Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Želim da dam podršku ovom amandmanu jer je prosto nedopustivo da ministarstvo, koje od 6. decembra prošle godine zna da su određene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji stavljene van snage tj. da će biti 6. juna ove godine stavljene van snage, već nije spremilo podzakonski akt.
Ukoliko jeste spremilo, zašto je potrebno 30 dana za donošenje tog podzakonskog akta? Zašto nije prihvaćen amandman kojim se precizira da je rok od sedam dana za podnošenje tog podzakonskog akta?
Plašim se da je ovo još jedan dokaz da se ovim zakonom i ne planira da se vrši legalizacija, već je ta tzv. katastarska legalizacija ono što je tendencija rada ovog ministarstva i da ovaj zakon i neće naići na punu primenu, već će se apostrofirati mogućnost upisa prava svojine nad objektima izgrađenim bez građevinske dozvole u katastar, bez izrade projektne dokumentacije, jer je ona, bože moj, skupa.
Vraćam se i na prethodni amandman koji nije usvojen i koji će otežavati upis, tj. legalizaciju objekata koji su izgrađeni na zemljištu koje je pribavljeno od 1968. do 2003. godine. Po nekim procenama, tu je reč od oko 150.000 objekata. Odnosi se uglavnom na one ljude koji su izbegli, prognani sa teritorije bivše SFRJ.
Ukoliko ste želeli da mislite na njih i o njima, gospodine ministre, trebali ste da usvojite amandman kojim je bilo predviđeno da i oni mogu da legalizuju svoj objekat koji je izgrađen na zemljištu koje su pribavili u trenutku kada zakonski nije bilo moguće prometovati zemljište. Hvala.

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Travar-Miljević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Milan Lapčević, Aleksandar Pejčić i Bojana Božanić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
U okviru ovog člana zakona vezuje se Zakon o legalizaciji sa Zakonom o posebnim uslovima za upis svojine nad bespravno izgrađenim objektima. Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima se upravo navode dokazi o upisanom pravu svojine nad tim objektima, što zaista mislim da u najmanju ruku nije u redu.
Mi ne možemo da dopustimo da na osnovu, na primer, člana 4. Zakona o posebnim uslovima za upis svojine, gde po nekoliko dokaza koji su vrlo diskutabilni, o tome smo ranije govorili, neko može da upiše pravo svojine na objektu, a onda samim tim kasnije da dobije pravo svojine na zemlji gde je on tu zemlju prisvojio potpuno bespravno ako je gradio na tuđoj zemlji. Mi sada taj jedan nezakonit način, moram tako da kažem, otimanja tuđe zemlje ćemo da prihvatimo kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku legalizacije.
Zaista mislim da je ovo mešanje baba i žaba i da mi ovde dovodimo u vezu dva zakona koja apsolutno ne mogu da stoje. Kako mogu da zamislim da neko ko je izgradio bespravno na tuđem zemljištu upiše pravo svojine nad tim objektom i on može da izvrši legalizaciju jer mu je to dokaz u imovinsko-pravnim odnosima, ali ne može da izvrši legalizaciju neki tamo seljak, na primer, sa Zlatibora koji je dogradio možda kotlarnicu ili nešto, nekoliko kvadrata više, a to nije definisano planskim dokumentom, dakle, nije mu dozvoljeno?
Znači, on na osnovu člana 3. ovog predloga zakona to neće moći da legalizuje. Ali, mogu da legalizuju oni koji su gradili na tuđoj zemlji bespravno. Mislim da je ovo zaista vanserijski i da je presedan. A sve i da to prihvatimo, moram da vam kažem, ne znam da li ste se malo zabrojali, ali kada pročitate Zakon o bespravnom upisu odnosno posebnim uslovima za upis svojine nad objektima, taj neki građanin koji je nesavesni investitor gradio bespravno, on ima rok od dve godine da reši imovinsko-pravni odnos. Ako ne reši te imovinsko-pravne odnose, on po tržišnoj ceni isplaćuje tom od koga je oteo zemlju, a to može da traje dve i po do tri godine, a ovamo imamo u Predlogu zakona imamo rok od godinu dana, ili šest meseci, kako je usvojen amandman, da se dostave dokazi i da se dopuni dokumentacija.
Prema tome, smatram da ovo ne može da stoji i da ovaj stav 2. iz člana 20. apsolutno mora da se briše. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Nadovezaću se na ovo što je koleginica Bojana govorila. Mi smo pričali i vodili jednu plodnu raspravu kada se govorilo o Zakonu o upisu posebnih prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez građevinskih dozvola kojim je u članu 4. definisano da vlasnik objekta može da upiše pravo svojine ukoliko nabavi dva od pet rešenja, od pet uslova koji su predviđeni članom 4. Jedno je poresko rešenje o objektu, dakle, plaćenim porezima, drugo mogu da budu računi za komunalije, voda, smeće, grejanje, računi za struju ili gas, potvrda inspekcije kada izađe na objekat i obaveštenje o mogućnosti legalizacije. Dakle, dva od ovih pet uslova je potrebno da vlasnik objekta priloži, da bi upisao pravo svojine.
Vi imate na hiljade slučajeva u Srbiji gde su ljudi priključeni na vodu, iznose smeće i dobijaju račune. Drugo su računi za struju, gde takođe dobijaju račune za struju. Sa ta dva računa, za struju i za vodu, vi upisujete pravo svojine nad svojim objektom, a to vam je pravni osnov da legalizujete objekat iako vam je izgrađen na tuđem zemljištu.
Recimo, evo jedne hipotetičke situacije. Ja sam komšija sa ministrom Ilićem. Izgradio sam svoju kuću dve trećine na njegovoj zemlji. Imam račune za struju i vodu, upisao sam pravo svojine i na taj način imam dokaz da sam rešio pravno-imovinske odnose i podneo sam dokaz da legalizujem svoj objekat, iako je izgrađen na vašoj zemlji. Da li je to logično? Ja mislim da nije. Valjda su potrebne neke prethodne radnje da se završe?
Nemoguće je rešiti imovinsko-pravne odnose ako je objekat izgrađen na tuđoj zemlji. To je prvo. Drugo, i ako ste mu dali mogućnost da on otkupi tu zemlju na kojoj je izgrađeno, valjda prvo treba da reši kompletnu situaciju da je platio, da se taj složio ko je vlasnik itd, da je upisao u zemljišne knjige, pa tek onda da ide u legalizaciju.
Mislim da ovakvim prihvatanjem rešenja iz zakona možemo da napravimo opšti haos. Znate koliko je ljudi gradilo na tuđoj zemlji, na javnom zemljištu? Ako je još imao račune za struju i vodu, on je upisao pravo svojine i rešio probleme zemljišta ispod svog objekta odnosno za redovnu upotrebu objekta. Bojim se da ovakvo rešenje ne napravi mnogo veće posledice nego što ih imamo danas.

