature i didaktičkog materijala gde je prisutan komercionalizam, nedopustivo bogaćenje, metodičko stvaralaštvo često sumnjivih vrednosti i ugrožavanje materijalnog položaja naših studenata.
I na kraju ja verujem gospodine ministre poznavajući vas lično, poznavajući vašu želju, vaše znanje i vašu volju da krenete u sveobuhvatnu reformu obrazovanja, da ćete ići u tom pravcu. Zato i ovo vraćanje studentima ispitnog roka pa i „snižavanje“ bodova ide u tom pravcu.
U ime velikog broja studenata, u ime mnogih časnih predavalaca za katedrom, pozivam sve opozicione stranke da u danu za glasanje, da damo svi glas kako bi pridoneli uspehu naših studenata, građana Republike Srbije i države u celini. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, činjenica da je Zakon o visokom obrazovanju donet još 2005. godine sa namerom da bude što više uz saglasnosti sa Bolonjskom konvencijom o visokom obrazovanju. Njegova primena je u prethodnom periodu pokazala određene nedostatke koje ovim izmenama i dopunama pokušavamo donekle da otklonimo.
Novine koje uvodi ovaj predlog zakona tiču se situacija da se na ravnopravan način, pored standardnih visokoškolskih ustanova mogu osnivati i visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti i istovremeno se izjednačava njihov status sa visokoškolskim ustanovama za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja.
Istovremeno, kako se studijski programi ne bi bazirali samo na teretskim raspravama i iskustvima, s obzirom da se radi o materiji za koju je neophodna i praksa tzv. iskustvo sa terena, zakon omogućava da najeminentniji stručnjaci, praktičari sa bogatim radom i iskustvom sa terena budu radno angažovani u visokoškolskim ustanovama i godinama sticanjem znanjem prenesu studentima.
Na ovakav način se praktično anulira institutu pripravništva nakon završenog fakulteta, jer je dosadašnja praksa bila da se tokom studiranja studenti bave uglavnom teorijskim delom nastave, a da tek nakon završetka fakulteta i zasnivanja radnog odnosa ukoliko uspeju da pronađu posao, tek tada počinju da stiču praktična znanja od starijih kolega.
Izmene i dopune zakona omogućavaju da se još tokom osnovnih studija, studentima od strane iskusnih operativaca prezentuje pored teorijskih i iskustva iz prakse.
Takođe, u cilju umanjenja efekata ekonomske krize koja se po pravilu najviše reflektuje, odnosno preliva na one koji imaju najmanje prihoda, naš stav je da se mora pomoći studentima da ako ne mogu da unaprede, ono bar sačuvaju stečeni studenski standard, odnosno da ukoliko je student u prethodnoj školskoj godini ostvario najmanje 48 bodova, može u školskoj 2013. - 2014. godini da se finansira iz budžeta.
Ovakav stav zakonodavca ni na koji način ne sme da se tumači kao stimulacija za nerad i kao opcija da oni koji manje uče prođu bolje od onih koji su više posvećeni učenju, već isključivo kao mera umanjenja ekonomske krize i što je manje finansijsko opterećenje za studenta i njegovu porodicu u vidu plaćanja visokih školarina i gubitka i prava studenskog standarda.
Naročito ističem da je limit od 48 bodova nešto najmanje što možemo da učinimo i pomognemo studentima jer moraju se imati u vidu činjenice koje su evidentne i kojima svi govore, a koje i te kako utiču na uspeh studenata, interpretaciju njihovog znanja i dostizanje tzv. bodovnih kvota, a radi se o sledećem. Skoro na svakom fakultetu postoji po jedan nastavni predmet koji je usko grlo za većinu studenata, na kome uglavnom ispitivači sa minimumom pedagoških afiniteta dozvoljavaju da položi ispit minimalni broj studenata, a najčešće se radi o jednocifrenom broju, dok kandidata za polaganje ispita ima po više desetina.
