Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici, Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona kojim se predviđa da u školskoj 2013/2014 godini studentima bude odobreno šest ispitnih rokova i da, ukoliko ostvare najmanje 48 bodova, mogu da budu finansirani iz budžeta.
Upis na fakultet je svakako veoma ozbiljna odluka i svaki njen aspekt treba pažljivo proceniti. Upravo zato na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, što je jako bitno da danas bude pred poslanicima na razmatranju.
Studenti sa najmanje 48 bodova mogu biti finansirani iz budžeta, a broj ispitnih rokova ostaje šest, predviđeno izmenama Zakona o visokom obrazovanju, čime se stvaraju uslovi za povećanje efikasnosti i efektivnosti studiranja.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 10) Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti obrazovanja.
Zakon o visokom obrazovanju donet je 2005. godine, posle pristupanja naše zemlje bolonjskom procesu, kao procesu stvaranju evropskog prostora visokog obrazovanja i povećanja kompetentnosti evropskih visokoškolskih standarda, uz očuvanje nacionalnih, kulturnih i jezičkih specifičnosti.
Donošenjem zakona otpočela je reforma sistema visokog obrazovanja, čiji su se glavni ciljevi sastojali u povećanju efikasnosti sistema visokog obrazovanja, uvođenju trostepenog sistema studiranja, uvođenju standarda i procedura vrednovanja visokoškolskih ustanova. Jako je bitno što je jedan od važnih ciljeva i uključivanje studenata kao partnera u procesu visokog obrazovanja i promovisanju mobilnosti nastavnika i studenta.
Vremenom, u procesu primene zakona uočeni su određeni problemi, pa se radi otklanjanja uočenih problema u funkcionisanju sistema obrazovanja pristupilo izradi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ovim zakonom se, takođe, uspostavlja zakonski osnov za osnivanje visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti, uz izjednačavanje statusa te ustanove sa statusom visokoškolskih ustanova za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja.
Članom 1. Predloga zakona predviđene su izmene u članu 40. Zakona radi stvaranja zakonskih pretpostavki za osnivanje visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti i, istovremeno, izjednačava njen status sa visokoškolskim ustanovama za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja.
Članom 2. Predloga zakona, dodavanjem novih stavova u članu 73. Zakona, propisano je da deo nastavnog i saradničkog osoblja, posebno za stručne i stručno aplikativne predmete, može biti angažovan iz organa državne uprave nadležnog za poslove nacionalne bezbednosti u statusu nastavnika i saradnika sa punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi.
Članom 3. Predloga zakona menja se odredba člana 6. stava 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 93/12, tako da je broj ispitnih rokova u školskoj 2013/2014 godini šest, umesto do sada predviđenih pet.
Članom 4. Predloga zakona, jer radi zaštite interesa studenata umanjenje efekata ekonomske krize zbog izvesnog finansijskog opterećenja po osnovu plaćanja školarine i gubitka prava iz oblasti studentskog standarda za veliki broj studenata kao izuzetak od člana 88. Zakona, predviđeno je da student može da se u školskoj 2013/2014 godini finansira iz budžeta ako je u prethodnoj školskoj godini ostvario najmanje 48 bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata, čime se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa Zakonom.
Bitno je da naglasim da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, s obzirom na to da se broj studenata čije se studije finansiraju iz budžeta utvrđuje u skladu sa odredbama člana 83. st. 3. i 4. Zakona, koji nisu predmet izmena.
Imajući u vidu da visokoškolske ustanove pre početka školske 2013. svoj rad prilagode rešavanjima koja su predložena ovim zakonom, predlaže se da Zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a pre osmog dana od dana objavljivanja.
Srpska napredna stranka je za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, a razlog leži u bitnoj činjenici, da se njime uvode izmene u interesu studenata u upravo zato u danu za glasanje Poslanička grupa Srpske napredne stranke će glasati za izmenu Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovane kolege, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i u ovom momentu teško je reći bilo šta, a da ne ponovim ono što su moje kolege pre mene u svojim diskusijama izneli, a naravno u prilog ovim izmenama. Moram da napomenem da mi je izuzetno drago zato što je oko ove teme, odnosno oko zahteva studenata postignut širok konsenzus u parlamentu.
