Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Jadranka Joksimović, Meho Omerović, Dragan Šutanovac, Igor Bečić, Miroljub Stojčić, Nenad Konstatinović, Ivan Andrić, Jelena Travar Miljević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da sednici prisustvuje predsednik predlagača Miroljub Tomić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva.
Nastavljamo rad o zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima odluka iz tačaka 13. do 20. dnevnog reda.
S obzirom da je lista govornika iscrpljena, ostalo je samo vreme koje je preostalo ovlašćenim predstavnicima i predsednicima poslaničkih grupa i naravno predlagaču.
Da li neko od onih iz ove kategorije ko nije iskoristio vreme želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Šest minuta vam je preostalo. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DS su tokom jučerašnje rasprave ukazivali na činjenicu da je izbor za najvažnije funkcije u pravosuđu došao u vreme kada stanje u pravosuđu nije ni malo sjajno. Naprotiv, konstatovali smo da nema ozbiljnijih pomaka u sređivanju stanja u pravosuđu, odnosno da se predmeti gomilaju, da je vera u pravnu državu sve manja, da predmeti zastarevaju i da Vlada u svom domenu nije učinila dovoljno. Rekao bih da je učinila jako malo na popravljanju situacije u pravosuđu, posebno imajući u vidu ugrožavanje nezavisnosti sudstva, pravosudnih organa, rada tužilaštva, o čemu imamo izveštaje Evropske komisije, pogotovo kada je reč o tabloidizaciji pravnih procedura u sferi suđenja preko tabloida, gde su tabloidi preuzeli ulogu tužilaštva, sudstva, dok se i od najviših državnih funkcionera umanjuje uloga, odnosno pravosudna vlast se ugrožava od strane izvršne vlasti.
Ukazali smo i na nedoslednost u predlaganju kandidata jer smo konstatovali da pojedini kandidati i pored činjenice da su u svojim biografijama imali i vrlo neslavne epizode sa zastarevanjem predmeta tipa „Ilarion“, predloženi za najviše sudske funkcije. Usput smo spomenuli i činjenicu da je za vreme ove vlasti zastareo i slučaj „Jugoskandik“.
Sa druge strane, rečeno nam je u obrazloženju da je za tog predsednika suda svoju podršku dale kolege koje su ga predložile za predsednika Kasacionog suda. Sa druge strane, u drugom slučaju kada je u pitanju upravni sud imamo situaciju da je za predsednika upravnog suda predložen sudija koji je među kolegama dobio apsolutno najmanji broj glasova.
Ovde imamo pomešane i principe i u ovakvoj situaciji u pravosuđu, o kojoj je govorio moj kolega Srđan Miković, gde biramo sudiju Apelacionog suda u Novom Sada za nekoliko dana, jer je u međuvremeno od izvršne vlasti stigao Predloga zakona koji će anulirati taj izbor pa imamo situaciju da se niko od sudija iz Novog Sada nije javio za to mesto predsednika Apelacionog suda. Verovatno su kolege znale da im je to uzaludan posao i da mi sada pored činjenice da biramo predsednika na sedam dana, biramo sudiju koji uopšte ne potiče sa tog područja suda, ne poznaje kolege, ne poznaje stanje u sudstvu itd.
Naravno, u međuvremenu smo dobili i niz informacija od advokata, od sudija o stanju u sudstvu, pa smo dobili informaciju da se ne rade analize efekata rada pojedinih sudija, da ne znamo koliko koji sudija ima nerešenih predmeta, da ne znamo ništa o njihovoj brzini rada i da se na bazi toga ne mogu izreći i ocene, pa ni nekom sudiji da prestane sudijska funkcija, što piše u zakonu. Saznali smo, možda je to deo samo kritike, da Pravosudna akademija ipak daje mogućnost za neravnopravnost u izboru sudija, odnosno da stručni saradnici koji rade godinama u sudovima su u neravnopravnom položaju u odnosu na one koji završe akademiju, odnosno taj kurs i da se praktično na taj način stvara mogućnost nepotizma i nekih drugih negativnih stvari koje mogu da naruše nezavisnost sudstva.
S druge strane, Zakon o parničnom postupku, imamo informaciju, je prilično teško primenjiv i dolazi do nagomilavanja i predmeta…
(Predsednik: Vreme.)
U tom smislu DSS smatra da je ovo samo segment jednog velikog i obimnog sadržaja koji neće doprineti poboljšanju stanja u sudstvu i zbog toga ćemo u danu za glasanje odlučiti kako glasati po pojedinim predlozima. Hvala.

Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo u skladu sa Poslovnikom želi reč? (Ne.)
Da li gospodin Tomić želi reč?
Izvolite, samo ubacite karticu, molim vas.

Predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo pratio vašu diskusiju juče i danas u ovom parlamentu i mogu da kažem da sam veoma zadovoljan time što se u diskusijama većine poslanika pominju pojmovi aktivnosti i ciljevi kojima se inače Visoki savet sudstva svakodnevno bavi.
Naime, ovde su često pominjani pojmovi kao što je – stručnost sudija, efikasnost, ažurnost pravosuđa, bolji rezultati, i mogu da vam kažem da su to stvari kojima se Visoki savet sudstva bavi i o kojima svakodnevno raspravlja, bilo kada je reč o opštim pitanjima koja se tiču stanja u pravosuđu, bilo kada raspravljamo o predlozima za najviše funkcije u pravosuđu, kao što je to bilo u ovom slučaju reč.
Hoću da kažem da mi, sudije, možda nismo najbolji retoričari sa ove skupštinske govornice, kao što ste vi, uvaženi narodni poslanici, što je potpuno logično obzirom da svakodnevno raspravljate iscrpno i stručno o raznim temama u Skupštini, u šta sam se i sam uverio u ova dva dana.
Ipak ću pokušati u najkraćim crtama da se osvrnem na neke teme koje su bile predmet rasprave i diskusije pojedinih narodnih poslanika, kao i da odgovorim na pojedina pitanja koja su ovde postavljena.
Pre svega mislim da je evidentno i da smo se svi složili da je vrlo značajno što je Visoki savet sudstva stavio na dnevni red izbor predsednika sudova, kako bi se okončalo stanje vršioca funkcija predsednika sudova u našem pravosuđu. Uveravam vas da će Visoki savet sudstva i u narednom periodu nastaviti da raspisuje konkurse za predsednike sudova u preostalim sudovima i da će postupati po tim konkursima, sa jedne strane, kao što ćemo da raspisujemo konkurse za popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta i da ćemo se truditi, kao što smo i ovog puta pokušali da učinimo, da na sudijska mesta dođu najkvalitetniji, najstručniji i najbolji stručni saradnici, odnosno sudijski pomoćnici, odnosno i oni drugi koji apliciraju za ta mesta, a ispunjavaju zakonom predviđene uslove, a procenimo da se radi o dobrim kandidatima. U stvari, to je i odgovor na jedno od pitanja koje je ovde postavljeno – da li je potrebno da se odlučuje po ovom našem predlogu, u kontekstu budućeg zakona o sedištu i mreži sudova, imajući u vidu eventualno neke odredbe koje se pominju da će biti donete.
Moram da vas podsetim, a to sam rekao i u uvodnom izlaganju, da je Visoki savet sudstva konkurs za izbor predsednika sudova je raspisao još u maju 2013. godine, da je stanje u srpskom pravosuđu takvo da su u svim sudovima vršioci funkcija predsednika. A ne treba da vas podsećam da smo i mi, kao Visoki savet dužni, ali da je i ovaj parlament dužan da postupa po Ustavu i postojećim i važećim zakonskim propisima, a ne zakonskim propisima koji će eventualni i kada biti doneti.
Neko je ovde pomenuo, od narodnih poslanika, da je bilo potrebno da se za predložene kandidate sagledaju rezultati rada, kao i da se vidi kakav je to program koji kandidati za najviše funkcije u srpskom pravosuđu bude i da li u tom slučaju odgovaraju za te najviše funkcije. Pretpostavljam da smo u žaru priče i u žaru diskusije prenebregli ili prečuli jedan deo mog uvodnog izlaganja, pa ću ga ja u najkraćim crtama u dve rečenice ponoviti, a to se odnosi na deo izlaganja kada sam rekao da je Visoki savet sudstva dana 25. juna 2013. godine doneo odluku o obrazovanju Komisije za izbor predsednika sudova, koja je sagledala rezultate rada svih prijavljenih kandidata, broj izrađenih odluka, kvalitet rada, ažurnost i stručnost, kao i mišljenje opšte sednice sudija za tog kandidata, što je samo jedan od parametara za utvrđivanje da li će neko od kandidata biti predložen ili ne. Takođe smo sagledali, i to su bili dužni da podnesu svi prijavljeni kandidati, i program rada u kome su izneli svoje viđenje problema u funkcionisanju suda za koji su aplicirali, način njihovog prevazilaženja i ideje za unapređenje rada tog suda. To jeste jedno od važnih pitanja kada je reč o predsednicima sudova.
Nije sporno, da bi neko bio izabran za predsednika suda, posebno za najviše sudove u Republici Srbiji, da mora da bude stručan, da mora da bude ažuran, da mora da bude odgovoran i da ima najbolje rezultate rada, ali pored toga verujem da ćemo se svi složiti da je potrebno da taj kandidat mora da ima i određene organizatorske sposobnosti, da može uspešno da vodi sudsku upravu i da upravlja jednim sudom.
