Ministar Rasim Ljajić ima reč. Izvolite.

Samo da pojasnim da nije nikakva namera bila da se bilo šta krije ovde. U ponedeljak je bio sastanak koordinacionog tela za pridruživanje EU.
Na tom sastanku je dogovoreno da se pošalje ovo pismo Evropskoj komisiji. Juče je pismo poslato Evropskoj komisiji i zato je sinoć na „tviteru“ objavljeno. U pismu piše da je Srbija spremna da nastavi razgovore na osnovu modaliteta koji važe za ostale tarifne linije.
Konačni protokol, tekst tog protokola mora da bude potpisan i mora da dođe u ovaj parlament na ratifikaciju. Dakle, da je i neko hteo nešto da krije, ne može da sakrije niti je to bila namera. Apsolutno nije bila takva namera.
Koliki će biti sada udeo Hrvatske mi ne možemo da definišemo. Samo vam govorim šta je do sada bilo, 8% učešća. Da li će sada biti manje ili više to će tržište regulisati. To je cela istina.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovana predsedavajuća, vi ste mi nešto skorije bili dali reč za repliku, pa sam malo bio zaboravljen. Osvrnuću se na jedan i drugi deo izlaganja gospodina Babića.
Prvo o ovome o čemu priča ministar. Generalno mi ministre, odnosno, potpredsedniče imamo problem nedostupnosti informacija koje postoje u Vladi i izgleda nigde više, odnosno kod pojedinih ministara i nigde više.
Mi smo pre nekoliko dana tražili informaciju kakav ugovor, predugovor ste potpisali sa „Etihadom“? Bili smo optuženi da teramo jedinog investitora iz Srbije. Sada se na kraju ispostavilo da vaš ministar neće da potpiše nešto što je protiv zakona.
Slično je i sa problemima koji se tiču ovog najnovijeg problema sa cigaretama i uvozom tih cigareta iz Hrvatske. Šef poslaničke grupe SNS nas poziva da ne palimo vatru. Nismo mi prethodnih dana izjavljivali da je Srbija bolesna, da je Srbija bankrotirala. Istina, ovaj izraz da je Srbija bolesna ne bih nikad upotrebio jer bolestan može biti samo čovek, ne država, osim ako ne upotrebimo reči Luja XIV koji je govorio – država, to sam ja.
Ne možemo da pobegnemo od činjenice da je „UNCTAD





















Samo mi onda objasnite kako je za četiri godine prosperiteta, cvetanja investicija nezaposlenost sa 13 skočila na 26% i kako su stotine hiljada ljudi u Srbiji ostajali bez posla kod tih silnih investicija? Ili ih nije bilo ili su završavali na pogrešan način ako su bile, jer kada saberete nezaposlenost i kada saberete te investicije kojima se hvalite ili su strpani u privatne džepove i završili tamo gde nije trebalo ili ih nije bilo, jer ljudi u Srbiji su nezaposleni.

Dva minuta. Zahvaljujem.
U skladu sa članom 27. obavezna sam da štitim ugled Narodne skupštine i da otklonim svaku sumnju i zabludu o tome da se meša ustavna funkcija narodnih poslanika i primena Zakona o slobodnom pristupu informacija. Narodni poslanik ima ustavnu obavezu i pravo na kontrolu rada izvršne vlasti. Izvršna vlast je obavezna da se podvrgne kontroli. To je Ustav Zakon o Narodnoj skupštini. Molim vas da pažljivije biramo metafore, jer Zakon o dostupnosti informacija je donet u ovoj skupštini, a za slučaj da se prema prijavi bilo koga u Srbiji postupa od strane poverenika za informacije.
Narodni poslanici imaju potpunu drugačiju ustavnu ulogu i zakonski položaj od onih koji imaju pravo da koriste Zakon o dostupnosti informacija. Ne sumnjam da je metafora rečena, ali je rečena, a moja je obaveza da van svake sumnje stavim položaj i ulogu narodnih poslanika.
Narodni poslanik Janko Veselinović traži repliku. Molim vas da se vratimo na dnevni red.
Narodni poslanik Radoslav Milovanović, posle njega narodni poslanik Zoran Antić.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću na početku svog izlaganja samo da ukažem na neke neistine koje su izrečene. Kratko, da ne bih dobio opomenu. CEFTA sporazum je potpisan 19. decembra 2006. godine i ako je nešto loše tu nema odgovornosti DS.
Druga stvar je ono što ne mogu više da slušam u Skupštini, a to su napadi na DS. Ja sam ponosan član DS i ne mogu da verujem da je ta Vlada bila toliko loša u kojoj ste bili i vi gospodine Ljajiću i bili ste na čelu jednog važnog Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Ne bi došlo do Briselskog sporazuma da toga nije bilo i da ste sada i vi krivi i DS i cela ta prethodna Vlada, a da su sada sa vama u koaliciji, taj drugi deo koji je mnogo bolji, prevaspitao se i sada to mnogo bolje funkcioniše.
