Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas ne pričamo o povećanju odnosno smanjivanju kriterijuma uopšteno rečeno. Pričamo o nečemu što ima vrlo konkretno i precizno ime, o evropskom sistemu prenosivih bodova. Naglasak je u ovome što želim reći – u evropskom sistemu i pričamo o broju rokova ispitnih pored ovog predloga za osnivanje koji se tiče visokoškolskih ustanova u oblasti nacionalne bezbednosti.
Kada kažem – evropskom sistemu, želim da naglasim da danas donosimo jednu dugoročnu odluku koja se ne tiče toliko naše političke sudbine jer doneti jednu odluku koju traži, kako je gospodin ministar rekao, 30.000 studenata, nije velika politička hrabrost. Istovremeno koristim priliku da pohvalim stepen konsenzusa i zadovoljstvo stepenom konsenzusa koji je postignu između vladajućih i opozicionih partija jer studenti isto kao i svi mi su možda i najugroženija socijalna grupa zato što oni nemaju pristup tržištu rada. Hoću reći da je ovde reč o jednom kvantitativnom kriterijumu koji je deo evropskih standarda, evropskog sistema standarda, a istovremeno da ovom odlukom izlazimo u susret kategoriji studenata koji su socijalno jedni od najugroženijih baš zato što ne žive od sopstvenih prihoda.
Reč je o nečemu što će imati dugoročne posledice na studente, na njihovu sudbinu u životu. Ovde se koristi izraz bodovi, a na engleskom su to krediti, ali ono što oni u vidu diplome dobijaju, pa i ovi bodovi koji će na kraju krajeva biti upisani slovima i brojkom u njihove diplome su vaučeri za njihov uspeh u životu. Zato moramo svi biti svesni težine ovih odluka koje dugoročno donosimo, ne samo danas prilagađavajući se novonastalim ekonomsko-socijalnim okolnostima, nego moramo upozoriti studente da u budućnosti i ta vrsta nekakve mobilizacije zahteva veći broj ispitnih rokova ili smanjenje bodova da bi bili finansirani na budžetu i da bi mogli da se upišu na novu godinu, dugoročno im možda nije u interesu.
U ovom trenutku Republika Srbija, ako se ne varam, ima te mogućnosti, gospodin ministar će da me ispravi, ranije je ta odluka doneta, da na budžetu bude finansirano oko 16.500 studenata. Sutra će biti prezentirani ekonomski paket stabilizacionog paketa mera, da ih tako nazovem, i ovde se radi o ljudskim pravima jedne brojne grupe studenata, a mi znamo da ljudskih prava u Srbiji i standarda zaštite ljudskih prava, kao što je jedno osnovno pravo na obrazovanje ili onako kako je ministar Jovanović naglasio da obrazovanje nikada nije roba, da je to u stvari investicija najisplatljivija i lična i društvena, da može biti prava na obrazovanje onoliko koliko raspolažemo sa sredstvima u budžetu.
Dakle, kao što sam već rekla, ovde donosimo jednu odluku o kvantitativnom vrednovanju uloženog rada studenata, neki prosečni nedeljni broj časova studenata koliko radi, 40 sati. Jedan bod je vredan od 25 do 30 sati rada studenata i to je nešto što kvantitativno može da se meri. Takođe mislim da je dobro da zbog šire javnosti naglasimo da se po ovom Bolonjskom sistemu rad studenta verifikuje i vrednuje po šest kriterijuma, aktivnosti i radu studenta na vežbama i predavanjima, u okviru rada na seminarima, samostalnim radom, praktičnim radom, kolokvijumima i ispitima. Što više imaju ispitnih rokova, kako je rekao kolega Cvetićanin, mogu opuštenije da izađu na ispite i samim tim da budu bolje bodovani.
Međutim, takođe bih naglasila osim ovih zakonskih rešenja, jer mi smo parlamentarci, mi smo prvenstveno zainteresovani za ono što će biti izglasano našim glasovima ili poboljšano amandmanima u okviru zakona, postoji jedna jako bitna razvojna strategija – Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, koja je aktivnošću prethodnog ministra prof. Obradovića i njegovog tima saradnika donela nešto kao strateški dokument, što je opet u skladu sa tim evropsko visokoobrazovnim prostorom. Moramo razmišljati na duži rok. Sada kada pričamo 2013. godine moramo da razmišljamo gde će biti i kako će raditi i kako će se zapošljavati ta generacija do 2020. godine i zato te neke više lestvice bodova koje su predviđene ovom strategijom i koje su zahtevane ranijim predlogom unutar zakona, koji mi sad malo snižavamo jesu izuzetno važni.
