Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na primeru ova četiri zakona iz oblasti pravosuđa vidimo da je potrošeno vreme manekenskih osmeha, učmalog izbegavanja susreta sa realnošću, jeftinog kritizerstva i demagogije, nepotkovane ambicioznosti, cinične smirenosti, vidimo da je prošlo vreme kvazisalonske neobaveštenosti i da je od velikog balona od sapunice ostala samo magla koja se i dalje prodaje kao alva upakovana u celofan neke sveopšte bahatosti, ali onoga i onome čega mnogo ima na tržištu, cena brzo pada.
Na primeru ova četiri zakona, vi danas teška srca morate priznati da smo mi iz DS bolji od vas, da smo radili bolje, organizovanije, da smo radili bolje u korist građana Srbije, da ste morali da se odreknete svog sistema vrednosti koji ste proklamovali 23 godine, teške godine, i da prihvatite onaj sistem vrednosti i ona načela o kojima smo vam mi govorili.
Neću sada da vam čitam šta ste sve kazali kada smo radili reformu pravosuđa. Neću sada da vam čitam vaše izjave, evo baš izjavu gospodina koji dobacuje, šta je govorio o reformi pravosuđa i kakvu je reformu reformisanog pravosuđa najavljivao, ali ću vam samo istine radi, pročitati šta kaže Venecijanska komisija o ovome što vi radite, a na šta se sa ponosom pozivate.
Kažu ljudi da nacrti amandmana na Zakon o sudijama i Zakon o uređenju sudova u celini su pozitivni, ali su prilično tehničke prirode. Deluju kao da nisu preterano značajni u odnosu na tešku situaciju u kojoj se trenutno nalazi pravosuđe u Srbiji. Dakle, izmene su tehničko kozmetičke. To kažem ja, ali vam to kaže i Venecijanska komisija.
Ako želite polemiku sa DS, onda morate za nju da se pripremite. Pogrešno je da na instituciju koja se zove poslanički klub DS reagujete i napadate je neznanjem, neistinama i klevetama. Za ovakvu polemiku sa nama morate da se spremite i da na naše znanje odgovorite ili ćutanjem, ili vašim enciklopedijskim neznanjem, ali nikako uvredama, jer to u Srbiji ne prolazi.
Dakle, ne možete da se ponašate kao vatrogasac koji đevđirom gasi požar, jer od tog požara izgori država. Kazali ste nam nekoliko puta veoma važnih stvari kada je reč o reformi pravosuđa i mreži sudova.
Samo zbog građana Srbije ću pročitati ne sve što je čitao gospodin Nenad Konstantinović, gde sve građani Srbije više neće imati pristup sudskim jedinicama i sudu, ali ću navesti samo jednu opštinu. Opština Lučani i njena mesna zajednica Guča. Guča nije opština, Guča je mesna zajednica u opštini Lučani. Jedna veoma poznata mesna zajednica koja organizuje jednu veliku manifestaciju. Nema ko nije trčao tamo da se slika, ali nažalost, zaključili ste da Lučani i Guča više ne treba da imaju sud i da treba da idu u Ivanjicu.
Mislite da od Guče do Ivanjice ima 30 kilometara. Znate kada će neko iz Jelen Dola da sedne na autobus i da uhvati taj autobus za Ivanjicu preko Guče i Lučana. Ima da ide do Požege, pa da preseda do Arilja ili Ivanjice. To je put od 130 kilometara.
Naravno, najvažnije je to da građane Srbije ni malo ne košta. Verovatno će oni po nekom vašem predlogu da se teleportuju do suda u Ivanjici, da li sa rotacionim svetlima kao ministri, da li bez rotacionih svetala, to ne znam. Ali, neistinita je tvrdnja da to neće proizvesti nikakve troškove po građane Srbije i to vidimo u predlogu budžeta i po novcu koji ste predvideli za Ministarstvo pravde.
Na kraju ovog svog izlaganja moram da vam kažem da sam pažljivo slušao vaše izjave o povećanju broja članova SNS. Verovatno to povećanje brojeva utiče, broj članova utiče onih 650 sudija koji nisu vratili člansku kartu SNS kada su se ponovo vratili na sudijsku funkciju. Ali, znam da je građanima Srbije duša ustreptala kada vide koliko vas ima. To je tako srpski, tako uzvišeno, tako napredno. Mislim da su oni to radili iz čistih ideoloških pobuda, te sudije, da su se učlanili u SNS, nikako da bi se vratili na posao.