Vratiću se na temu dnevnog reda. Prve ekonomske mere Vlade su 15 meseci nakon formiranje nove Vlade, a prvi efekti se očekuju nakon nekoliko godina. To je stvarno neozbiljno. Zakon o zaštiti konkurencije, kojim ću se ja baviti sada, je najbitniji zakon u ovom paketu. Podsetiću građane da je prvi moderni zakon protiv monopola, čuveni Šermanov zakon iz 1890. godine, a Prateći biro za korporaciju je osnovan 1903. godine, pa je iskustvo SAD u borbi za zaštitu tržišta nesumnjivo veliko i dragoceno, naravno i iskustva zemalja koje su ušle u EU i zemalja jugoistoka Evrope.
Ovaj zakon treba da predupredi zloupotrebu monopolskog tržišta, da postavi kriterijume za spajanje preduzeća kako njihovom fuzijom ne bi došlo do novih monopola. Da li ima monopola u Srbiji? Moje mišljenje je da država svojim merama, tačnije Vlada stvara monopole i dovodi pojedine privredne subjekte u neravnopravan položaj. Sada ću da kažem i zašto. U državi Srbiji postoji finansijski monopol banaka i time se ne bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Kamatne stope su, poštovani građani Srbije, od 20 do 24% bilo za kredite za privredne subjekte, bilo za građane. Demokratska stranka je predložila jedan zakon o ograničavanju kamata. Nažalost, nije bilo volje da taj zakon dođe na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Druga stvar koja nije popularna da se kaže u Srbiji, ali ja ću je reći pošto dolazim iz jednog malog mesta gde ima 800 privatnih preduzetnika, Kučeva, u Braničevskom okrugu ih ima 5.000, u svakom selu imamo kineske radnje. Da li inspekcijski organi kontrolišu rad tih radnji? Kolike su plate radnika, kakvi su uslovi u kojima se radi, kakav je kvalitet robe, da li se izdaju fiskalni računi, da li je to konkurentno tržište, da li u mom mestu može da se otvori neki butik ili nešto drugo dok te radnje funkcionišu kako funkcionišu i kojim je to sporazumom potpisano i zašto se to toleriše? Ovo je važno zato što se negde spominju Kinezi oko izgradnje ovog kanala od Dunava do Egeja, pa prosto da i to definišemo.
Zemlju Srbiju koju trenutno karakteriše prezaduženost, siromaštvo, nezaposlenost i korupcija, kako je promeniti? Kako sprečiti monopol javnih preduzeća? Skoro smo imali najpre Zakon o javnim preduzećima, a zatim Zakon o javnoj svojini. Dozvolili smo direktorima javnih preduzeća da za godinu dana produže rok o upisu imovine. Zašto taj rok nije dozvoljen privatnim preduzetnicima? Ima ih, kažu, 200.000 u Srbiji, a smatra se da su likvidni samo 104. Kako će biti ravnopravni sa pojedinim firmama naši privredni subjekti kada su neki strani investitori dobili 10.000 evra po radniku, a naši mogu da dobiju najviše 1.500 do 1.600 evra od Nacionalne službe za zapošljavanje? Ministar privrede najavljuje zabranu kredita Fonda za razvoj Republike Srbije. Ako je neko zloupotrebljavao dobijanje kredita, zar je to razlog da i drugi privredni subjekti ne mogu da dobiju povoljne kredite Fonda za razvoj Republike Srbije? Kako će se u mojoj istočnoj Srbiji razvijati privreda?
Kako rešiti pitanje nezaposlenosti u ovakvoj jednoj situaciji ako je veliki broj zaposlenih u državnoj administraciji? Mere koje je predložila Vlada pogodiće profesore, lekare, jedan sloj ljudi i njih će staviti u neravnopravan položaj u odnosu na druge ljude. Videli smo da se ovde ljudi dele na demokrate koji su za sve odgovorni i ostale, na bogate i siromašnu. Kakva je poruka kada se hapse privatni preduzetnici? Ne mislim na Miškovića. Mislim na neke druge. Kakav je to poslovni ambijent i ko će ovde doći kada se poreski zakoni menjaju na svaka tri meseca, kada se PDV poveća sa 8 na 20%? Kako ćemo, poštovani ministre, raditi elektronsku trgovinu kada se poveća cena kompjutera i kako će te male firme koje imaju jednog zaposlenog moći da budu konkurentne?
Naši subjekti koji se bave trgovinom prema svim ovim kriterijumima nisu monopolisti za razliku od drugih zemlja.
Spomenuću vam još jednu važnu privrednu delatnost, pekarstvo, i koliko su inspekcijski organi, a neki su i pod vašom nadležnošću, nedosledni i tu prave konkurenciju i tu prave monopol. U pojedinim pekarama radnici rade u gotovo kosmonautskim odelima, poštuju Hasap standard. Pored njih ima pekara koje ne poštuju ništa. Naravno da su tu cene jeftinije. U ovim prvim koje sam spomenuo ispunjeni su svi standardi i dalje su izložene inspekcijskim kontrolama jer oni navodno dobro rade, ali šta ćemo sa ovima drugima? Cena sertifikata za Hasap je bila velika. Pričalo se o tome na sva zvona. Danas se to ne primenjuje svuda i to je na svakom koraku i nije teško to pogledati i ustanoviti.
