Ali, otvorili ste tačku.

Da, otvorila sam.
(Nada Kolundžija, s mesta: Time ste prekršili Poslovnik.)
Određujem pauzu do 16.00 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim studente Fakulteta političkih nauka, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
S obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici, na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade, Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova, Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja, Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine, koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru, ili Vladi, iz njihove nadležnosti. Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano. Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, ili oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana, od dana kada je pitanje postavljeno. Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice, čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali najviše do 30 dana. Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta, kako bi odgovorio na pitanje.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje, ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika.
U skladu s tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja. Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Prvi je narodni poslanik Riza Halimi. Molim vas prijavite se.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodo ministri, moje pitanje je povezano sa nedavnim tragičnim događajem u Bujanovcu kada je ubijen policajac i atmosfere koja je stvorena nažalost tom prilikom, o jednoj preplavljenoj, da kažem, atmosferi raznih članaka i lažnih informacija o najvećem selu sa albanskim stanovništvom u Preševskoj dolini, Velikom Trnovcu o kome se nažalost ponovo, nije prvi put, stvara lažna slika kao o balkanskom centru droge u kome, kako se kaže u ovim netačnim natpisima, u svako vreme mogu naći na tone droge i u kome, verovatno nema više od 7.000 stanovnika, se kaže da ima preko 6.000 švercera droge. To znači maltene da su i deca i učenici i nastavnici i lekari i svi redom, pa čak i rukovodioci, pa i predsednik opštine, svi šverceri droge.
Ovde je pitanje – čemu vodi, gde vodi i kome je potrebno stvaranje ovakve napete situacije i zašto nadležni organi ne daju odgovarajuće odgovore, pogotovo kada se pored ove iskrivljene slike sa drogom paralelno formira jedna druga predstava, i opet ne prvi put, da navodno policija u Veliko Trnovce ne može da uđe, što je notorna laž? Dugo vremena se ćutalo. Tek sada sramežljivo se čuje neka izjava da ipak tamo ima jedan punkt policije i da žandarmerija dva, tri puta dnevno prolazi kroz Veliki Trnovac, a ja dodajem da tu živi najmanje 15 policajac, pripadnika lokalne policije. Otkud ideja da u tom velikom naselju ne ulazi policija?
Sada se bojim u ovoj situaciji …
(Predsedavajući: Vreme.)
… U skladu sa tom situacijom postavljam pitanje - zašto se ne daje identitet ubice i ako je tačno da je ubica prešao na teritoriju Kosova, da li je službeno zatražena pomoć od Euleksa i kosovske policije da se definitivno procesuira ovaj težak incident? Hvala.

Da li neko želi da da odgovor?
Reč ima premijer Dačić.

Neću sada da ulazim, dame i gospodo poslanici, u objašnjavanje celog ovog slučaja. Prema informacijama koje MUP i policija imaju o ovom događaju počinioci se nalaze na teritoriji Kosova i u toku je intenzivni rad na dodatnim informacijama. Reč je o ljudima koji su učestvovali i koji su deo te nedozvoljene trgovine, istina ne narkoticima nego cigaretama.
U svakom slučaju, podržavam ono što je istakao gospodin Halimi. Mislim da treba da radimo na uspostavljanju što većeg poverenja u tom delu naše zemlje. Sa tim u vezi sam primio delagaciju predstavnika Albanaca sa juga Srbije. Vlada Srbije je takođe usvojila zaključke na predlog Zorana Stankovića kada je reč o ove tri opštine sa juga Srbije. Ministarstvo će raditi na realizaciji tog dogovora.
Ono što je za Srbiju važno je da sigurno da Albanci koji žive na jugu Srbije treba da se u potpunosti integrišu u srpske institucije i srpsko društvo i da se svi problemi koji postoje rešavaju dijalogom. Sigurno da to ne znači da mogu biti dopuštene razne kriminalne radnje ili neprijateljska delatnost koja je povezana sa narušavanjem našeg teritorijalnog integriteta. Ne treba i ne sme da postoji u našoj zemlji nijedno selo gde policija ne može da dođe. Treba zajedno da radimo na tome da se utvrdi puna istina o ovom slučaju i svim drugim koji su se dešavali na tom delu. Ima dosta ubistava među Albancima ili krivičnih dela koja nisu rešena još iz prošlosti.
Vlada Srbije je spremna za razgovore i na tragu onoga o čemu se razgovaralo i dogovaralo još pre desetak godina, posle 2000. godine, kada su i izbili problemi na jugu Srbije.
U svakom slučaju, tenzije treba izbegavati, treba smirivati situaciju. Policija nije, niti MUP, izdala nikakvo saopštenje u tom smislu u kojem ste vi govorili. To su više bili neki medijski napisi, a zvanična saopštenja će biti izdata kada ceo taj slučaj bude rešen. Hvala.