Moramo biti kompetentni na evropskom tržištu znanja i obrazovanja. Znate da evropska strategija, evropska ekonomija koja je u krizi, se zasniva na ekonomiji znanja, da je ljudski kapital jedan od najvrednijih kapitala, da je to strateški resurs svake zemlje. Zato moramo biti izuzetno pažljivi kada prilagođavamo te standarde socijalno ekonomskim okolnostima u našoj zemlji, ali moramo biti svesni da smo mi u zoni evropskog visokoobrazovanog prostora.
Dakle, danas sutra, možda će se neki od ovih studenata odlučiti na neku međuuniverzitetsku mobilnost, pokretljivost, možda će potražiti da dovrši svoje obrazovanje na nekom od evropskih univerziteta. Zato nije dobro da dugoročno podržavamo prosečnost. Sa onom vrstom samopouzdanja koju mnogi od nas, sigurna sam, koji su bili vredni učenici, đaci, studenti i koji imaju diplome sa visokim prosekom ocena, moram reći da kada donosimo ovakvu odluku, moramo barem sa skupštinske govornice da upozorimo studente da ovo nije nešto što će dugo trajati, ovaj kriterijum, i da bi bilo dobro da 2014. – 2015. godine možemo da dosegnemo, ako ne sistem od 60 bodova, možda od 50, ali svakako i smanjenje ispitnih rokova. To je njima u interesu, na njihovoj diplomi će pisati broj bodova. Oni će na evropskom tržištu rada, ako jednog dana Srbija, a verujemo da hoće, uđe u EU, biti manje konkurentni.
Pokušala sam da nađem podatak, bilo zvanični, bilo nezvanični, koliko košta školovanje jednog fakultetski diplomiranog studenta intelektualca, stručnjaka i nisam uspela na onaj način na koji su to izračunali Britanci. U Velikoj Britaniji školovanje jednog fakultetski obrazovanog čoveka, kažu, košta 300.000 evra. Taj sam podatak našla u knjizi naučnog saradnika Vladimira Grečića, koji je nedavno objavio, pažnje vrednu, knjigu - „Srpska naučna dijaspora“. Tamo je on uspeo da identifikuje 30.000 naših stručnjaka, visokoobrazovanih, koji su otišli u svet. Najviše ih je u Americi – 6.000, u Evropi – 4.000. Ako je tačna ta brojka, da je otišlo 30.000 stručnjaka, i kada bi mi sada pomnožili ovu brojku sa tih 300.000 evra koliko je u Velikoj Britaniji, ispada da je oko devet milijardi evra naša zemlja dala zdravo za gotovo u vidu tih naših stručnjaka. To su ogromni resursi. To je luksuz koji naša zemlja ne može da dozvoli. Zato je u svakom trenutku važno da insistiramo na nadprosečnosti. Znači, da podržavamo studente da zaista budu što bolji studenti, đaci.
Naglasila bih, pošto su razne kolege, mislim da je to jako pozitivno, prosto smo željni tog nekog razgovora koji je podržao i ministar Jovanović, da sada u ovom trenutku, ovom prilikom, iako je samo jedan fragment zakona na dnevnom redu, da razmišljamo o budućnosti, upravo u ovom kontekstu strategije razvoja obrazovanja u Srbiji. Dakle, da razmislimo kako će to izgledati u budućnosti i da shvatimo da mi školujemo radnu snagu koja neće raditi samo u Srbiji ili stručnjake koji neće raditi samo u Srbiji, nego koji će raditi u jednom širem prostoru.
Takođe, moramo naglasiti da ono što je problem u obrazovanju u Srbiji, a to je veliki broj, u srednje školskom i visoko školskom obrazovanju, onih koji odustaju od obrazovanja. Znači, upravo ovim pomeranjem i snižavanje ove granice, možda smo podržali neke studente da zbog finansijske situacije nisu odustali od svog fakulteta i ostaće u velikim gradovima da završe svoje obrazovanje. To je dobro delo koje time činimo.
Istovremeno, mislim da će ekonomska politika, obrazovna politika ove zemlje biti razvojna politika ove zemlje i sigurno zasnovana na ekonomiji znanja. To nikako ne možemo da zapostavimo. To je resurs koji je dokazan svuda u svetu, pa i kod nas.