Šta su manjkavosti, po mišljenju DS, predloženih mera? U zakonu se predviđa da komisija može da sačuva sredstva od kazni makar država morala posle sudskih odluka u drugom stepenu da ih vrati iz sredstava iz budžeta. Praksa komisije je generalno loša, jer je veliki broj njenih odluka palo na sudove. Drugo, radi usklađivanja propisa sa EU predviđa se mogućnost da se komisija nagodi sa osumnjičenim pravnim licima, što je za trenutnu situaciju u Srbiji gotovo neprihvatljivo.
Ono što je još jedan problem za komisiju, a to je da komisija nema ingerenciju za finansijski sektor. Kada se nekome da diskreciono pravo, a ja sam uvek sumnjičav prema tome, a to važi u sudskoj praksi. Čim se jedan zakon ne definiše do kraja, a svaki zakon je povezan sa drugim zakonom, onda to postaje problem.
Drugi veliki problem su javni posrednici, neposredne pogodbe, vlade koje ugrožavaju ravnopravnost na tržištu. Šta je predlog, šta je plan DS? Odustajanje od nerentabilnih i nerealnih projekata, kao što su ovaj kanal Dunav – Egejsko more, ove subvencije za „Železnicu“, dalje povećanje dugova. Treba formirati petogodišnji agrarni budžet, investirati u energetski sektor i obrazovanje, u razvoj privatnog preduzetništva. Pitanje je koliko će investitora doći u Srbiju. Ako i ovo malo privrednih preduzetnika prestane da radi, mi ćemo biti u velikom problemu. Imamo 70.000 privrednih gazdinstava. Kolike su njihove subvencije? Da li je to stanje sagledano, itd?
Imamo jedan veliki trgovinski lanac u Srbiji, DIS. Da li se neko zapitao, došla je „Idea“, došli su drugi, da li treba tim ljudima pomoći da i oni izađu na neko tržište van Srbije? Oni imaju 5.000 zaposlenih.
U Srbiji je stepen koncentracije niži, u poređenju sa razvijenim zapadnim zemljama. Slovenci su imali taj problem. Ponavljam, ono što je meni problem jesu ingerencije komisije i jeste ovakvo stanje koje se stvara u društvu i koje ne vodi Srbiju u red zemalja koje su potencijalne za investitore. Ovakvo stanje u kome se kritikuje jedna velika opoziciona stranka, vređa, u kojoj se hapse njeni članovi i u kojoj se šalje loša poruka privrednim preduzetnicima i u kojoj nam je, nažalost, stečajni upravnik ministar privrede, ja ne vidim jasne mere i mislim da je vreme da se ekonomija vrati u Skupštinu i da se o ovome i te kako raspravlja.
Ja cenim ono što ste vi radili u prethodnom periodu, naročito u saradnji sa Haškim tribunalom, ali mislim da biste trebali vašim kolegama da kažete da se mere ne donose na konferencijama za štampu, već ovde, u jednoj debati, u jednoj javnoj raspravi, jer to je od značaja za naše građane. Hvala.

Iskorišćeno je 10 minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, posle njega narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Mogu li samo da vas zamolim za vreme, da bih podelio sa koleginicom?
(Predsedavajuća: Na raspolaganju poslaničkoj grupi SNS je 22 minuta i 30 sekundi.)
Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da danas, rekao bih, svi mi nismo zadovoljni stanjem na tržištu, da na tržištu ima dosta monopola, da na tržištu ima dosta nelojalne konkurencije, da ima prisutnih dominantnih položaja neželjenih koncentracija i da retko ko od nas može da bude zadovoljan stanjem na tržištu. Mnogi od kolega poslanika su govorili dosta o tome, dosta o tim anomalijama koje su prisutne i koje je neophodno otkloniti i mislim da smo sa te strane svi saglasni, da u tom smislu treba doneti niz drugih zakona i sve ono što se uoči kao problem treba rešavati u nekom doglednom periodu.
Ali, kada su u pitanju ova četiri zakona koja rešavaju faktički četiri oblasti, mislim na dve izmene i dopune zakona i na zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene i na zakon o prometu nekretnina, mislim da ova četiri zakona u ovom trenutku ipak imaju poverenje većine poslanika. Mislim da nije upućeno previše kritika i da je činjenica da je Vlada, kada su u pitanju ove četiri oblasti, prepoznala
sve probleme koji postoje u tim oblastima, ali da je ujedno bila i primorana da primeni i evropske direktive koje se menjaju vremenom i koje prepoznaju sve bolja i bolja rešenja, kada je u pitanju uređenje tržišta, i da su one ugrađene u sve ove zakone, pa pretpostavljam da je to jedan od najvećih razloga zbog čega nije bilo ozbiljnije kritike kada su u pitanju ovi zakoni.
Zakon o elektronskoj trgovini i Zakon o zaštiti konkurenciji, koji se pred nas pojavljuju kao izmene i dopune dosadašnjeg zakona, imali smo i u nekom narednom i činjenica je da se ove oblasti poprilično razvijaju, bar kada je u pitanju elektronska trgovina, da je neophodno da se prilagođavamo novim zakonskim rešenjima i potrebama tržišta i da u tom smislu, sve ono što je ponuđeno ovim zakonima, a što se pre svega odnosi na pravnu zaštitu i na punovažnost ugovora kada je u pitanju elektronska trgovina, zaslužuje jednu pozitivnu ocenu i zaslužuje podršku poslanika Narodne skupštine. Znači, u samom zakonu imamo znatno preciznije norme nego što smo ih imali do sad, imamo prilagođavanje evropskim direktivama koje su svakodnevne, rekao bih, ili koje moramo da pratimo i imamo, na neki način, i usaglašavanje, ono što je zakonodavac prepoznao kao usaglašavanje sa već do sada postojećim zakonima, pre svega Zakonom o trgovini Zakonu o zaštiti potrošača. To je bilo neophodno uraditi i to je ono što je dobro u ovom zakonu.