Kratko ću pozdraviti odluku Vlade Republike Srbije koja je imala razumevanja i izašla u susret zahtevima studenata. Danas smo više puta čuli koliko je obrazovanje bitno pitanje za našu državu i naše društvo. Ministar je u svojoj diskusiji rekao da nam je zajednički cilj da unapredimo obrazovanje i tako treba da bude. Srbiji su potrebni mladi i obrazovani ljudi i treba im omogućiti da se školuju i da školovanje bude na visokom nivou i što kvalitetnije. Obrazovanje jeste i treba da bude investicija u koju svi treba da ulažemo.
U vreme ekonomske krize roditelji, koji su ostali bez posla ili imaju niska primanja, teško mogu da izdvoje visoka finansijska sredstva i omoguće svojoj deci da se školuju. Dolazim iz mesta Martinci kod Sremske Mitrovice i nažalost nebrojeno puta sam bila svedok da roditelji moraju da se odriču svega kako bi deci omogućili da studiraju.
Izmene, koje omogućavaju da studenti upišu narednu fakultetsku godinu na budžet sa osvojenih 48 bodova, predstavljaće finansijsku olakšicu, kako za roditelje, tako i za studente. Smatram da je ovo jedan bitan korak u rešavanju problema sa kojima se studenti suočavaju i svakako ću u danu za glasanje podržati i glasati za ove izmene i dopune Zakona o obrazovanju. Zahvaljujem se.

Hvala.
Đorđe Stojšić nije tu.
Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, verovatno veliki broj studenata i njihovih roditelja danas sa pažnjom prati ovu skupštinsku raspravu, jer nije im svejedno, jer još uvek ne znaju da li će upisati narednu godinu o trošku države, ili će morati sami da plate ne tako malu školarinu.
Želja velikog broja roditelja jeste da im deca upišu i završe fakultet, ali danas to nije ni malo lako, s obzirom na situaciju u kojoj svi mi živimo. Pogotovo je teško roditeljima u unutrašnjosti. Oni moraju da izdvoje dodatan novac za plaćanje stanova, komunalija, hrane i prevoza. Vrlo često deca, pogotovo iz unutrašnjosti, bar zbog toga što roditelji pored tih troškova ne mogu još da im plate školarinu, odustanu od daljeg školovanja i studiranja. Za neke to znači da su izgubili šansu da se obrazovanjem izvuku iz siromaštva u kome žive. Ali, baš zbog svega toga, država ne sme da dozvoli da maltene svakog oktobra studente i njihove roditelje dovede u ovakvu situaciju i u ovakvu neizvesnost.
Takođe, moramo da se zapitamo, ja sam i prošle godine u oktobru, kada smo razgovarali o ovom zakonu to napomenula, moramo da se zapitamo šta je to što sve treba da se uradi da bi studiranje u Srbiji bilo brže i efikasnije. Očigledno je da je Ministarstvo prosvete zatajilo i da od oktobra, odnosno septembra prošle godine kada smo doneli onaj zakon, prosto ništa nije urađeno i opet smo se našli u istoj situaciji.
Srbija je jedna od evropskih zemalja u kojoj se najduže studira. Oko osam godina je prosečna dužina studiranja. Od fakulteta odustane 45% studenata i samo 10% studenata diplomira u roku. Jedan od razloga za uvođenje bolonjskog sistema upravo je i bilo da se ovo prekine, da se skrati vreme studiranja, da postoje bolji uslovi rada na fakultetima, da se stekne kvalitetnije znanje i da Srbija poveća broj visokoobrazovanih ljudi, koji je kod nas oko 11%, što je znatno ispod proseka u evropskim zemljama.
Proces Bolonje kod nas je uveden odavno. Međutim, on do danas nije uspešno implementiran. Primena Bolonje kod nas je doživela mnoge udarce i naišla na brojne prepreke i to prvenstveno zbog nesposobnosti sistema negde da se adaptira i kočnicama koje postoje i na samim fakultetima. Mi i dalje imamo zastarele nastavne planove, neadekvatne udžbenike, rigidnost i samovolju pojedinih univerzitetskih nastavnika i baš zbog toga naši studenti ne dobijaju kvalitetno obrazovanje i, prosto, negde nisu konkurentni na svetskom tržištu.