Takođe je izneto, kao jedno od pitanja, da je bilo potrebno da se svi kandidati vide i ovde u Skupštini. Verujem da se svi slažemo da bi to ipak bilo previše, da svi kandidati budu ovde danas i juče sa vama. Ali, zato još jedanput ponavljam, Komisija Visokog saveta sudstva je obavila razgovor sa svim prijavljenim kandidatima za predsednike sudova i sa preko 200 kandidata za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Složićete se da to nije bio mali broj sudija i ne mali posao za Komisiju Visokog saveta sudstva, i to kako bi Komisija neposredno stekla jedan utisak o stručnosti, elokventnosti, pored rezultata rada, mišljenje kolegijuma, i uveravam vas da će takva praksa biti i ubuduće, kada je reč o radu Visokog saveta sudstva.
Pitanje transparentnosti. Ovde u Narodnoj skupštini je postavljeno više puta pitanje transparentnosti i to je jedno od pitanja, mogu sa sigurnošću da vam kažem, kojim se Visoki savet svakodnevno bavi. Uostalom, pitanje transparentnosti se pominje kao jedno od važnih pitanja i u strategiji koju ste vi ovde u Narodnoj skupštini usvojili i to je pitanje koje se prožima kroz sva načela bitna za sprovođenje Nacionalne strategije za razvoj pravosuđa u narednom periodu i akcionog plana. Mogu da vam kažem da je Visoki savet sudstva, rukovodeći se tim principom, oglasio javan konkurs, što je bila i naša zakonska obaveza, zatim, da je Visoki savet sudstva obavio intervjue sa svim kandidatima, da su ti intervjui bili javni, zatim, da je sa ovim konkursom bila upoznata kompletna javnost Srbije, kako stručna, tako i ostala javnost, zatim da se o kandidatima koji su konkurisali i aplicirali na određena važna mesta u srpskom pravosuđu, kao i na ostala mesta vezana za sudijske pozive, da su se o njima izjašnjavali javno, na kolegijumima, na opštim sednicama, da su se o tim kandidatima, ali i o drugim kandidatima, izjašnjavale i advokatske komore i one organizacije iz kojih kandidati, koji nisu bili iz redova sudija, potiču.
Pitam se i pitam vas da li ste čuli za neki transparentniji konkurs i postupak od ovoga? Još jedanput kažem, to je način rada i stav koji je zauzeo Visoki savet sudstva. Još jedanput vas uveravam da će transparentnost biti jedna od osnovnih načela kojih ćemo se pridržavati kao Visoki savet u svom budućem radu, jer verujem da se svi slažemo da samo iz transparentnih postupaka mogu da se izrode kvalitetne i dobre odluke.
Neko je ovde od poslanika postavio i pitanje donošenja i usklađivanja Zakona o sudijama, Zakona o pravosudnoj akademiji i drugim zakonima. Mislim da ne treba vas kao republičke poslanike da podsećam da u sistemu podele vlasti postoji, kako postoji u Srbiji, zakone ne donose sudije, zakone ne donosi Visoki savet sudstva, već vi, poštovani narodni poslanici, a da sudovi, odnosno sudije sude na osnovu Ustava i važećih zakonskih propisa.
Neko je ovde za skupštinskom govornicom tiho, ali jasno izgovorio da je sudijski posao težak i odgovoran. Ja ću sada ovde da kažem, jer verujem da me prati jedan deo javnosti, ako se ovaj prenos prenosi sredstvima medija i informisanja, da jasno i glasno kažem da je sudijski posao težak i odgovoran i verujem da se svi slažemo da gotovo da nema značajnije, odgovornije i teže funkcije od sudijske. Pitam se - da li ima išta značajnije od odlučivanja o ljudskim sudbinama, o njihovim pravima, o njihovoj odgovornosti, o njihovoj slobodi? Donedavno su sudije odlučivale i o životu i smrti. Kada to kažem, nemojmo zaboraviti da je donedavno sudija okružnog suda bio u prilici da, nakon sprovedenog krivičnog postupka, izrekne i smrtnu kaznu. Ako sam ovo rekao, onda ću svakako reći i da je vrlo značajno da upravo nosioci ove značajne funkcije, sudijske funkcije, budu stručni, pošteni, efikasni i odgovorni.