Što se Zakona o zaštiti konkurencije tiče, u tom smislu mislim da je napravljen jedan ozbiljniji iskorak u odnosu na one procedure koje smo imali do sada, u smislu da su one u potpunosti ili u velikoj meri usaglašene sa procedurama koje važe u EU. Računam da će tog usaglašavanja biti u narednom periodu, sve dok ne budemo postali ravnopravni član, što je sasvim normalno, s obzirom na stanje na tržištu i položaj naše države. Činjenica je da je bolje nego do sada definisan dominantni položaj, da su produženi rokovi, pre svega kada su u pitanju tužbe, da su prilagođeni evropskim direktivama i ovaj zakon, rekao bih, koji je pred nama, svrstan u zakone koji mogu da dobiju podršku velike većine narodnih poslanika.
Ova druga dva zakona, jedan je specifičan, imali smo ga i do sada, na neki način, od 2005. godine, kada je u pitanju roba dvostruke namene. To je zakon koji je donela praksa, potreba, da ne zaostajemo u oblasti koju je već definisala EU, da eventualno ne dođemo u situaciju da kredibilitet države, zbog loših propisa, ne bude ugrožen i da međunarodni položaj zemlje bude dodatno ojačan, s obzirom da se i u ovoj oblasti primenjuju svi međunarodni sporazumi koje smo potpisali i potpisivali u narednom periodu, ali koje ćemo morati i ubuduće u potpunosti da primenjujemo.
Za građane je možda najvažniji ovaj zakon o prometu nekretnina i o zakupu nekretnina. To je jedno novo zakonsko rešenje koje je, bez sumnje, mislim da u tome svi možemo da se složimo, trebalo da dođe na dnevni red znatno ranije. Činjenica je, kao što neke kolege govore, da su tržište nekretnina i obim nekretnina i prodaja znatno manji zadnjih par godina, u odnosu na 2006. i 2007. godinu, ali ne postoji ni jedan razlog da se i ova oblast ne uredi.
Ono što smo dobili kao neki podatak u obrazloženju ovog zakona ipak nas stavlja u situaciju da efekte koje ovaj zakon može da ima možemo da okarakterišemo kao jako važne za sam budžet. Rekao bih da je ovo jedan od možda retkih zakona u kome interes imaju i kupci i prodavci i sama država. Kupci, naravno, da imaju znatno veću pravnu sigurnost nego što su imali do sada, zahvaljujući ovom zakonu da imaju niz novih instituta koji im garantuju da kupljena nekretnina neće biti problematična. Činjenica je da je jedan ozbiljan iskorak učinila i prethodna Vlada, ne treba to kriti, činjenicom da je stvorena jedna elektronska baza podataka koja je onemogućila da se jedan stan prodaje više puta, ali bez sumnje imalo je dosta prostora za manipulacije, za zloupotrebe i za jedan nekvalitetan rad agencija, kojih se procenjuje da ima preko 2.000.
Tako da, računam da ovaj zakon u potpunosti definiše ovo tržište i značiće jednu veliku sigurnost za sve građane, jer retko ko od nas se nađe u situaciji da u toku života ne kupi ili ne proda nekretninu. Iznosi su veliki i rizici su veliki, pa, prema tome, urediti ovu oblast zakonom je bila, rekao bih, i do sada odgovornost prethodnih vlada, ali evo pohvala za ovu Vladu, ona je došla u situaciju da najzad uredi tu oblast.
Što se tiče agencija koje se pojavljuje na tržištu, mislim da tu postoji jako bitan i njihov interes, u smislu da se otkloni nelojalna konkurencija. Do sada smo imali činjenicu da mnoge agencije nisu na jedan pravi način obavljale tu delatnost i da su kompromitovale možda i one agencije koje su se trudile da ispoštuju sve standarde, kako domaće, tako i međunarodne. Tako da, prepoznajem i njihov interes kroz predlog ovog zakona, da se i smanji broj agencija, ali i da se dobiju one agencije koje će na jedan pravi način, uz poštovanje svih standarda, uz poštovanje kupaca, uz poštovanje obaveza prema državi, što je i te kako važno, mislim na poreske obaveze koje će biti u znatno većem obimu ubirane nakon ovog zakona, doprineti zajedničkom interesu države i građana kada je u pitanju oblast nekretnina.