Nemam nameru da narušavam bilo čiji autoritet, ali smatram da je neophodno povući granicu između vrsnih stručnjaka koje nesumnjivo imamo i dobrih pedagoga koje to znanje umeju da prenesu na studente, te da na ispitu na pravi način izvuku to znanje iz studenta.
Takođe, broj ispitnih rokova koji je predviđen za jednu školsku godinu nameće neprihvatljiv tempo za studente, jer pojedini fakulteti na određenoj godini imaju po 10 i više predmeta od kojih su minimum polovina dvosemestralni ispiti, pa se sa razlogom pitam koliko ispita u jednom ispitnom roku može da spremi jedan student i da te ispite zaista i položi?
Da li smo svesno afirmisali kvantitet na uštrb kvaliteta i da li treba dozvoliti fakultetima da samostalno određuju broj ispitnih rokova u situaciji kada veliki broj predmeta praktično zagušuje normalni tempo u polaganju ispita i koliko ispita student treba da položi u jednom ispitnom roku kako bi zadržao stečeni status, a da ne govorim o masi studenata koji pokušavaju da iz statusa vanrednih pređu u status redovnih studenata?
U danu za glasanje SNS će naravno podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, dame i gospodo narodni poslanici, moji prethodnici, kako se ova rasprava već primiče kraju, dosta su se osvrnuli na izmene koje omogućavaju da se broj bodova sa 50 smanji na 48, ali smatram da su se i suviše malo osvrnuli na izmene člana 40. Zakona o visokom obrazovanju i ja bih hteo par reči da kažem upravo o značaju tih izmena i da u potpunosti podržim te izmene.
Kao što je poznato, mi danas imamo neuređenu oblast školovanja kadrova za potrebe MUP i kadrove za potrebe nacionalne bezbednosti. Takođe, imamo sa druge strane pravu inflaciju privatnih fakulteta koji školuju kadrove za potrebe organa unutrašnjih poslova i nacionalne bezbednosti.
Ako se pogleda praksa u svetu, u zemljama sa razvijenijom demokratijom, videćete da se školovanju ovih kadrova poklanja izuzetno visoka pažnja i da su kriterijumi za osnivanje visokoškolskih ustanova za odabir kadrova i za usvajanje nastavnog plana i programa i te kako pod patronatom države i da se sa jasnim i preciznim smernicama koje profile kadrova treba školovati za potrebe MUP i potrebe nacionalne bezbednosti.
Složićete se sa mnom da je ova oblast, kada je u pitanju Ministarstvo odbrane jako dobro uređena, ali problem nastaje po pitanju školovanja kadrova za potrebe organa MUP i kadrova za zapošljavanje organima koji se bave nacionalnom bezbednošću.
Mi danas imamo izuzetno veliki broj privatnih visokoškolskih ustanova koje se bave školovanjem pojedinih profila kadrova za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova i potrebe nacionalne bezbednosti, ali bez jasne koordinacije sa nadležnim ministarstvima, odnosno državnim organima i bez gotovo nikakvog uticaja Ministarstva unutrašnjih poslova i organa koji se bave nacionalnom bezbednošću u pogledu zahteva kakve kadrove potražuju ove institucije.
Nejasno je koliki je uticaj nadležnih državnih organa na sprovođenju izrade nastavnih planova i programa, kakav je profil stručnjaka koji danas na tim privatnim fakultetima školuju kadrove za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova i nacionalne bezbednosti, kakva je kadrovska baza tih visokoškolskih ustanova. Sva su ova pitanja jako problematična, pa u praksi danas imamo pojavu da se diplome nekih visokoškolskih ustanova koje školuju kadrove za potrebe organa i institucija Ministarstva unutrašnjih poslova i organa koji se bave nacionalnom bezbednošću priznaju i kadrovi sa takvim diplomama se mogu zaposliti u Ministarstvu unutrašnjih poslova, dok diplome nekih drugih visokoškolskih ustanova se ne priznaju, što stvara inflaciju kadrova koji sa svojim diplomama nisu u stanju da zasnuju radni odnos.