Na kraju, vi nam uvek podmetnete kukavičje jaje, jer kada sam slušao kako ste čitali ko sve neće imati sud, u tom zanosu primetio sam da nema ni Karlobaga ni Ogulina ni Karlovca ni Virovitice, što je normalno, ali nema ni Kosovske Mitrovice, e to nije normalno. Ne znam kako ćete sledeći put izaći pred „Dveri“ i „Obraz“, koji vam više nisu tako popularne organizacije, da im kažete zašto nema suda u Kosovskoj Mitrovici. Nemojte da mi kažete da će ga biti. Evo, ja vas pozivam, bilo koga od vas naprednjaka da odemo 1. maja da obiđemo sud Kosovskoj Mitrovici i da im odnesemo srpsku zastavu.
Za kraj, Rumuni nameravaju da priznaju 2015. godine nezavisnost Kosova. Kada vidim kako ova vlada ukida sud Kosovskoj Mitrovici, vidim koliko ti Rumuni kasne za ovom Vladom. Ipak je Srbija bila zapad za njih. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pravda, pravičnost i efikasnost i ravnopravnost u presuđivanje u razumnom roku građana i privrednih subjekata, jer često se ovde govori samo građanima, a mi ovde govorimo i o privrednim sudovima koji su kao što znamo treći stub i temelj demokratije u Srbiji.
Naravno, i kada o tome govorimo i ovaj set pravosudnih zakona, mislim da sa te pozicije treba da posmatramo koliko je važno da ovu oblast uredimo da ona bude još bolja, da još više bude pravde, ili da bude prave pravde u Srbiji, prave pravičnosti i efikasnosti i ravnopravnosti pri suđenju. Ovo bih nazvao više reforma reformi koje nije bila uspela, znamo kakva je bila u prošlom mandatu. Čuli smo ovde neke diskusije o toj brzini itd. Rekao bih da je Venecijanska komisija svesna te činjenice, a mislim da je to intencija ovog seta zakona da se ne ide preko noći pa da se naprave kardinalni potezi kao što smo napravili. Bolje je u narednih nekoliko godina imamo odgovarajuće izmene, nego da jednim izmenama presečemo sve i napravimo haos u oblasti. Ovo nije oblast u kojoj možemo da se igramo. Ovo nije oblast u kojoj možemo preko noći da promenimo sve, a da sa druge strane mislimo da smo promenili sve a da napravimo haos koji smo objektivno u jednom prethodnom periodu imali i to nije stav narodnih poslanika. To je stav EU.
Mislim da ovakva promena „step baj step“ može da učini da se dođe do ovih osnovnih ciljeva stavljanja u pravu funkciju ovog trećeg stuba i temelja našeg društva, a to je pravda, efikasnost i ravnopravnost građana i privrednih subjekata, nego tako što bismo presekli i prepisali neki zakon iz Evrope, pa rekli – sada je to, a on bude neprimenljiv.
Moram da kažem, ne u nameri da stanem u zaštitu sudija, ali i mi kao jedan od ova tri stuba demokratije, kao poslanici smo često zaslužni za nejednako suđenje ili različiti sudski postupci ili različite sudske presude po istom postupku, tako što često ne vodeći računa u nekim zakonskim rešenjima pravimo prostor advokatima da se oni na neki drugi član pozovu nekog drugog zakona razvlačeći postupak .
Budimo potpuno iskreni prema tome koliko će sudska vlast biti efikasna, koliko će sudska vlast biti ujednačena u svom sudskom presuđivanju i to u mnogome znači od toga koliko mi vodimo računa, u krajnjem slučaju, kakve zakonske akte, ne samo ovaj set zakona, nego ukupno kakve zakonske akte usvajamo u ovom parlamentu. Prema tome, to je na neki način i naša dodatna obaveza.