Mislim da je bitno da pomenemo par instituta. Jednom od njih je u svakom slučaju potrebna stručna sprema. To je nešto što do sada nismo imali u ovoj oblasti. Samim tim i polaganje stručnog ispita od strane onih koji ubuduće budu osnivali ove agencije za promet nekretnina, kao i obavezu čuvanja dokumentacije. Često se dešavalo da dokumentacija ne bude potpuna i da kupac, ako bude prevaren, ne može kasnije na pravi način, kroz neki sudski spor da obezbedi pravu zaštitu. Takođe, ugovori o posredovanju i činjenica da su ovim zakonom definisani ti sami ugovori, šta ti ugovori moraju da sadrže što bitno utiče na sigurnost kupca. Definisana je i odgovornost posrednika u prometu nekretnina. Toga do sada nije bilo i to je i te kako važno za svakog kupca. Imaćemo i jedan registar posrednika kome ćemo moći da priđemo preko interneta i neće biti zabune oko toga ko je taj koji na jedan pravi, stručniji i zakonit način može da obavi uslugu za buduće kupce.
Rekoh, 2.000 privrednih subjekata nije malo, kao i 3.000 zaposlenih u ovoj oblasti isto tako nije malo. Znači, bitna je ova oblast. Činjenica da se, po podacima samih agencija, promet obavi na nivou od nekih dve do tri milijarde evra svakako ukazuje na značaj ovog zakona. Kada su u pitanju nenaplaćeni porezi, što je teško utvrditi u ovom trenutku, pretpostavlja se da se kreću u iznosu od nekih 600 miliona do blizu dve milijarde dinara. To je i te kako bitna stavka u trenutku kada je za ovu zemlju svaki dinar važan i kada nas očekuje i ubuduće jedna fiskalna konsolidacija sa kojom smo već započeli merama koje smo doneli u toku prethodne i u toku sadašnje godine.
Što se tiče svih ovih zakona, mislim da zaslužuju podršku svih poslanika i, kao što rekoh, omogućavaju uređenje tržišta, omogućavaju bolje procedure, uvode pravila u ponašanju svih aktera na tim tržištima i u svakom slučaju znače harmonizaciju sa zakonodavstvom EU. Pretpostavljam, što se nas iz Srpske napredne stranke tiče, to nije uputno, da ćemo dobiti za ove zakone podršku velike većine narodnih poslanika. Hvala vam.

Iskorišćeno je 11 minuta i 55 sekundi od vremena poslaničke grupe. Na raspolaganju je još 11 minuta i 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Na raspolaganju poslaničke grupe je 19 minuta i 40 sekundi.
Posle njega je narodna poslanica Irena Aleksića, koja je poslednja prijavljena na listi narodnih poslanika.
Izvolite, gospodine Đeliću.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani potpredsedniče, pozdravljam i vaše saradnice, neki su bili i moji, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, danas imamo na dnevnom redu veoma različite zakone, ali istina jeste, kao što smo i prošle nedelje iz DS rekli, da nam se čini da ovi zakoni tretiraju samo epifenomene, pokušavaju da regulišu domene gde nema nikakve ekonomske aktivnosti, poput prometa nekretnina, ili pak gde je situacija svakog dana mnogo teža, da li se radi o trgovini ili pak o našoj namenskoj industriji.
Ipak, moram da počnem sa onim što je vest dana, a vest dana jeste, i ona će dugo biti sa nama, da ova Vlada počinje pregovore sa EU kapitulacijom, tj. na bitnom koraku gde je bilo moguće napraviti dobitak, zato što je sa naše strane bilo pravo, tj. međunarodno sankcionisani i međunarodni ugovori poput CEFT-e ili pak Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Nedvosmisleno pod velikim pritiskom, ali i mi smo takav pritisak imali, Vlada je popustila i prihvatila da hrvatske cigarete budu i dalje uvežene po CEFT-a uslovima, a ne pod uslovima koji su ono što primenjujem prema EU, a da zauzvrat čujemo potpredsednika koji kaže da ne znamo da li ćemo išta dobiti. Čak je rekao, i ja sam mu zahvalan na iskrenosti, rekao je – evo nas sada u najgoroj mogućoj poziciji. To je istina. Ovim metodom pregovaranja od novembra meseca prošle godine do oktobra meseca ove godine, hvala vam na priznanju, doveli ste nas u najgoru moguću poziciju.
Mi se nadamo, jer DS naravno želi Srbiju u EU, ali želimo isto da iskoristimo svake pogodnosti koje taj put nama može obezbediti. Zbog toga ponavljam – naš stav je da niste morali danas da odlučite i da pišete ono pismo, a da ništa ne dobijete zauzvrat. Pa šta ako bi imali jednu negativnu rečenicu u izveštaju? Zar nismo bili svedoci, a mi smo bili izvor tih informacija, da je Hrvatska skoro svake godine imala u njenom izveštaju u pristupanju EU rečenicu koja je govorila ružno o njihovom tretmanu naših proizvođača cigareta i njihovom kršenju odredaba CEFT? Da, gospodine potpredsedniče, činjenica je da nisu čak poštovali ni odluke sopstvene antimonopolske komisije. Da li im je to smetalo da danas dobiju još jednu pobedu?
Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, da vam prikažem kako ide dinamika našeg regiona. Dana 10. oktobra Hrvatska vlada je odlučila da u poslednji krug privatizacije „Croatia osiguranje“ ulazi ko? „Adris“, tj. „Holding“ koji drži i „TDR“ i „PCD“. Koga su eliminisali? Triglav. Pod kojim razlozima? Neka oni pričaju o tome. Koji su uslovi koje daje „Adris“? Oni su slabiji od Poljaka što se tiče cene za deonice od 43% paketa, ali su značajniji u domenu dokapitalizacije. Koliko nude za dokapitalizaciju? Taman onoliko koliko im je ova današnja odluka obezbedila – nekih stotinak miliona evra. Taman smo im obezbedili da, i tu pogledajte kako Hrvatska vodi svoju politiku, hrvatska firma, koja vidi da je duvanska industrija na izdisaju, postepeno prebacuje ta sredstva, iskorišćava sve mogućnosti i pogodnosti i ulaže u nešto što je, naravno, nacionalno i te kako bitno, a to je sektor osiguranja.
Danas nisam rekao, zato što za to nemamo ni pravo, niti treba tako da vodimo stvari, ništa ružno, naprotiv, veliki kompliment Hrvatskoj. Samo da ne budem u ovoj sali kada nas oni koji vode „Dunav osiguranje“ dovedu u dodatnu poziciju i kada dođemo do prodaje brže bolje našeg lidera u osiguranju. Hajde, čik pogodite ko će se pojaviti kao najpotentniji kupac za naše osiguravajuće društvo?
Zato obraćam se režimu danas, atmosfera građanskog rata, bitka protiv svakoga ko privređuje u našoj zemlji ima i te kako ogromnu cenu, mi je danas vidimo. Nema bitnije firme i preduzeća u Srbiji iz domena agrarnog biznisa koji nije pod opsadom policije ili pod opsadom raznih provera. Da li mislite da naši susedi Hrvatska ili Mađarska se ponašaju na takav način. Ako je neko prekršio nešto mora da odgovara po zakonu da plati kaznu, ali njima ne pada na pamet da urušavaju sve njihove potencijale i da jednostavno serviraju tržište na tacnu.
To je ono što je bitno i gospodine potpredsedniče, kao što sam malopre apelovao na vas da ne prihvatite okvir o pregovaranju, ne možete da nam se vratite ovde i slavodobitno, lično ću i svi iz DS će vas pozdraviti, da pokažete da ste dobili malo više od crkavice od hiljadu tona dodatne kvote za izvoz šećera. Dobro znate, i sami ste to rekli jutros, da moramo da dobijemo bar 34.000 tona, jer to je ono što smo i onako izvozili u Hrvatsku. To je bila ta siva zona koju su oni iskorišćavali zato što su imali kvotu koja je bila povoljnija od naše. To je ono što očekujemo od vas. Nemojte molim vas da nam se vraćate pre toga. Imate našu podršku za to.
Niste rekli još jednu stvar, a to su odnosi u regionu. Nismo mi jednini ovde u pregovorima. Ovo su isti pregovori koje EU ima i sa BiH i svim drugim članicama CEFTA. Gde je bio tada zajednički front da se odbrani zajedništvo. Čak ste rekli da je većina njih pristala na ono na šta mi nismo pristali. To je realni odnos u kom pravcu i ko ima podršku u ovom momentu u našem regionu.
Druga stvar, gospodine potpredsedniče, sada govorim o Zakonu o zaštiti konkurencije. Kada smo već sada nacrtali malo tu dinamiku nećete ni na koji način demantovati ako vam kažem da je u ovom momentu, tu su kolege iz Komisije za zaštitu konkurencije, da je najveći predmet u ovom momentu blizu odlučivanja da li može hrvatski „Agrokor“ da se spoji sa budućim hrvatskim „Merkatorom“.
Zbog toga vas molim da ne bi sutra imali dodatne rasprave da prihvatite amandman DS i da nam ne kažete da je to neki princip EU. Jeste, ali mi još uvek nismo ušli u nju i nema nikakvog razloga da kopiramo u potpunosti neke elemente direktive koje još nisu došle ni na dnevni red za pregovore u EU, a to je da omogućite da eventualno „Agrokor“ izađe sa svojom ponudom i kaže – ovo mi vama nudimo, da vi nama date odobrenje za spajanjem na najvećem tržištu na Balkanu, a ono je srpsko. Onda da se pojavi još jedan veliki takmac od 30% i moj kolega iz DS je govorio o DIS, a ima i drugih trgovinskih srpskih lanaca.
Možda nije najpametnije u ovom momentu za nas. Ovde ne ulazim u ingerencije nezavisne Komisije za zaštitu konkurencije, ali istina je ako je 12 od 16 njihovih bitnih odluka oboreno na sudu da ovo nije momenat. Imajući u vidu veoma osetljive odluke koje nas očekuju i koje će i te kako imati efekta na budućnost srpske poljoprivrede i generalno našeg agrobiznisa, da mogu da se dogovore iza zatvorenih vrata, a da ne postoji nikakav drugi način da se o tome raspravlja.
Molim vas, potpredsedniče da će to biti i vama u korist. Prihvatite naš amandman i nemojte još davati prevelike ingerencije bez ikakve kontrole bilo koga, komisiji kada treba da odluči o strukturi budućih veoma bitnih sektora naše ekonomije.
Potpredsedniče, molimo vas da prihvatite naš amandman. Da što se tiče finansija komisije. Rekli ste tokom vašeg prethodnog izlaganja tj. kada ste predstavljali u načelu da nije dobro to što eto komisija kada pogreši mora da vrati i glavnicu one kazne koju je naplatila, a mora da plati i kamatu. Hajde, lepo da tu kamatu obezbedimo iz budžeta.