Ovde su kolege pričale o raznim kriterijumima koji su možda zastareli, o šifarniku znanja iz 1995. godine. Rekla bih da mi nemamo sigurne pokazatelje. Imamo Šangajsku listu uspeha i dobro je što je naš Beogradski univerzitet značajno, za preko 100 poena, poboljšao svoju poziciju. Nemamo definisane, možda je to razmišljanje za budućnost, kriterijume koji bi studentima bili pouzdan pokazatelj prilikom izbora fakulteta, koji fakultet da izaberu.
Amerikanci, koji pažljivo prate rejting svakog koledža, svakog univerziteta, imaju različite kriterijume. Jedan od kriterijuma, nije samo dužina studiranja ili kvalitet studiranja, broj grupa studenata, da li su one male ili velike, svaki student je tamo opterećen dugom koji mora da vrati. Zato je ovo takmičenje između studenata, hoće li se upisati na budžet ili neće, izuzetno važno, i za njih, i za njihove porodice. Isto tako, još neko ohrabrenje, Amerikanci, pedantni Amerikanci, su izračunali da svako ko ima fakultetsku diplomu nedeljno zarađuje 414 dolara više nego onaj sledeći ispod njega.
Takve pokazatelje u Srbiji nemamo. Nemamo pokazatelje kada neko završi neki fakultet koliko će dugo čekati na posao ili kolika će mu biti plata. To je nešto čemu moramo da se prilagodimo, to je kapitalistička ekonomija i možda o tim pokazateljima treba sprovesti neku anketu.
Izražavam zadovoljstvo što je postignut visok stepen konsenzusa između vladajućih i opozicionih stranaka, jer ovo nije političko pitanje, partijsko pitanje. To je pitanje budućnosti mladih ljudi koji mogu da pokrenu razvoj ove zemlje.
U ime SPS, kao jedan od poslanika, kao i moje kolege, izražavam saglasnost sa predlozima ministarstva i ministra. Nadam se da će studentima to olakšati studiranje, ali uz napomenu da su ti kriterijumi, crvena linija, zaista došli do nekog minimuma i da se treba orijentisati na to da se ti kriterijumi podižu u budućnosti, a u skladu sa evropskim standardima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, današnja diskusija mi daje nadu da će u Srbiji biti bolje, mnogo bolje, barem u oblasti obrazovanja. Zašto to kažem? Zato što se, kao retko kada, desilo danas da imamo jedinstvo svih onih koji su učestvovali u diskusiji.
Sa druge strane, raduje me to što je ministar obećao da će raditi na tome da uslovi na svim nivoima obrazovanja budu mnogo bolji, nego što jesu.
Nije lako voditi jedno ministarstvo, kao ministarstvo koje vodi kolega Jovanović. Objektivno gledano, tu ima mesta za najmanje četiri ministarstva. Nekada je bilo posebno ministarstvo osnovnog i srednjeg obrazovanja, a posebno ministarstvo visokog obrazovanja. Tu bi vrlo lako moglo biti mesta za jedno ozbiljno ministarstvo nauke, pa ministarstvo tehnološkog razvoja i informatičkog društva. Sve to je pripalo u čast kolegi Jovanoviću, a on je to dobrovoljno prihvatio i na tom putu imaće veoma mnogo posla.
Savetujem mu da ne prihvati činjenicu i da kaže – pa, nije loša situacija u ministarstvu koje vodim. Naprotiv, treba da se trudi da njegovo ministarstvo bude najbolje među najboljima i da se ne poredi sa lošima, nego samo sa najboljima i da među najboljima bude najbolji. Znam da to neće biti lako, ali verujem da ćemo mu svi zajedno pomoći.
Što se tiče izmena ovih predloga zakona, ne bih mnogo govorio o njima. Kao i druge poslaničke grupe, naša poslanička grupa će glasati za ove izmene, ali hoću da kažem još jednu stvar.
Mi danas izlazimo u susret studentima i njihovim zahtevima, ali da bi bili iskreni prema njima, moramo da napravimo takav ambijent, u kome će njima studiranje biti na jednom pristojnom nivou. Kada to kažem, šta to znači? Moramo da stvorimo takav obrazovni sistem koji će biti spreman da odgovori zahtevima privrede i u kome će studenti, kada završe svoje studije, moći da odu u fabriku, škole, bolnice i na druga mesta gde će ih čekati radno mesto. Lako je govoriti o Velikoj Britaniji, Engleskoj, kako god hoćemo, da kažemo da tamo studije koštaju 300.000 funti ili evra, nije bitno, ali njihovi studenti imaju mogućnost da im država daje kredite koje oni otplaćuju nakon završenih studija i dobijanja posla.
