Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Jadranka Joksimović, Meho Omerović, Dragan Šutanovac, Igor Bečić, Miroljub Stojčić, Nenad Konstatinović, Ivan Andrić, Jelena Travar Miljević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da sednici prisustvuje predsednik predlagača Miroljub Tomić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva.
Nastavljamo rad o zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima odluka iz tačaka 13. do 20. dnevnog reda.
S obzirom da je lista govornika iscrpljena, ostalo je samo vreme koje je preostalo ovlašćenim predstavnicima i predsednicima poslaničkih grupa i naravno predlagaču.
Da li neko od onih iz ove kategorije ko nije iskoristio vreme želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Šest minuta vam je preostalo. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DS su tokom jučerašnje rasprave ukazivali na činjenicu da je izbor za najvažnije funkcije u pravosuđu došao u vreme kada stanje u pravosuđu nije ni malo sjajno. Naprotiv, konstatovali smo da nema ozbiljnijih pomaka u sređivanju stanja u pravosuđu, odnosno da se predmeti gomilaju, da je vera u pravnu državu sve manja, da predmeti zastarevaju i da Vlada u svom domenu nije učinila dovoljno. Rekao bih da je učinila jako malo na popravljanju situacije u pravosuđu, posebno imajući u vidu ugrožavanje nezavisnosti sudstva, pravosudnih organa, rada tužilaštva, o čemu imamo izveštaje Evropske komisije, pogotovo kada je reč o tabloidizaciji pravnih procedura u sferi suđenja preko tabloida, gde su tabloidi preuzeli ulogu tužilaštva, sudstva, dok se i od najviših državnih funkcionera umanjuje uloga, odnosno pravosudna vlast se ugrožava od strane izvršne vlasti.
Ukazali smo i na nedoslednost u predlaganju kandidata jer smo konstatovali da pojedini kandidati i pored činjenice da su u svojim biografijama imali i vrlo neslavne epizode sa zastarevanjem predmeta tipa „Ilarion“, predloženi za najviše sudske funkcije. Usput smo spomenuli i činjenicu da je za vreme ove vlasti zastareo i slučaj „Jugoskandik“.
Sa druge strane, rečeno nam je u obrazloženju da je za tog predsednika suda svoju podršku dale kolege koje su ga predložile za predsednika Kasacionog suda. Sa druge strane, u drugom slučaju kada je u pitanju upravni sud imamo situaciju da je za predsednika upravnog suda predložen sudija koji je među kolegama dobio apsolutno najmanji broj glasova.
Ovde imamo pomešane i principe i u ovakvoj situaciji u pravosuđu, o kojoj je govorio moj kolega Srđan Miković, gde biramo sudiju Apelacionog suda u Novom Sada za nekoliko dana, jer je u međuvremeno od izvršne vlasti stigao Predloga zakona koji će anulirati taj izbor pa imamo situaciju da se niko od sudija iz Novog Sada nije javio za to mesto predsednika Apelacionog suda. Verovatno su kolege znale da im je to uzaludan posao i da mi sada pored činjenice da biramo predsednika na sedam dana, biramo sudiju koji uopšte ne potiče sa tog područja suda, ne poznaje kolege, ne poznaje stanje u sudstvu itd.
Naravno, u međuvremenu smo dobili i niz informacija od advokata, od sudija o stanju u sudstvu, pa smo dobili informaciju da se ne rade analize efekata rada pojedinih sudija, da ne znamo koliko koji sudija ima nerešenih predmeta, da ne znamo ništa o njihovoj brzini rada i da se na bazi toga ne mogu izreći i ocene, pa ni nekom sudiji da prestane sudijska funkcija, što piše u zakonu. Saznali smo, možda je to deo samo kritike, da Pravosudna akademija ipak daje mogućnost za neravnopravnost u izboru sudija, odnosno da stručni saradnici koji rade godinama u sudovima su u neravnopravnom položaju u odnosu na one koji završe akademiju, odnosno taj kurs i da se praktično na taj način stvara mogućnost nepotizma i nekih drugih negativnih stvari koje mogu da naruše nezavisnost sudstva.