Pošto imam još malo vremena moram da kažem još samo jednu rečenicu o jednom pitanju i još dve o nekom drugom, a to je u vezi sudova na KiM. Znate, mislim da smo u ovom parlamentu prihvatili Briselski sporazum. Ministar je vrlo precizno rekao šta je status suda u Kosovskoj Mitrovici, a valjda ne mislimo da je potrebno ako imao četiri apelaciona suda, da tu budu, nego je bolje da to bude u Nišu, nego da imamo loše presude na drugom mestu. Kako će biti? To je stvar procesa, pa ćemo u okviru procesa ovde odlučivati u parlamentu i rekao bih da je dobro rešenje nađeno u okviru toga.
Kada je reč o rasporedu suda, nadam se da će ministar neke amandmane da prihvati. Naravno da želja da se dođe do kvaliteta je koncentracija sudova i sudskih jedinica. Ne možemo se tu pozivati na ekonomičnost, jer pravda ne može na uštrb ekonomičnosti i uštede i efikasnosti.
Moram da kažem da sud u Ćićevcu po broju predmeta zaslužuje da bude bar sudska jedinica. Od 1936. je sud. Tu je 40 hiljada stanovnika i ne bih da posebno ulazim u to. Nadam se da će ministar to da sagleda kada budu bili amandmani, tu činjenicu da ćemo doći do odgovarajućeg pravičnog rešenja i u skladu sa tim će i poslanička grupa SPS podržati ovaj amandman.
Ako imam za još jednu rečenicu, moram da kažem pozivajući se na onu analogiju ili na obrazloženje, ako mogu tako da kažem, primedbu ministra kada je reč o prijemu u redove pravosuđa studenata sa neverifikovanih fakulteta. Voleo bih i zalažem se za ravnopravnost privrednih subjekata, pa prema tome i fakulteta. Mislim da se u pravilniku može naći načina, ministre…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… samo ovu rečenicu da završim ako mi dozvolite. Mislim da se u pravilniku može naći načina, ako država finansira studente na državnim fakultetima, oni moraju da imaju prednost u radu državnih organa ukupno. Kako ćete to pravno da nađete da se obezbedi ravnopravnost? Ne znam, ali nije logično da država na jednom mestu finansira studente a da oni onda nemaju… To je u mnogim zemljama rešeno, pa i u Francuskoj, da imaju obavezu da rade osam godina u državnim organima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović.
Preostalo vreme poslaničkoj grupi DS je tri minuta i 30 sekundi.

Poštovana potpredsednice, uvaženi ministre, kolege i predstavnici ministarstva, uvaženi narodni poslanici, u celih mojih tri minuta svešću se samo na jedno pitanje koje smatram izuzetno važnim, iako je ministar u više navrata potvrđivao da tu neće biti spora ni problema. Radi se o upotrebi jezika nacionalnih manjina u postupcima pred sudovima. Govorim iz razloga što je normalno da tu nemamo spora, da je to ustavna kategorija. To je Ustavom zagarantovano pravo nacionalnih manjina. Potpisali smo četiri bilateralna sporazuma sa susedima, sa Hrvatskom, Mađarskom, Makedonijom i Rumunijom, kojima smo se obavezali da ćemo zaštititi i pružiti mogućnost korišćenja jezika manjina i u sudskim postupcima. Potpisnici smo Evropske povelje koja štiti regionalne i manjinske jezike. U našem zakonodavstvu imao četiri zakona koja to regulišu. Rekli bi da smo prenormirani. Imamo Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, o službenoj upotrebi jezika i pisama i dva procesna zakona i svaki na svoj način govore o ovom problemu.
Ono što bih htela da ukažem kada, spominjem sve ovo čime ova oblast regulisana, da ove odredbe prateći od Ustava, pa ka pojedinačnim zakonima, nisu u najboljoj harmoniji, ima malo dizbalansa i na različite načine regulišu oblast. Ono što svakako nije sporno da svi ovi zakoni omogućavaju ovu upotrebu. Tu sigurno ćemo se složiti, međutim, iskustva koja imam s obzirom da sam pripadnik nacionalne manjine i znam kakve su naše muke u upotrebi službenog jezika i pisama, govori mi da nije tako jednostavno obećati da će se nešto izvršiti, da mnogo toga treba tu preduzeti da bi do upotrebe jezika nacionalnih manjina došlo u sudskom postupku u pravom značaju.
