Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Takav je Poslovnik, očigledno nema vremena da odgovore ministri Radulović i Krstić.
Najmanje ste, gospodine Dačiću, govorili o onome o čemu sam vas pitao. Vi ste rekli – ne mislim na konkretan sporazum, a ja sam vas baš za konkretan sporazum i pitao. To nije sitnica, to je pitanje ekonomskog i energetskog suvereniteta ove zemlje. Kada to izgubimo, više nemamo ništa.
Vrlo pažljivo sam slušao ministra Radulovića koji govori o rešenju problema „Srbijagasa“, govori o tome da „Srbijagas“ ima neke dugove, odnosno da neki imaju potraživanja prema „Srbijagasu“ i govori o konverziji potraživanja u kapital. Čuo sam vas kada govorite da „Srbijagas“ duguje rusima.
Znate šta, ozbiljni smo ljudi i umemo da saberemo jedan i jedan. Da li to znači da će ruska strana preuzeti vlasništvo i u „Srbijagasu“? Pa, pošto duguju „Srbijagasu“ toplane, da li to onda znači i po toplanama? Nadam se da to svi ovde u sali razumeju, ako članovi te, rekao bih, privatno političko porodične delegacije koja je boravila u Moskvi ne razumeju.
Ne znam kako je došlo do zabune da predsednik Republike ne čuje prave informacije. Sumnjam na gospodina Bačevića, koji je jedini tamo bio sa njim. Bolje da su pričali o studiji za kanal, nego o ovako ozbiljnim stvarima.
Dakle, to su važna pitanja, gospodine Dačiću. Neću postavljati nova pitanja, jer vi sada više nemate, čini mi se, po Poslovniku mogućnost da mi odgovorite, ali ovu su suviše ozbiljne stvari.
Dok ste vi bili u Londonu, predsednik Republike je pričao kako će nas napasti neki saveznici iz Prvog svetskog rata, kako ćemo se obratiti Rusiji i Grčkoj. Zbog toga ne možemo da dođemo na red kod Obame, ili zbog toga što pogrešno procenimo da to nije u redu pred izbore, pa zato izgubimo izbore? Ali, to su iskustva nekih drugih, da ne ponavljam sada te greške.
(Predsedavajući: Vreme.)
Nije bitno na kraju ko ispadne šmeker, a ko ne ispadne šmeker, ali hvala ministarki Mihajlović. Morate da razumete da predsednik ne razume. On veruje da žene moraju da heklaju i štrikaju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani članovi Vlade, poštovani predsedniče Vlade, pitanje koje postavljam upućeno je predsedniku Vlade, a tiče se izbora na Kosovu i Metohiji.
Dakle, red je da se u ovoj Skupštini o ovoj sudbinskoj stvari, koja će se dogoditi za dva-tri dana i koja preti da se Srbija nasilno liši najmanje 130 ili 140 hiljada svojih građana, red je da se u ovoj Skupštini nešto kaže o tome, makar deseti govornik kao što sam ja danas.
Naime, ti izbori su neizbori ili antiizbori i to je svima jasno. Još se ne zna ni birački spisak po kome će se ti izbori obavljati, niti se zna birački list i šta će na njemu stajati, na dva-tri dana pre izbora.
Što se Vlade tiče, gospodine predsedniče, ona je uspela da na Kosovu stvori atmosferu straha kod Srba, a u Srbiji da stvori atmosferu nezainteresovanosti. Možda je i ovo moje pitanje kao desetog govornika o toj stvari posledica takve jedne atmosfere koja je stvorena u Srbiji, ali je mnogo dramatičnija ova koja je stvorena na Kosovu. Ljudi se jednostavno boje, prepadnuti su, a najviše
pretnjama Vlade i pretnjama ljudi iz Vlade koji ih teraju na te izbore na koje oni neće da idu. Teraju ih raznim ucenama i raznim porukama da, ukoliko ne izađu, neće dobijati plate, izgubiće posao ili razne vrste zarada i primanja koja dobijaju od Republike Srbije, razume se, po njenim zakonima i po njenim pravnim propisima.