Hvala.
Riza Halimi, izvolite.

Zahvaljujem se na obaveštenju i informaciji u kojoj, po meni, ima dosta stvari koje do ovog trenutka nisam znao i bez daljeg da je tu zajednički interes, da uloga MUP i policije do kraja se realizuje, kao i u svakom drugom delu države i upravo zato se traži od svih faktora u društvu da se to područje tretira isto u svim domenima, i u ekonomskom i u socijalnom i u političkom i u svakom smislu. Ne bi smelo da se o tom području govori, kao do sada, samo kada ima incidenata, da ipak bude drugi povod, da bude pozitivnih stvari. Verujem da je započet proces, ono što je malopre premijer rekao, u kom bi trebalo dugo vremena gomilani procesi da se rešavaju. Od prvog sastanka sa gospodinom Vučićem i ovog poslednjem sa gospodinom Dačićem, sada dva najodgovornija rukovodioca Vlade i uopšte države, obećavaju da će stvari da krenu u pozitivnom pravcu.
Smatram da ne bi smelo dopustiti bilo koju slabost državnih organa, u ovom slučaju policije, da se slabosti pokrivaju preko ovakvih senzacionalnih tema. Neka se vidi čija i koja odgovornost je u pitanju, jer kako se dugo vremena tu navodilo da se očekivalo vozila sa ogromnom količinom droge, a policija šalje samo jednu patrolu, po meni je to apsolutno bilo nelogično. Red je da nadležni o ovom slučaju daju detaljnije informacije, da ne bi bilo prostora za različita tumačenja, što bi stvorilo nepotrebnu konfuziju. Ja sam za to da se što efikasnije ovaj slučaj reši i da jedno ili više lica, koliko je uključeno, dobijenu zasluženu kaznu, jer se stvarno tu radi o kriminalnom delu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

Imam tri minuta, a dosta pitanja, pa zato ću odmah da krenem. Očekivao sam da ovde bude više ministara, onih koji treba da čuju moje pitanje, ali svejedno.
Gospodine Dačiću, zašto se prilikom privođenja osumljičenih za privredni kriminal postupa tako da se ponižava i vređa njihovo osnovno ljudsko dostojanstvo? Video sam kako je Petar Matijević, ugledni privrednik, priveden sa lisicama na rukama, povijene glave, pritisnut da gleda u zemlju, kao da je u pitanju neki veliki zlikovac ili narko diler. Petar Matijević je dobar privrednik. Zapošljava dve hiljade ljudi. Njegova imanja su uzorno obrađena i nema razloga da se tako postupa. Zbog čega se tako postupa?
Drugo pitanje je za gospođu Mihajlović. Da li se Srbija odrekla svojih obaveza koje je preuzela u Kjotu, da će da smanji upotrebu sagorevanja fosilnih goriva i da ih zameni biološki obnovljivim gorivima? Ovo pitam zato što fabrika biodizela u Šidu još ne radi jer nisu ukinute akcize, što je uvedena akciza na uvoz biodizela iz Nemačke. Zbog toga je uvoz prestao i na pumpama u Srbiji vozači uopšte ne mogu da kupe biodizel.
Pitanje za gospodina ministra finansija, Krstića. Vaš prethodni kolega Mlađan Dinkić je prošle godine u ovo vreme odlučio da se prihodi Uprave za zemljište, Uprave za vode, Uprave za šume ekspropišu i uvedu kao prihod budžeta, s tim da se na kašičicu daje novac za njihove projekte, u znatno smanjenom obimu. I ove godine, radovi u ove tri oblasti su znatno reducirani i u manjem obimu. Da li postoje izgledi da se taj novac, ti izvorni prihodi vrate ovim upravama, da mogu normalno da finansiraju svoje poduhvate?
Još jedno pitanje za gospodina Glamočića. Setva ove 2013. godine, najvažniji privredni zadatak, biće obavljena lošije nego što smo očekivali, jer seljaci nemaju novca, seju svoje seme koje manje rađa, nemaju novca da kupe đubrivo. Predlagao sam da se Direkciji za rezerve odobri jedan kratkoročni zajam u dinarima, da kreditiraju ratare, da kupe đubrivo i seme. To bi oni vratili u žetvi 2014. godine isporukom zrna žita, od čega bi Srbija mogla da ima veliki devizni prihod za izvoz možda miliona, dva miliona tona pšenice. Da li ima izgleda da se to još pre okončanja setvenog roka uvede i reši ovo pitanje? Inače, kakva setva, takva žetva. Setva je loša pa, prema tome, nema izgleda za neki veći rod u 2014. godini. Hvala.