Ono što mene kao prosvetnog radnika posebno boli jeste što negde nije realizovana ideja obavezne prakse. Bolonju su inicirali upravo evropski poslodavci sa željom da studenti kada izađu iz klupa budu osposobljeni da odmah rade. Kod nas, sem retkih fakulteta, državni univerziteti uglavnom nemaju tu obaveznu praksu.
Naši studenti kada završe fakultet nisu u stanju da upotrebe naučeno gradivo. Ono što me još više brine jeste što retko pokazuju sposobnost kritičkog mišljenja, inovativnosti i inicijativnosti.
Za dugo i neefikasno studiranje odgovoran je ceo sistem i mi to moramo da promenimo. U fokus i centar naše pažnje moraju da se stave ishodi učenja, znanje, veštine i kompetencije studenata. Studijski programi, nastavni planovi moraju da se modernizuju i da se usklade sa savremenim tokovima. Moraju da se uvedu elementi istraživanja, sadržaji koji podstiču preduzetništvo i unapređuju ono što je jako važno, praktične veštine i kompetencije tih mladih ljudi.
Svršeni studenti moraju da budu spremni na posao, a ne da imaju neupotrebljiva znanja ili da samo dobiju diplomu. Sama nastava na fakultetu mora da se modernizuje. Ono što je posebno važno jeste da se uspostavi kvalitetna saradnja između profesora i studenata, što ste gospodine ministre, negde i rekli u vašoj izjavi koju sam našla u medijima, od pre jedno dve godine.
Ne možemo da dozvolimo da danas u vreme informacione tehnologije, savremene tehnike da dozvolimo da nam se studiranje svede na to da profesor dođe u amfiteatar, održi predavanje za 100, 200, 300 studenata, a da od studenta onda očekujemo da nabuba gradivo i da ga na ispitu bukvalno, samo reprodukuje. Ta vremena su odavno prošla.
Navešću jedan primer koji sam pronašla. Na jednom fakultetu od 180 studenata, njih 10 je položilo pismeni deo, a usmeni deo niko. Da li je to normalno? Zaista nisam za drastično spuštanje kriterijuma i hiper produkciju kadrova, ali moramo sve učiniti da se stvori sistem sa jasnim pravilima koji se neće stalno menjati, ali i da omogući da studenti stiču što kvalitetnija znanja i veštine na savremen način.
Stalno se pitam da li su studenti u Evropi pametniji i vredniji od naših? Pa, naravno da nisu, ali tamo postoji uređen sistem u kome je student u fokusu i kome je sve podređeno.
Ono što je takođe važno i šta moramo da uradimo jeste povezivanje obrazovanja sa tržištem rada. Kada jedan investitor dođe u Srbiju sa željom da ovde otvori fabriku i zaposli ljude, njega pored opštih uslova poslovanja, lokacije i infrastrukture, najviše zanima i obrazovna struktura.
Naravno da se najviše traže i visokoobrazovani kadrovi. To smo videli, recimo, na primeru „Mubadala“. Uslov za realizaciju te investicije koja je vredna oko četiri milijarde dolara, jeste da obezbedimo 1.000 stručnjaka koji su, naravno, visokoobrazovani. Ovde bi se pravilo takozvano srce hardvera, što bi značilo da moramo da razvijemo i neke naučne oblasti i to bi predstavljalo pravu tehnološku revoluciju u Srbiji.
Pre neki dan sa rukovodstvom ove kompanije i dekanima tehničkih fakulteta, održan je zajednički sastanak na ovu temu. To je pravi način da investitori dođu u Srbiju i zaposle naše mlade visokoobrazovane stručnjake, a ne da nam oni odlaze u inostranstvo. Ne smemo da propustimo šansu da dovedemo tako veliku investiciju i da naše mlade ostavimo ovde u Srbiji.