S druge strane, Zakon o parničnom postupku, imamo informaciju, je prilično teško primenjiv i dolazi do nagomilavanja i predmeta…
(Predsednik: Vreme.)
U tom smislu DSS smatra da je ovo samo segment jednog velikog i obimnog sadržaja koji neće doprineti poboljšanju stanja u sudstvu i zbog toga ćemo u danu za glasanje odlučiti kako glasati po pojedinim predlozima. Hvala.

Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo u skladu sa Poslovnikom želi reč? (Ne.)
Da li gospodin Tomić želi reč?
Izvolite, samo ubacite karticu, molim vas.

Predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo pratio vašu diskusiju juče i danas u ovom parlamentu i mogu da kažem da sam veoma zadovoljan time što se u diskusijama većine poslanika pominju pojmovi aktivnosti i ciljevi kojima se inače Visoki savet sudstva svakodnevno bavi.
Naime, ovde su često pominjani pojmovi kao što je – stručnost sudija, efikasnost, ažurnost pravosuđa, bolji rezultati, i mogu da vam kažem da su to stvari kojima se Visoki savet sudstva bavi i o kojima svakodnevno raspravlja, bilo kada je reč o opštim pitanjima koja se tiču stanja u pravosuđu, bilo kada raspravljamo o predlozima za najviše funkcije u pravosuđu, kao što je to bilo u ovom slučaju reč.
Hoću da kažem da mi, sudije, možda nismo najbolji retoričari sa ove skupštinske govornice, kao što ste vi, uvaženi narodni poslanici, što je potpuno logično obzirom da svakodnevno raspravljate iscrpno i stručno o raznim temama u Skupštini, u šta sam se i sam uverio u ova dva dana.
Ipak ću pokušati u najkraćim crtama da se osvrnem na neke teme koje su bile predmet rasprave i diskusije pojedinih narodnih poslanika, kao i da odgovorim na pojedina pitanja koja su ovde postavljena.
Pre svega mislim da je evidentno i da smo se svi složili da je vrlo značajno što je Visoki savet sudstva stavio na dnevni red izbor predsednika sudova, kako bi se okončalo stanje vršioca funkcija predsednika sudova u našem pravosuđu. Uveravam vas da će Visoki savet sudstva i u narednom periodu nastaviti da raspisuje konkurse za predsednike sudova u preostalim sudovima i da će postupati po tim konkursima, sa jedne strane, kao što ćemo da raspisujemo konkurse za popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta i da ćemo se truditi, kao što smo i ovog puta pokušali da učinimo, da na sudijska mesta dođu najkvalitetniji, najstručniji i najbolji stručni saradnici, odnosno sudijski pomoćnici, odnosno i oni drugi koji apliciraju za ta mesta, a ispunjavaju zakonom predviđene uslove, a procenimo da se radi o dobrim kandidatima. U stvari, to je i odgovor na jedno od pitanja koje je ovde postavljeno – da li je potrebno da se odlučuje po ovom našem predlogu, u kontekstu budućeg zakona o sedištu i mreži sudova, imajući u vidu eventualno neke odredbe koje se pominju da će biti donete.
Moram da vas podsetim, a to sam rekao i u uvodnom izlaganju, da je Visoki savet sudstva konkurs za izbor predsednika sudova je raspisao još u maju 2013. godine, da je stanje u srpskom pravosuđu takvo da su u svim sudovima vršioci funkcija predsednika. A ne treba da vas podsećam da smo i mi, kao Visoki savet dužni, ali da je i ovaj parlament dužan da postupa po Ustavu i postojećim i važećim zakonskim propisima, a ne zakonskim propisima koji će eventualni i kada biti doneti.