Neko je juče u Skupštini pitao koji je to broj sudija koji trenutno radi na sudijskim funkcijama u Srbiji? Trenutno u Srbiji ima oko 2900 sudija, ali napominjem da nije u potpunosti popunjena sistematizacija, odnosno ukupan broj potrebnih sudija u svim sudovima. Verujem da ćete se složiti, a to je svakako tako, da je jedan od najvažnijih zadataka Visokog saveta sudstva da utvrdi da li su ove sudije uspešne i da li dobro i kvalitetno obavljaju svoju sudijsku funkciju. I ne samo to, nego i da one najkvalitetnije afirmiše i predloži za najviše sudijske funkcije i za najviše pozicije u srpskom pravosuđu. Ali, sa druge strane, da one sudije, a ima i takvih, koji imaju loše rezultate rada, koji i dalje možda ne rade odluke po nekoliko meseci i ne rade u blagovremenom, zakonom predviđenom roku, da se za njih u zakonito sprovedenom postupku utvrdi njihova odgovornost i da se u srpsko pravosuđe uvede i zaživi i princip odgovornosti sudija.
Ovde je više puta pominjano pitanje izbora, reizbora, neizbora, ponovnog izbora, poništavanja izbora itd, vezano za odluke Visokog saveta sudstva i tim pitanjem se Srbija bavi već nekoliko godina. Tačku na to je stavio Ustavni sud Srbije onog trenutka kada je doneo Odluku o poništavanju odluka Visokog saveta sudstva. Znamo da su odluke Ustavnog suda takve da ih svi moramo poštovati. Nakon toga su te sudije vraćene na svoje sudijske dužnosti. To ne znači da su sve sudije koje su vraćene, kao i one koje su inače bile izabrane, najbolje, najpoštenije, najstručnije i najkvalitetnije. Upravo je zbog toga Visoki savet, držeći se i naloga koji je dao Ustavni sud u odluci kada je poništio odluku Visokog saveta sudstva, napravio razliku između tih sudija, pa tako, primera radi, ovih dana, kada smo odlučivali o izboru pojedinih sudija u više pravosudne istance, nismo apriori izabrali za te više pravosudne istance samo one sudije koje su vraćene na osnovu odluke Ustavnog suda, već smo sagledali sveukupnost njihovih rezultata, njihov rad i upravo zato smo, sagledavajući konkretno rad svakog sudije pojedinca koji sada radi u pravosudnom sistemu Srbije, i neke od tih sudija predložili za najviše pravosudne funkcije, nalazeći kao Visoki savet sudstva da se radi o stručnim, dostojnim, ažurnim, kvalitetnim, sposobnim sudijama da obavljaju najvažnije funkcije u srpskom pravosuđu.
Iskoristiću ovu priliku, oduzeću vam još samo par minuta i reći još nekoliko rečenica. Samo da nas sve podsetim da se očekuje usvajanje seta pravosudnih zakona ovde u Skupštini, u ovom parlamentu, da se očekuje i nova mreža sudova, da je nedavno započeta primena novog Zakonika o krivičnom postupku. Zatim, da ste vi kao parlament nedavno usvojili Strategiju razvoja pravosuđa i akcioni plan za njeno sprovođenje. Mogu da vam kažem, kao predsedavajući Komisije za sprovođenje nacionalne Strategije za razvoj pravosuđa u narednom periodu, da sam svestan da je pred svim institucijama zaduženim za sprovođenje ove strategije jedan izuzetno složen, odgovoran, ali i težak posao. Šta je u stvari zadatak Strategije? Zadatak je da pravosuđe bude efikasnije, da bude ažurnije, da bude stručnije, transparentnije, ali i odgovornije.
Nemojte pomisliti da sam se, baveći se ovim pitanjima koje sam prethodno izložio, makar na kratko udaljio od teme koja je ovde danas na dnevnom redu. Na dnevnom redu je bavljenje predlogom Visokog saveta sudstva za konkretne sudije, za izbor na konkretne, najvažnije funkcije u srpskom pravosuđu. Upravo sam ovo prethodno rekao kako bih vam ukazao da je Visoki savet sudstva, svestan svih ovih ciljeva, upravo vodio računa, imajući u vidu sve kriterijume bitne za odlučivanje, a koje sam vam napred izložio i naveo, i zato je za čelnog čoveka srpskog pravosuđa predložio Dragomira Milojevića, nalazeći, to još jedanput ponavljam, da se radi o kvalitetnom, stručnom, odgovornom, ažurnom sudiji, koji kao takav predstavlja uzor svim sudijama u Srbiji i uživa njihovu nepodeljenu podršku. Ali, Visoki savet sudstva je predložio i ostale kandidate za ove odgovorne funkcije, a nadamo se da ćemo zahvaljujući njihovom radu uspeti da ostvarimo upravo ciljeve koji su zacrtani Strategijom koju je usvojio ovaj parlament. Hvala vam.