Ovo samo pokazuje da obrazovni sistem i univerziteti u Srbiji moraju da budu fleksibilni i otvoreni sistemi, a ne rigidni, zatvoreni i negde sami sebi svrha. Moramo da se prilagođavamo da idemo u susret savremenim tokovima, da ne dozvolimo da visoko obrazovanje u Srbiji bude plodno tlo sive ekonomije i biznisa, da onemogućimo lako i brzo dolaženje do zvanja i diploma, bez mnogo truda i bez rada. To nas nikako neće odvesti unapred, jer u savremenom svetu cene se znanje, veština i kreativnost.
Gospodine ministre, pred vama je velika odgovornost. Prošla nam je godina, ništa nismo uradili. Ponovo smo došli do toga da menjamo zakon i smanjujemo negde kriterijume. Prosto, od vas očekujemo da uradite dosta na tome da naše visoko obrazovanje, naši fakulteti postanu moderni, da studenti mogu da studiraju brzo i efikasno, a ne da se za godinu dana u ovoj sali nađemo sa istom temom. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ćete, gospodine Arsenoviću, dopustiti i vi da ovu debatu ne svedemo na bodove i rokove, iako to od nas danas očekuje gotovo 30.000 studenata, već da o obrazovanju razgovaramo na jedan malo širi način.
Gospodine ministre, bez ikakve ideje da vas optužimo za katastrofalno stanje u obrazovanju, moramo da ukažemo na odgovornost koju ste poneli preuzimajući funkciju ministra, jer je vaša polazna tačka danas jako loša. Studenti za koje ste rekli da su u pravu, a pre vas pre jedno 45 godina jedan drugi političar, su danas žrtva loše obrazovne politike unazad deset godina. Danas njihovi roditelji i oni sami plaćaju cenu te neodgovorne politike i nepostojanja kontinuiteta u reformama obrazovanja.
Svaki ministar je imao svoje specifičnosti, bez ikakvog plana i strategije. Vlada Zorana Đinđića je 2001. godine pokrenula reformu obrazovanja. Skupština je 2003. godine usvojila dokument po kojem je trebalo ta reforma da teče. Već 2004. godine ta reforma je zaustavljena od strane ministarke koja je htela čak i Darvinovu teoriju evolucije da izbaci iz obrazovnog sistema. Nakon nje ministar koji verujem da nije znao gde se nalazi zgrada Ministarstva prosvete bavio se Kosovom, a uzgred je uspeo da izbaci engleski jezik iz prvog razreda, ne razumejući potrebu vremena u kojem smo tada živeli i u kojem danas živimo.
Nakon njega, vaš prethodnik, o kojem danas ne bismo mnogo govorili, zaista smo puno govorili u prethodnih nekoliko meseci, i on je imao svoje specifičnosti. Tako nekoliko ministara u deset godina, svako sa svojim specifičnostima, pokretao je, zaustavljao, pokretao, zaustavljao reformu i danas ne možemo da očekujemo bolje od ovoga što imamo, a pre mesec dana smo malu maturu proglasili velikom sramotom.
Ono što se danas dešava ministru finansija je zapravo paradigma za sve one koji su fakultet završili u inostranstvu, žele da se vrate, nostrifikuju diplomu i zaposle se u Srbiji. Mislim da je onaj poziv za sve mlade ljude koji su završili fakultete u inostranstvu da se vrate i pomognu Srbiji danas malo neiskren, jer će i njih sačekati sve one abnormalnosti obrazovnog sistema koje su sačekale i ministra finansija Lazara Krstića.
Zaista ne bih više govorio o njemu, jer taj slučaj preti da nanese jednu štetu ugledu Srbije. Zamislite kako će reagovati profesori Jejla kada čuju da jedan od njihovih najboljih studenata danas se u Srbiji zaposlio kao ministar finansija i to sa srednjom stručnom spremom. Ja mogu da zamislim, a verujem da možete i vi. Ali, nije naše da zamišljamo. Naše je da te probleme rešimo.
Demokratska stranka je predložila zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim želimo da rešimo problem nostrifikacije diploma. Nikako u parlamentu da dobijemo podršku za taj zakon. Pre nekoliko sati je ponovo odbijen nije dobio podršku da o tome razgovaramo ovde. Mislim da je kriza u obrazovnom sistemu tolika da vi ovaj posao ne možete da uradite sami. Morate da budete fleksibilniji, da otvorite vrata za opoziciju i predloge koje mi danas donosimo.