Neko je ovde pomenuo, od narodnih poslanika, da je bilo potrebno da se za predložene kandidate sagledaju rezultati rada, kao i da se vidi kakav je to program koji kandidati za najviše funkcije u srpskom pravosuđu bude i da li u tom slučaju odgovaraju za te najviše funkcije. Pretpostavljam da smo u žaru priče i u žaru diskusije prenebregli ili prečuli jedan deo mog uvodnog izlaganja, pa ću ga ja u najkraćim crtama u dve rečenice ponoviti, a to se odnosi na deo izlaganja kada sam rekao da je Visoki savet sudstva dana 25. juna 2013. godine doneo odluku o obrazovanju Komisije za izbor predsednika sudova, koja je sagledala rezultate rada svih prijavljenih kandidata, broj izrađenih odluka, kvalitet rada, ažurnost i stručnost, kao i mišljenje opšte sednice sudija za tog kandidata, što je samo jedan od parametara za utvrđivanje da li će neko od kandidata biti predložen ili ne. Takođe smo sagledali, i to su bili dužni da podnesu svi prijavljeni kandidati, i program rada u kome su izneli svoje viđenje problema u funkcionisanju suda za koji su aplicirali, način njihovog prevazilaženja i ideje za unapređenje rada tog suda. To jeste jedno od važnih pitanja kada je reč o predsednicima sudova.
Nije sporno, da bi neko bio izabran za predsednika suda, posebno za najviše sudove u Republici Srbiji, da mora da bude stručan, da mora da bude ažuran, da mora da bude odgovoran i da ima najbolje rezultate rada, ali pored toga verujem da ćemo se svi složiti da je potrebno da taj kandidat mora da ima i određene organizatorske sposobnosti, da može uspešno da vodi sudsku upravu i da upravlja jednim sudom.
Takođe je izneto, kao jedno od pitanja, da je bilo potrebno da se svi kandidati vide i ovde u Skupštini. Verujem da se svi slažemo da bi to ipak bilo previše, da svi kandidati budu ovde danas i juče sa vama. Ali, zato još jedanput ponavljam, Komisija Visokog saveta sudstva je obavila razgovor sa svim prijavljenim kandidatima za predsednike sudova i sa preko 200 kandidata za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Složićete se da to nije bio mali broj sudija i ne mali posao za Komisiju Visokog saveta sudstva, i to kako bi Komisija neposredno stekla jedan utisak o stručnosti, elokventnosti, pored rezultata rada, mišljenje kolegijuma, i uveravam vas da će takva praksa biti i ubuduće, kada je reč o radu Visokog saveta sudstva.
Pitanje transparentnosti. Ovde u Narodnoj skupštini je postavljeno više puta pitanje transparentnosti i to je jedno od pitanja, mogu sa sigurnošću da vam kažem, kojim se Visoki savet svakodnevno bavi. Uostalom, pitanje transparentnosti se pominje kao jedno od važnih pitanja i u strategiji koju ste vi ovde u Narodnoj skupštini usvojili i to je pitanje koje se prožima kroz sva načela bitna za sprovođenje Nacionalne strategije za razvoj pravosuđa u narednom periodu i akcionog plana. Mogu da vam kažem da je Visoki savet sudstva, rukovodeći se tim principom, oglasio javan konkurs, što je bila i naša zakonska obaveza, zatim, da je Visoki savet sudstva obavio intervjue sa svim kandidatima, da su ti intervjui bili javni, zatim, da je sa ovim konkursom bila upoznata kompletna javnost Srbije, kako stručna, tako i ostala javnost, zatim da se o kandidatima koji su konkurisali i aplicirali na određena važna mesta u srpskom pravosuđu, kao i na ostala mesta vezana za sudijske pozive, da su se o njima izjašnjavali javno, na kolegijumima, na opštim sednicama, da su se o tim kandidatima, ali i o drugim kandidatima, izjašnjavale i advokatske komore i one organizacije iz kojih kandidati, koji nisu bili iz redova sudija, potiču.
Pitam se i pitam vas da li ste čuli za neki transparentniji konkurs i postupak od ovoga? Još jedanput kažem, to je način rada i stav koji je zauzeo Visoki savet sudstva. Još jedanput vas uveravam da će transparentnost biti jedna od osnovnih načela kojih ćemo se pridržavati kao Visoki savet u svom budućem radu, jer verujem da se svi slažemo da samo iz transparentnih postupaka mogu da se izrode kvalitetne i dobre odluke.