Gospodine predsedniče Vlade, postaviću vam jedno pitanje koje će biti vrlo jednostavno, a veoma je značajno zbog toga što vi o toj stvari niste nikada konkretnu stvar rekli, odnosno konkretan odgovor dali. Mnogo ste o tome govorili od 19. aprila, kada je potpisan Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, o mnogim stvarima, a i mi smo o tome mnogo govorili. Mi smo imali neke tvrdnje u pogledu karaktera i prirode tog sporazuma i to je publici jasno. Ono što nije jasno, jeste ovo što ću vas ja pitati, pa prosto imate priliku da sada kratko i jasno odgovorite.
Pitanje je sledeće. Ukoliko bi se desilo da se posle ovih izbora, ma kakvi oni bili, konstituišu srpske opštine na Kosovu i konstituiše zajednica srpskih opština, u kojoj državi će to biti opštine i zajednica opština? Molim vas što konkretniji odgovor na to pitanje.

Da li neko želi dati odgovor?
Reč ima premijer Dačić. Izvolite.

Naravno, ne želim da bilo kom našem političaru zabranjuju dolazak na Kosovo. Ali, koliko sam mogao da čujem, vi ste juče govorili u Kosovskoj Mitrovici, u severnoj Mitrovici, pozivajući na bojkot izbora. Nisu vam zabranili odlazak.
Onima koji pozivaju da se izađe na izbore zabranjuju odlazak na Kosovo. Zašto? Jasno je svima - zato što Tačiju odgovara da što manje Srba izađe na lokalne izbore ili da pobede oni koji će više da slušaju Prištinu, ne da slušaju, nego da sarađuju sa Prištinom, nego sa Beogradom.
Zato ste vi apsolutno u pravu kada kažete da se stvara jedna čudna atmosfera, ali ne straha od Srbije, nego stvorila se jedna potpuno pogrešna slika i atmosfera da onaj ko izlazi na lokalne izbore izlazi da pomogne Tačiju.
Želim samo da vas podsetim, nije ova Vlada stavila u međunarodna dokumenta institucije Srba na severu Kosova, stavljeni su u vreme kada je o tome prva počela da govori Nemačka. Jasno je stavljeno do znanja da institucije Srbije ne mogu da postoje na Kosovu. Jesmo li mi toga svesna ili nismo svesni toga? Sad treba ispočetka da pričamo celu tu priču. Institucije Srbije mirnim putem uz priznanje međunarodne zajednice ne mogu da postoje na Kosovu i Metohiji. Mi i ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu, ali smo ga Rezolucijom 1244 priznali kao posebnu teritoriju. To je uradila i vaša Vlada potpisujući sporazum sa EU o readmisiji, jer se nije odnosio na teritoriju Kosova.
Vi sada ovde mene pitate u kojoj državi će biti ta zajednica srpskih opština. Mi nismo priznali nezavisnu državu Kosovo. Nas interesuje kako će Srbi na Kosovu da naprave svoje institucije? Zašto smo došli u tu situaciju da Srbi danas, 14 godina posle dolaska NATO na Kosovo, nemaju svoje regionalne institucije na Kosovu? Ne, mi smo imali politiku – celo Kosovo je naše. Od te politike – celo Kosovo je naše – dobismo politiku da je gotovo celo Kosovo izgubljeno.
Postoje velike razlike gospodine profesore između onoga što piše u knjigama i onoga što je u realnom životu. Lako je odavde iz Beograda da mi svi držimo predavanje o tome šta treba da se radi. Ne osuđujem bilo koga, svako će da odluči o svojoj sudbini. Svako će da odluči da li će izaći na izbore ili ne. Ali, da li je u interesu Srba da imaju svoje rukovodstvo? Da li je u interesu Srba da imaju legalno i legitimne organe koje priznaje sada i međunarodna zajednica? Da li je u interesu Srba da imaju svoju kancelariju i u Briselu? Ili je u interesu Srba da sedimo i pravimo se kao da se ništa ne dešava? A kad zapuca prvi put… dosta sam se ja toga naslušao. Dosta sam se „heroja“ naslušao u životu, pod znacima navoda i koji su sedeli na Andrićevom vencu. Pa, kad je pripucalo u Krajini, zvanično obrazloženje je bilo – pa, nećemo valjda da ratujemo tamo za te planine?