Kolika je zapravo kriza u našem obrazovnom sistemu pokazuje i način na koji je počela naša školska godina. Koliko učenika je počelo školsku godinu bez udžbenika? Nije bilo sredstava ili para da uložimo u knjige i udžbenike, ali zato ima para da ulažemo u neke bezbednosne akademije i modernizaciju zatvora, pa ćemo onda loše rezultate PISA testova da rešimo tako što ćemo da odustanemo od testiranja. Mislim da je to jako loše, jer PISA test pokazuje zapravo koliko su naši učenici osnovne i srednje škole funkcionalno pismeni. Moj apel vama je da ukoliko postoji i dalja šansa da platimo kotizaciju, mi moramo naše učenike da podvrgnemo tom testiranju, jer će zaustaviti tumaranje i pokazati na kom se nivou i gde se danas nalazi naše osnovno i srednje obrazovanje.
Umesto da otvorimo temu reforme srednjeg i osnovnog obrazovanja, mi smo jednostavno odustali od testiranja. To vam je kao kada se dete igra, stavi ruku preko očiju, ne vidi vas, misli da vi ne vidite njega i misli da ne postoji problem. Ili, neko reče, kao da temperaturu lečimo tako što razbijemo toplomer.
Ne postoji ni jedna poreska reforma ili reforma poreskog sistema koja može Srbiju koja je na kolenima da stavi na zdrave noge sve dok je modernizacija zatvora prioritet u odnosu na modernizaciju škola. Ne postoji poreska reforma ili reforma poreskog sistema koja može da dugoročno pomogne Srbiji sve dok je jedan uhapšeni vredniji od jednog učenika, studenta, nastavnika, postdiplomca. Zato je vaš posao, pre svega, da u to ubedite i one sa kojima danas sedite u Vladi. Morate da dovedete obrazovanje u prvi plan. Zato je vaš posao veliki. Ali, pošto vodite resor sa kojim nije moguće dobiti izbore, zato je vaš posao težak. Ali, imate našu podršku.
Želim da fokus pažnje stavim još na dva pitanja. Prvo pitanje je položaj danas u društvu i status prosvetnih radnika. Vrednosti koje nose naši učitelji, nastavnici, profesori, vrednosti koje nose naše škole, fakulteti, univerziteti određuju vrednost naše države. Kakav je njihov status danas u društvu?
Umesto da od njih pravimo idole za generacije, mi smo od njih napravili socijalne slučajeve. Vaš je posao je da se za te ljude borite i napravite sistem u kome će se o njima govoriti sa poštovanjem. Naša je obaveza da vam u tome pomognemo. Ruka DS za ovaj posao je pružena.
Drugo pitanje, koje želim da naglasim, je zapravo funkcija obrazovanja o rešavanju problema nezaposlenosti mladih ljudi u Srbiji. Danas je situacija da obrazujemo učenike, studente za profile koji nisu potrebni privredi, ni tržištu i obrnuto, ne obrazujemo učenike i studente za profile koji jesu potrebni privredi i tržištu. Došli smo u situaciju da je naše obrazovanje danas generator nezaposlenosti mladih ljudi u Srbiji. Gotovo 300.000 njih danas nema posao, a njihovi roditelji nemaju nadu da će se bilo šta u Srbiji promeniti.
Zato je vaš posao jako težak i kompleksan. Ovo pitanje prevazilazi okvire vašeg ministarstva. Vaš je posao, takođe, da uspostavite komunikaciju sa drugim ministarstvima, a koja do danas nije postojala. Takođe, za taj posao imate podršku DS.
Kada podvučemo crtu zaključak je vrlo jednostavan. Dovedite obrazovanje u prvi plan, otvorite vrata kabineta za predloge koji dolaze iz opozicije. Moramo da pokažemo da obrazovanje ne nosi stranačke cipele i da nije ofarbano stranačkim bojama. Za taj posao u Srbiji dobićete podršku DS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva i kolege, danas kada govorimo o izmenama, praktično, četiri člana jednog zakona, reklo bi se da je sve to bezazleno. Ono što očekuje ovo ministarstvo i ministra koji je preuzeo dužnosti pre mesec dana je veliko. Mi, naravno, kao narodni poslanici, isto tako gledamo u ovo ministarstvo i ovog ministra šta će u narednom periodu učiniti.