Poseban problem predstavlja školovanje ovakvih kadrova na privatnim visokoškolskim ustanovama sa aspekta nacionalne bezbednosti. Stoga, potpuno je jasna inicijativa i potpunu podršku zaslužuje ta inicijativa, da se obrazovanju visokoškolskih ustanova koje bi realizovali studijske programe za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i organa koji se bave nacionalnom bezbednošću.
Kao što neko ovde reče, mislim da je to kolega Janko Veselinović, osnivaćemo visokoškolske ustanove koje će školovati inžinjere za prisluškivanje. To ili govori o elementarnom nepoznavanju suštine nacionalne bezbednosti institucija koje se bave nacionalnom bezbednošću ili je u pitanju neka zla namera.
Takođe je neprihvatljivo da se spočitava da se kroz predlog izmene člana 40, zatim izmene odredbi ovog zakona koje se odnose na broj bodova, želi progurati i izmene člana 40. po kome o osnivanju visokoškolskih ustanova za realizaciju programskih studija za potrebe nacionalne bezbednosti, citiram, kako kaže gospodin Dereta, znaju da prošvercuju izmene zakona. Niko ovde ništa ne švercuje, niko ovde ništa ne želi da uradi ispod žita.
Možete pogledati kakva su rešenja u drugim zemljama po pitanju školovanja kadrova za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova i potrebe nacionalne bezbednosti, pa ćete videti da i te kako država brine o tim visokoškolskim ustanovama u organizacionom, kadrovskom, nastavnom i u svakom drugom pogledu, jer su to specifične dužnosti.
Mi danas imamo da se radni odnos tih kadrova koji su na raznim fakultetima, državnim i privatnim, završili studije, zasniva po osnovu konkursa. Dame i gospodo, neprihvatljivo je što mnogi koji danas rade u Bezbednosno informacionoj agenciji znaju, da se putem javnog konkursa zapošljavaju kadrovi koji nisu prošli odgovarajuće stručne visokoškolske ustanove koje su isključivo pod patronatom resornih ministarstava, odnosno države, jer su negativne bezbednosne implikacije i te kako moguće i stoga ovu oblast ne treba prepustiti kao do sada raznim privatnim visokoškolskim ustanovama, jer će posledice po nacionalnu bezbednost biti izuzetno velike. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Tanja Radovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici, Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona kojim se predviđa da u školskoj 2013/2014 godini studentima bude odobreno šest ispitnih rokova i da, ukoliko ostvare najmanje 48 bodova, mogu da budu finansirani iz budžeta.
Upis na fakultet je svakako veoma ozbiljna odluka i svaki njen aspekt treba pažljivo proceniti. Upravo zato na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, što je jako bitno da danas bude pred poslanicima na razmatranju.
Studenti sa najmanje 48 bodova mogu biti finansirani iz budžeta, a broj ispitnih rokova ostaje šest, predviđeno izmenama Zakona o visokom obrazovanju, čime se stvaraju uslovi za povećanje efikasnosti i efektivnosti studiranja.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 10) Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti obrazovanja.
Zakon o visokom obrazovanju donet je 2005. godine, posle pristupanja naše zemlje bolonjskom procesu, kao procesu stvaranju evropskog prostora visokog obrazovanja i povećanja kompetentnosti evropskih visokoškolskih standarda, uz očuvanje nacionalnih, kulturnih i jezičkih specifičnosti.
Donošenjem zakona otpočela je reforma sistema visokog obrazovanja, čiji su se glavni ciljevi sastojali u povećanju efikasnosti sistema visokog obrazovanja, uvođenju trostepenog sistema studiranja, uvođenju standarda i procedura vrednovanja visokoškolskih ustanova. Jako je bitno što je jedan od važnih ciljeva i uključivanje studenata kao partnera u procesu visokog obrazovanja i promovisanju mobilnosti nastavnika i studenta.