Narodni poslanik Olgica Batić ima reč. Izvolite.

Javila sam se iz razloga što ću podržati i glasati u Danu za glasanje za ovakav amandman poslanika koji su pre mene sve već dobro obrazložili i naravno da ću i ja potvrditi da će pravne posledice u slučaju neprihvatanja ovakvog amandmana biti izuzetno pogubne, a sve iz jednog prostog razloga. Naime, nigde u svetu, apsolutno, ni u jednoj jedinoj zemlji na kugli zemaljskoj, propisima koji se odnose na gradnju objekata ni pod kojim uslovima i ni na koji način ne mogu se rešavati stvarna pitanja, bilo na zgradama, bilo na zemljištu na kojem se ta zgrada nalazi, a čini mi se da se upravo ovakvim članom to nešto radi. Hvala.

Hvala.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Uz sve zamerke koje smo imali upravo prilike da čujemo od prethodnih poslanika, mi u LDP smatramo da dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima ne može da bude ovo što je u Predlogu zakona, a to je overena kopija rešenja o upisu prava svojine. Mi smo amandmanom predložili da dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima bude overena kopija pravosnažnog rešenja nadležnog organa o upisu prava svojine.
Zbog čega smo ovo uradili? Baš zbog toga što na rešenje o upisu prava svojine postoji mogućnost žalbe. Dokle god to ne postane pravosnažno, mi smatramo da tako nešto ne može biti dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.
Vi ste to, ministre, ovde u obrazloženju Vlade to bukvalno i rekli, jer kao razlog zbog čega ste odbili ovaj amandman, vi kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što je odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole propisano da se na rešenje o upisu prava svojine na bespravno izgrađenom objektu može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, pa se samim tim podrazumeva da se dostavlja u smislu člana 20. stav 2. Predloga zakona pravosnažno rešenje o upisu prava svojine.
Znate šta, ja stvarno mislim da nešto ne može da se podrazumeva i ne vidim gde je problem da prihvatite amandman kojim se jasno definiše to da rešenje mora da bude pravosnažno? Zašto bi se nešto podrazumevalo, kad već i sami kao Vlada kažete da je na rešenje o upisu prava svojine moguća žalba, a vi u Predlogu zakona tražite samo to rešenje bez toga da to rešenje bude pravosnažno.
Mi smatramo da smo svojim amandmanom doprineli boljem tekstu zakona, a to što ga Vlada nije prihvatila ostavlja mogućnost zloupotreba, da neko sa rešenjem koje nije pravosnažno dalje postupa u predmetima po legalizaciji.