Gospodin Samardžić.

Gospodine predsedniče Vlade, vi ne da ste izgubili samo kompasa u politici, nego ste izgubili glavu danas, jer ne odgovarate na pitanja, a ono što govorite ponovili ste ovde bar 30 puta na različita pitanja. Vi imate refren, imate ploču koju ste stalno okrećete, to je pokvarena ploča, ali upotrebite je kada je potrebno da zamajavate, kao što i ove Srbe zamajavate sa vašom pričom.
Ponovo poredite neuporedive stvari. Mi poznajemo u istoriji fenomene okupacije i secesije, i svega toga, i na to nekada ne može da se utiče. I Srbija i Vlada Srbije na to ne može da utiče. Ono što može da se utiče jeste da se dobrovoljno to ne prihvati. Dakle, ovde imamo jedan iznuđeni akt koji vi poredite sa jednim dobrovoljnim voljnim političkim aktom, a to je potpis na Sporazum o normalizaciji odnosa koji predaje Srbiju Kosovo. To je ta razlika gospodine Dačiću koji ne znam da li ćete razumeti. Ali, to vi radite. U tome je problem i u tome je ta glavna razlika. Znači, vi ste na vlasti, svaka čast, ali ste upotrebili sva sredstva da na njoj ostanete, i to tzv. međunarodnoj zajednici tj. zapadnim zemljama dajete plezir koja će vas pomoći da ostanete na vlasti. Demokratska stranka Srbije je imala takav izbor ali ga nije preuzela.
Kada je o izboru reč, gospodine Dačiću, i kada je o izborima reč, da ipak treba imati neko pravo izbora, treba da postoji. Zašto vi stalno umesto tih Srba govorite? Kao prvo, oni su građani Srbije. Treba da uživaju sva prava po zakonu, pa i prava primanja koja primaju od Republike Srbije. Znači, vi umesto njih i u Briselu i ovde u Skupštini govorite šta je njihov interes. Pa dobro nisu oni maloletni. Oni su 14 godina živeli pod tim uslovima pod kojima žive, pa su se opredelili da nastave da žive, a Srbija je obavezna da ih pomogne u tome. Dakle, od visokih političkih pitanja i zaštite prava, pa sve do finansiranja.
Sada ste vi odjednom došli do zaključka da su Srbi na Kosovu teret svima nama ovde u Beogradu i u Srbiji, i da treba tog tereta da se otarasimo kao bube na reveru da bismo otišli u EU, a da biste vi ostali na vlasti zato što biste postali favoriti takve jedne strukture. Nemojte tu činjenicu da pokrivate raznim pričama koje nemaju veze sa temom o kojoj govorimo.

Narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su svima u Srbiji jasni prioriteti Vlade Republike Srbije.
Jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije, svakako jeste normalizacija odnosa, nastavak dijaloga, mirovni proces i implementacija, i sprovođenje onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu. Drugi prioritet jeste ekonomija. Ne mogu se realizovati, ne može se realizovati i jedan cilj Vlade Republike Srbije bez ekonomskog oporavka države.
Gospodine Dačiću, moje prvo pitanje, nisam imao nameru da ga postavim, ali ću morati definitivno. Vi ste bili na prostoru KiM i onda kada su mnogi u ovoj sali politiku kada je reč o pitanju KiM vodili iz beogradskih centrala, odnosno iz centrala svojih stranaka u Beogradu, pre svega mislim na dan kada je proglašena jednostrana nezavisnost KiM. Vi ste i pre nekoliko dana, kao premijer Vlade Republike Srbije, bili na prostoru KiM, i razgovarali sa onima koji žive na prostoru KiM smatraju Srbiju svojom državom.
Gospodine Dačiću, moje pitanje je jednostavno. Šta oni sa kojima ste razgovarali misle?
Moje drugo pitanje. Vlada Republike Srbije je pre izvesnog vremenskog perioda na otvorenoj sednici Vlade otvorenoj za javnost izašla sa vrlo jasnim predlogom seta ekonomskih mera, i ja želim da kažem da mi smatramo da to pokazuje da je Vlada na jedan odgovoran i ozbiljan način sagledala ono što jesu aktuelni problemi danas, i da je ponudila odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana, a koja nisu na teret onih socijalno najugroženijih kategorija stanovništva.
Rekao bih da je ovaj predlog jedan deo sveobuhvatnog i sistemskog odgovora na ono što jesu evidentni problemi danas i to pokazuje da Vlada Republike Srbije ima konkretan i ima jasan plan i da ovaj predlog nije ni programska nije ni politička, ni ekonomska proklamacija, imate vrlo jasno izračunate, precizno definisane ciljane rezultate koji će biti realizovani u narednom vremenskom periodu. Dakle, ovaj predlog je realnost i jeste stvarna potreba za koju svi mi zajedno treba da se zalažemo.
Nekoliko je karakteristika ovog seta ekonomskih mera. Tu su, pre svega, racionalno ponašanje, domaćinsko trošenje, restriktivnost, odnosno ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta, jer ne može se štedeti tamo gde nema, već tamo gde ima, dakle, ušteda na nivou države.
Vlada je pošla sama od sebe i pokazala nam svima koliko odgovorno moramo u tom pogledu da se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Želim da kažem da ovo jeste hrabar i ekonomski, ali i politički potez koji treba da vodi ka ozdravljenju privrede.
Moje drugo pitanje, gospodine Dačiću, takođe za vas, koji su to, mi ćemo ovaj set ekonomskih mera imati formulisan kroz zakonske predloge, izmene i dopune zakona ovde pred republičkim poslanicima u Republičkom parlamentu, ali nakon usvajanja toga, koji su to naredni koraci Vlade Republike Srbije koji će voditi ka ekonomskom oporavku i ekonomskom ozdravljenju države.