Vremenom, u procesu primene zakona uočeni su određeni problemi, pa se radi otklanjanja uočenih problema u funkcionisanju sistema obrazovanja pristupilo izradi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ovim zakonom se, takođe, uspostavlja zakonski osnov za osnivanje visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti, uz izjednačavanje statusa te ustanove sa statusom visokoškolskih ustanova za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja.
Članom 1. Predloga zakona predviđene su izmene u članu 40. Zakona radi stvaranja zakonskih pretpostavki za osnivanje visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti i, istovremeno, izjednačava njen status sa visokoškolskim ustanovama za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja.
Članom 2. Predloga zakona, dodavanjem novih stavova u članu 73. Zakona, propisano je da deo nastavnog i saradničkog osoblja, posebno za stručne i stručno aplikativne predmete, može biti angažovan iz organa državne uprave nadležnog za poslove nacionalne bezbednosti u statusu nastavnika i saradnika sa punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi.
Članom 3. Predloga zakona menja se odredba člana 6. stava 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 93/12, tako da je broj ispitnih rokova u školskoj 2013/2014 godini šest, umesto do sada predviđenih pet.
Članom 4. Predloga zakona, jer radi zaštite interesa studenata umanjenje efekata ekonomske krize zbog izvesnog finansijskog opterećenja po osnovu plaćanja školarine i gubitka prava iz oblasti studentskog standarda za veliki broj studenata kao izuzetak od člana 88. Zakona, predviđeno je da student može da se u školskoj 2013/2014 godini finansira iz budžeta ako je u prethodnoj školskoj godini ostvario najmanje 48 bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata, čime se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa Zakonom.
Bitno je da naglasim da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, s obzirom na to da se broj studenata čije se studije finansiraju iz budžeta utvrđuje u skladu sa odredbama člana 83. st. 3. i 4. Zakona, koji nisu predmet izmena.
Imajući u vidu da visokoškolske ustanove pre početka školske 2013. svoj rad prilagode rešavanjima koja su predložena ovim zakonom, predlaže se da Zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a pre osmog dana od dana objavljivanja.
Srpska napredna stranka je za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, a razlog leži u bitnoj činjenici, da se njime uvode izmene u interesu studenata u upravo zato u danu za glasanje Poslanička grupa Srpske napredne stranke će glasati za izmenu Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovane kolege, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i u ovom momentu teško je reći bilo šta, a da ne ponovim ono što su moje kolege pre mene u svojim diskusijama izneli, a naravno u prilog ovim izmenama. Moram da napomenem da mi je izuzetno drago zato što je oko ove teme, odnosno oko zahteva studenata postignut širok konsenzus u parlamentu.
Kratko ću pozdraviti odluku Vlade Republike Srbije koja je imala razumevanja i izašla u susret zahtevima studenata. Danas smo više puta čuli koliko je obrazovanje bitno pitanje za našu državu i naše društvo. Ministar je u svojoj diskusiji rekao da nam je zajednički cilj da unapredimo obrazovanje i tako treba da bude. Srbiji su potrebni mladi i obrazovani ljudi i treba im omogućiti da se školuju i da školovanje bude na visokom nivou i što kvalitetnije. Obrazovanje jeste i treba da bude investicija u koju svi treba da ulažemo.
U vreme ekonomske krize roditelji, koji su ostali bez posla ili imaju niska primanja, teško mogu da izdvoje visoka finansijska sredstva i omoguće svojoj deci da se školuju. Dolazim iz mesta Martinci kod Sremske Mitrovice i nažalost nebrojeno puta sam bila svedok da roditelji moraju da se odriču svega kako bi deci omogućili da studiraju.
Izmene, koje omogućavaju da studenti upišu narednu fakultetsku godinu na budžet sa osvojenih 48 bodova, predstavljaće finansijsku olakšicu, kako za roditelje, tako i za studente. Smatram da je ovo jedan bitan korak u rešavanju problema sa kojima se studenti suočavaju i svakako ću u danu za glasanje podržati i glasati za ove izmene i dopune Zakona o obrazovanju. Zahvaljujem se.