Neko je ovde od poslanika postavio i pitanje donošenja i usklađivanja Zakona o sudijama, Zakona o pravosudnoj akademiji i drugim zakonima. Mislim da ne treba vas kao republičke poslanike da podsećam da u sistemu podele vlasti postoji, kako postoji u Srbiji, zakone ne donose sudije, zakone ne donosi Visoki savet sudstva, već vi, poštovani narodni poslanici, a da sudovi, odnosno sudije sude na osnovu Ustava i važećih zakonskih propisa.
Neko je ovde za skupštinskom govornicom tiho, ali jasno izgovorio da je sudijski posao težak i odgovoran. Ja ću sada ovde da kažem, jer verujem da me prati jedan deo javnosti, ako se ovaj prenos prenosi sredstvima medija i informisanja, da jasno i glasno kažem da je sudijski posao težak i odgovoran i verujem da se svi slažemo da gotovo da nema značajnije, odgovornije i teže funkcije od sudijske. Pitam se - da li ima išta značajnije od odlučivanja o ljudskim sudbinama, o njihovim pravima, o njihovoj odgovornosti, o njihovoj slobodi? Donedavno su sudije odlučivale i o životu i smrti. Kada to kažem, nemojmo zaboraviti da je donedavno sudija okružnog suda bio u prilici da, nakon sprovedenog krivičnog postupka, izrekne i smrtnu kaznu. Ako sam ovo rekao, onda ću svakako reći i da je vrlo značajno da upravo nosioci ove značajne funkcije, sudijske funkcije, budu stručni, pošteni, efikasni i odgovorni.
Neko je juče u Skupštini pitao koji je to broj sudija koji trenutno radi na sudijskim funkcijama u Srbiji? Trenutno u Srbiji ima oko 2900 sudija, ali napominjem da nije u potpunosti popunjena sistematizacija, odnosno ukupan broj potrebnih sudija u svim sudovima. Verujem da ćete se složiti, a to je svakako tako, da je jedan od najvažnijih zadataka Visokog saveta sudstva da utvrdi da li su ove sudije uspešne i da li dobro i kvalitetno obavljaju svoju sudijsku funkciju. I ne samo to, nego i da one najkvalitetnije afirmiše i predloži za najviše sudijske funkcije i za najviše pozicije u srpskom pravosuđu. Ali, sa druge strane, da one sudije, a ima i takvih, koji imaju loše rezultate rada, koji i dalje možda ne rade odluke po nekoliko meseci i ne rade u blagovremenom, zakonom predviđenom roku, da se za njih u zakonito sprovedenom postupku utvrdi njihova odgovornost i da se u srpsko pravosuđe uvede i zaživi i princip odgovornosti sudija.
Ovde je više puta pominjano pitanje izbora, reizbora, neizbora, ponovnog izbora, poništavanja izbora itd, vezano za odluke Visokog saveta sudstva i tim pitanjem se Srbija bavi već nekoliko godina. Tačku na to je stavio Ustavni sud Srbije onog trenutka kada je doneo Odluku o poništavanju odluka Visokog saveta sudstva. Znamo da su odluke Ustavnog suda takve da ih svi moramo poštovati. Nakon toga su te sudije vraćene na svoje sudijske dužnosti. To ne znači da su sve sudije koje su vraćene, kao i one koje su inače bile izabrane, najbolje, najpoštenije, najstručnije i najkvalitetnije. Upravo je zbog toga Visoki savet, držeći se i naloga koji je dao Ustavni sud u odluci kada je poništio odluku Visokog saveta sudstva, napravio razliku između tih sudija, pa tako, primera radi, ovih dana, kada smo odlučivali o izboru pojedinih sudija u više pravosudne istance, nismo apriori izabrali za te više pravosudne istance samo one sudije koje su vraćene na osnovu odluke Ustavnog suda, već smo sagledali sveukupnost njihovih rezultata, njihov rad i upravo zato smo, sagledavajući konkretno rad svakog sudije pojedinca koji sada radi u pravosudnom sistemu Srbije, i neke od tih sudija predložili za najviše pravosudne funkcije, nalazeći kao Visoki savet sudstva da se radi o stručnim, dostojnim, ažurnim, kvalitetnim, sposobnim sudijama da obavljaju najvažnije funkcije u srpskom pravosuđu.