Hvala.
Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.

Najkraće, naravno da su građani Kosova i Metohije, odnosno Srbi koji tamo žive, pre svega, kao i kod nas ovde naravno kada su izbori u nekoj od opština, trenutno meta međustranačkog nadmudrivanja i prepucavanja. Mislim da je najveći broj njih je shvatio da ovde nije reč o tome koja će sad stranka da pobedi na tim lokalnim izborima, nego da je reč o jednom, ima li država plan ili nema? Šta mi hoćemo i kojim putem hoćemo nešto da postignemo? Mi smo jasno rekli koji je plan. Lokalni izbori, zajednica srpskih opština i borba za dalje, za naša prava i za pravedno rešenje kosovskog problema.
Ako ima neko neki drugi plan, ako misli da taj plan može da se izbori za legalitet i legitimitet na međunarodnom planu, pre svega, a zašto kažem na međunarodnom planu? Zato što, valjda je svima nama jasno da mi ovde možemo da se dogovorimo šta god hoćemo, ali od naše odluke do realizacije svega toga, dugačak je put. Stalno ponavljam, ne treba da potcenjujemo naše snage, ali ne treba ni da precenjujemo naše snage.
Ako neko misli da je rezolucija u Narodnoj skupštini dovoljna da vrati Kosovo i Metohiju u ustavne okvire, mislim da taj stvarno ne zaslužuje na ozbiljan način da se bavi politikom, više spada u neka romantičarska društva koji misle da je istina ono sve što oni misle.
Ponoviću još jednom, nemojte mi zameriti, kada je Rusija ušla u Čehoslovačku šezdesetih godina, komitet partijski u Kolašinu je zasedao i zaključili su da Rusija mora odmah da se povuče iz Čehoslovačke. Onda se javio jedan i rekao - šta ako se ne povuče? Predsednik kaže – zakazaćemo ponovo sednicu.
Pričaću vam stalno, zato što vi stalno zakazujete taj komitet, a moramo da shvatimo da taj komitet više ne postoji, niti ga iko više nešto pita. O Kosovu danas se raspravlja svuda u svetu, jedino izgleda ne smemo mi da raspravljamo o tome i da dajemo ideje kako da se to pitanje rešava.
Znači, moje mišljenje u različitim delovima, postoji različito usmerenje, odnosno opredeljenje ljudi. Vrši se veliki pritisak, mnogo se veći pritisak vrši da se izbori bojkotuju, nego da se izađe na izbore. Mnogo se veći pritisak vrši, politički pritisak. Vi znate da postoji ideja o kojoj govore vaši predstavnici DSS dole na Kosovu i Metohiji, SRS, da svima koji izlaze na izbore da dele keče. Zašto? Mislite da to nije veća pretnja od nečeg drugog?
Kada je reč o ekonomskim merama, ovde su ministri, ovo je samo prvi deo onoga što mislimo da treba da se uradi. Nema uspeha ako se baziramo samo na štednji, mora da se neguje politika rasta, zato mislim da će sada uslediti mere koje upravo treba da podstaknu rast.
Bilo je jedno pitanje danas, mislim da je gospodin Marković to pitanje postavio, znate, mi smo toliko kredita uzeli iz inostranstva, koji su bili investicionog karaktera, govorili smo o tome da će oni da podstaknu naše javne radove, a nismo imali ni 1% društvenog rasta, nismo imali rast industrijske proizvodnje. Zašto? Zato što taj posao nisu radile naše firme, ili su ga radili po dampiškim cenama, stranci dobiju poslove i za upola ili za 60% vrednosti posla daju domaćim firmama. Od toga, osim što ćemo dobiti same objekte koji se grade, što ćemo otplaćivati kreditom, naša privreda nema nikakvog efekta.
Slažem se da ovo mora da bude jedan set mera, ali kao i kada je u pitanju Kosovo. Mi možemo da gledamo mirno kako tonemo u živo blato, ili ćemo nešto da preduzmemo pre nego što bude kasno i zato smo i doneli odluku da su dve ključne politike naše Vlade, evropske integracije zato što je to dobro za Srbiju i drugo, ekonomska stabilizacija, odnosno konsolidacija javnih finansija i rast zaposlenosti i životnog standarda.