Kakav je problem kod nas? Ovo je moje lično iskustvo, a verujem da se to i drugim kolegama dešava. Većina studenata ne može da mi dođe na vreme na ispit, ne mogu da dođu na predavanja. Zašto? Zato što ih poslodavci ne puštaju, pogotovo privatni poslodavci. Imaćemo priliku uskoro da diskutujemo i o izmenama i dopunama Zakona o radu. Moramo da nađemo mogućnost da te ljude ubedimo da njima trebaju školovani ljudi, da im trebaju ti studenti, da se oni ne školuju samo zbog sebe, nego da se školuju da bi tim firmama u kojima rade bilo bolje.
Na kraju, verujem da je ovo samo prvi korak u poslu koji ćemo zajedno uraditi, u poslu koji će biti za dobrobit svih studenata i cele zajednice. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Jelena Mijatović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici, činjenica je da je donošenjem Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine otpočela reforma sistema visokog obrazovanja, sa glavnim ciljevima kao što su – povećanje efikasnosti sistema visokog obrazovanja, uvođenje standarda i procedura vrednovanja visokoškolskih ustanova i studijskih programa, kao sredstvo osiguranja kvaliteta visokog obrazovanja, uključivanje studenta kao partnera u procesu visokog obrazovanja, ali je takođe i realnost da ta reforma nije izvršena u toj meri da može da opravda predviđeno smanjenje ispitnih rokova i povećanje bodova neophodnih za budžetsko studiranje.
Proteklih godina nedovoljno pažnje se posvećivalo omladini, a problemi sa kojima su se studenti susretali, suočavajući se sa propustima i u implementaciji „Bolonje“, ali i proizvoljnog tumačenja iste od strane pojedinih fakulteta, unosili su nesigurnost i neizvesnost među studentima koji su često svoje nezadovoljstvo izražavali protestima.
Dobro je što je predlog SKONUS-a prihvaćen. To pokazuje da postoji razumevanje za studentske probleme i volja da se oni rešavaju, ali takođe mislim da je vreme da se prestane sa praksom koja je do sada bila aktuelna, a to je da se problem rešava u pet do 12.
Zaista neću da imenujem niti jednu stranu kao glavnog krivca jer je realnost da ni studenti ni profesori prosto se nisu snašli u primeni „Bolonje“, ali ipak, na neki način moram da se stavim na stranu današnjeg studenta. Svi smo svesni da je zaista teška ekonomska situacija u kojoj se danas nalazimo i u takvim uslovima ekonomske krize i procesa socijalne transformacije, podrška porodice, a pri tome mislim na finansijsku podršku porodice, obično je minimalna ili potpuno izostaje. I kada pojedini studenti uspeju da konačno zatvore tu finansijsko-porodičnu konstrukciju, oni su ipak prinuđeni da rade neki, bilo kakav posao, kako bi sebe izdržavali tokom studiranja. Tu nastaje problem poznat kao – smanjena efikasnost u studiranju, ne zato što je neki student lenj, manje inteligentan, neorganizovan, već prosto što je opterećen gomilom problema tokom studiranja koji nisu vezani za same studije.
Navela sam jedan od razloga zbog čega nastaje ovaj problem. Postoji još puno razloga, zdravstveni, psihološki, mnogi drugi. Dakle, treba prepoznati probleme naše akademske zajednice i rešavati ih blagovremeno, prateći sve aktuelne socijalne i ekonomske prilike u društvu. Veoma je bitno da student ne izgubi korak sa vlastitom generacijom. Na taj način postoji mogućnost, problem, da nastane otuđenje koje obično rezultira nezavršavanjem započetog studiranja, što nije dobro ni za studenta, niti za društvo u celini.
Uzimajući u obzir kompletnu situaciju u kojoj se studenti nalazi, moći ćemo bolje da procenimo šta je potrebno raditi da bi se poboljšao kvalitet studija i kvalitet znanja koje se stiče, jer nije bitno samo upisati i završiti fakultet, već šta ćemo poneti i šta ćemo naučiti. Mislim da akademskoj zajednici tek predstoji posao preispitivanja opterećenja studenata, reforme studijskih programa, nastavnog sadržaja udžbenika itd.