Iskoristiću ovu priliku, oduzeću vam još samo par minuta i reći još nekoliko rečenica. Samo da nas sve podsetim da se očekuje usvajanje seta pravosudnih zakona ovde u Skupštini, u ovom parlamentu, da se očekuje i nova mreža sudova, da je nedavno započeta primena novog Zakonika o krivičnom postupku. Zatim, da ste vi kao parlament nedavno usvojili Strategiju razvoja pravosuđa i akcioni plan za njeno sprovođenje. Mogu da vam kažem, kao predsedavajući Komisije za sprovođenje nacionalne Strategije za razvoj pravosuđa u narednom periodu, da sam svestan da je pred svim institucijama zaduženim za sprovođenje ove strategije jedan izuzetno složen, odgovoran, ali i težak posao. Šta je u stvari zadatak Strategije? Zadatak je da pravosuđe bude efikasnije, da bude ažurnije, da bude stručnije, transparentnije, ali i odgovornije.
Nemojte pomisliti da sam se, baveći se ovim pitanjima koje sam prethodno izložio, makar na kratko udaljio od teme koja je ovde danas na dnevnom redu. Na dnevnom redu je bavljenje predlogom Visokog saveta sudstva za konkretne sudije, za izbor na konkretne, najvažnije funkcije u srpskom pravosuđu. Upravo sam ovo prethodno rekao kako bih vam ukazao da je Visoki savet sudstva, svestan svih ovih ciljeva, upravo vodio računa, imajući u vidu sve kriterijume bitne za odlučivanje, a koje sam vam napred izložio i naveo, i zato je za čelnog čoveka srpskog pravosuđa predložio Dragomira Milojevića, nalazeći, to još jedanput ponavljam, da se radi o kvalitetnom, stručnom, odgovornom, ažurnom sudiji, koji kao takav predstavlja uzor svim sudijama u Srbiji i uživa njihovu nepodeljenu podršku. Ali, Visoki savet sudstva je predložio i ostale kandidate za ove odgovorne funkcije, a nadamo se da ćemo zahvaljujući njihovom radu uspeti da ostvarimo upravo ciljeve koji su zacrtani Strategijom koju je usvojio ovaj parlament. Hvala vam.

Hvala.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 13. do 20. dnevnog reda.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izmeni Odluke o broju i izboru potpredsednika Narodne skupštine; Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres po tačkama 21, 22. i 23. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkoj jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izmeni Odluke o broju i izboru potpredsednika Narodne skupštine; Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima gospodin Stefanović. Izvolite.

Pošto vidim da niko od kolega ne smatra za shodno da u ovoj Skupštini razgovaramo o ovom vrlo interesantnom predlogu, tj. izmeni predloga, mi iz DS bismo voleli da čujemo malo više reči ili neko obrazloženje ovakvog poteza. Smatramo da je vrlo čudno i do sada, čini mi se, ne zabeleženo u praksi, možda grešim, da vladajuća stranka ima i predsednika i potpredsednika Narodne skupštine. Moguće je to izvesti. Predsednik Narodne skupštine je ovlašćen da predlaže mere poput ove – smanjivanje ili povećavanje broja potpredsednika.
Takođe je uobičajena praksa da se prethodno o tome razgovara na Kolegijumu šefova poslaničkih grupa sa predsednikom Skupštine. Obavešten sam da će Kolegijum biti danas u 13 časova. Ne znam da li je ovo tema. Pretpostavljam da nije, ali, složićete se da je ovo u neku ruku novi pokazatelj funkcionisanja vladajuće većine u ovoj Skupštini.
Mi iz DS bismo voleli da čujemo neki odgovor. Zbog čega niko nije obavio konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa? Zbog čega dolazi do povećanja broja potpredsednika? Da li postoji bilo kakvo racionalno obrazloženje, a verujem da postoji? Zašto je u godini štednje, teških muka, tupih noževa i ostalog važno da imamo još jednog potpredsednika Skupštine iz iste stranke? U suštini, mi bismo voleli da u tom smislu imamo jedan konstruktivan razgovor, bez ulaženja u to ko je kandidat, pošto očigledno još niste našli za shodno da nas o tome obavestite.