Reč ima gospodin Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine Dačiću, u potpunosti se slažem sa vama. Štednja jeste dobra u periodu kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize i dobro je da se štedi na nivou države, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Moramo naći način kako da se razvijamo, da povećamo prihode, da stvorimo, poboljšamo investicionu klimu, da stvorimo atraktivan investicioni ambijent i da nastavimo sa strukturnim suštinskim reformama, bez kojih nećemo moći da osetimo pozitivne efekte.
Investicije i projekti jesu rešenja i to jeste način da se Srbija razvija, tu ste potpuno u pravu. Tokom prethodnog vremenskog perioda, imali ste i značajne međunarodne posete u cilju privlačenja stranih investitora. Pre nekoliko dana otvorili ste i srpski investicioni dan u Londonu.
Moje sledeće pitanje je vrlo konkretno, da li je i u kojoj meri poboljšana, kakvo je vaše mišljenje, investiciona klima u Srbiji danas i šta je to što Vlada Republike Srbije može da učini, šta je to što mi kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije možemo da učinimo da bi stvorili što atraktivniji investicioni ambijent u Srbiji koji će biti daleko privlačniji za strane investitore?

Reč ima gospodin Dačić.

Iskreno rečeno, profit je glavni podsticaj za strane investitore. Niko od stranih investitora ne dolazi u Srbiju da bi spasio Srbiju, nego da bi nešto zaradio i to je valjda normalno, nisu oni iz humanitarnih organizacija nego ima svoju kompaniju.
Sa druge strane, da li će neko doći da radi u Srbiji zavisi pre svega od političke stabilnosti i zavisi od toga kakve ljudi asocijacije imaju kada se spomene uopšte reč „Srbija“ u međunarodnim odnosima. Zato je za nas ključno pitanje pozicioniranje Srbije, imidž Srbije, da li Srbija predstavlja neki faktor ili ne u međunarodnim odnosima.
Ako želite da vam dam iskren odgovor, mislim da smo tek na početku jednog potpuno drugačijeg pozicioniranja, nego ono što je bilo u nekoliko proteklih decenija. Zato i nivo i obim stranih investicija, naročito ovih direktnih, nije naročito velik, čini mi se, u ovim godinama, ali moramo da radimo isto tako i na podsticanju domaćih investicija.
Ono što je sigurna ocena, od koje niko ne može da pobegne, to je da je slika o Srbiji danas mnogo bolja nego što je bila. Samo tako možemo da…
(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)
Ne znam ko je to sada rekao i dobacio. Sumnjam na, nije bitno na koga sumnjam.
(Srđan Milivojević, s mesta: Na nas se uvek sumnja.)
To je opravdana sumnja. Šalim se, naravno.
Svako će da kaže za svoju vlast da je najbolja. Nije to bitno. Ja bih voleo da Srbija danas može da bude značajnija u međunarodnim odnosima nego što su neke male, pigmejske, patuljaste države iz našeg okruženja, koje ne predstavljaju nikakav strateški interes za te velike zemlje u regionu, ali su se one za to izborile, a mi smo ostali negde po strani i izgubili smo svaku moguću podršku, bez koje ne možemo da rešimo problem. Ako želite da rešite neki problem, osnovni pristup jeste da utičete na one koji donose odluke. Mi, nažalost, nismo mogli odlučujuće da utičemo na one koji su donosili ključne političke odluke o sudbini bivše Jugoslavije. Bez ove promene možemo mi da pričamo šta hoćemo, neće biti stranih investicija, jer je Srbija jedno vreme bila praktično parija u Evropi. Mi smo bili nedodirljivi. Vreme je sada drugačije i zato ne smemo da propustimo šansu. Dve su šanse propuštene – Dejtonski sporazum, Peti oktobar. Ako ovo propustimo, ne znam kada će doći sledeća. Hvala.