Izmenama ovog zakona studentima će biti omogućeno da ispite polažu u šest, umesto planiranih pet ispitnih rokova u toku školske godine. To će svakako, zajedno sa odlukom da se i ove godine zadrži broj od 48 bodova kao uslov za budžet, donekle olakšati studentima da na vreme ispune svoje obaveze i upišu sledeću godinu studija u skladu sa kvotama fakulteta. Svakako mislim da ovo nije konačno rešenje i mislim da rešenje mora da se pronađe u razgovoru predstavnika Univerziteta sa predstavnicima studenata, kako bi se doneo neki plan koji zadovoljava sve strane, a koji može da se sprovede u praksi.
Uporedo sa zakonskim odredbama o uslovima studiranja treba intenzivirati završetak reforme same nastave na brojnim fakultetima koji su pre više godina počeli da sprovode bolonjski sistem, ali nisu završili prilagođavanje obimnog i često zastarelog gradiva novim pravilima studiranja. Neophodno je da se reformiše gradivo u cilju dobijanja što kvalitetnijeg znanja, koje će mladim ljudima koristiti u profesionalnom životu. I ako želimo da stvorimo održiv i moderan obrazovni sistem koji će studentima, našim studentima, budućim stručnjacima dati dovoljno znanja da budu konkurentni u regionu i u svetu, ako želimo da u budućnosti podignemo nivo visokoobrazovanih ljudi u Srbiji na nivo koji postoji u EU, potrebno je mnogo više pažnje posvetiti reformi sistema visokog obrazovanja i problemima sa kojima se naši studenti susreću.
Naravno, SNS će u Danu za glasanje podržati zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Milan Knežević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svaki zakon koji se tiče obrazovanja, školstva i prosvete uvek spada u grupu strateški važnih zakona za jednu državu.
Iako ovaj zakon, kada se gleda, ima četiri člana, pa po broju članova izgleda mali, u suštini to i nije tako. Ovim zakonom, gde pominjem samo ova dva člana koja su baš privukla mnogo veću pažnju javnosti, jer se tiču direktno studenata, odnose se na smanjivanje bodova na 48 i povećanje broja ispitnih rokova. Naizgled, to nisu velike izmene, ali u stvari ova dva člana su vrh ledenog brega. Mi ovde zadnjih godina tradicionalno, krajem septembra, imamo isti dnevni red, a tiče se ovih članova koji se odnose na broj bodova i broj ispitnih rokova.
Pošto se ovo ponavlja iz godine u godinu, to nije tako sigurno ni bezazleno. To ukazuje da postoje određeni problemi u ovoj reformi školstva koja je krenula 2005. godine.
Na ministru, vidim iz njegovih diskusija, drago mi je što, on je od skoro ministar, ali je dugogodišnji profesor na fakultetu, pa zna sve probleme i ovog bolonjskog procesa, je da u hodu uočava i snima probleme koje treba na odgovarajući način rešiti, kako bi se prevazišli evidentni problemi koji su u dosadašnjim diskusijama, kada slušamo poslanike, da li su pozicija ili opozicija, ja, izuzev možda jednog izuzetka, apsolutno svaku diskusiju koju sam slušao je objektivna, iznoseći argumentovane probleme koje treba Ministarstvo da snimi i da uradi analizu u ovoj reformi školstva. Tako da, ovaj bolonjski proces, kako kažemo, je sigurno na pojedinim fakultetima zaživeo, na drugim nije. Negde u istim grupacijama, profilnim fakultetima je bolje zaživeo, negde lošije, ali evidentno je da tu treba nešto učiniti, da ne budu ove deklarativne priče, jer ovako smo slično pričali i u septembru prošle godine i u oktobru pretprošle godine.
Znači, primedbe da je ovo vrh ledenog brega i problem bodova, odnosno broj ispitnih rokova je mnogo značajan pokazatelj da nešto nije u redu, a od mnogih poslanika smo čuli mnogobrojne primedbe, od neusaglašenih planova, udžbenika, načina organizacije, studijskih programa na fakultetima itd. Tako da, na ministru je da ne bude ovo priča koju ćemo da pričamo i sledećeg septembra, da se ne ponovi ponovo, nego da ministarstvo uradi detaljnu analizu i da uradi snimak situacije u kom stepenu, kako i na koji način je ta reforma odmakla. Pogotovo treba profilisati prema profilima sudija. Na odgovarajući način, kada snimi ta situacija, treba uraditi i odgovarajuće strateške principe kako bi polako ti problemi počeli da se razrešavaju.