Gde je onda dodatni podsticaj komisiji da odlučuje kako treba? Da vam dam jednu ideju. Jeste bio problem za komisiju kada ona nema u svom budžetu i mora da plati i ako plati nema za svoje funkcionisanje. Nismo mi ne informisani. Znamo kako to ide. Mi smo predložili ovaj zakon.
Neka bude transfer iz budžeta ali mora da se zna u budžetskom razdelu komisije kakav je njen učinak. Ne može ona da prebacuje teret njenih grešaka na generalni budžet. Zamislite kako bi to bilo kada bi svaki organ tako poslovao kada bi tako radio. Hajde sve što je dobro za nas, to znači ove nadoknade i druge stvari koje idu, a onda neka idu sve greške u zajednički kazan. To je srž našeg amandmana. To je malo više od tehnike. To su podsticaji za komisiju da pazi kako odlučuje i da radi u skladu sa zakonom.
Moram da vam kažem da nam je žao zbog toga što niste predložili izmene pa samim tim mi nismo mogli da predložimo ni amandmane u domenu koji bi omogućio da se ingerencije koje Komisija za zaštitu konkurencije ima prošire i na finansijski sektor. Demokratska stranka je predložila odgovarajuća zakonska rešenja. Mi bi voleli da i druge političke partije prisutne to podrže, jer one su u interesu naših građana, a ni na koji način neće ugroziti funkcionisanje našeg finansijskog sektora.
Ponavljam, kada EU, tj. komisija kazni banke zato što imaju antimonopolsko ponašanje i ne znam da li ste to vi pratili, ima ga svakih pet, šest godina, kazne austrijske banke druge banke. Taj sektor je podložan dogovorima naročito u domenu tarifa, u domenu onoga što su usluge. Zbog toga samo podsećam da nije Evropska centralna banka ta koja istovremeno nadzire, reguliše banke, ta koja odlučuje da li ima monopola ili ne. To naravno radi komesar zadužen za zaštitu konkurencije u EU.
Naš predlog je i nadam se da ćete u nekom predstojećem periodu i DS će vam u tom domenu pomoći i našim predlozima napokon prekinuti čini mi se malo previše komforni odnos između NBS i udruženja banaka i poslovnih banaka u našoj zemlji. Jednostavno vreme je za to.
Što se tiče Zakona o posredovanju i prometu zakupa nepokretnosti. Mi nemamo ništa protiv ovog zakona samo da kažemo da i oni koji se bave ovim poslom veoma dobro znaju da posla nema, a oni koji ga imaju uglavnom ga rade oni koji nisu i neće biti regulisani, pre svega advokati, javno beležništvo koje još nije uspostavljeno. Zbog toga je veoma bitno da postoje sankcije za one koji neće raditi u skladu sa ovim zakonom. Ovde ste predvideli da oni koji se trude, potpišu ugovor, prate zakon i tu ima dobrih rešenja kao što ste i rekli, zahvalan sam na tome da je to prethodna Vlada predložila, u suštini su predviđene samo sankcije za one koji poštuju zakon, a ne vidimo sankcije za one koji rade mimo ovog zakona, tj. nisu u ovom sistemu, nema ih na internetu, a ipak posreduju. Ukoliko oni prevare naše građane za njih nema sankcija. To bi trebalo predvideti.
U svakom slučaju oko ovog domena, ono što mi očekujemo od Vlade, to nije da nam daje tekst koji reguliše ništa, jer trenutno prometa nema. Predložite u budžetu za 2014. godinu da bude bar nešto novca za socijalno stanovanje. Imam tu čast da sam bio, ako hoćete kreator mere ukidanja poreza na kupovinu prvog stana. Uzgred budi rečeno, danas sam naročito ponosan što sam član DS. Naročito ponosan što sam ministar finansija bio u Vladi Zorana Đinđića, jer je trebalo 12 godina da čujemo bivše radikale da priznaju da je on i da se ta Vlada trudila da ojača našu duvansku industriju. Da, to je istina.
Ponosan sam što sam bio ministar finansija koji je predložio Skupštini Republike Srbije Zakon o akcizama koji je bio prosrpski i koji je bio veliki problem za hrvatske proizvođače i za sve druge. To je bilo moguće, to je bilo zakonito i zbog toga, ako danas imate učešće od 8%, verujte, pitajte njih, to je pre svega što smo vodili na taj način. Nije bio momenat, a pritisci su bili strahoviti da damo naše tržište i tada na tacnu. Mi to nismo prihvatili jer DIN i DIV, Vranje, Niš su bili na kolenima. Kroz taj zakon, kroz Zakon o duvanu koji je napravio jedan sistem za otkup od naših proizvođača i mnoge druge stvari kao što su hologramske akcizne markice.
Pritisak koji sam i lično i Vlada vršili prema drugim proizvođačima da se prekine sa onom praksom prodaje u Švajcarskoj tzv. tranzitne robe koja je išla bez akcizne markice i preplavila naše tržište. To je sve radio Zoran Đinđić. To sam radio ja u njegovo ime. Na to sam ponosan. Dvanaest godina kasnije milo mi je da i u ovoj sali više nikome ne pada na pamet da kalja njegovo delo i ono što je uradio i u tom domenu. Sećamo se šta je tu rečeno. Tako smo napravili sistem i tako smo 2003. godine uspeli veoma uspešno i bez trunke sumnje u validnost postupka da privatizujemo i Niš i Vranje, broj jedan u svetu, broj dva u svetu i posle je sledeća Vlada bila u stanju da privuče i broj tri iz Japana i jednog domaćeg proizvođača.
