Poštovani predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set od sedam predloga zakona i to dva predloga zakona koje država Srbija do danas nije imala i koji su u duhu približavanje naše zemlje EU i evropskim standardima, dve izmene i dopune postojeći zakonskih rešenja, te tri predloga zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma Republike Srbije. Posebnu pažnju bih posvetio Predlogu zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.
Pod pojmom robe dvostruke namene smatra se roba koja, pored civilne, može imati i vojnu namenu, usklađena sa listom roba i tehnologija dvostruke namene EU. Cilj kontrole prometa roba dvostruke namene je borba protiv širenja oružja za masovno uništenje i borba međunarodnog terorizma.
Savet bezbednosti UN je 2004. godine usvojio Rezoluciju broj 1540 kojom se širenje nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja označava kao glavna pretnja međunarodnom miru i bezbednosti. Ovim dokumentom pozivaju se sve zemlje članice da ispune svoje obaveze i spreče širenje svih vrsta oružja za masovna uništenja. Rezolucijom su sve zemlje članice u obavezi da usvoje i primene delotvorne zakone i sprovedu ih kroz uspostavljanje kontrola i mera, kao što su mehanizmi kontrola na nacionalnoj granici prilikom izvoza i uvoza.
Kontrolna lista roba i tehnologija dvostruke namene EU spaja sve različite međunarodne režime, uključujući između ostalih i Vasenarski sporazum, kojim se kontroliše i konvencionalno oružje i srodni proizvodi i tehnologije za dvojnu upotrebu, Konvenciju o hemijskom oružju, obavezni međunarodni sporazum koji kontroliše hemikalije i hemijsko oružje, režim kontrole tehnologije projektila, dobrovoljna međunarodna asocijacija koja kontroliše transfer tehnologije i opreme za balističke i krstareće projektile za svemirske letilice i druge sisteme za isporuku bez posade, odnosno bez ljudstva, grupu nuklearnih snabdevača, to je neobavezujući međunarodni sporazum, ali i kolektivni politički sporazum država učesnica, odnosno potpisnica. Kontroliše i izvoz opreme za dvojnu upotrebu, koja se može upotrebiti kao nuklearno oružje. Takođe, tu je i australijska grupa, neformalni sporazum država koji predstavlja dopunu Konvencije o hemijskom oružju.
Cilj predloga ovog zakona je uspostavljanje kontrole u oblasti izvoza i uvoza robe dvostruke namene, pružanja tehničke pomoći i brokerskih usluga radi obezbeđivanja, pre svega, odbrambenih interesa Republike Srbije, te poštovanje preuzetih međunarodnih obaveza naše države.
Zakon o spoljnoj trgovini, naoružanju i vojnoj opremi i robe dvostruke namene iz 2005. godine je usklađen sa evropskom regulativom. No, raspad državne zajednice Srbije i Crne Gore, na koji se zakon odnosio i nova pravila i procedure EU, je osnovni razlog da Srbija, kao i sve zemlje regiona, donese svoj nacionalni zakon. Ovim predlogom zakona se definišu područja primene, način i postupak izdavanja dozvola, uređuje pitanje kontrole, kao i sankcije i kazne za činjenje, odnosno nečinjenje u skladu sa predloženim zakonskim rešenjem.
Takođe, treba istaći da je ovaj predlog zakona u potpunosti usaglašen sa odredbama člana 3. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i zemalja članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, kao i Uredbom Saveta od maja 2009. i aprila 2012. godine o uspostavljanju režima zajednice o izvozu i kontroli, transferu, brokeringu i tranzitu roba dvostruke namene.
Drugi predlog zakona iz ovog seta je Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti. Ovaj predlog zakona proistekao je iz potrebe da se uredi jedan segment našeg tržišta koji je bio pun nedorečenosti, nelogičnosti i neodgovornosti. Prema nekim procenama, na tako neuređenom tržištu godišnji promet iznosi oko tri milijarde evra, od čega se jedna milijarda ostvari putem 500 registrovanih posrednika koji prihoduju oko tri milijarde dinara posredničke provizije.