Iz jedne analize koju je radio zaštitnik građana na teritoriji Srbije, ukazano je da recimo u centralnom delu Srbije skoro da se uopšte ne koriste jezici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi, a i tamo gde se postavi taj zahtev, komentari su veoma neumesni, kažu da oni to traže da bi usporili postupak.
Najviše se koristi normalno u Vojvodini koja je tradicionalno multinacionalna i gde postoji ta tradicija. Pri tome, i u Vojvodine se ne koristi podjednako najviše se koristi mađarski jezik, to znači u sredinama gde oni mogu, najčešće je Subotica, Zrenjanin, Senta, nekada i Temerin kada je imao sud bio je po tome poznat.
Vi ste govorili ministre o problemu koji je Vršac imao. Igrom slučaja dolazim, rodom sam iz tog kraja, poznajem veoma dobro kraj i znam koliko mojim seljanima je teško da vode sudski postupak na srpskom, to ne znači da ga oni ne govore, ali terminologija im nije poznata. Prema tome, treba im omogućiti edukacijom sudija i ostalih sudijskih službenika da bi mogli da svoj jezik koriste i trebalo bi prevashodno, s obzirom da terminologiju ne možemo iz rečnika da učimo, trebalo bi bar neke zakone procesne i neke suštinske zakone prevesti na jezicima nacionalnih manjina, jer bi to omogućilo bolje osposobljavanje za rad kadra u pravosuđu. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam poprilično iznenađen s obzirom da ja priznajem da ne dolazim iz oblasti pravosuđa, nekim „neznanjima“ koji su iskazali oni koji su trebali biti eksperti u ovoj oblasti, posebno ako neko predaje na Pravnom fakultetu i ako ubuduće treba sa tog Pravnog fakulteta da izađu sudije koje će se tu školovati i koje treba da obnove čast i dostojanstvo tog poziva koji je, žao mi je što moram to da kažem, ta čast i dostojanstvo je potpuno zagubljeno u poslednjih 20-ak godina, a u poslednjih 10 godina posle reforme i deforme, ne treba ni govoriti.
Za samo nekoliko sati sam prikupljao komentare na pauzi, šta misle građani o sudstvu, pravosuđu, mreži sudova, itd? Od svih komentara koje sam dobio, a ima ih stotinak za dva sata, koje sam uspeo da skupim, nijedan nije pozitivan. To govori o tome šta građani misle o pravosuđu, a ja moram reći da mnogi od nas ovde su govorili u vrlo ružičastom i pozitivnom svetlu o stanju u našem sudstvu, u našem tužilaštvu, o mreži sudova, o mreži tužilaca.
Nisam za manekenske osmehe, ali nisam ni zato da tužioce, posebno ove najvažnije republičke i za organizovani kriminal, nisam za to da ih dovodimo na svadbe državnog sekretara u Ministarstvu pravde, to je za mene neprihvatljivo. To govori o povezanosti izvršne vlasti sa pravosudnom, posebno ako mladoženja i tužilac nisu u rodbinskoj vezi. Ako jesu, tek je to onda problem. Dakle, nisam za tu vrstu manekenskih osmeha koji se pokazuju na tim svadbama, gde želi da se pokaže moć stranke nad pravosuđem i da se time stavi na znanje građanima kojima se sudi, u kojoj mreži sudova će se raditi, u kojoj mreži tužilaca.
Nisam iznenađen prošlom mrežom sudova i mrežom tužilaca, s obzirom da je ministar pravde bila gospođa koja je radila nekad u Kabinetu Ministarstva pravde, a između službenika u Ministarstvu pravde i Ministarstva pravde imala jednu odiseju koja se zove tužilaštvo.
Godine 2003. bivši ministar pravde ili ministarka pravde izabrana je za tužioca, odnosno imenovana protivustavno. Dakle, bivši ministar postao je tužilac protivustavno, odnosno ministarka i to je ustavni sud 2004. godine i proglasio da je to imenovanje 2003. godine bivšeg ministra pravde koji je kasnije postao ministar pravde, a tada je postao tužilac, bio neustavan, na istom imenovanju je imenovan i Bruno Vekarić.