Moj je interes kao predsednika Vlade i članova Vlade da pomognemo našem narodu. Znate, kada je čovek bolestan nekad i silom mora da popije lek. Mi ne primenjujemo nikakvu silu, niti ikome možemo da pretimo, ali kakav je to način da državni službenici Srbije ne sprovode politiku Vlade Republike Srbije. Mogu da rade u privatnim preduzećima šta hoće, ali ne mogu da budu državni službenici.
Uostalom, da je ova zemlja bila pametnija imala bi mnogo bolja rešenja za Kosovo i Metohiju. Imali smo politiku kao neki za vreme Drugog svetskog rata – treba čekati. Čekati, čekati i čekati. I šta čekamo? Neki iz Drugog svetskog rata još čekaju da se iskrcaju saveznici ne u Normandiju, ne na Siciliju, nego kod nas. Neki naši iz 1999. godine čekaju još stigne ruski S300, ali prošlo je 14 godina. Otići će nam sve to nećemo više imati zašta da se borimo. Danas se za Kosovo ne gine jer samo suludo može da se gine. Danas se za srpsko Kosovo glasa jer dobijaš svoju vlast i svog predsednika zajednica srpskih opština.
Ovo zašta se vi zalažete će dovesti do toga da severna Kosovska Mitrovica može da bude albanska vlast. Albanska vlast ako Srbi ne izađu, biće albanske i muslimanske partije na vlasti. I šta ćemo mi posle toga da radimo? Mi naravno to ništa ne priznajemo. Izvinite, ali vi ste se žalili da ne pričam o Kosovu. Evo sada hoću da pričam o Kosovu.

Gospodine Samardžiću hoćete li dopunsko pitanje?
Izvolite gospodine Samardžiću.

Gospodine predsedniče Skupštine, vi možete meni da date reč ali morate prvo da oduzmete reč govorniku koji govori ili da mu skrenete pažnju da stane.    Dakle, hoću sada da odgovorim.
Naime, gospodine predsedniče Vlade postavio sam vam to jednostavno pitanje samo zato da bih razbistrio ili doprineo razbistravanju jezika i objašnjenja oko svega ovoga. Ceo problem sa Srbima na Kosovu jeste što oni zapravo osećaju i znaju šta Vlada radi ali Vlada to neće da im kaže. Njima je jasno, razume se, nisu oni nepismeni politički i živeli su 14 godina u vrlo teškim prilikama. Njima je jasno da se ovi izbori održavaju po zakonima Kosova i jasno im je da je to rešenja podržala Vlada Srbije. Jasno im je da će tim izborima biti ukinute institucije koje su do sada postojale i koje su bile direktno vezane za deo sistema lokalne samouprave Srbije. Jasno im je da prelaze iz jedne države u drugu.
Dakle, nisu oni u problemu oko toga šta se sa njima događa i ko im radi o glavi, ali njima smeta što Vlada to ne kaže. I što Vlada kaže sledeće, ono što ste vi sada ponovili – nećemo priznati nezavisno Kosovo. Znate šta, možda postoji vaš dogovor sa tim novim suverenima Srbije počev od Nemačke, to sam sad čuo da je Nemačka novi suveren Srbije jer je ona rekla da postoje pravne institucije pa je to tako, pa ste se i vi tako ponašali i u prvom i u drugom mandatu.
Može da se dogodi da oni i neki drugi zahtev podnesu i ostatku Srbije pa da se isto tako mi ponašamo. Znate taj problem je u jasnom stavu, a problem je sledeći i oni ga vrlo dobro znaju. Ako je to tako, onda vi to recite, ali nemojte da poturate kukavičije jaje njima. Znači, oni treba svojim glasovima da potvrde da ulaze u drugu državu, da menjaju institucije države Srbije za institucije države Kosova. Dakle, da oni glasaju za to, a da vi ostanete čisti pred istorijom pošto vi bože moj tvrdite da ne treba da priznate nezavisnost Kosova.
E, o tome se radi. Zato je pitanje kratko i jasno, ne bili ste vi konačno rekli o čemu se radi. Ali, vi se bojite da ako to kažete da će vam pasti smokvin list i da će car biti go. Pa neka bude go zato što svi znamo šta radite. Eto, o tome se radi i zato je to pitanje tako jednostavno. Na tako jednostavno pitanje ne možete da odgovorite. Pričate veliku priču o istoriji, o angažmanu, o knjigama, o profesorima itd, i to nema veze sa ovim. Vi znate da sam lično, praktično u toj temi od 2001. godine, nezavisno od moje profesije.