Polazeći od ovih podataka, pretpostavka je da je godišnji izvoz nenaplaćenog poreza između 600 miliona dinara i dve milijarde dinara. Promet i zakup nepokretnosti se u većini slučajeva odvijao na nelegalnom tržištu, što je prouzrokovalo mnoge probleme, počev od gore pomenutog obračuna i naplate poreza, pa do pravne sigurnosti, odnosno nesigurnosti učesnika u prometu i zakupu nepokretnosti.
Predlogom zakona stvaraju se uslovi da se promet i zakup nepokretnosti uvede u legalne tokove. Obezbeđuje se osiguranje od odgovornosti, utiče na kvalitet usluga posrednika, pre svega kroz definisanje potrebne stručne spreme za lica koja se bave posredovanjem. Definiše se obaveza zaključivanja ugovora o posredovanju sa svim bitnim elementima, obavezama i odgovornostima ugovarača.
Ovim putem dobija se evidencija zaključenih ugovora sa podacima o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, kao što su vrsta, vrednost, obim i sve drugo što je bitno. Naplata provizije se dovodi u legalne tokove prometa novca i, što je najvažnije, posrednici su u obavezi da kupcu, zakupcu predoče svu dokumentaciju bitnu za nepokretnost, kao i da istu čuvaju određeni vremenski period.
Mere koje će biti sprovedene tokom primene ovog zakona odnose se pre svega na formiranje registra posrednika, javnost u radu, program stručnog osposobljavanja i na kraju kontrolu rada posrednika i izricanje odgovarajućih mera.
Predlogom zakona predviđa se i donošenje sedam pratećih podzakonskih akata koji bliže uređuju pitanje registra posrednika, sprovođenje polaganja stručnih ispita, visinu taksi, sastav i naknadu za rad komisije, način vođenja evidencija uverenja o položenom stručnom ispitu, sadržinu i oblik istog, kao i minimalne tehničke uslove za prostor i opremu potrebnu za obavljanje posredovanja, te na kraju oblik, sadržinu, rokove i načine vođenja dokumentacije o posredovanju.
Na kraju, sa par reči reći ću nešto o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije. Predlogom izmena i dopuna ovog zakona pre svega se definiše pojam dominantnog položaja na tržištu, kao i tržišna snaga učesnika na tržištu primenom devet parametara, počev u strukturi tržišta, preko tržišnog udela ekonomske i finansijske snage, do snage kupca i tehnoloških prednosti, odnosno prava intelektualne svojine.
Takođe, definiše se i pojam kolektivne dominacije dva ili više pravno nezavisnih učesnika. Predlog zakona bliže određuje i pojam neposredne ili posredne kontrole nad drugim učesnikom ili većem broju učesnika na tržištu, kao i sastav komisije i savet, odnosno način izbor istih. Dodaje se novi stav u zakonu koji se tiče etičkog kodeksa i isti bliže određuje.
Predlogom zakona definiše se pitanje prihoda i rashoda komisije, kao i elementi za određivanje zarada iste. Predlog izmena i dopuna zakona bliže uređuje i pitanje prava žalbe na zaključke komisije, kao i prava žalbe savetu, kao i odrednice o prekidu ispitivanja povrede konkurencije, kao i rok za izvršenje obaveza stranaka u postupku, te za dostavu dokaza o ispunjenju uslova iz mera, kao i rokovi i razlozi za nastavak postupaka. Zaključak o prekidu, odnosno nastavku donosi samo savet.
Osnovni razlozi za donošenje izmena i dopuna su unapređenje pravila i otklanjanje uočenih nedostataka od strane komisije i nadležnog suda, kao i primedbe iz Izveštaja o napretku Srbije iz 2012. godine. Hvala vam.