Mi ne vidimo u čemu će biti poboljšanje rada Skupštine povećanjem mesta za još jednog potpredsednika, u situaciji kada je u ovoj Skupštini prilično nejasno ko je vlast, ko je opozicija, mislim osim DS. Tako da u toj konstelaciji snaga vi donosite ovakav predlog, tj. izmenu odluke.
Da li se iza svega ovoga krije nešto što se ovde po kuloarima Skupštine spominje, a to je da u SNS dolazi do određene preraspodele političke moći i uticaja? Da li posle veličanstvenih mitinga i demonstracije ljubavi prema predsedniku stranke, mi sada imamo određeno prestrojavanje, da ne kažem rokade u okviru vaše većine?
Ono što je sigurno je da sada, ako je tačno ono što naslućujemo, ograđujem se, mi vidimo da gospodin Babić, koji nije trenutno prisutan, postaje predsednik poslaničke grupe SNS. Gospodin Arsić odlazi sa tog mesta, neko vreme obitava u sali, bez jasno opredeljenog funkcionalne pozicije za sebe. Ako je tačno da će to biti vaš kandidat, to u velikoj meri objašnjava jako, jako čudne procese koji se dešavaju kod vas.
To je vaše pravo i to je legitimno. Ali, bi bio red da o tome na neki način ipak otvoreno razgovaramo, pošto bismo mi voleli da čujemo neko obrazloženje zbog čega se uvećava broj potpredsednika, zašto se to radi mimo konsultacija i da li to označava, narodski rečeno, udomljavanje jednog od vaših, do sada visokih funkcionera u ovoj Skupštini u odnosu na drugoga, ko je možda na lepši način, da se slikovito izrazim i pesnički, pevao o vođi. Ako je to tačno, mi bismo voleli zbog čega se takva nepravda nanosi jednom od vas, koji je pokazao izuzetno visok stepen profesionalizma, ljudskosti i konstruktivnosti i koji sada mora da bude jedan od potpredsednika.
Naša bojazan je u pitanju. Ne tvrdim da je to tačno, ali plašim se i strepim od toga da ćemo imati jedno sedište više ovde i jednog potpredsednika više, a u suštini da o tome niko ozbiljno nije razgovarao, niti da smo čuli bilo kakav predlog. Meni je drago da je gospodin Stefanović tu. Pretpostavljam da ćete moći nešto da kažete o tome. Naša pitanja su prilično precizna i voleli bismo da čujemo bilo kakav odgovor. Hvala.

Reč ima predsednik Skupštine, Nebojša Stefanović. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, naravno da  razumem set političkih pitanja koje je uputio moj prethodni govornik i to je njegovo pravo da, naravno, u ime svoje stranke postavi takva pitanja.
Ono o čemu se ovde radi je vrlo jednostavno. Narodna Skupština je određenim odlukama na koje smo se obavezali u prethodnim sazivima, vezano i za formiranje odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji će biti uskoro formiran, uputio sam već svim poslaničkim grupama dopise, ali određenim, da kažem poslovima, koji nisu vezani samo za evropske integracije, već i povećanu aktivnost Narodne skupštine na drugim poljima. Vidite, da sada imamo mnogo aktivniji rad odbora. Vidite da se to sve i direktno prenosi i preko interneta, Vidite da smo povećali nivo aktivnosti Narodne skupštine, što mi je veoma drago.
Postoji jedna objektivna potreba, da kroz veći broj potpredsednika koji zastupaju Narodnu skupštinu i meni je drago da se to u ovom sazivu dešava prilično intenzivno, da potpredsednici Narodne skupštine imaju veoma važnu i uvaženu ulogu u ovom domu, imamo potrebu da se taj broj potpredsednika poveća.