Da bih vam dao mogućnost da još jednom nešto kažete, postaviću još jedno pitanje, koje je važno gledajući te izbore. Naime, opet je jednostavno. Da li vi kao Vlada Srbije imate ili ćete imati bilo kakav uvid u brojanje glasova i u iskazivanje rezultata ovih izbora? To me prosto zanima zato što u tim vašim dogovorima sa Prištinom, koji nisu tako da kažem transparentni, ne piše u sporazumu i u planu implementacije. Nije jasno na osnovu čega će centralna izborna komisija proglasiti rezultate, i da li su oni podložni kontroli, bilo kakvoj kontroli od naše Vlade ili neke sene službe?

Predsednik Vlade.

Dobar dan gospodine predsedniče. Znate šta, sada kada slušam šta vi sada govorite, čini mi se kao da ste nevini, kao da ste se prvi put suočili sa pitanjem KiM. Jel mogu ja samo da pitam ovde prisutne narodne poslanike. Kada je proglašena nezavisnost KiM? Koje godine je to bilo? Ko je tada bio na vlasti? Da nije možda stranka vaša gospodine Samardžiću? Šta ste preduzeli gospodine Samardžiću?
Vaša je obaveza po Ustavu da preduzmete za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Šta ste vi preduzeli, osim što ste polomili trafike i zapalili ambasade? Šta ste preduzeli? Što niste pokrenuli? Jel ste imali vojsku. Što niste izvršili mobilizaciju? Valjda je vama jasno da mi Kosovo možemo da povratimo samo ratom. Nemojte da lažete ovaj narod i da im pričate svašta. Kada se povede u rat onda dezertiraju. Kada je rat, za rat se javljaju, za juriš se javljaju najbolji. Kada je mir, za juriš se javljaju najgori.
Zato dame i gospodo, da vam kažem jednu stvar, nije Angela Merkel sa mnom sedela u istoj poslaničkoj grupi frakcije, znači IPP. Sa vama je sedela dame i gospodo, u IPP. Nije Madlen Olbrajt sedela sa mnom, nego je sedela sa vama iz DOS kada ste dolazili na vlast 2000. godine. Kome vi sada to kažete, smokvin list će da padne. I vi ste čisti pred istorijom.
Da vam kažem jednu stvar, možete vi da pričate o Miloševiću šta hoćete, ali on je bar pokušao da brani Kosovo. Vi kada je nezavisnost Kosova proglašena, vi ste se toliko naljutili da ste srušili Vladu, i time ste ostali čisti pred istorijom. A da ne govorim o drugim pitanjima koja su vezana za neke druge delove naše zemlje.
(Narodni poslanik Miloš Aligrudić, dobacuje sa mesta, ali se ne razume, a narodni poslanik Zoran Radovanović, sa mesta dobacuje: Ćuti bre seljačino jedna.)
Bez žustrine i bez polemike. Mi polemišemo …
(Predsednik: Molim sve kolege da nemamo takve ispade.)
… gospodin Aligrudić i ja smo tu već godinama, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Samo hoću da vam kažem sledeće.
Ne sporim se ja sa vama, šta bi bilo možda najbolje za Srbiju, šta bi bilo najpravičnije, šta bi bilo božansko rešenje, ali se sporimo oko toga da ne možete narod zvati na žrtvovanje za nešto za šta unapred znate da nije moguće. Treba narod naš da preživi. Jer, ako oko Gračanice više nema Srba teško ćemo ikada moći više da se pozivamo na tako nešto. Zato pozivam Srbe sa KiM da ne slušaju političare koji gledaju u ovome da samo dobiju političke poene, nego da misle o sebi, da misle o sebi i svojoj sudbini, jer neće sutra da dođe ni Koštunica, ni Dačić, ni bilo ko drugi da vas puško brani, nego ćete vi sami morati da se branite dole. Ne daj bože. Izaberite svoju vlast. Onaj ko ne uzme vlast kad mu se nudi, proći će kao DSS.