Teška je situacija u svakom obrazovnom sistemu. Mi sada govorimo o visokom školstvu, da se ne ostave zapostavljene srednje škole i osnovno i predškolsko obrazovanje, pošto su i oni značajni segmenti, pošto oni kreću od predškolskog pa sve do fakulteta. Na fakultet trebaju da dolaze odgovarajući mladi ljudi koji imaju odgovarajuće radne navike, odgovarajuće vaspitanje i odgovarajuće svoje principe izgrađene u životu. Ali, govoreći o fakultetu, na udaru su i studenti, a nije lako ni profesorima. Svi se prilagođavaju veoma često, znajući neke fakultete, u teškim ekonomskim i finansijskim uslovima. Tako da, studenti su uvek, da li je to politički, ali uvek su bili u pravu i moraju da budu u pravu, jer oni su mladi ljudi i očekuju od svojih profesora i od države na odgovarajući način da im daju sve povoljnosti za vaspitanje, a na njima je da ulože trud i rad u to da bi mogli da svoje umeće i svoj trud na kraju krunišu fakultetskom diplomom.
Naravno, već su moje prethodne kolege rekle da će SNS da glasa za izmene ovog zakona. Samo još jedanput molim ministra – molim vas, gospodine ministre, ovakve priče smo pričali zadnje četiri godine u septembru i oktobru. Ovakve primedbe, da uzmete beleške i zapisnike, iste su, a na kraju efekti, kada pogledamo, o istim izmenama govorimo i nije ništa učinjeno. Tako da, molim vas, zbog studenata, zbog profesora, zbog univerziteta i uopšte zbog visokog obrazovanja, da se urade neki pomaci, koliko dozvoljavaju ekonomske i druge mogućnosti društva, da sledeće jeseni bar pojedine segmente skinemo sa dnevnog reda i da doterujemo neke nove segmente u visokom obrazovanju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, pre svega bih iskoristila ovu priliku da svojim sugrađanima čestitam Dan grada Kraljeva, uz iskrene želje da naš grad napreduje u svim mogućim oblastima i da se na taj način Kraljevčanima omogući jedan dobar i kvalitetan život, kakav oni sigurno i zaslužuju.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, radi se o malobrojnim izmenama, koje pre svega idu studentima u korist, što mislim da je jako pozitivno. Promene koje su predviđene tiču se broja ispitnih rokova i broja bodova. Naime, broj ispitnih rokova povećan je sa predviđenih pet na šest ispitnih rokova. Mislim da ne treba dodatno objašnjavati od kakvog je značaja to za naše studente i koliko će im to pomoći u tome da osvoje što veći broj bodova. Kada je broj bodova u pitanju, i to je promenjeno. Predviđenih 50 poena smanjeno je na 48 poena, koliko je potrebno da bi studenti nastavili da se finansiraju iz budžeta.
Iz svega navedenog, mislim da je jasno da se pre svega radilo i da se rukovodilo interesima studenata, nastojeći da im se pomogne maksimalno, koliko je to moguće, da im studiranje bude što efikasnije, a naravno imajući i u vidu ekonomsku krizu u kojoj se nalazimo.
Takođe, ovaj zakon uspostavlja zakonski osnov za osnivanje visokoškolske ustanove koja postoji za potrebe nacionalne bezbednosti. Ovde je predviđeno da deo nastavnog osoblja, a naročito kada se radi o stručnim predmetima, može da bude angažovano iz odgovarajućih službi, a imajući u vidu stručnost tih ljudi i njihov rad na terenu, pokazali su se do sada kao jedan nezamenjiv faktor, a naravno uzimajući u obzir svu specifičnost i sav značaj ove oblasti.
Na samom kraju, iskoristila bih ovu priliku da apelujem na našeg ministra da se shvati sva ozbiljnost u kojoj se nalazi naše obrazovanje, uključujući tu, naravno, i visokoškolsko obrazovanje. Svedoci smo brojnih promena koje su se do sada dogodile u našem obrazovnom sistemu. Zaista verujem da su namere bile dobre, ali je rezultat nažalost daleko od dobrog. Ono što je sada nama potrebno, jeste jedan timski rad, jeste mnogo energije, jedan sistemski pristup kako bi zaista i došlo do korenitih promena.
Cilj je da vratimo pre svega kvalitet i vaspitanje u naš obrazovni sistem. Cilj je da diskutabilne diplome konačno postanu stvar prošlosti i da biti fakultetski obrazovan čovek zaista znači i biti intelektualac u pravom smislu te reči. Verujem da je ovaj zakon jedan mali, ali značajan korak ka ostvarenju tog krajnje ambicioznog cilja i zato će ovaj predlog zakona u danu za glasanje dobiti podršku SNS. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić. Izvolite.