Zato pitam ministra pravde, da li je tačno da je Ustavni sud 2004. godine proglasio neustavnim Zakon o tužilaštvu po kojima su imenovani, Snežana Malović za tužioca i Bruno Vekarić za tužioca? Ovo pitam tim pre što je Bruno Vekarić i dalje zamenik tužioca za ratne zločine i nije prošao prvi izbor u Skupštini. Dakle, njega je kasnije, molim malo za pažnju, Veće tužilaca ponovo izabralo na mesto zamenika tužioca za ratne zločine, bez obzira što nije prošao prvi izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato bih voleo da ministar pravde odgovori da li su to izbori iz 2003. godine bili protivustavni, odnosno da li je Ustavni sud to proglasio neustavnim?
Takođe, želeo bih da mi odgovori da li je isti taj Ustavni sud, odnosno u drugom sastavu, proglasio i neustavnim izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda? Danas kada slušamo kritike ovih zakona, treba da znamo da su većina izbora, većina odluka za vreme bivše vlasti proglašene neustavnim i da su čak oni čiji su izbori proglašavani neustavnim, rukovodili pravosuđem. Zato bih želeo da mi se na to odgovori ukoliko je to moguće.
Naš narod kaže da nema poverenja u ovu presudu i otprilike se svi komentari svode na to da sirotinja nema pravo da se tuži, da nema gotovo pravo ni da se uhvati za kvaku i da nema čemu da se nada kada se uhvati za kvaku bilo kog suda.
Mreža sudova koja je bila, bila je takva da smo mi iz Inđije i Pazove morali da putujemo od 50 do 70 kilometara svaki dan da bi došli do suda, odnosno Prvog osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Pri tome smo za godinu dana trošili goriva oko 100 hiljada, što stranke u postupku, što svedoci, što advokati, godišnje su trošili oko 100 hiljada evra, zato što im je Osnovni sud bio dostupan tek u Sremskoj Mitrovici, pa je od Pazove, Banovaca, Belegiša, Slankamena, Inđije, Novih Karlovaca trebalo putovati do Prvog suda i pri tome su se naravno koristili automobili i na taj prevoz je potrošeno preko 100 hiljada evra.
Takođe je izgubljeno svake godine oko 40 hiljada časova za vreme dok je putovanje sa tih mesta do udaljenog suda, do dostupnog sudstva, bilo dostupno u to vreme. Meni nije čudo što nas ogovaraju danas i što najlošije o ovom zakonu govore oni koji su izvršili reformu i deformu bivšeg suda. Kod njih je Boginja Pravde bila toliko slepa da su je priveli i učlanili u njihovu stranku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona iz pravosuđa. Donošenje seta zakona iz oblasti pravosuđa prava je stvar, kako za građane Republike Srbije, tako i za državu Srbiju, iz više razloga. Navešću samo nekoliko.
Prvo, primenom ovih zakona poboljšaće se rad pravosuđa.
Drugo, ovim zakonima pridoneće se vraćanju poverenja naših građana u pravosudne organe, koje je izgubljeno u prethodnom periodu bivšeg režima.
Treće, svim građanima Republike Srbije omogućiće se lakši pristup pravdi.
Četvrto, uspostaviće se jače osnove vladavine prava nad politikom.
Peto, primenom ovih zakona pridoneće se modernizaciji Srbije za koju se zdušno zalaže SNS na čelu sa svojim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.
Gospodine ministre pravde i državne uprave Selakoviću, nasledili ste Ministarstvo pravde i državne uprave u momentu kada je pravosuđe u Srbiji, po oceni evropskih zvaničnika, bilo najgore u Evropi. Srbija se po osnovnim kriterijumima rada pravosuđa nalazila na poslednjem mestu. Tada ste, gospodine ministre, nasledili ogromne probleme od bivšeg režima, a ja ću navesti samo neke.
Prvo, od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju sudija do neuravnoteženih krivičnih dela, sudstvo se tada ljuljalo kao zgrada sklona padu.