To je ono što smo uradili i žao mi je što niste nastavili tim putem da štitite ovom odlukom koja je Twitter-om u 23.00 časova procurila iz Evropske komisije kao da se nešto sramno radi, a ne radi, zbog vašeg straha da postoji jedna negativna rečenica u jednom izveštaju, a kažete da sigurno počinjemo pregovore.
Ako vas je strah te jedne rečenice da zbog toga nećemo početi pregovore, sa razlogom vas je strah kako ćete dalje voditi ove pregovore.
Što se tiče Zakona o elektronskoj trgovini, gospodine potpredsedniče, ja ovde ne želim vas da prozivam, ali čini mi se da sa pravom možemo da vas pitamo kakav smisao ima predlaganje ovakvog zakona i ja se neću vraćati na detalje o kojima sam pričao u uvodnom izlaganju kada se spremate, a to je rekao ministar finansija, da povećate PDV na hardver, softver i na softver koji je proizveden kod nas i koji se prodaje kod nas i na sve periferne uređaje. Zar je to momenat sada kada su slabi budžeti za prosvetu, da se diže PDV? Niste mi odgovorili na pitanje, da li kao šef stranke socijaldemokratske orijentacije, članica internacionale kao demokratske stranke, možete danas da mi potvrdite da nećete glasati za povećanje niže stope PDV sa 8% na 10% i prebacivanje onih roba koje su na stopi od 8% na 20%, jer to nijedna SDP u Evropi ne radi.
Bez vas, gospodine Ljajiću, ova Vlada više nema većinu. Bez vas, koji ste bili na našoj listi, ona nema mogućnost da dodatno oglobi najsiromašnije ili da ugrozi ekonomiju znanja.
Mi računamo na vas, uzdamo se u vaše socijaldemokratske principe, vi to možete, a pravo da vam kažem, i morate i da na taj način se nađu neki drugi načini, da se uštedi, da kažete na taj način nećemo kanal, ne treba nam železnička pruga od Loznice do Valjeva, možda ćete to da objasnite kolegama iz Rusije a možemo sve to da uradimo na jedan mnogo bolji način.
Što se tiče ostatka ovog paketa, želim samo da kažem, što se tiče ugovora i rada koji imamo u domenu namenske industrije, ovo je jedna grana koju je DS, a to je čak i prvi potpredsednik priznao, podigla sa 70.000.000 dolara godišnjeg izvoza namenske industrije Srbije, mi smo se od 2009. do 2011. godine nalazili na razini od 250.000.000 dolara.
To je specifična industrija, gde su svi kapaciteti upotrebljeni i čujemo da „Krušik“ u Valjevu je već otpustio nekoliko stotina ljudi, da će uskoro postojati ozbiljan rizik za budućnost te fabrike.
Želeo bih da čujem od vas šta Vlada, jer ste njen potpredsednik, bavite se spoljnom trgovinom i SDPR je pod vama i molim vas da nam kažete šta predviđate da uradite, da nastavimo da izvozimo kao što je to bio slučaj sa DS, 250.000.000 dolara ili više, a mi vam na tome čestitali, namenske robe.
Napokon, i o tome smo i vi i ja govorili i bilateralno, dobro je što se ovo ratifikuje sa Marokom, nije dobro što je razmena tako niska, nije dobro što planom koji je jedna od retkih naših firmi tamo radila, gradila deo auto-puta između Rabata i Maroka, a znate da sam ja član jedne savetodavne grupe, tranzicija do tranzicije Evropske banke za obnovu i razvoj i imao sam prilike, jer ideja je da ovi iz Istočne Evrope pomognu onima iz tzv. „arapskog proleća“ da sprovode reforme, a bio sam u Kazablanci i očigledno je da očekuju više od Srbije.
Ne znam zašto uvozimo mnogo više sardina iz Tajlanda, nego iz Maroka, zašto uvozimo mnogo više agruma iz nekih drugih zemalja, a ne Maroka, a ima mogućnosti da oni ponude i više nama.
Ukazujem vam na mogućnosti koje je Turska, a znate vrlo dobro, iskoristila da uveže, ono što je proizvodnja veštačkog đubriva i građevinsku operativu, i ja znam da vi to vrlo dobro znate, ali želim da naša nacija to zna, da budemo uvedeni u veliki proces investicija OCP, svetskog lidera u domenu fosfata, a da mi zauzvrat dobijemo posao za našu građevinsku industriju i da dobijemo mnogo jeftinije sirovine za našu poljoprivredu.
To je moguće, gospodine Ljajiću, tu mi vas čekamo, očekujemo vas kao socijaldemokrata koji neće glasati za povećanje niže stope PDV, od vas očekujemo da date predloge za preživljavanje trgovine, da onemogućite da budemo stvarno poligon za regionalne interese, a da na svakom koraku dajemo ovu belu zastavicu kapitulacije. Hvala.