Javna odgovornost za visoko obrazovanje je svakako odgovornost o kojoj moramo razgovarati. Upravo, politika i ministarstvo treba da postave jasne okvire u kojima se univerziteti, fakulteti, kreću.
Kada govorimo o mladima, njihov identitet je u direktnoj vezi sa obrazovanjem. Nema spora da je Srbiji potreban svaki visoko obrazovani pojedinac, ali pojedinac kome je obrazovni sistem omogućio da se razvije u profesionalca. To je ono o čemu je govorila moja koleginica.
Jasno piše u programu URS da spona obrazovanja i privrede treba da omogući uspostavljanje društva znanja, ali i da stvore uslove da što više mladih, po završetku školovanja, pronađe posao i sebi obezbedi egzistenciju. To je obaveza svih resora. Naravno, negde treba i decentralizovati ove teme i videti šta je to što je potreba svakog lokala i na osnovu toga raditi i obrazovanje.
Kada govorimo o ovim izmenama, sa jedne strane, imam dileme, da li je ona potpuna, odnosno koliko je predvidiva. Žao mi je što nemamo neki prelazni period, jer imali smo ga u ovom predlogu. Tu je vaša obaveza kao ministarstva i ministra mnogo veća. Mislim da ćemo doći u situaciju da moramo stvoriti neke prelazne rokove i prelazne periode.
Isto tako, došli smo sa pet na šest ispitnih rokova. Ne bih tu krivila studente. Ovo je samo jedne poruka koju mi dobijamo kao sistem i koju šaljemo kao sistem. Nama sistem vrednosti već jeste negde poremećen i ljulja se. Isto tako, od vas očekujemo da u narednih godinu dana iznađete najbolja rešenja. Mora postojati obostrani savez i veza između profesora i studenata.
Ne spadam lično u ljude koji tvrde da su svi studenti isti ili da su svi profesori isti. To bi bilo potpuno nekorektno. Postoje ljudi koji obavljaju veoma predano svoj posao i rade ga na najbolji mogući način. Isto tako, postoje studenti koji lakše ili brže savladaju određenu materiju i određeno gradivo. Uloga svih nas jeste da jasno kažemo, već negde od ove godine, šta je to što ih čeka sledeće godine, da ne stvaramo neizvesnost, da ne stvaramo konfuziju ni kod roditelja, ni kod studenata, a ni na samim univerzitetima. Ovim će univerziteti imati dodatan posao, svakako, ali naravno i dodatno zadovoljstvo da sutra iškoluju što veći broj mladih ljudi.
Ono na čemu bih ja posebno insistirala je kvalitet obrazovanja koji mora biti podvrgnut stalnoj kontroli. Nema tu razlike da li je to privatni fakultet ili je to fakultet kome je osnivač država. Mislim da kvalitet mora da se unapređuje, ali isto tako i da se prati, da se primedbe i zahtevi studenata uvažavaju, a da ne budu puko popunjavanje nekog upitnika koji sutra niko neće analizirati.
To je ono što je našem sistemu potrebno. Potrebna su stečena znanja koja mogu biti primenjivana na tržištu u skladu sa potrebama društva. Dobro je kada pogledamo statistiku. Od popisa 2002. godine, kada smo imali 6,52% visoko obrazovanih, danas imamo, odnosno po popisu iz 2011. godine, 10,59%.
Opet ću apelovati na kvalitet, na ujednačenost, na jednake šanse. Znam koliko je teško roditeljima iz jedne od najnerazvijenijih opština, to je moja opština Žitište, da iškoluju visoki kadar, da im omoguće da se školuju, koliko im je posle teško kada njihovo dete ne stekne sve ono i ne ispuni sva ona očekivanja sa kojima je krenulo na fakultet. Tu je zadatak svih nas da omogućimo ovoj deci da ostanu u ovoj zemlji, da steknu praktična znanja, a da univerziteti odgovore na njihove zahteve. Dok god ne promenimo mišljenje da su tu studenti zbog fakulteta, a ne fakultet zbog studenata, nećemo moći da krenemo napred. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Lučić.