Ova odluka, koja je danas pred nama, ne prejudicira ko će to biti, niti iz koje poslaničke grupe, jer to nije po Poslovniku. To možemo da uradimo tek u narednom koraku. Ova odluka samo povećava broj sa dosadašnjih pet, na šest potpredsedničkih mesta, pri čemu je to broj potpredsedničkih mesta koji je bio i u prethodnom sazivu, dakle, dešavalo se tako i ranije, međutim, nema ništa problematično u tom smislu.
Što se tiče SNS, mogu da kažem kod nas je sve dobro. Nemojte da brinete za nas. Pojedine stranke ne mogu da nađu u svojim prostorijama trećeg za preferans i znam da je to veliki problem za te stranke, ali što se nas tiče, mi ćemo vrlo lepo izaći na kraj sa svim problemima. Što se tiče kadrovskih rešenja, mi o kadrovskim rešenjima naše stranke ne razgovaramo u Narodnoj skupštini, razgovaramo na stranačkim organima. Mi smo takve odluke doneli mnogo, mnogo ranije, što je u skladu sa politikom naše stranke.
U svakom slučaju, građani su tu da ocene ko je bolji, ko je lošiji, ko zaslužuje poverenje, ko ne zaslužuje i vrlo ćemo uskoro videti ko su ljudi za koje građani smatraju da su dobro radili svoj posao, a za koji nisu. Imaćemo prilike na različitim izborima, kao što smo imali prilike i na različitim dopunskim, lokalnim izborima da testiramo volju građana.
U svakom slučaju mislim da ovo pitanje uopšte nije sporno. Mislim da se radi o jednoj stvari koja će poboljšati, unaprediti rad Narodne skupštine. Naravno, dozvoljavam da druge kolege tako ne smatraju, zbog toga danas možemo da raspravljamo o ovome, u danu za glasanje izjasniti se šta mislimo o tome. Hvala.

Borislav Stefanović. Izvolite.

Gospodine Stefanoviću, meni je žao što ipak suštinski niste odgovorili na pitanje. Ako uporedimo rad Narodne skupštine iz ove godine, uzimajući u obzir i izbornu godinu 2012. u odnosu na 2011. godinu mi imamo za 50% manje radnih sati kao Narodna skupština, a tražite da povećamo potpredsednika za jedno mesto, to je prva stvar.
Drugo, mislim da je jako dobra stvar što ste rekli da to ne prejudicira ni ličnost, ni partijsku pripadnost. Mi smatramo da je to pozitivno što ste rekli. Demokratska stranka svakako misli da računa na još jednog potpredsednika ako je to tačno što ste rekli. Mi ćemo u tom smislu vama i predložiti da imamo još potpredsednika, pošto ste rekli da to ne prejudicira da je u pitanju SNS.
Međutim, to nije tako i vi to znate i ja to znam, i građani Srbije to treba da znaju. U pitanju jeste jedna rokada u vašim redovima koja je posledica vrlo čudnih odnosa, dubinskih, koji se prostiru na vrlo negativan način. Kod vas nema problema za trećeg za preferans ali ima problema da nađete treći sto, pošto na tri stola igrate preferans. To je razlika, razumete. Možda neko ima treći za preferans, ali vama fali više stolova jer na istom ne možete da sedite, ne zbog masovnosti već zbog toga što različito mislite, delujete i različite interese imate. Naročito predsednik Nikolić i gospodin Vučić.
Ali, kao što ste rekli to jeste vaša stvar ali istovremeno jeste stvar Republike Srbije zato što su posledice ovako čudne odluke. Dakle, nije nam jasno, razumem vas šta ste rekli za odbore, mislim da je to u redu i da je to ispravno, ali mi nije jasno koji je to obim posla koji gospodine Arsenović, gospođa Čomić, gospodin Korać, ima ih tu još, do sada ne obavljaju na pozitivan i dobar način. Dakle, objasnite mi šta oni to manje rade ili ne rade dovoljno da bi trebao da se uveća broj potpredsednika. Koja je to odnos snaga, koja je to umešnost, koji je to profesionalizam, koja je to stručnost koju vi dovodite u pitanje za potpredsednike koje već imate oko sebe? To je vrlo interesantno viđenje koje smatram da biste mogli bolje da objasnite. Hvala.