Drugo, bivša vlast bivšeg režima postavljala je za sudije ljude koji nikada nisu radili u pravosuđu, nisu imali nikakve rezultate u svom radu, a izabrali su, verovali ili ne, i mrtvog čoveka za sudiju. Sudije su bile šokirane kada su videle da se na spisku izabranih sudija nalazi mrtav sudija, odnosno njihov pokojni kolega. Šokirana je bila i evropska javnost.
Treće, neke sudije su umirale i od nepravde, 14 sudija, po izjavi predsednice Društva sudija Srbije, ili izvršili samoubistvo, kao što je bio slučaju sa Slobodanom Francikićem.
Četvrto, mrežu sudova bivši režim doneo je preko noći, rađena je političkim odlukama i nije bila zasnovana na racionalnim potrebama države Srbije.
Peto, bivši režim nije imao sudove u pograničnim mestima.
Šesto, bivšem režimu pravda nije bila dostupna, kod bivšeg režima građanima Srbije, jer su za najmanju potvrdu dugo putovali i gubili po čitav dan.
Sedmo, bivši režim drastično je smanjio broj osnovnih sudija.
Osmo, bivši režim nije imao sudove u mestima sa naseljenim manjinskim zajednicama.
Osmo nadalje, vlast drastično je bivšeg režima smanjila broj sudija i to najiskusnijih i najsposobnijih.
Deseto, Visoki savet sudstva je u bivšem režimu u potpunosti se slizao sa resornim ministarstvom i izvršnom vlašću, uglavnom vladajućom strankom.
Eto, bivši režim, gospodine ministre, doveo je sudstvo u takvo stanje da nema predanog pravnika koji tragediju sudstva nije doživeo kao tragediju profesije.
Gospodine ministre, vašim izborom za ministra pravde i državne uprave preokreće se takvo stanje u pravosuđu na bolje, u korist građana Republike Srbije i države Srbije, u korist pravde i prava, što je prepoznala i Evropska komisija i to je prava stvar. Zato ste vi, gospodine ministre, sa timom stručnjaka sačinili novu nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa za period 2013-2018. godine, koju je usvojila ova Narodna skupština Republike Srbije 1. jula 2013. godine, a i Akcioni plan za sprovođenja nacionalne strategije reforme pravosuđa. Akcionim planom razrađene su kompletne mere aktivnosti koje se ažuriraju svake godine na osnovu analize ostvarenog u prethodnom periodu.
Ovim zakonima o sedištima sudova i javnih tužilaštava povećava se broj osnovnih sudova sa 34 na 67 i time se ispravlja greška prethodnog režima. Na taj način će se smanjiti određeni problemi i troškovi, kako sudova, tako i učesnika u postupku. Time će se osnovni sud približiti građanima Srbije, što je velika vrednost. Nadalje, ispraviće se nepravda građanima, nanesena u bivšem režimu, time što će se omogućiti lakši pristup pravdi.
Ovo je i najvažniji razlog, kako ste naveli, donošenje ovog zakona, jer su se sudske jedinice pokazale kao necelishodne. Osnovni sudovi su bazični sudovi i najveći broj građana se obraća upravo osnovnim sudovima, u cilju zaštite svojih prava i interesa.
Čudno je, gospodine ministre, da su to kritikovali danas i juče neki profesori prava, a studenti ih posmatraju i verovatno se čude iznošenim tvrdnjama.
Na kraju, ubeđen sam da će se donošenjem ovih zakona pridoneti većoj nezavisnosti sudova, nepristrasnosti i kvalitetu pravde, stručnosti, odgovornosti, efikasnosti našeg pravosuđa. Gospodine ministre, vašim angažovanjem pravosuđe u Srbiji sve više poprima konture evropskih pravosudnih vrednosti i rešenja, a i domaće srpske pravosudne tradicije. Srpska napredna stranka je ponosna što ima takvog ministra, čestitog, poštenog, duboko stručnog i vrednog i velikog patriotu.
Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje date svoj glas za ovaj set zakona, bez obzira na stranačku opredeljenost. Time ćete zasigurno biti učesnici modernizacije Srbije, koju provodi SNS na čelu sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Hvala vam.

Po kom osnovu gospodine Stefanoviću? Nemate razlog za repliku.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Stranka je spomenuta.)
Jeste spominjao bivši režim, ali bivši režim je širok pojam.
Po Poslovniku, Janko Veselinović, izvolite.